Propadanje istorijskog nasledja na rekama

U nasoj zemlji, a narocito u Beogradu, vec decenijama se palamudi o Savi i Dunavu kao najvecem blagu Beograda i nase zemlje u celini, kao vaznoj saobracajnoj arteriji i potencijalnom stecistu turista... U vecini civilizovanih zemalja, kao sto su na primer Svajcarska ili SAD stari parobrodi predstavljaju sastavni deo lokalne turisticke ponude, pri cemu se doticni tretiraju kao sastavni deo tehnickog nasledja. Naravno, posto mi se jos uvek i nismo civilizovali, barem ne do mere do koje bi mi, clanovi ovog foruma, voleli, kod nas je situacija malo drugacija...
Prvi srpski ratni brod, recni monitor "Sava", bivsi madjarski "Bodrog", zaplenjen u operacijama za oslobodjenje zemlje 1918. danas trune kao pomocna barza pri preduzecu "Heroj Pinki".
Slike govore vise od reci...
Sve fotografije su sa sajta brodomodelarskog "Panon" iz Panceva.
"Sava": http://www.modelscpanon.org/aktivnosti/zastita_brodova/800pi/monitor-Sava-ex-Bodrog.html
Parobrod "Vojvodina"": http://www.modelscpanon.org/aktivnosti/zastita_brodova/800pi/Pt.-Vojvodina.html

Evo i njihovog sajta, posvecenog zastiti brodova: http://www.modelscpanon.org/aktivnosti/zastita_brodova.html

O tome koliko blago nam propada, i kakvu bi turisticku atrakciju predstavljalo krstarenje parobrodom po Savi/Dunavu ne treba ni trositi reci... :rant:

Na jednom maketarsko/modelarskom sajtu sam ranije video fotografije "Save" iz raznih perioda, KuK, SHS, KJ,NDH, FNRJ...i na kraju zardjala olupina u Novom Sadu koja još uvek pluta.

Gre'ota za "Župu" (onaj parobrod izmdedju Brankovog i tramvajskog mosta). Sada je u vlasništvu PiM-a, služi ne znam zašto, a bio bi lepa tursističa atrakcija kada bi ga sredili.

Mislim da je ove godine (ili prošle?) nekoliko starih rečnih brodova stavljeno pod zaštitu države, kao eksponati Muzeja nauke i tehnike...što znači da neće biti isečeni i da će čekati neke bolje dane da se nadje para u budetu i za njihovu restauraciju...ako ih rđa pre toga ne pojede.

Nisam baš siguran da je "Sava" ("Bodrog") prvi srpski ratni brod...mislim da je koliko 1915 postojao neki brod na Dunavu, a i kasnije u Grčkoj...
Sava je došla iz KuK u sa još tri monitora, od kojih je jedan čuvena "Drava".

Na Savi je Srbija organizovala improvizovanu recnu ratnu flotilu, koja se sastojala od jednog oklopljenog putnickog broda, 5 motornih camaca (2 sa engleskim posadama, a dva sa ruskim), nekoliko oklopnih slepova, jednog sanitetskog broda i veceg broja drvenih camaca na vesla. Baza im je bila kod Ade Ciganlije, gde je bila stacionirana i brodska ceta i gde se nalazila radionica.
Ali, opet ovo je prvi namenski gradjeni ratni brod.

Hvala na objašnjenju.
Priča o parobrodima koji su plovili Savom i Dunavom je veoma interesantna tema, danas poznata samo malom broju ljudi.
evo o brodovima koji su stavljni pod zaštitu države:

http://www.muzejnt.org.yu/sr/105

Prvi zaštićen brod bila je „Župa“, parni teretni brod sa dva bočna pogonska točka iz 1913. godine, napravljen u brodogradilištu Schiffsnjerft Budapest (Altofen), Ugarska, pod imenom „Una“. U okviru ugarske ratne dunavske flotile učestvovao je u bombardovanju Beograda 1915. godine.
(Rešenje MNT br. 215/1 od 28.11.2005. godine)

Parni putnički brod „Split“ ex „Car Nikola II“, iz 1898. godine, napravljen je u brodogradilištu Christof Ruthof - Werft, Mainz - Kastel, Nemačka i iste godine kupljen za Prvo kraljevsko povlašćeno parobrodsko društvo.
(Rešenje MNT br. 34/1 od 31.1.2006. godine)

Ratni rečni monitor „Sava“ ex „Bodrog“, iz 1904. godine, napravljen je u brodogradilištu Danubius - Schoenichen & Hartmann AG, Budimpešta. Bio je u sastavu Austrougarske dunavske vojne flotile. Plovio je Dunavom i učestvovao u vojnim operacijama kroz sve ratove. Kasnije je prešao u sastav flote Kraljevine SHS, a zatim u sastav rečne flote JNA.
(Rešenje MNT br. 234/1 od 13.12.2005. godine)

Parni tegljač „Vojvodina“ ex „Dobro polje“, ex „Weichel“ iz 1916. godine, napravljen je u brodogradilištu Dresdener Schiffswerft „Übigau“, Regensburg, Nemačka. Najkompletnije očuvan parni tegljač kod nas.
(Rešenje MNT br. 32/1 od 31.1.2006. godine)

Parni tegljač „Srbija“ ex „Ister“ iz 1917. godine napravljen je u brodogradilištu Christof Ruthof - Werft, Regensburg, Nemačka. U novembru 1918. preuzela ga je Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca a od 1944. je u funkciji minolovca i predstavlja poslednji parobrod koji je plovio kod nas.
(Rešenje MNT br. 232/1 od 13.12.2005. godine)

Parni putnički brod „Kovin“ ex „Stapar“ iz 1922. godine, napravljen je u brodogradilištu u Budimpešti. I danas je u ispravnom i radnom stanju, u funkciji turističkog broda, prerađen u motorni putnički brod.
(Rešenje MNT br. 231/1 od 13.12.2005. godine)

Motorni rečni potiskivač „Kosmaj“ nepoznatog proizvođača izgrađen je u Nemačkoj oko 1930. godine a izvađen je 1945. godine iz Dunava. Brod je u radnom stanju i plovi. Uključuje se u saobraćaj samo po potrebi jer je neekonomičan zbog velike potrošnje goriva.
(Rešenje MNT br. 45/1 od 8.2.2006. godine)

Motorni tegljač „Pena“ iz 1956. godine napravljen je u brodogradilištu Sava, Mačvanska Mitrovica. Za vreme gradnje hidroelektrane Đerdap korišćen je kao istraživački brod za snimanja rečnog dna sonarom.
(Rešenje MNT br. 33/1 od 31.1.2006. godine)

Motorni rečni potiskivač „Kablar“ iz 1961. godine, napravljen je u brodogradilištu Sava, Mačvanska Mitrovica. „Kablar“ je prvi originalni potiskivač konstruisan 1961. godine prema projektu Projektnog zavoda rečnog saobraćaja iz Beograda. I danas uspešno obavlja istu funkciju.
(Rešenje MNT br. 233/1 od 13.12. 2005. godine.)

Veoma je tužno kako se odnosimo prema istorijskom nasleđu uopšte. Umesto starudija, kako se na njih sada gleda, ovi brodovi bi mogli biti pravo istorijsko blago.

Nema veze sa brodovima, ali ima sa odnosom prema muzejskim eksponatima:

čitam na forumu Airserbia, neko je u noći subota/nedelja sprejem išarao tri letelice izložene ispred Muzeja vazduhoplovstva u Surčinu.

mnogo volim grafite, ali za šaranje aviona......grrrrrr....... naterao bih ih da kupe dovoljno boje i zatim ponovo urade celu maskirnu ili civilinu šemu uz nadzor MUP-a. Ili šest meseci kopanja krompira u Padinjaku.

Ako dobar grafit može da "unapredi" ono što je "napravio" neki arhitekta, onda ok, ali za ovako nešto stvarno treba biti maloumnik.

Kako piše, u pitanju je Mig-21, Mi-4 i amfobiija Short Sealand - za koji mi je posebno krivo, jedan od nalepših eksponata u čiju restauraciju je uloženo i vremena i truda.