Srbija - crna strana medalje

Otvorene diskusije, mali kutak odmora od urbanističkih tema

Moderator: Igor

Vladivoje
Korisnikov avatar
Higher intermediate
Postovi: 984
Pridružio se: Pon Nov 13, 2017 2:13 pm
Lokacija: Novi Beograd (stari Merkator)
Kontakt:
Pohvaljen: 1773
Pohvalio: 3002

Re: Srbija - crna strana medalje

Postod Vladivoje » Čet Jul 04, 2019 1:46 pm

Generacije rođene od 1968-1975. godine su u VII i VIII razredu osnovne škole imale predmet PRVA POMOĆ I ZAŠTITA (PPZ), tako da su prošle nekakav vid obučavanja u pružanju prve pomoći.
paradox polje
Korisnikov avatar
Intermediate
Postovi: 480
Pridružio se: Sre Nov 01, 2017 10:10 am
Lokacija: Земун
Kontakt:
Pohvaljen: 834
Pohvalio: 533

Re: Srbija - crna strana medalje

Postod paradox polje » Čet Jul 04, 2019 2:03 pm

Јесте било је, а и у војсци су се људи обучавали за пружање прве помоћи, а сад нема ни ппз ни војске. Мада искрено, ко се сад у 5. деценији живота сећа шта је учио у 8. разреду, па чак и у војсци.
Žika
Korisnikov avatar
Advanced
Postovi: 4402
Pridružio se: Ned Mar 23, 2014 7:28 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 4909
Pohvalio: 1239

Re: Srbija - crna strana medalje

Postod Žika » Sub Jul 06, 2019 12:01 am

Koliko su uštedeli na penzionerima ?????

http://rs.n1info.com/Biznis/a497042/RSE ... -evra.html

RSE: Vlada Srbije otpisala Srbijagasu dug od 1,2 milijarde evra

Slika


Vlada Srbije otpisala je celokupan dug javnog preduzeća Srbijagas prema državi u ukupnom iznosu od 1,2 milijarde evra, proizilazi iz Zaključka Vlade Srbije, koji je na upit dostavljen Radiju Slobodna Evropa (RSE).

Kakp piše RSE, dug Srbijagasa, preduzeća koje je u stopostotnom vlasništvu Srbije, prema državi gomilao se godinama, a skoro 80 odsto tog duga (933,8 miliona evra) nastalo je tako što su se aktivirale bankarske garancije, koje je država Srbija dala za dugoročne kredite koje je kod komercijalnih banaka uzimao Srbijagas, vidi se u Zaključku Vlade od 26. marta 2019.

U tekstu Zaključka stoji da je Vlada odlučila da potraživanje prema Srbijagasu u ukupnom iznosu od više od 141 milijarde dinara (1,2 milijarde evra) "konvertuje u trajni ulog Republike Srbije u javno preduzeće Srbijagas, odnosno da kao osnivač Republika Srbija za iznos konvertovanog potraživanja poveća kapital javnog preduzeća".

Reč je praktično o "otpisivanju duga" javnom preduzeću Srbijagas, objašnjava za RSE član Fiskalnog saveta Srbije Vladimir Vučković, uz napomenu da u ekonomskom smislu to nije dodatni trošak za budžet, odnosno za građane Srbije.

"Taj novac je već potrošen. Država je već platila obaveze Srbijagasa u ovom iznosu od 1,2 milijarde evra i to se do sada vodilo kao dug Srbijagasa prema državi, kao da će jednog dana Srbijagas tu državnu pomoć da vrati. To nije bilo realno, nije bilo ni planirano, samo je računovodstveno beleženo tako, a sve vreme se zapravo znalo da je to potrošen novac i da Srbijagas to nikada neće moći da plati", kaže Vučković.

Prema rečima Vučkovića, građani Srbije godinama unazad su plaćali gubitke Srbijagasa koji su se merili u stotinama miliona evra, dok se Srbijagas suočavao sa velikim problemima u poslovanju i gomilao dugove.

Fiskalni savet je u više navrata upozoravao na uzroke upitnog poslovanja Srbijagasa. Ključna su bila dva faktora - nerealna cena po kojoj je Srbijagas prodavao gas i to što mnoga javna preduzeća i državne firme nisu plaćale Srbijagasu isporučeni gas, piše RSE.
astrodule
Korisnikov avatar
Professional
Postovi: 10057
Pridružio se: Sre Avg 05, 2009 12:39 pm
Lokacija: Novi Beograd
Kontakt:
Pohvaljen: 10804
Pohvalio: 2746

Re: Srbija - crna strana medalje

Postod astrodule » Sub Jul 06, 2019 12:25 am

Ma da, nije nikakav trošak za građane Srbije :bash:

Možda nije u ovom trenutku, ali jeste bio do danas.
Stvari koje me nerviraju:
1. Roditelji koji sa decom prelaze na crveno
2. Nepropisno parkiranje iako parking postoji na manje od 100m
Duletov blog
Slika
Žika
Korisnikov avatar
Advanced
Postovi: 4402
Pridružio se: Ned Mar 23, 2014 7:28 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 4909
Pohvalio: 1239

Re: Srbija - crna strana medalje

Postod Žika » Sub Jul 06, 2019 12:35 pm

Stanje duga države Srbije na dan31.05.2019. godine iznosi 24.090.720.830 evra (31.12.2018. godine iznosi 23.328.438.301 evra) i kad se podeli na 7 000 000 stanovnika ispada da je svako od nas pojedinačno zadužen sa 3441,5 evra. A da ne pričam koliko smo zaduženi sa sendvičima.

Najniži je bio 2008 8,8 mlrd i 2007. 8,9 mlrd evra a sada 3 puta više. :grand:


Screenshot 2019-07-06 12.44.02.png
direktor
Korisnikov avatar
Professional
Postovi: 28316
Pridružio se: Pet Okt 10, 2008 2:07 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 15012
Pohvalio: 6258

Re: Srbija - crna strana medalje

Postod direktor » Sub Jul 06, 2019 8:50 pm

Dajte da svako plati po te 4000 € i razduzimo se ...
*Ова порука је за приватну, а не јавну употребу. Њена сврха/циљ/намера није вршење нити позивање на вршење кривичних или других кажњивих дела, већ упражњавање Уставом зајемчене слободе мисли, савести и говора.
Pohvale za post: 1
Dart
Korisnikov avatar
Intermediate
Postovi: 258
Pridružio se: Čet Sep 13, 2018 11:56 am
Kontakt:
Pohvaljen: 263
Pohvalio: 8

Re: Srbija - crna strana medalje

Postod Dart » Sub Jul 06, 2019 9:46 pm

Jedina dobra stvar koju su uradili naprednjaci je upravo to što su obuzdali javnu potrošnju. Sporan je način na koji su to učinili, jer su prevashodno smanjili investicije ( jako loše) , kao i plate i penzije. Dok nisu rešili pravi razlog tih dugova...


Inače visina našeg duga nije toliko strašna, pogledajte druge države...
https://en.m.wikipedia.org/wiki/List_of ... ernal_debt
Žika
Korisnikov avatar
Advanced
Postovi: 4402
Pridružio se: Ned Mar 23, 2014 7:28 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 4909
Pohvalio: 1239

Re: Srbija - crna strana medalje

Postod Žika » Ned Jul 07, 2019 9:25 pm

Da li je to dobra stvar što su i onako oštećenim penzionerima dodatno smanjili (inače zarađene) prihode ? Smanjiti plate pojedinim vitalnim zanimanjima kako bi se ubrzao njihov odlazak i na njihovo mesto uposlili sumnjivi kadrovi nije nešto sto je dobro na duže staze. Ili zanimanja koja su izvor raznim kriminalnim radnjama. Kako god, imam drugačije mišljenje. Pored navodne velike uštede država se enormno zaduživala.

Joše jedan navodni paradoks, izgleda da sve što je vezano za Kragujevac i auto industriju se veže termin POSAO VEKA. I na kraju će kao i prošli sa Yugo America i ovaj sadašnji da se zove Fijatsko veka.

Mediji su ovih dana objavili rezultate prošlogodišnje poslovanja kompanije Fijat Krajsler automobili Srbija, iz kojih se vidi da je ta Fijatova fabrika lane dobila čak 2,75 milijardi dinara subvencija, odnosno oko 970 miliona dinara više nego 2017, te da je ta kragujevačka fabrika, uprkos tome, u 2018. zabeležila gubitak od 64,3 miliona dinara.



cela priča

https://www.danas.rs/ekonomija/kompletn ... zmisljena/

„Kompletnija proizvodnja automobila u jednoj fabrici dosad nije izmišljena“

Mediji su ovih dana objavili rezultate prošlogodišnje poslovanja kompanije Fijat Krajsler automobili Srbija, iz kojih se vidi da je ta Fijatova fabrika lane dobila čak 2,75 milijardi dinara subvencija, odnosno oko 970 miliona dinara više nego 2017, te da je ta kragujevačka fabrika, uprkos tome, u 2018. zabeležila gubitak od 64,3 miliona dinara.


Prošlogodišnji bilansi Fijjatove fabrike u centru Šumadije takvi su kakvi su prikazani u medijskim informacija, i činjenica su, uzrokovana sve drastičnijim padom proizvodnje i plasmana jedinog šumadiskog modela “Fijat 500L”, koju trebaju najozbiljnije da razmotre vlasnici fabrike – Grupcija Fijat Krajsler automobili ( FCA), sa 67 odsto kapitala, i država Srbija sa učeščem u kapitalu od 33 posto.

Ono što u infomaciji o prošlogodišnjem poslovanju kompanije FCA Srbija, pored iznosa subvencija kojom je država u 2018. podržala poslovanje Fijata i, uprkos tome, zebeleženom gubitku, upućenom delu javnosti takodje “bode oči”, jeste način na koji domaći analitičari tumače situaciju u fabrici u Kragujevcu, a koji se (način), i mimo njihove volje, najverovatnije, svodi na omalovažavanje fabrike čiji su suvlasnici gradjani Srbije (sa onih 33 odsto),i , što je još gore, na svojevrsno vredjanje i ponižavanje kragujevačkih radnika koji godinama unazad, za male novce, proizvode (baš tako proizvode, a ne montiraju ili sklapaju) automobile prema najsavremenijoj svetskoj tehnologiji. Najgore je što to čine sa “akademskih visina”, sa kojih su, gotovo je izvesno, fabriku za proizvodnju bilo čega videli jedino na televiziji. Otuda, valjda, i ona maltene skojevska čvrstina u stavu (“NIsam pročitao knjigu, ali znam šta u njoj piše”).

Tako jedan od poznatijih domaćih analitičara navodi da dolazak Fijata u Srbiji, prema njegovim rečima, nazvan “posao veka”, postaje “fijasko veka. Da li je posao Fijata i države Srbije – “fijasko veka”, kako se javlja uglednom analitičaru, još je, čini se, rano za konstatovanje. Fijatova proizvodnja u Kragujevcu počela je tek pre sedam godina (početkom jula 2012.), što je za ocenjivanja (ne)uspešnosti jednog velikog poslovnog poduhvata, u oblasti automobilske industrije, vrednog blizu milijardu i po evra, ipak kratak period.

Ugledni analitičar dr Ljubodrag Savić, sa beogradskog Ekonomskog fakulteta, je,medjutim, kako se čini, pomešao “poslove veka”. Dolazak Fijata u Kragujevac, koliko je šumadijskim hroničarima znano, nikada nije nazivan “poslom veka”, već se, manje više, smatralo da se Fijat, prema čijem konceptu, i uz čiju finansijku podršku je, od kraja 50-tih do početka 70-tih prošloga veka, izgradjena Zastavina Fabrika automobila, vratio u “svoju” fabriku. Epitet “posla stoleća (ili veka)”, odnosio se na izvoz Zastavinog “juga” u Ameriku,započet u avgustu i prekinut krajem 1990., uoči ratnog raspada bivše Jugoslavije

“Naoružan” izraženom samosvešću o sopstvenoj veličini i nepogrešivosti, te nadsve apsolutnim nepoznavanjem onoga o čemu govori, ugledni analitičar potom konstatuje: „Naši ljudi su tamo isključeni iz bilo koje važne delatnosti u proizvodnji automobila. Svodi se sve na sklapanje delova, tako da nema ni mnogo koristi od toga što je fabrika tehnološki napredna. Ako je cilj zapošljavanje ljudi, možda se moglo naći neko jeftinije rešenje.”

Predstavnici zaposlenih u kragujevačkom Fijatu i poznavaoci ove problematike, najblaže rečeno, zatečeni su rečenom konstatacijom, odnosno javnom demonstracijom nepoznavanja onoga o čemu se priča, što bi, da nije šire javnosti, bio ekskluzivni problem analitičara. Ali, zarad te šire (i mahom neupućene javnosti ) mora najpre da se kaže da je Fijatova fabrika automobila u Kragujevcu, fabrika sa “najvišiom stepenom obrade” u proizvodnju putničkih vozila.

Fijatova fabrika automobila, sa pogonima Preseraj, Karoserija, Lakirnica I Montaža, kompletna je koliko i glavna Fijatova fabrika (“Mirafjori”) u Torinu, ili kao svaka fabrika Dženeral Motorsa, Tojote, Foklsvagena, Pežoa, Renoa, BMW-a, Mercedesa i bilo koje druge svetske kompanije. Otuda se i u kragujevačkoj, kao i u svim ostalim svetskim fabrikama, koje imaju četiri rečena pogona, automobili ne montiraju, niti sklapaju, već – proizvode.

Pojednostavljeno, u Preseraj kragujevačke Fijatove ( i svake druge fabrike kompletne automobila na svetu) udje rolna lima od koje, nakon obrade (skalapanja šasije i školje u Karoseriji), iz Lakirnice izadje obojena i lakirana školjka, koja odlazi u Montažu, iz koje, na kraju proizvodnog proseca, izlazi gotov automobil za tržište. Kompletniju proizvodnju automobila u jednoj fabrici automobila do sada nisu izmislili ni Amerikanci, ni Japanci, ni Britanci, ni Nemci, ni Kinezi, ni Čerkezi, ni Zulu pleme….

Deo javnosti ne zna da gotovo nijedna nijedna fabrika automobila na svetu ne proizvodi i delove koji se u pogonu Montaža ugradjuju u onu ofarbanu i lakiranu školjku. Naprotiv, delovi i pozicije za ugradnju u automobile, medju kojima su imotor i menjač, redovno stižu sa strane, od kooperanstkih firmi, ili jedne centralne fabrike koja proizvodi odredjene agregate (motore i menjače), na primer ne za samo za fabrike iz cele svoje grupacije, već i za duruge kompanije. Tojota, tako, u pojedine svoje modele ugradjuje Pežo- Sitroen motore.

U konkretnom slučaju, Fijat ima dve fabrike motora, jednu na jugu Italije i drugu u Poljskoj, iz kojih tim agregatom snabdeva sve svoje fabrike u Evropi, na Mediteranu, Bliskom istoku i severu Afrike (tzv. Emea grupa). Slično je i sa ostalim pozicijama, pa Grupa Sidžit delovima od plastike snabdeva sve Fijatove fabrike iz EMEA grupe. Fijat plastic je proizvodjač prednjih i zadnjih branika za sve Fijatove fabrike…Fijat je svoje glavne dobavljača (Manjeti mareli, Džonson kontrols, Sidžit, PMC, DENSO, Fijat plastik i još neke) doveo u Kragujevac i locirao ih u fabričkom krugu FCA Srbija, ili u obližnjoj Industrijskoj zoni u naselju Grošnica. Najveći deo pozicija za ugradnju u “Fijat 500L” ipak stiže iz Italije, ali za to nije odgovoran samo FIjat, već i država Srbija koja ništa ne čini da poreskom politikom i subvencijama, koje strancima deli kapom i šakom, podstakne razvoj malih i srednjih preduzeća u domaćem metalskom sektoru, kako bi mogla da konkurišu Italijanima. Bilo bi jeftinije i jednostavnije i Fijatu, čije su kriterujume i standarde, koliko je javnosti poznato, do sada ispunile tek dve – tri domaće firme.

Lokacija kooperantskih firmi u svetu automobilske industrije razlikuje se od kompanije do kompanije. Ima kompanija (BMW, na primer), kod kojih su dobavljači najvećim delom locirani na ulazima fabrike, dok su kooperanti bivše Zastavine fabrike automobila, koja je bila jugoslovenski koncipirana, bili locirani u Kranju, Splitu, Prištini, Peći, Banja Luci, Ohridu, Surdulici, Pančevu, Beogradu i mnogim drugim mestima širom bivše Jugoslavije, odakle su stizali delovi za ugradnju u “fiću”, “tristaća”, “”stojadina”, “juga”, “floridu” i druge modele koji sunse u Zastavi – proizvodili, kao što se u rekonstruisanim i savremeno opremljenim Zastavinom pogonima, od jula 2012. proizvodi “Fijat 500L”.







JohnnyLee
Korisnikov avatar
Expert
Postovi: 9223
Pridružio se: Čet Maj 14, 2009 10:17 am
Lokacija: Јерковић
Kontakt:
Pohvaljen: 4402
Pohvalio: 6572

Re: Srbija - crna strana medalje

Postod JohnnyLee » Ned Jul 07, 2019 10:19 pm

Žika » 07 Јул 2019, 21:25 napisao:
Tako jedan od poznatijih domaćih analitičara navodi da dolazak Fijata u Srbiji, prema njegovim rečima, nazvan “posao veka”, postaje “fijasko veka.



мора да је Миша Бркић тај аналитичар
где год да кренем, тај град ме прати
Београд мој, себи ме врати
где год да одем, тај град ме чува
кроз моју главу кошава дува
Žika
Korisnikov avatar
Advanced
Postovi: 4402
Pridružio se: Ned Mar 23, 2014 7:28 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 4909
Pohvalio: 1239

Re: Srbija - crna strana medalje

Postod Žika » Pon Jul 08, 2019 5:24 pm

tzoran1
Korisnikov avatar
Advanced
Postovi: 2106
Pridružio se: Čet Nov 21, 2013 2:38 pm
Lokacija: negde u Beogradu
Kontakt:
Pohvaljen: 3038
Pohvalio: 311

Re: Srbija - crna strana medalje

Postod tzoran1 » Sre Jul 10, 2019 7:24 pm

Ministar Stefanović priznao da nije studirao u Londonu, već u Sava centru!

Jučerašnje izjave ministra Nebojše Stefanovića dodatno potvrđuju tvrdnje Saveza za Srbiju da on nema zakonito stečenu diplomu fakulteta. Tvrdnja da je u Sava centru sticao svoje akademsko obrazovanje, spada u domen materija za serijal Top liste nadrealista.

Ako se vratimo u realnost, potrebno je da Tužilaštvo proveri nekoliko činjenica.
Prva je da li engleska firma sa osnivačkim kapitalom od 100 funti, bez ijednog zaposlenog profesora, čiji je osnivač Sanja Papić, bivša mis Srbije, mogla da izda diplomu o stečenom visokom obrazovanju.
Drugo važno pitanje za Tužilaštvo je – ko je izvršio nostrifikaciju diplome koja je izdata od firme koja gotovo ne ispunjava uslove ni da prodaje novine, a kamoli da se bavi visokim obrazovanjem.

Iz jučerašnje izjave ministra može se zaključili da on priznaje da nije studirao u Engleskoj već u Sava centru, ali je nejasno kako je tada taj objekat imao tretman eksteritorijalnosti, pa mu je bilo nužno da diplomu nostrifikuje u Srbiji.

Jasno je da firma iz Londona, koja nema ni adresu nego “PO BOX”, nije obrazovala kadrove, pa ni Nebojšu Stefanovića, već da je njihov memorandum korišćen za falsifikovanje diplome ministra Stefanovića ili moguće većeg broja njih.

Kako je jasno da ministar Nebojša Stefanović nema valjanu diplomu već falsifikat, nužno je da hitno podnese ostavku, a da nadležni organi procesuiraju podnete krivične prijave.

https://savez-za-srbiju.rs/ministar-ste ... SYfMmSxWt8

https://pescanik.net/megatrendovi-potem ... verziteti/

https://www.slobodnaevropa.org/a/30047843.html
Mnogi nesposobni ljudi su daleko dogurali. Ko je nesposoban moze raditi sve. Sposobni rade samo ono sto umeju.
Beogradjani volite Beograd, on nema nikoga osim vas!
Pohvale za post: 1
Žika
Korisnikov avatar
Advanced
Postovi: 4402
Pridružio se: Ned Mar 23, 2014 7:28 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 4909
Pohvalio: 1239

Re: Srbija - crna strana medalje

Postod Žika » Pet Jul 12, 2019 7:10 am

Koliko je ovo tačno ???

Slika
Пантограф
Expert
Postovi: 6460
Pridružio se: Pon Apr 23, 2012 12:44 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 7982
Pohvalio: 4978

Re: Srbija - crna strana medalje

Postod Пантограф » Pet Jul 12, 2019 8:15 am

Није ми познато да жена одговара за кривична дела свог мужа.
Перспектива Београда: Tirana railway station was the central railway hub of Tirana, Albania... On 2 September 2013, the station was closed for passenger and freight transport, and was demolished to make room for a new boulevard that leads over the station area to the north. A completely new district will be created.
Žika
Korisnikov avatar
Advanced
Postovi: 4402
Pridružio se: Ned Mar 23, 2014 7:28 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 4909
Pohvalio: 1239

Re: Srbija - crna strana medalje

Postod Žika » Sub Jul 13, 2019 6:39 pm

Vladivoje
Korisnikov avatar
Higher intermediate
Postovi: 984
Pridružio se: Pon Nov 13, 2017 2:13 pm
Lokacija: Novi Beograd (stari Merkator)
Kontakt:
Pohvaljen: 1773
Pohvalio: 3002

Re: Srbija - crna strana medalje

Postod Vladivoje » Sub Jul 13, 2019 11:22 pm

Uvek može crnje...

Povratak na “Relax”

Ko je OnLine

Korisnika u ovom forumu: Nema registrovanih korisnika i 1 gost