Po kome su neke ulice dobile ime?

[mekbejn]

a da produzetak UMP koji prolazi pored starog aerodroma dobije ime Sondermajera?

[relja]

a da produzetak UMP koji prolazi pored starog aerodroma dobije ime Sondermajera?

Ja sam prvi za to da Sondermajer konačno dobije ulicu, ali bih više voleo da ta saobraćajnica dobije ime po Nilu Armstrongu, pa da bude prva paralelna sa Jurija Gagarina.
Tako nešto nema nigde u svetu

[times12]

А јесте ли чули за улицу Боце и Јакше на Бежанијској коси? После мало гуглања сазнам да су били кошаркашке судије
http://www.politika.rs/rubrike/Sport/ko ... ci.lt.html

[relja]

А јесте ли чули за улицу Боце и Јакше на Бежанијској коси? После мало гуглања сазнам да су били кошаркашке судије
http://www.politika.rs/rubrike/Sport/ko ... ci.lt.html

Belošević za Lončara i Savića kaže da su bili igrači koji nikad nisu „graktali” na sudijske odluke.

Hvala za ovaj link.
Za Lončara to nisam primećivao, ali Zorana Savića sam oduvek cenio. Inteligentan igrač koji je je prepoznao i maksimalno koristio svoje fizičke predipozicije, ali i uvek bio korektan.

Do smrti ću biti ubeđen da bi smo dobili Amerikance i osvojili zlato na Olimpijskim igrama 2006 da se Savić nije povredio pre finala. Vodili smo dok Divac nije dobio 5. ličnu i nije imao ko da ga zameni. Da je Savić igrao, a po svemu viđenom u toj utakmici, tek on ne bi odgovarao Amerikancima, Divac i on bi podelili minutažu i posao. Ne zato što smo bili superiorniji, nego zato što su nas Amerikanci potcenili, a utakmica traje 40 minuta, mi smo vodili 30....

Eh, neostvareni snovi ....

[dedinje]

Zoran Đinđić nije nikako bio "POLITIČAR OSREDNJIH SPOSOBNOSTI" To je naš najboljhi političar posle Tita. Da nije ubijen danas bi Kosovo bilo u Srbiji a Srbija u EU. To što je zločinački ubijen sigurno je doprinelo da dobije ulicu (bulevar). Oni koji ga danas napadaju su, blago rečeno, totalne neznalice.

[Саша]

За мене јесте - ево зашто, по мом мишљењу.

Није успео да се политичким деловањем, демократски и снагом аргумената избори за власт, већ једва, тек после много година, уз 70 (неки кажу 100, чак и више) милиона долара стране подршке, после мучког бомбардовања Србије.

Све време је био у спрези с тешким криминалцима и страним центрима моћи и на њих се ослањао у доласку и одржању на власти.

Иако је живео и радио у иностранству, због чега је требало и практично да познаје Запад и капиталистички систем, није умео Србију ничим да заштити од дивљачке приватизације, упропашћавања и оног што је било добро, правног и политичког нереда и бахатости, страначког управљања свиме и свачим, разбацивања и злоупотребе великог новца из иностранства, даљег опстанка позамашне политичке паразитске класе и огромне државне неефикасне бирократије ... Странка му се претворила у највећег и најбезобзирнијег черупача државног новца у новијој историји Србије, потпуно неодговорног према друштвеном и државном интересу.

Не спорим му да је био паметан, да је био, можда, добар у својој струци, да је био, можда, добар теоретичар, чак и говорник, али, не видим политичке успехе ... нешто што је добро за Србију.

Који су противаргументи томе?

[Гага]

a da produzetak UMP koji prolazi pored starog aerodroma dobije ime Sondermajera?

Мекбеј, не пратиш на часу, то сам управо предложио на претходној страни,

[Гага]

Код именовања улица треба се водити неким локичким смерницама, где год је то могуће.

Ако заслужном авијатичару додељујемо улицу, онда му дође логично да то буде нека улица код неког од аеродрома. Примера ради, уместо Омладинских бригада.

Па баш из тог разлога, пошто будући не изграђени део УМП-а пролази већим делом преко бившег "Старог аеродрома" или Земунског аеродрома, а неки су га звали и Бежанијски , него улица Омладинских бригада, предложио сам да се тај део УМП-а зове Булевар Тадије Сондермајера.

За улицу Омладинских бригада се зна зашто носи то име и не треба га никако мењати.

[rasho62]

По коме/чему улица Љешка, носи име?

[Вожд]

По коме/чему улица Љешка, носи име?

Вероватно..
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%89%D0%B5%D1%88

[times12]

Zoran Đinđić nije nikako bio "POLITIČAR OSREDNJIH SPOSOBNOSTI"

http://brankopavlovic.com/djindjicnijebiovizionar/

Моје се мишљење поклапа са Павловићевим.

[direktor]

Pošta stizala uvek na Krunsku
J. Novaković | 16. februar 2016. 18:24 | Komentara: 0

Vračarska saobraćajnica čak 12 puta "prekrštena". Slede je Resavska sa čak devet i Svetogorska sa sedam

SKORO svake godine makar po jedna ulica ili njen ćošak promeni naziv u glavnom gradu. Krunska je rekorder, jer su joj vlasti čak 12 puta menjale "krštenicu". Ipak, birokrate ne računaju da mnogi sugrađani dobiju, ali ne usvoje nove table na zgradama, jer su se već srodili sa starim imenima.

- Za nas je bila uvek Krunska - priča Ljiljana Radulović iz broja 19.

- Pisma iz celog sveta su stizala na ovu adresu, pod ovim nazivom, čak i kada je nosila drugo ime.

Ljiljana sa mamom Borislavom komentariše spisak 11 tabli koje su dosad kačene i skidane sa ulaza u ovu saobraćajnicu.

- Kraljice Drage od 1900-1903, to je zato što je njena familija posedovala imovinu gde je sadašnja belgijska ambasada - razmatra Ljiljana. - Da bi se sećanje na Draginu porodicu izbrisalo, ulica je preimenovana u Kneginje Perside.
KNEZ MIHAILOVA
KNEZ Mihailova je od proglašenja zadržala svoje ime do danas, poput Kneza Miloša, kao i još tridesetak beogradskih saobraćajnica. Među njima su Balkanska, Kosovska, Hilandarska, Kondina i venci - Obilićev, Zeleni, Kosančićev.

A da je novi režim uvek "spirao" imena na prestoničkoj mapi, potvrđuje i ova vračarska ulica, gde se osim nekoliko ambasada, nalaze Muzej Nikole Tesle i Studentska poliklinika.

- Meni se činilo da je odmah po dolasku Titovog Informbiroa promenjena Moskovska u Proleterskih brigada, a eto bila je sve do 1951. godine - začuđena je Radulovićeva.

A upravo za imenom Proleterski brigada žali Predrag Momirović iz broja 25.

- Zalažem se da se to ime vrati, jer sam po opredeljenju komunista - uz osmeh priznaje Momirović. - Za mene će uvek biti Proleterskih brigada.

Krunsku, koja prednjači u promeni naziva, još nije dostigla Resavska sa čak devet izmena, a ni Svetogorska sa sedam. Ipak, one imaju neke zajedničke karakteristike - svaka je već nosila sadašnje ime u svojoj istoriji makar jednom, a aktuelno nije menjala od 1997.

KROZ ISTORIJU

*Nadeždina 1872-1896.

*Krunska (deo) 1872-1896.

*Gospodar Jevremova 1896-1900.

*Kraljice Drage 1900-1903.

*Gospodar Jevremova 1903-1904.

*Krunska 1904-1916.

*Poslanička 1916-1919.

*Krunska 1919-1946.

*Kneginje Perside (deo) 1933-1946.

*Moskovska 1946-1951.

*Prolet. brigada 1951-1997.

*Krunska od 1997.


STARE NAZIVE SVI RAZUMEJU

BORISLAVA Bogojević tvrdi da je prolaznici razumeju iako koristi nazive iz prošlog veka.

- Uvek kažem da živim u JNA, iako je sada to Bulevar oslobođenja - kaže baka. - Tako isto Resavsku zovem Frankopanova, jer je nosila taj naziv kada se moj muž u njoj rodio. I Despota Stefana uvek će za mene biti 29. novembra.


TUGUJU ZBOG PARA I RUSA

SUGRAĐANI su saglasni u jednom - promena adrese znači da moraju da menjaju dokumenta, a to im "isteruje" pare iz džepa. Ipak, neki imaju i druge primedbe.

- Trebalo je da ostane Generala Ždanova, a ne Resavska - razočarana je žena iz Krunske 22. - I ostali ruski generali koji su oslobađali Beograd ne bi trebalo da gube ulice.


http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74. ... na-Krunsku

[Delija]

Питам се само када ће највећа хероина другог светског рата Дијана Будисављевић добити адекватан булевар по њеном имену? Тренутно се по њој назива најобичнији сокак на Лединама што је наша велика срамота. Та жена, која је учинила најхуманије дело усред највећег сукоба у историји човечанства је из идеолошких разлога потпуно избрисана из свести српског народа а за њено дело знају само ретки међ' нашим народом.

По њој би се морао назвати неки од преосталих НБГ булевара који тренутно имају идеолошки обојене називе.

[mekbejn]

Apslutno se slazem. Njeno ime i cin ne bi smeli da imaju nikakav ideoloski predznak, vec samo ogrooman plus.

[Вожд]

У центру Београда има једна лепа улица, сва у дрворедима. Зове се Палмотићева. Мало ко зна да је човек по коме је улица добила име био Дубровчанин, песник, племић и да је живео у 17. веку. Звао се Јуније Џоно Палмотић. Имао је надимак Пупица (луткица), који је одговарао његовом изгледу и манирима. Био је омаленог стаса, беле пути и веома леп човек. Није се женио. Био је побожан и велики родољуб. Суграђани су га ценили као умног и поштеног човека

http://www.rts.rs/page/radio/ci/story/2 ... D0%B0.html

[tragac]

Mislim da bi učenje porekla naziva BG ulica bio najbolji način da se pripremi polaganje prijemnog ispita iz povijesti hrvatskog naroda na zagrebačkom sveučilištu. Od Stjepana Supanca preko Palmotića do Marka Oreškovića i I.G. Kovačića. I ko zna koliko još njih.

[direktor]

Mi smo uvjek bili demokracija za ddh

[Вожд]

Тачније српског народа, јер Палмотић је један од многих Срба католика..

[DrMeisen]

Kod mene na Altini ima zanimljivih imena ulica. Iako je poznato ko su osobe po kojima ulice nose ime, meni u dosta slučajeva razlog nije bio najjasniji. Na primer moja ulica Ljiljane Krstić je je ime dobila po glumici koja je imala ulogu u Petrijinom vencu (od filmskih uloga vrednih pomena), glumila je u Ateljeu, i Ljuba Tadić je rekao da je ona velika glumica. Od prilike, to je to. Ne želim da omalovažavam, al nekako mi se čini da je bilo prečih opcija u izboru imena. I to je samo jedan od previše primera.
Tema je odlična inače, što reče neko iz imena ulica se može mnogo naučiti. Nedavno sam se iznenadio kada sam video ko je bio Atanasije Puljo po kome ulica u Zemunu nosi ime. Naime, kao dobrovoljac u Balkanskim ratovima je operisao vilice i na tom polju ostavio dubokog traga u čak svetskoj stomatologiji.
A kad se već pominje Tadija Sondermajer, čitao sam zanimljiv tekst negde, al teško da ću se u skorije vreme setiti gde tačno. No, u periodu izmedju ratova oformljena je komisija koja je raspravljala o nabavci aviona za ratno vazduhoplovstvo. I pored generala solunaca, komisiju su činili Sondermajer kao vidjeni letač i Miloš Crnjanski, koji je tada kao mladi novinar, bio urednik nekog relevantnog časopisa, zaboravih kako se zvao. U svakom slučaju, svi, pa i Sondermajer su bili za nabavku savezničkih francuskih aviona, a Crnjanski je bio za to da se nabave nemački. Kako je u ratu Crnjanski bio mobilizovan u Austrougarskoj, neko mu je prebacio da je to razlog zašto forsira Nemce, a on mlad i poprilično prgav kakav je bio, duboko pogodjen time ih je sve izazavao na dvoboj. Naravno stari generali su ga skinuli sa grbače, dok je Sondermajer pristao. Da ne dužim priču, otišli su čini mi se u Vršac jer su tamo dvoboji još uvek bili dozvoljeni i dogovorili se da u Beogradu slučaj prijave kao nesreću u lovu. Crnjanski je pucao prvi i promašio, a Sondermajer je onda opalio uvis kako ne bi ubio protivnika. To je Crnjanskog razbesnelo toliko da je kidisao na Sondermajera i tražio od njega da ga ubije. Kasnije, kad je ostario, napisao je da nije upoznao većeg viteza od Tadije Sondermajera.
Izvinjavam se na malo dužem off-u, duboko cenim Crnjanskog, pa mozda nece biti svima zanimljiva priča kao meni
Kako bilo, eto ni Crnjanski nema ulice u Beogradu.

[tragac]

Тачније српског народа, јер Палмотић је један од многих Срба католика..

Ne postoje Srbi katolici, kao što ne postoje ni pravoslavni Hrvati. Masovna kroatizacija naših lokalnih toponima je posledica pokušaja da se od dve nacije stvori jedna. Iako suštinski mi i jesmo jedna nacija po etnologiji i genetici, religija je jasna medja koja nas razdvaja u smislu savremenih nacija. Stoga je njihovo njihovo, a naše je naše. Palmotić, Cvijeta Zuzorić, Ivan Gundulić (blizak rodjak Palmotića) su bili Hrvati, i to vrlo moguće poreklom Italijani bar u nekoj meri.

Zašto su ove ulice još uvek pod istim nazivima? Zato što je to u skladu sa Memorandumom SANU ou kojoj su zemlje navodnih Srba katolika uključene u Srbiju, a Hrvatima se smatraju samo oni koji žive u Zagorju, Istri, severnim delovima Like i delovima Baranje i gornje Posavine.

Da li nam fali znamenitih ličnosti pa da svojatamo tudje? Čisto sumnjam. Hrvatska je nezavisna i tu je gde jeste, što se pre pomirimo sa tim biće nam lakše.

[kraspeed]

Тачније српског народа, јер Палмотић је један од многих Срба католика..

Ne postoje Srbi katolici, kao što ne postoje ni pravoslavni Hrvati.

Da li si čuo za Matiju Bana? Bio je iz Dubrovnika, katolik i srpski nacionalista. Vidiš, taj deo je onaj koji određuje njegovu nacionalnost - njegova lična nacionalna osećanja, a ne kompleksi pojedinaca ili drugih nacija, opšteprisutni u Srba...

[tragac]

Govorio sam o grupama, ne o pojedincima. Pojedinačnih slučajeva ima dosta, pa živimo jedni pored drugih i jedni sa drugima, i ako je taj Matija Ban doprineo na neki način srpskoj državnosti, borbi za slobodu ili ugledu srpske nacije onda svakako treba, bez obzira na poreklo. Ali Giunio Palmotta teško da je ičemu doprineo baš Srbima u smislu izgradnje nacionalnog duha ili kasnije države. On je sebe smatrao Slavinom i zalagao se za panslavizam, barem prema raspoloživim izvorima. I motiv nekoga da nazove ulicu u Beogradu po njemu je verovatno bila ta jugoslovenska ideja. Ali sve jugoslovenske ideje su propale, dok mi još ne možemo baš da se snadjemo sa sopstvenim identitetom.

Hrvati znaju ko su i ponose se time. Sa svim svojim vrlinama, manama , istorijskim mrljama i podvizima. Srbi se sa druge strane još nisu oslobodili tog jugoslovenskog nasledja, iako je naša kultura i istorija ništa manje bogata od hrvatske.

Crnjanski nema ulicu, a slovenački komunist Alojz Lujo Adamič, koji je doprineo da Hrvatska i Slovenija danas izgledaju kako izgledaju, ali sa Srbijom nema nikakve veze, ili vukovarski boljševički špijun Stjepan supanc imaju ulicu. Ako ne vidiš nikakav problem u tome, ja vidim.

[Delija]

Аух, шта све овде човек неће прочитати. Још ће човек говорити другима шта су били а они се вазда јасно декларисали као Срби. Читава историја Дубровника је прожета знаменитим Србима католицима, као и цела Далмација. Уосталом њихов број се мерио у десетинама хиљада од места до места. Далмација и Дубровник су у значајнијој мери стављене под окриље хрватског националног корпуса тек од 41е на овамо. А ја конкретно имам колегиницу која се зове Карла, католичке је вере, из Дубровника је и себе сматра Српкињом. Дакле, после целе ове вековне ујдурме, сукоба, ратова и цепања српског националног корпуса и дан данас постоје Срби католици, а поуздано знам да је велики део данашњих Дубровчана свестан свог српског порекла и никако се није радило о појединачним случајевима већ о читавој националној заједници, како у Дубровнику, тако у целој Далмацији и Херцеговини.

Нема шта, Београд предњачи у аутошовинистичком покрету.

[tragac]

Navedi mi jasne istorijske izvore koji govore o srpskom poreklu Dubrovnika. Ali po mogućstvu izvore od pre 1987. Konkretno za tezu da su se Ragužani nekad osećali Srbima. Ragužani nikad nisu imali osećaj pripadnosti srpskom ni hrvatskom narodu, ali su na kraju procesa stvaranja nacionalnih država ipak odlučili da "predju" u Hrvate, verovatno na verskoj osnovi i pod mogućim pritiskom Vatikana. Ali te pretpostavke i tvrdnje fosila iz SANU i njihovih udbaških drugara kao i njihov nikada utihnuli žal za jugoslovenskom tamnicom naroda ne smeju biti kiterijum za dodeljivanje naziva ulica, institucija ni nekih opštijih toponima.

Rešimo već jednom jesmo li Srbi, Jugosloveni, ili nešto treće?

[Delija]

Узмимо да су пола од ових људи Срби, а вероватно је проценат знатно већи:



Имао си кроз историју читава српска удружења у Дубровнику, омладинске и акдамеске покрете са префиксом српски. Крајем 19. века је ако се добро сећам на власти у Дубровнику била локална српска партија итд. То ти говорим све из сећања јер ме мрзи да тражим још неке изворе. Но, овај аустроугарски попис је сасвим довољан.