Šta je novo?

Pešačke zone

alexandernbg

Intermediate
Učlanjen(a)
10.02.2007.
Poruke
289
Pohvaljen
1
Evo ovaj tekst mi je dao podstrek da otvorim ovakvu temu>>

Predlog sugrađanina Uroša Marjanovića
Strahinjića bana samo za pešake
Autor: G. S - M. T. | Foto: J.VUČETIĆ | 03.09.2009. - 10:43

Ideja o pretvaranju Ulice Strahinjića bana u pešačku zonu, koju je sugrađanin Uroš Marjanović predložio Gradskom veću izaziva brojne reakcije kako stanara tako i vlasnika kafića u takozvanoj „silikonskoj dolini“. I jednima i drugima najviše smeta to što nemaju gde da parkiraju, mada su im očekivanja od zatvaranja saobraćaja u ovoj ulici potpuno suprotna.


Misao o pešačkoj zoni nasred Dorćola Urošu Marjanoviću došla je sasvim spontano, a kako je godinu dana radio u Saobraćajnom institutu „CIP“ ideju je pokušao da razradi do tančina.
- Pretvaranje ulice u pešačku zonu ima mnogo prednosti. Pre svega, ulica bi dobila komercijalni karakter, a to bi dalo podsticaj i za kupoprodaju nekretnina. Osim toga, velike firme bi našle interes da baš u Strahinjića bana otvore svoja predstavništva, a možda se prilikom raskopavanja ulice dođe i do nekih iskopina, kao što je to bio slučaj prilikom rekonstrukcije šina u Pariskoj, a onda bi te iskopine trebalo iskoistiti kao neku vrstu atrakcije za turiste - objašnjava Uroš Marjanović, po struci inženjer telekomunikacija.
Poslednjih nekoliko godina fioke u gradskoj inspekciji punile su prijave ozlojeđenih stanara zbog preglasne muzike u pojedinim kafićima. I ovaj problem bi se eventualno mogao rešiti popločavanjem ulice, a ukoliko bi pešaci „zagospodarili“ „silikonskom dolinom“ to bi stvorilo uslove i za otvaranje lokala drugačijeg karaktera od postojećih.
- Neki kafići u ulici bi opstali, a neke bi bilo dobro pretvoriti u galerije, knjižare i druge kulturne objekte koji su blizu centra. To bi bilo pravo kulturno blago Beograda - priča Marjanović.
Ideja o zatvaranju Strahinjića bana za saobraćaj nije strana ni vlasnicima kafića koji su pre nekoliko godina već razgovarali sa predstavnicima Grada o tome.


- Bivši gradonačelnik Nenad Bogdanović upoznao nas je sa tim predlogom pre tri godine. Postojao je plan da se izgrade garaže ispod ulice. Međutim, to je bila velika investicija i tada, a kamoli sada kada je gradski budžet smanjen. Za te pare mogu se izgraditi brojni vrtići i rešiti kanalizacioni problemi širom grada tako da ne verujem da će se krenuti u taj poduhvat u skorije vreme - priča Mirjana Stanisavljević, menadžer kafića “Bonđorno”.
Pošto povezuje Skadarliju i Kalemegdan ova ulica godinama je na meti posetioca, naročito turista u vreme značajnih događaja u gradu. Turisti vole kafiće i zbog toga ugostitelji ne odobravaju ideju o galerijama koje bi na pojedinim mestima zamenile kafiće.
- Ne verujem da bi nastale galerije pošto ni one koje postoje u gradu nisu posećene. Gradu je potrebna jedna ovakva ulica koja nudi drugačiju vrstu zabave u odnosu na splavove i noćne klubove - kaže Stanisavljević.
Prostor za parkiranje u slučaju popločavanja ulice bio bi problem kako za posetioce tako i za ugostitelje. U koji će kafić sesti, ljudi se uglavnom odlučuju po tome gde su pronašli slobodnomesto za parkiranje. Mnogi su mišljenja da bi se upravo zbog toga većina lokala ugasila.
- Pre tri godine imali smo više posla jer je konkurencija bila manja. Ne verujem da bi Grad dozvolio da se toliko kafića otvori da ima nešto drugo u planu sa ulicom. Ipak, ukoliko se grad odluči na popločavanje nastojaćemo da se prilagodimo - ističe Stanisavljević.
Trenutnoj situaciji prilagođavaju se i stanari u Ulici Strahinjića bana koji sa oduševljenjem prihvataju ideju o pešačkoj zoni svesni problema sa kojima su suočeni.
- Najviše nas muči buka, zagađenost i nedostatak parking mesta. Pokušavam da ne vozim kola petkom i subotom, a radnim danima planiram da se vratim kući oko pola osam kako bih našla prazno mesto. Međutim, dešava se da sedim u automobilu na ulici i po pola sata, čekajući da se neko isparkira - kaže stanarka Nena Zelić.
Koliko su posetioci kafića zagušili trotoare na ulici najbolje se vidi ujutru kad ugostitelji imaju najmanje posla, a gotovo polovina prostora ispred zgrada ostane prazna. Najveće gužve su oko podneva kada većina poslovnih ljudi pravi pauzu za ručak i posle osam sati uveče.
- Ukoliko bi se krenulo sa popločavanjem neophodno je rešiti pitanje našeg parkinga putem nalepnica ili nečeg sličnog. Nije nam problem ni da plaćamo parking mesto, samo da nam ne bude daleko od kuće – priča Zelić.

Ulica zapuštena
Da Grad još nema jasnu viziju kako urediti ulicu stanari pretpostavljaju i po tome što u „silikonskoj dolini“ gotovo i da nema ni sitnih radova.
- Noću je jako mračno, većina sijalica ne radi, a drveće već godinama nije potkresano. Trotoar je razrovan, čak smo sami popravili šaht u kojem se nekada skladištio ugalj kako neko ne bi upao u njega - ističe Nena Zelić.

Stanari navikli na probleme
Svesni činjenice da se problemi u ulici ne mogu i neće tako brzo rešiti, stanari se snalaze na razne načine.
- Muž je prodao automobil pošto nije mogao više da se nervira zbog parking mesta, a po gradu ide taksijem. Komšije sa prvog sprata zbog buke pomerili su spavću sobu koja ne gleda više na ulicu nego na dvorište dok prijatelji sa trećeg sprata ne otvaraju prozore uopšte zbog zagađenosti - kaže stanarka Nena Zelić.
Sta vi mislite, treba li poplocati Silikonsku?
I u kako bi trebala da se siri pesacka zona i da li bi trebalo da postoji i u drugim delovima grada...
 
Ja sam za.Jel kad pogledam unazad u proteklih nekoliko decenija nije se ni jedna ulica pretvorila u pesacku.A to za parking mesta, pa snasli bi se vec nekako. :)
 
Mozda ponavljam kao papagaj, ali ja sam za to da se prvo poploci Studentski trg, Uzun Mirkova i Vasina pa da se krene odatle. :)
 
Mozda ne bi bilo loshe da se poploca Kralja Petra od Kmihajlove ka Dorcolu
 
Jao, jao, super, SUPER. Ako se to prihvati, znači da će uskoro neko da dođe sa idejom da Terazije postanu pešačka zona i eto - još malo pa ceo centar zatvoren za saobraćaj.

Jej! :gobb:
 
Ovo je ideja stara već nekoliko godina, mislim da postoje vesti i rendirinzi čak i na forumu sa građenjem dve-tri podzemne garaže i nekim zanimljivim prelascima presecajućih ulica preko Strahinjića Bana.
 
Imajte u vidu da sam pešak i da nemam kola i da su mi vozači koji se sami vozikaju u kolima kroz centar dosta visoko na listi prioriteta za kad poludim i postanem terorista, ali:

Koji će nam pešačka zona od Slavije do Kalemegdana? Kralja Petra?
 
Konkurs za Strahinjica Bana bio je 2003. godine, ali nije doslo do realizacije projekta jer je, kao sto mozete pretpostaviti, projekat jednostavno preskup za Beograd. Pobedio je autorski tim Daam studija: Dejan Stanojevic, Maja Pantovic-Stanojevic,
Ljiljana Vukanic, Dragomir Krivokuca.

Evo kako su oni zamislili ovu ulicu:

modelv2.jpg

modelv4.jpg

modelv6.jpg

modelv7.jpg

modelv9.jpg
idejno arhitektonsko-urbanisticko rešenje ulice i delova fasada u ulici Stahinjica Bana

Osnovna opredeljenja u formiranju koncepta ulice umirenog saobracaja jesu sledeca:

-davanje prednosti biciklistickom i pešackom saobracaju u odnosu na kolski
-stvaranje karakteristicnih ambijenata na potezu ulice koji ce zaokružiti sliku ulice i uspostaviti novi duh
-uspostavljanje stroge regulacije odnosno podela na zone korišcenja ulica
-postavljanje zelenog pojasa pored objekata, kao zaštitne zone stanova -poslovnih prostora
-formiranje izloga lokala ispred fasade u širini istoj kao i zeleni pojas
-Trasiranje pešackog toka bez ikakvih prepreka sa obe strane kolovoza -formiranje jedinstvenog plocnika i kolovoza
(sa parkinzima) u istom nivou koji bi u odredjeno vreme (doba dana, godine,...) funkcionisali kao jedna pešacka ulica
-formiranje garaža ispod ulica sa pogodnim ulazima i izlazima, koje kao alternativno rešenje može služiti kao model za parkiranje u slicnima ulicama

idejno programsko rešenje

Ako je došao trenutak da se urbanisticki isprati spontano nastala potreba za konceptom ulice umirenog saobracaja, onda to treba svakako iskoristiti za nešto više. Pre samo dvanaestak godina , kada se u senovitoj, dorcolskoj ulici otvorio kafic “Ipanema” nije se mogla ocekivati komercijalizacija “brzi razvoj” jedne ne baš tako blizu i “ne baš tako daleke” ulice od Knez Mihajlove.
Jedan po jedan , otvorilo se dvadesetak kafea, restorana i po koja radnja. Na neki nacin ulica je sadržajno napredovala toliko da forma više ne odgovara sadržaju. Položaj ulice u centralnoj gradskoj zoni odredjuje njenu mogucnost integracije. Njen pocetak kod Kalemegdana i završetak u dnu Skadarlije vec samo po sebi cini važnu vezu izmeju ta dva beogradska toponima. Sa jedne strane kulturno istorijski spomenik i park, a sa druge karakteristicna starogradska boemska cetvrt uticace na to da se sadržaji prizemlja, suterena i partera nadovezuju na te dve reperne tacke. Ne samo dvadesetak restorana i kafea i po koja radnja uslužno-prodajnih delatnosti, koje se stidljivo pomaljaju izmedju bašti kafea, vec i novi sadržaji sa akcentom na kulturu i istoriju su potrebni ovoj ulici.
Tu treba da se pojave galerije, knjižare, internet kafei, antikvarnice, prodavnice suvenira. One takodje mogu, kao što je to vec praksa u centru, nuditi gostima bezalkoholna pica, kafu i caj, tako da se posetioci mogu zadržati i opustiti. Razliciti sadržaji privuci ce korisnike u razlicito doba dana, a ne uglavnom nocu, pa ce ulica dobiti na živosti. Svodjenjem saobracaja na minimalnu meru povecace se površine za pešake, što ce otvoriti i mogucnost za razne manifestacije na otvorenom. Lokalno posmatrano opremanjem ulice savremenim mobilijarom, formiranjem karakteristicnih ambijenata i mesta za okupljanje, podici ce se kvalitet stanovanja i boravka ne samo u
ul.Strahinjica Bana, vec i ostalim u okolini. Dorcolci, koji inace imaju jako izražen osecaj pripadnosti svom kraju, bice još ponosniji i zadovoljniji, jer ce se stvoriti niz tacaka za komšijsko okupljanje i druženje. Ako posmatramo moguci razvoj i uspostavljanje zone
redukovanog i umirenog saobracaja logicno je ocekivati i planirati povezivanje ulice sa zonom Knez Mihajlove. Pravci povezivanja su najpre moguci fizicki i funkcionalno sa ulicama Kralja Petra i Zmaj Jovinom. Ulica Kralja Petra, nekada u tursko doba glavna trgovacka gradska ulica, prva ce poprimiti karakter ulice umirenog saobracaja. Ona vec svojom fizickom strukturom i saobracajem
obecava dobro funkcionisanje. Sledeca ce to biti Zmaj Jovina, inace jedna od najlepših dorcolskih ulica. Ona ce se nametnuti svojim dobrim položajem i atraktivnošcu. Obe ove ulice imaju tendenciju redukcije saobracaja od Knez Mihajlove do Strahinjica Bana
i taj proces treba da se nastavi. Ostvarivanje ovih veza, gde je ul.Strahinjica Bana granicna ulica nametnuce se zona umirenog saobracaja. Logicno da se pravci i veza koji se dalje namecu idu paralelno sa ulici Stanjinjica Bana. Bez sumnje
bice to Jevremova ulica. Da se kojim slucajem kafe “Ipanema” otvorio u Gospodar Jevremovoj ulici, danas bi smo radili konkurs za nju. Necemo dugo cekati, a komercijalizacija, razvoj i želje gradjana dovešce do toga da se stvori jedna šira zona umirenog saobracaja oivicena sa jedne strane Kalemegdanom i Skadarlijom, a sa druge Knez Mihajlovom i ul.Strahinjica Bana. Sa sigurnošcu se može reci da ce to postati znacajna turisticka zona. U tu sliku savršeno ce se uklopiti atrakcije tipa “rekonstrukcija prvog beogradskog tramvaja na zaprežni pogon” duž ulice Rige od Fere. Naravno vrlo brzo ce se uspostaviti festival ulici Strahinjica Bana i slicne manifestacije i parade duž ulice.
Evo i prospekta (efektnije je ovako, nego kaciti sliku po sliku):
http://daam.co.rs/5_strahinjica/galerija1.html
Izvor DAAM STUDIO architects

Iskreno, mislim da smo daleko od ovoga, ne samo zbog novca, vec i zbog nagomilanih saobracajnih problema u gradu. Za pocetak bi bilo lepo koliko-toliko prosiriti postojece pesacke zone kao sto se sada radi sa okolinom Knez Mihailove. Tako bi na red mogla sledeca da dodje i Skadarlija, zajedno sa pretvaranjem Bajlonijeve pijace u pijacu-trg, uz pretvarnja makar dela Strahinjica Bana u pesacku zonu (od Skadarske do Francuske), sredjivanje platoa ka Dzorzda Vasingtona, pretvaranjem Zetske u pesacku zonu i izgradnjom kompleksa ka Cetinjskoj ulici.

Za neke radikalnije poteze, poput pretvaraja Terazija ili Gornjeg Dorcola u pesacku zonu, treba ipak sacekati izgradnju obilaznice, UMP-a, prosirenje nekih ulica, izgradnju nekih novih ulica, eventualno prokopavanje nekog tunela i naravno ono najbitnij - izgradnju metroa. Bez svega toga, u gradu ce nastati kolaps apokalipticnih razmera (doduse, taj kolaps ce kad-tad nastati i bez pretvaranja centra u pesacku zonu).

Postoji jos jedna bitna stvar zasto je sled realizacije projekat kakav sam naveo bitan - jer je ipak poplocavanje prvenstveno estetsko resenje, a zatim i ekolosko, zatim poboljsava kvalitet zivota itd. ali obilaznica, nove saobracajnice i metro su, pre svega, razvojni projekti, koji na duze staze vracaju ulozeni novac, i kao takvi su za sada prioritetniji u Beogradu.
 
Homer Jay":34nkygyn je napisao(la):
Naravno vrlo brzo ce se uspostaviti festival ulici Strahinjica Bana i slicne manifestacije i parade duž ulice.
Ovo deluje spontano koliko i sajber seks na Krstarici.
 
Pa poplocavaju ulice oko kneza i to je dobro za pocetak a sto se tice kralja Petra bice poplocana do Uzun Mirkove skoro.
 
idejno arhitektonsko-urbanisticko rešenje ulice i delova fasada u ulici Stahinjica Bana

Osnovna opredeljenja u formiranju koncepta ulice umirenog saobracaja jesu sledeca:

-davanje prednosti biciklistickom i pešackom saobracaju u odnosu na kolski
-stvaranje karakteristicnih ambijenata na potezu ulice koji ce zaokružiti sliku ulice i uspostaviti novi duh
-uspostavljanje stroge regulacije odnosno podela na zone korišcenja ulica
-postavljanje zelenog pojasa pored objekata, kao zaštitne zone stanova -poslovnih prostora
-formiranje izloga lokala ispred fasade u širini istoj kao i zeleni pojas
-Trasiranje pešackog toka bez ikakvih prepreka sa obe strane kolovoza -formiranje jedinstvenog plocnika i kolovoza
(sa parkinzima) u istom nivou koji bi u odredjeno vreme (doba dana, godine,...) funkcionisali kao jedna pešacka ulica
-formiranje garaža ispod ulica sa pogodnim ulazima i izlazima, koje kao alternativno rešenje može služiti kao model za parkiranje u slicnima ulicama
Ako sam dobro shvati, plan je da se ulica pretvori u ovo:
http://en.wikipedia.org/wiki/Living_street
 
Nije losa ideja ali mozda stvarno prvo Studentski,Vase i Uzun,i kralja petra pa onda da vidimo.
 
U slucaju da se krene sa pretvaranjem Studenskog trga, Vasine i Uzun Mirkove u pesacku zonu, kuda sa trolejbusima? Francuska ili iskoristiti tehnicku vezu Dobracine sa depoom? U ovom poslednjem onda bi pesacka pocinjala od te ulice. Ili neko trece resenje, sta vi mislite?
 
Pretvaranje Ulice Strahinjića bana u pešačku zonu podelilo javnost
Stručnjaci nisu za zatvaranje ulice
Autor: GORAN SVILAR, MARKO TAŠKOVIĆ | Foto:j. vučetić | 07.09.2009. - 08:07

Ideja o pretvaranju Ulice Strahinjića bana u pešačku zonu ne nailazi na podršku stručne javnosti. Ulica nije od velikog značaja za protočnost saobraćaja ali ima svoju klijentelu, saobraćaj je podređen kafićima, većina ugostitelja bi svoje lokale morala da ugasi zbog manjka gostiju, a strčnjaci kažu da je zatvaranje ulice ne bi bilo dobro i zbog toga što je Beograd već dovoljno “napadnut” sa svih strana zatvaranjem ulica.

Sa stanovišta protočnosti saobraćaja, ova ulica nema neki poseban značaj. Kroz nju ne prolazi mnogo vozila a kao najbolja njena alternativa figurira Ulica cara Dušana koja je po profilu šira od Strahinjića Bana, i može da propusti više saobraćaja. Međutim, problem je što je “silikonska dolina” jedna od ključnih saobraćajnica u takozvanom sistemu jednosmernih ulica na Dorćolu. Osim toga, ulicu seče osam poprečnih saobraćajnica.
- U saobraćajnom smislu ova ulica ima svrhu jer pripada paru jednosmernih ulica a čim zatvorite jednu paralelnu ulicu u sistemu jednosmernih ulica, automatski treba sav saobraćaj prebaciti u drugu, u ovom slučaju to je Gospodar Jovanova. Lepa je ideja o pešačkoj zoni ali treba je dobro osmisliti i proanalizirati – kaže za “Blic” Smiljan Vukanović, sef katedre za saobraćajno inženjerstvo na Saobraćajnom fakultetu u Beogradu.
Ulica Strahinjića bana je više interesantna ljudima koji tamo dolaze sa automobilima i motorima, nego što ima značaj u saobraćajnom smislu. Upravo zbog toga bi zatvaranje ulice bio “mač sa dve oštrice”. Sa jedne strane bili bi zadovoljno stanari koji tamo žive, ne bi bilo buke, i mogli bi da parkiranju u blizini svojih domova. Sa druge strane, skupoceni lokali bi izgubili svoju klijentelu. Dakle, i da se ulica zatvori i pretvori u pešačku zonu opet bi bilo nezadovoljnih. Sve veći broj automobila na ulicama (oko 600.000 registrovanih automobila) je još jedan razlog protiv zatvaranja bilo koje ulice u gradu, bez prethodno do tančina izvedenog istraživanja.
- Toliko je već Beograd napadnut sa svih strana da pre svakog novog zatvaranja bilo koje ulice treba dobro razmisliti. Svaka ulica je dobro došla imajući u vidu činjenicu da će vozila biti sve više i više. Ako se trend rasta motorizacije nastavi ovim tempom, bojim se šta bi moglo da se desi za 10 ili 20 godina. Osim toga, ako se zatvori Ulica Strahinića bana izgubiće se najmanje 200 parking mesta što nije malo u toj zoni koja je ionako deficitarna po tom pitanju – smatra Vukanović i dodaje da ne bi bilo loše razmisliti o tome da se ulica zatvori samo nedeljom, da ljudi koji tamo žive bar jednom nedeljno imaju mir.
U gradskom sekretarijatu za saobraćaj kažu da Ulicu Strahinjića bana karakteriše nepropisno zaustavljanje i parkiranje vozila, koje ugrožava bezbednost i otežava normalno odvijanje saobraćaja. Stanari su se obratili Sekretarijatu sa zahtevom da se navedena situacija reši.
- U skladu sa postojećim Zakonom o osnovama bezbednosti saobraćaja na putevima, izvršili smo obeležavanje parkirališta na trotoaru i zabranu zaustavljanja i parkiranja na kolovozu. I pored postavljene signalizacije problem i dalje nije rešen pa razmišljamo o mogućnosti uvođenja zone „umirenog saobraćaja“ – kažu u Sekretarijatu i dodaju da ideja o pretvaranju ulice u pešačku zonu nije u planu.
Zona umirenog saobraćaja ne može se primeniti u svakoj ulici ali je svakako dobro rešenje na određenim lokacijama. To je takozvana „zona 10“, u kojoj je najviša dozvoljena brzina vozila 10 kilometara na sat. Vozač je obavezan da se kreće tako da ne ometa kretanje pešaka, brzinom kretanja pešaka. Stručnjaci iz Sekretarijata smatraju da je to najbolji način da se podigne nivo bezbednosti u ulici, obezbede bolji uslovi za parkiranje, lepši izgled ulice i bolji uslovi stanovanja.

Vremensko zatvaranje loše rešenje
Ukoliko nije moguće zatvoriti ulicu u celosti, postavlja se pitanje da li bi to moglo da se učini periodično, recimo od 19 do 01 sat. Stručnjaci kažu da je vremensko zatvaranje dosta škakljivo pitanje i da ne bi dalo neke posebne razultate.
- Ljudi koji daju predloge za zatvaranje ulica prenebegavaju strukturu posetioca koji tamo dolaze. Pre svake odluke treba izvršiti anketu da se vidi struktura korisnika i da se dođe do podatka koliko bi, u slučaju zatvaranja ulice samo u nekim delovima dana, posetilaca opšte prolazilo ovim delom grada – kaže Smiljan Vukanović.

Ulice su neophodne
Pojedini stručnjaci kažu da su sve ulice neophodne Beogradu i da zatvaranje nije dobro. Strahinjića bana nije preporučljivo pretvoriti u pešačku zonu iz nekoliko razloga, smatraju stručnjaci.
- Na prvi pogled to ne dolazi obzir zbog velikog broja poprečnih ulica koje bi time bile zatvorene. Strahinjića bana je namenjena kretanju pešaka trotoarom i kretanju vozila kolovozom, ali su trenutno deo trotoara zauzeli kafići a mesta za parkiranje klijentela. Umesto da se razmišlja o zatvaranju ulice, bilo bi lepo razmotriti kako vratiti pravu funkciju ovoj ulici a to je bezbedno kretanje pešaka i vozila – smatra saobraćajni inženjer Vladimir Simidžija.

Pretvaranje Ulice Strahinjića bana u pešačku zonu
PREDNOSTI
Smanjenje buke
Smanjenje zagađenosti
Parking mesta za stanare
Poboljšanje ukupne ponude
Nove inicijative i sadržaji
MANE
Gubitak 200 parking mesta
Zatvaranje nekih lokala
Zatvaranje poprečnih ulica
Prebacivanje saobraćaja u Gospodar Jovanovu
Sužavanje izbora za kretanje vozačima
Izvor: blic.rs
Link: http://www.blic.rs/beograd.php?id=109644
 
sta to znaci da je Beograd sa svih strana napadnut zatvaranjem ulica? I koje su to ulice???
Ako se tih para ulica oko Knez Mihailove zove 'napadnut sa svih strana' onda jadni mi!
 
Pa napadnitu su kafići do kojih se ne može kolima. Krenulo se sa nekoliko kod Čika Ljubine, pa onda Vuka Karadžića (dobro tu se još drže - ali evo krenula je Uskočka), onda Obilićev Venac, ej bre, znaš kakav je to napad?!?
Još će da kažu da mora u garaže da se parkira... Misim bato...
 
poz svima ...
postoji idejni projekat nazvan" centar beograda" bez automobila!

definicija pojma "projektovanje" je prilagodjavanje objekata i okoline ljudima ...a ne automobilima!
 
Tu si u pravu, ali hajde malo analize. Automobili se ne voze sami, već ih voze ljudi. Ljudi jednostavno u Beogradu danas imaju slabe alternative - nemamo metro, imamo GSP koji, obzirom na infrastrukturu, ne može efikasno da podmiri potrebe velikog dela Beograđana, nemamo velike protočne saobraćajnice: velike bulevare i obilaznice - tako da gomila uličica u centru koje bi bile divne kao pešačke sada služe za automobilski saobraćaj.

Ja lično ne vozim - ali svaki dan provedem između 3 i 4 sata u GSP-u i razumem da je nekim ljudima to mučno. Plus, moj posao je relativno statičan, pa celo radno vreme provedem u firmi, ali mogu da zamislim kako je onima koji moraju da izađu po 3, 4 puta dnevno.

Pešačke zone, da naravno. Ali nikako ako proizvode više štete nego koristi.
 
ja sam više za to da razvijaju naselja sa strane, Banovo brdo sa Požeškom je kao zasebni grad jer ima sve i svašta u njemu. Mada sada je teško pričati o tome kada je većina stvari izgrađena
 
Ulice Nikole Spasića i Uskočka deo pešačke zone
Tanjug, 12.10.2009 06:58:31 Ocena:
5.00 (Glasova: 3)
[Oceni] Komentara: 0 [Postojeći komentari]
BEOGRAD -Peduzeće "Beograd-put" trenutno je, između ostalog, angažovano na sanaciji i adaptaciji dve ulice u zoni Knez Mihailove. Reč je o ulici Nikole Spasića i Uskočkoj, koje će posle ovih radova postati deo pešačke zone, saopštila je gradska uprava.
Prema rečima Nikole Žarkovića, rukovodioca ovog posla, u ulici Nikole Spasića uklonjen je stari asfalt i regulisani su objekti, a potom su i naneta dva sloja novog asfalta. Počelo je i popločavanje čitave ulice granitnim pločama, a očekuje se da čitav posao bude završen za dvadesetak dana. Isti izgled dobiće i Uskočka ulica, gde su trenutno u toku
radovi "Beogradskog vodovoda i kanalizacije", a kada njihove ekipe završe posao, sledi asfaltiranje i popločavanje.
Na ovaj način, bezmalo čitav potez oko Knez Mihailove pretvoren je u pešačku "oazu". Ono što je još važno, osim dobrog izgleda, to je nova infrastuktura kojom su zamenjene nekoliko decenija stare instalacije na ovom prostoru. Ranije su, između ostalog, nov izgled dobile Rajićeva, Čika Ljubina, Vuka Karadžića, Zmaj Jovina, Obilićev venac, Laze Pačua, Marka Leka. Sređivanje ovih ulica pratilo je i obnavljanje signalizacije, kao i postavljanje tabli sa informacijom o ulazu u pešačku zonu.

IZVOR NOVOSTI
 
Jos samo kada nebi bilo debila koji na svaki nacin pokusavaju uci u pjesacku zonu kolima i voziti ista bilo bi super :rant:
 
Pa ja vise ne znam ko je debil...da li oni, dripci, koji se uparikariju ispred kafica ili panduri, kojih nigde nema da polepe kazne i dopune budzet.
Vise me smara ta prica kako je to sramota, bla bla...brate, stavi pandura i lepi kazne...isplatice svoju platu za jedan dan.
 
Vrh