BITCOIN kriptovaluta (?!)

[vradovic]

Ni meni samom nije jasno

Evo ga novi zeleni talas zapljusnuo kripto. Idemo li na ATH?

[vradovic]

Bitcoin ne mora da se dezinfikuje!
https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php? ... id=1655203

Koriscenjem kesa rizikujete da pipnete nesto sto pipa na stotine drugih ljudi svakodnevno!

[dragan]

[vradovic]

Dragane vec smo videli tu pesmu
Hajde nesto konstruktivno!

[dragan]

Hajde nesto konstruktivno!

Kad sam otvorio ovu temu u naslovu sam stavio (?!), jer meni uopšte nije jasno kakva je to "valuta", zašto je ona vredna da neko prodaje zlato sa dolare i kupuje neku "internet maglu" na berzi. Sve mi to liči na "piramidalnu štednju" ili slučnu prevaru u kojoj neko vuče konce iz senke, ali kad pukne taj "naduvani balon" ima da se čuje do Meseca.

[vradovic]

Dragane to je samo neinformisanost.

Fiat valute (dolar, euro i slicno) su piramidalna sema. Napravljena je tako da "privatne" centralne banke mogu da stampaju dodatne kolicine bez pokrica. Taj balon eura i dolara jednog dana kad pukne ne da ce da se cuje do meseca nego ce morati ceo sistem da se menja.

[dragan]

Odavno se papir koristi umesto zata i srebra u trgovini i bilo je velikih svetskih inflacija, nažalost jedna i kod nas. Verovato ima prekomernog štampanja novca, ali se to nekako ipak kontroliše i funkcioniše uz povremene padove i krize.
To mi je bar donekle jasno kako funkcioniše, a odustao sam od informisanosti i razumevanja šta je to "rudarenje po internetu" da bi se iskopala valuta. Nije to za mene, jer ja pratim pravo rudarenje u Srbiji
FB "Naše Zlato" : https://m.facebook.com/pg/Na%C5%A1e-Zla ... s&mt_nav=0

[vradovic]

Razumeces kad dodje vreme. Ne brini Svi ce razumeti onog trenutka kad cene budu u satosijima

btw gde se moze kupiti ovaj AU.Bor 999 ?

[dragan]

Koliko vidim, vrednost te "valute" ide gore-dole, jer samo tako mogu da zaradjuju na usponima i padovima Oni koji kontrolišu kretanje cene. Na običnoj berzi gde se trguje akcijama, uvek se zna kupac, prodavac i brokeri koji obavljaju transakcije - doduše to nisu baš javni podaci. A, kod kripto valuta?

PS. . nažalost Narodna banka Srbije nema u ponudi "Investiciono zlato" u obliku pločica od unce ili kovanica. A te poluge od 20kg su izlivene u Boru koje kupuje NBS za naše "Zlatne rezerve".

[dragan]

Ovako meni izgleda neka kriptovaluta.

[vradovic]

Zanimljivo!

Znas kako dosta je bilo samoubistava nakon sto je krenuo dot com
boom. Jer su mnogi udarali glavom o zid sto nisu kupili akcije tech firmi pre toga. Isto je i sa kriptovalutama. Da samo znas koliki ce znacaj igrati u nasim zivotima sigurno bi drugacije razmisljao!

[dragan]

U mom životu neće imati nikakav uticaj, jer ja nisam kupio virtuelnu valutu, pa ne mogu da izgubim novac kao oni koji drže kriptovalute u memoriji računara ili mobilnog telefona.
Ja razumem da oni koji su ušli u tu šemu moraju da traže nove kupce koji će dizati cenu, jer ako prestane interesovanje za kupovinu i bude ograničeni broj igrača, ode to u Istoriju. Imali smo već takvih "berzanskih ludila", nap. trgovina lukovicama lale u Holandiji :

https://noizz.rs/noizz-news/lale-su-pre ... ce/67l00v5

[vradovic]

A sta ako ode u drugom smeru?

Zbog tolikih stumulansa dolar i euro zahvati hiper inflacija pa ljudi panicno krenu da prodaju fiat valutu i da kupuju bilo sta?

[dragan]

A sta ako ode u drugom smeru? . . .

Ja to vidim kao običnu kladionicu u kojoj se tipuje koliko će cena ići gore u nekom periodu, pre nego počne da pada. Svi se trude da uhvate "pik" i prodaju po najvećoj ceni, a kad padne onda traže minimum da bi opet kupili, pa onda kreće novi ciklus.
Ne može se očekivati rast "u nebo" iz nekog racionalnog i razumnog razloga, već samo dovođenjem novih kupaca koji će održavati klasičnu "piramidalnu šemu".

[Dart]

Jedino novac koji u uđe kripto može i da izađe iz njega tj u proseku su svi na nuli (minus provizije). Pošto su plaćali različite cene, a prosek je nula u najboljem slučaju, oni koji su plaćali bitcoin nekoliko dolara su u plusu, a ovi sto sada ulaze i plaćaju nekoliko hiljada su u debelom minusu.
Znači nije moguće zaraditi na bitcoinu, ali jeste moguće zaraditi na naivnim ljudima koje uvuku u tu šemu.
Zbog toga pamet u glavu...

[dragan]

Iz nekog razloga, možda velikog hakovanja ili provale u sistem menjačnica, cena može da padne na nulu za samo par dana sa malim obimom trgovanja, pa će onda mnogi biti u totalnom gubitku.

[tragac]

Da bi nešto bilo prihvaćeno kao novac, mora da ima stabilnost protivvrednosti. Bitcoin to nema. On je samo spekulativni inflatorno-deflatorni mehanizam sa kojim se mnogo ljudi kocka, a pošto je kocka zarazna on ostaje aktuelan i održava svoj opseg mogućih vrednosti jer se upumpava Fiat novac kroz opklade. Taj Fiat novac obezbeđuje pokriće za ove fluktuacije, iako kripto fanovi tvrde da novcu pokriće nije potrebno.

Uostalom, godinama se nije odmaklo sa prihvatim kriptovalute na robnonovcanom tržištu. Banke ne daju kredite vezane za kripto ni na tri meseca jer je prevelik rizik. Sa punim 'ewalletom' bitcoins ne možeš ništa kad izađeš na ulicu, nema trgovca koji će ga primiti, bankomati koji ga menjaju za Fiat su retki a mnogi su i ukinuti, možeš ih samo prodati na sivom tržištu kriptovalute.

[Bender Rodriguez]

Dok je trajao čuveni .com boom mnogi ljudi su se preko noći bogatili. Ali isto tako su preko noći gubili sve. Easy comes, easy goes. Izreka potekla upravo iz anglosaksonskog sveta, koja je kod nas analogna sa onom ''nema leba bez motike'' odnosno preformulisano - nema nečega ni iz čega.

Toliko o tome. Idemo dalje.

Da svetske valute nemaju pokriće, to stoji. Ponajviše dolar, koji od 1976 nema zlatnu podlogu, što je rezultovalo američkim gomilanjem duga i štampanjem novca bez potpunog pokrića skoro pola veka. I da, konvencionalna ekonomija i finansije imaju užasno mnogo mana. To nisu moje reči, o tome se priča već godinama. Ali ostaje činjenica da ma koliko dolari, euri, franci... bili prenapumpani... iza svih njih stoje ekonomije država koje ih izdaju. Fabrike, usluge, resursi, energenti, zaposleni, institucije, pa čak i produkti kulture... sve to stoji iza njih. I sve to ima materijalnu vrednost i manifest (opipljivo je i merljivo).

Dok iza kriptovalute, dok u nju ne počnu da se ulažu prave pare, stoje samo lepe želje, ideje i bitovi. Nule i jedinice odnosno elektroni u kolima. I dok će rad fabrike mesec dana da stvori neki proizvod, materijalnu stvar koja ima korist i vrednost... mesec dana računara koji rudari (ili ''rovari'', kako ja kažem) kriptovalute, će samo da stvori još bitova. A zarad toga će potrošiti brdo struje i pravih novaca da bi napravio nešto imaginarno. Jedino materijalno što će time stvori je protraćena energija u vidu džula toplote koja ide u atmosferu i greje je, a prethodno je potekla iz neke elektrane koja je isto tako morala da potroši neki materijal da stvori struju. I tako na 100.000 mesta širom planete, što na kraju dovede do toga da količina energije koju jedu kriptorovarenja prevazilazi ukupnu količinu koju troši cela Argentina.

Što u prevodu znači da je usled kriptomanije, planeta Zemlja sa energetskog i ekološkog aspekta de facto dobila još jednu novu Argentinu. A da pritom nije stvorila ni jedan gram materijalnog dobra. Koliko je to bolesno, sumanuto, štetno i opasno po čovečanstvo i ekonomiju, jasno je svakome sa završenom osnovnom školom.

Što se tiče famozne propagande kako KV donose olakšice i privatnost, to je samo šuplja priča koja se izvlači iz konteksta. Primera radi, ljudi iskoriste KV da kupe nešto anonimno poruče, i to im prođe, niko ih ne cima, i misle da su time zeznuli sistem. Ono što ne kapiraju je da momenta kad su oni prebacili svoje pare iz banke na e-novčanik, centralna banka njihove zemlje je to znala. I onog momenta kad njima stigne paket ili pak pare u zemlju, CB odnosno carina će to znati. Samo što se oni neće baviti sitnom boranijom za par stotina evra. Ali kad bih ja sutra preko bitcoina pokušao da otvorim offshore kompanije ili da prebacujem velike svote novca (pravog novca, ne bitova), odmah bi se našao na radaru nadležnih.

Da ironija bude veća, ono što kriptozaludnici zaboravljaju je da algoritme koje Bitcoin i ostali koriste, je baziran na algoritmima koje je još 90ih izradila američka služba NSA. Ima članka o tome na netu za one koji ne veruju. Što znači da se ovi tzv. tražioci privatnosti i slobode zapravo oslanjaju na izum najveće organizacije na svetu za limitiranje i otimanje slobode. I na tehnologiju koja se opet i dalje može ispratiti i kontrolisati. Osim ako neko naivan misli da bi NSA pravila algoritam koji može da koristi a ne može da ga otključa i provali kad god poželi...

Što se tiče blockchaina kao ''revolucionarnog naučnog otkrića''... Ja ne vidim ništa revolucionarno u tome da jedna tehnologija iziskuje potpunu povezanost hiljade i hiljade računara širom sveta, uz konsumpciju energije i resursa, da bi služila da obrađuje i skladišti podatke. Poenta nauke je valjda minijaturizacija i pojednostavljavanje stvari, što znači da ti za neki posao treba što manje resursa i što jednostavniji sistem. A ne mreža od milion mašina koje non stop rade i koriste saobraćaj samo da bi držale baze podataka. Što je čini ne naučnim dostignućem, nego naučnom degeneracijom. Da ona ima neku realnu i primenjivu vrednost, i da nudi nešto što se ne može postići na druge načine, bila bi upotrebljena još 90ih ili bar 2000ih, kad je internet postao široko dostupan. I opet, to je svima jasno. Svima osim kriptozaludnicima koji uporno maskiraju svoju pohlepu ''željom za napretkom čovečanstva'' a u stvari se sve vrti oko pokušaja dobijanja leba bez motike. Uz enormnu štetu po okolinu i ekonomiju nas ostalih.

[tragac]

Dolar ima podlogu u vidu armije. Kad dođe do ekonomskih kretanja koje prete da ugroze stabilnost dolara, amerika aktivira svoju podlogu kako bi se sve iz njihovog ugla dovelo u red. Pentagon je američka centralna banka, odnosno njena agencija.

Nisu problem nule i jedinice, u Švedskoj je keš skoro istrebljen, pa to ne znači da je švedska kruna izgubila vrednost niti da im je ekonomija posrnula. Problem je što se pokušava poturiti neekonomski mehanizam, sličan kovničko-topljačkom mehanizmu u ranije doba zlatne podloge. Mining "rigovi" koji prave ekonomski trošak u vidu hardvera i struje, ali zauzvrat ne dodaju vrednost u ekonomiju. Fiat novac stvaraju banke kad plasiraju kredit, za taj kredit se kupi stan, auto, izgradi put, pruga, zavisno već ko ga i za šta uzima. I tako se tim kreditom pokreće ekonomija. Problem je što se "miningom" emituje novac bez pokrića ali mehanizam je dovoljno kontrolisan da održava kritičnu masu ulagača koje opravdavaju "mining". Kada presuši tok Fiat novca, prvo što će se desiti je da mining više neće biti isplativ. U teroriji to bi moglo doneti Bitcoinu stabilnost i učiniti ga pravom valutom, ali u praksi će izazvati juriš na kriptomenjačnice što će ga učiniti približno bezvrednim.

[Dart]

Da svetske valute nemaju pokriće, to stoji. Ponajviše dolar, koji od 1976 nema zlatnu podlogu, što je rezultovalo američkim gomilanjem duga i štampanjem novca bez potpunog pokrića skoro pola veka.

Ameri su zadnji napustili zlatni standard. Evropske države su to uradile tokom Prvog svetskog rata ili u međuratnom periodu (u našem slučaju 1931.) Pokriće je neophodno jedino u slučaju fiksnog kursa, a većina država ima fluktuirajući kurs.
Mada Ameri jesu izigrali na neki način ostatak sveta, jer je dolar izabran za svetsku rezervnu valutu upravo zbog njegove konvertabilnosti sa zlatom (Bretton Woods konferencija 1944)

[Bender Rodriguez]

Znam, imao sam i ja par predavanja iz ekonomije. I sećam se toga da mnogi radije biraju klizni kurs. Ali to ne menja moj stav da je ukidanje zlatne podloge donelo više problema nego rešenja. Problema koji se za sad ne manifestuju, ali rastu i rastu. I kad tad će doći na naplatu.

No nije ni bitno. Moja poenta je bila da razumem argumente kriptozaludnika kako državne valute imaju svoje mane. Ali da to ne čini kriptovalute superiornijim niti rešenjem za taj problem.

[vradovic]

Ajde sve sto ste napisali i nekako ali ovo za struju treba posmatrati iz drugacijeg ugla.

Bank of America da obavi transakciju iz USA u Srbiju (Intesa) treba joj
- fizicka lokacija (trosi struju)
- fizicko tehnicko obezbedjenje na toj lokaciji
- video surveillance 24/7 (da stalno imaju nadzor)
- information security
- Data Centar (da serveri trose struju).
- SQL baza gde se recordi upisuju
- Cluster servera ...ne ide na jedan nego na 1000 + servera.
- Bekap svih podataka...gomila servera jer bekap se ne skladisti na trakama
- zatim DR (disaster recovery) lokacija (ako pandrkne prvi DC da predje na drugi DC).
- 10 dodatnih DR-ova sirom USA!!
- Bekap od DR-ova !!!
- Zaposleni koji putuju na posao svaki dan do lokacije

Zatim ajde da kazmeo da tu je kraj. Banka u USA inciirala wire transfer! (3 radna dana).

Transfer ide u pogotite gde. Intermediary bank!!! LOOOL

Da bi ubrzao iskopiracu gornji deo.
U ovom slucaju Intermediary bank je u New York-u a oni moraju da imaju!

- fizicka lokacija (trosi struju)
- fizicko tehnicko obezbedjenje na toj lokaciji
- video surveillance 24/7 (da stalno imaju nadzor)
- information security
- Data Centar (da serveri trose struju).
- SQL baza gde se recordi upisuju
- Cluster servera ...ne ide na jedan nego na 1000 + servera.
- Bekap svih podataka...gomila servera jer bekap se ne skladisti na trakama
- zatim DR (disaster recovery) lokacija (ako pandrkne prvi DC da predje na drugi DC).
- 10 dodatnih DR-ova sirom USA!!
- Bekap od DR-ova !!!
- Zaposleni koji putuju na posao svaki dan do lokacije

Zatim sve to ide u Frankfurt...pogotite gde opet.....Intermediary bank!!!
- fizicka lokacija (trosi struju)
- fizicko tehnicko obezbedjenje na toj lokaciji
- video surveillance 24/7 (da stalno imaju nadzor)
- information security
- Data Centar (da serveri trose struju).
- SQL baza gde se recordi upisuju
- Cluster servera ...ne ide na jedan nego na 1000 + servera.
- Bekap svih podataka...gomila servera jer bekap se ne skladisti na trakama
- zatim DR (disaster recovery) lokacija (ako pandrkne prvi DC da predje na drugi DC).
- 10 dodatnih DR-ova sirom USA!!
- Bekap od DR-ova !!!
- Zaposleni koji putuju na posao svaki dan do lokacije

Stize u Intesu ITALIJA!
- fizicka lokacija (trosi struju)
- fizicko tehnicko obezbedjenje na toj lokaciji
- video surveillance 24/7 (da stalno imaju nadzor)
- information security
- Data Centar (da serveri trose struju).
- SQL baza gde se recordi upisuju
- Cluster servera ...ne ide na jedan nego na 1000 + servera.
- Bekap svih podataka...gomila servera jer bekap se ne skladisti na trakama
- zatim DR (disaster recovery) lokacija (ako pandrkne prvi DC da predje na drugi DC).
- 10 dodatnih DR-ova sirom USA!!
- Bekap od DR-ova !!!
- Zaposleni koji putuju na posao svaki dan do lokacije

Zatim dolazi u Beograd Intesa Srbija
- fizicka lokacija (trosi struju)
- fizicko tehnicko obezbedjenje na toj lokaciji
- video surveillance 24/7 (da stalno imaju nadzor)
- information security
- Data Centar (da serveri trose struju).
- SQL baza gde se recordi upisuju
- Cluster servera ...ne ide na jedan nego na 1000 + servera.
- Bekap svih podataka...gomila servera jer bekap se ne skladisti na trakama
- zatim DR (disaster recovery) lokacija (ako pandrkne prvi DC da predje na drugi DC).
- 10 dodatnih DR-ova sirom USA!!
- Bekap od DR-ova !!!
- Zaposleni koji putuju na posao svaki dan do lokacije


Oni da posalju obicnu transakciju trace toliko resursa da je to bolesno.
Planetu u ovom trenutku trosak struje koji oni prave boli ne kao jedna Argentina nego kao Kina.

Mislim da bi klasicne banke moralo da placaju Eco fee na SWIFT transfere to bi bilo fer.

[Bender Rodriguez]

Za to vreme, u jednom od stotine hiljada divljačkih kripto-rudnika širom planete...

rovari.jpg (49.15 KiB) Pogledano 385 puta

Konačan proizvod tih 1,3 Megavata energije: nule i jedinice u električnim kolima.

[vradovic]

Kolicina struje utrosena na transakciju je svakako visestruko optimalnija nego da ide preko banaka. Najveci problem su banke jer trose enormne kolicine struje bez potrebe!

[dragan]

To ludilo oko "rudarenja", potrošnji el. energije i skupog hardvera je posebna priča. Nego, mene interesuje kako i na osnovu čega neko donosi odluku da kupi ili proda neku " električnu valutu" koja postoji samo dok ima struje i interneta.

Na svetskim berzama se trguje raznim akcijama i postoje informacije vezane za pojedine akcije, nap. za firme i banke izveštaji o poslovanju na osnovu kojih se donosi odluka o kupovini ili prodaji akcija. Onda su tu izveštaji o sektorima, nap. energetika, hrana, bankartstvo, gradjevinarstvo, . . itd. Pa izveštaji o političkoj i ekonomskoj situaciji u državi gde je izdavalac akcije . . . itd.

E, sad, na osnovu kojih saznanja neko donosi odluku da kupi ili proda kriptovalutu, osim pukog verovanja da će se cena kretati onako kako se on nada i želi da cena bude u budućnosti ?