Tunel Kamenička - Bulevar despota Stefana

[solecar]

Nastavite vi dalje sa sumnjičenjima i mračenjima, bezveznim teoretisanjem, a

ja ću da sačekam početak radova i pratim izgradnju tunela, jer mi je TO važno.

Ja se nadam da TO neću ni morati da pratim.

[Zuma]

Evo celog poglavlja 2.1 Inzenjersko-geoloski uslovi. Kliknite za veći prikaz.

Sem gomile upozorenja da je u pitanju poznato klizište, na prvi pogled se uočava nekoliko jasno istaknutih zahteva.

Da se mora raditi DETALJNO geološko ispitivanje tla.
Da se mora raditi katastar ugroženih objekata.
Da su potencijalno ugrožene sve zgrade gde je nadsloj zemljišta iznad tunela debljine manje od 20 metara.
Da je iznad maltene 2/3 dužine tunela nadsloj zemljišta iznad tunela debljine manje od 20 metara.
Da se i tamo gde je nadsloj deblji od 20 metara mora proveriti da li je fundiranje nekih zgrada dublje od 15 metara, jer su onda i one ugrožen i treba ih posebno štititi.

Žutim sam označio deo tunela gde je nadsloj zemljišta iznad njega debljine manje od 20 metara.

[vradovic]

Odlicne info Zuma! Ovu temu smo bas izbusili sa informacijama!
Onda mi nije jasno odakle se pojavila informacija za rusenje samo 8-9 objekakata.

Kada kaze "izgrdnja zastitnog sloja" sta to prakticno podrazumeva? Neka moguca potpora za te objekte?

[Zuma]

Nastavite vi dalje sa sumnjičenjima i mračenjima, bezveznim teoretisanjem, a

ja ću da sačekam početak radova i pratim izgradnju tunela, jer mi je TO važno.

To nije mračenje nego sasvim praktično iskustvo građana Beograda o načinu kako se kod nas sada radi. Takoreći znak elementarnog zdravog razuma. Da živimo u nekoj drugoj državi ovo bi bile tehnikalije koje se slobodno mogu prepustiti stručnjacima kojima je to posao. Međutim, pošto smo ipak ovde, elementarna stvar je uzeti u obzir dosadašnje primere kako su KOD NAS rešavani i mnogo manji problemi od tunela ispod starog dela grada, bez ozbiljne istorijske dokumentacije o njegovom podzemlju, a kroz veoma problematično i izrazito podvodno tlo prepuno izvora, kapriranih potoka i poznatih klizišta. Naprimer, vrlo mala stvar, kod rekonstrukcije glavnog trga u gradu, laik bi podrazumevao da će ostaviti bar jedan poveći šteker za struju, za silne i maltene neprekidne manifestacije koje su ovde planirali. Ali jok. Nema ga. Radimo na naftu i smrdljive i bučne generatore koje stalno dovlače kamioni. Kao posle zemljotresa. Tako da ćeš, nadam se, dozvoliti umesnost izvesne zabrinutosti u vezi pravljenja dva ogromna automobilska tunela kroz TAKVO tlo i sa takvim stručnjacima.

[dragan]

OK, dozvoljavam "umesnost izvesne zabrinutosti", ali ne mnogo preteranu.

[Propeler]

Ukoliko bi ova vlast započela i izvela ovu ideju, to bi bio njihov prvi i do sad jedini kapitalni projekat u Beogradu. Obilaznicu ne računam, jer je republički projekat.

Mnogo toga od kapitalnih projekata je najavljivano, a još ništa nije ni započeto, a godine su već prošle.

Pravo je pitanje zašto je to tako, uzimajući u obzir da Bg ima solidan budžet za mnoge te projekte, i da bi mnogo šta mogao da gradi i bez zaduživanja, dok se mnogi veliki projekti na republičkom nivou uveliko grade i realizuju i to isključivo kroz zaduživanje.

Lično ne verujem da će ovaj projekat uopšte biti započet.

[Blade]

Ja cu samo par stvari...Kada krenu radovi konačno i ako krenu, zanimace me kada cemo moci da ocekujemo kraj radova. Tome cu dodati jos godinu i ako se zavrsi za dve preko roka, bicu zadovoljan. A sve pre toga je iznad očekivanja.

[solecar]

Mnogo toga od kapitalnih projekata je najavljivano, a još ništa nije ni započeto, a godine su već prošle.

Pravo je pitanje zašto je to tako, uzimajući u obzir da Bg ima solidan budžet za mnoge te projekte, i da bi mnogo šta mogao da gradi i bez zaduživanja, dok se mnogi veliki projekti na republičkom nivou uveliko grade i realizuju i to isključivo kroz zaduživanje.

Lično ne verujem da će ovaj projekat uopšte biti započet.

To što je Beogradski budžet solidan i dovoljan za mnoge projekte, koji bi se radili bez dodatnog zaduživanja, ne znači i da bi firme koje se angažuju mogle da zvrše posao između dva izborna ciklusa, a i imajući u vidu da te firme padaju na najobičnijem postavljanju kocki, potpuno je jasno zašto se ne upuštaju u nešto iole ozbiljnije.

[Propeler]

Ne smeta im da angažuju kineske, američke, ruske, azerbejdžanske i druge firme na izvođenju projekata po republici za koje se zadužuju, ali je nedopustivo da strane firme angažuju na beogradskim projektima?

Nije do toga.

[solecar]

Pa kada bi svuda i u sve trpali strance, šta bi ostalo za njihove firme?

[Zuma]

Znači podzemne vode su se tokom gradnje pojavile u podrumu hotela Slavija, u podrumu Beograđanke, u podrumu Hotela Moskva i u podrumu palate Albanija. Iz ovoga ispada da je u pitanju vodena žila koja ide duž čitavog Terazijskog grebena. Čudno je da se niko do sada nije potrudio da napravi neku mapu podzemnih tokova pošto ovaj spisak govori da to nije tek slučajnost i izuzetak, pogotovo što tolike vode svakako destabilizuju čitavu padinu prema Savi, pa bi takve stvari svakako trebalo znati i zbog mnoštva budućih radova u gradu. Uostalom ispod grebena je i zato (a ne samo zbog spoljne krivine reke Save) postojala prava močvara, bara Venecija, i to kao već treća bara kad se broji odozgo, tj redom, Terazijska bara, bara Zeleni Venac, bara Venecija. Da li iko zna za takvo istraživanje?

Priča o bunarima koji danas postoje ispod hotela „Moskva“ samo je epilog mnogo veće sage o podzemnim vodama srpske prestonice. Ostalo je zabeleženo da su građevinari već prilikom kopanja temelja ove divne građevine 1905. godine (Hotel Moskva) naišli na debeo sloj nepropustljive ilovače i izvor podzemne vode.

Slične muke imali su radnici koji su radili na palati Albanija, kao i oni koji su kopali temelje Slavije i Beograđanke ispod koje je otkriveno više od deset jakih izvora.

– Zanimljivost cele ove priče je u tome što je Terazijski plato jedna od najviših tačaka u ovom delu Beograda, a da reke ipak protiču. Ovde su podzemne vode veoma zastupljene, a nikome nije jasno kako ni odakle idu. Nije najjasnije ni kako se ta voda faktički penje uzbrdo, iako postoje neke teorije i snimci tih podzemnih vodotokova – kaže naš sagovornik.

Terazijski plato u ovome nije usamljen. Pravcima skoro svih današnjih najvažnijih ulica grada nekada su tekle reke. Voda je strujala niz Kumodrašku ulicu, a Vračarska reka godinama se slivala od Slavije pa sve do Železničke stanice.

Jedna od nekada najvećih prestoničkih reka bila je Mokroluška i od Velikog Mokrog Luga preko Rimske i Ustaničke ulice, slivala se ka današnjem Mostaru gde se ulivala u Savu. Nakon izgradnje autoputa Beograd-Niš, posle Drugog svetskog rata, ovde je napravljen ogroman kolektor, pa danas ta reka teče bukvalno ispod autoputa.

Slična sudbina zadesila je i ostale prestoničke podzemne vode. Većina je danas “zarobljena” u kolektorima ili se izgubila u u kanalizacionim sistemima Beograda.
https://srbin.info/pocetna/aktuelno/taj ... /?lang=lat

Projektanti su prilikom izgradnje "Moskve" imali u vidu podzemne vode koje su se i tada nalazile ispod Terazija, pa se temelji posebno ojačani.
- Zanimljivo je da su temelji sazidani od cigala, a ne od betona, što znači da bi trebalo da su slabiji. Međutim, posebnom građevinskom tehnikom omogućeno je da hotel stoji čitavih 106 godina bez ikakvog problema u statičkom smislu - dodaje Milan.
https://www.telegraf.rs/vesti/beograd/1 ... irati-foto

[vradovic]

Zuma ti si delio vise puta neku mapu sa tokovima podzemnih reka u Beogradu.
Mislim da definitivno ljudi koji su iz struke znaju za te podemne vode. Vidis da je gore napomenuto da je cak i garaza u N.Fronta imala probleme sa klizistem.

[Zuma]

Ne, to su bile mape sa savremenim rekonstrukcijama kuda su išli površinski tokovi raznih Beogradskih potoka, a ne mape podzemnih vodenih žila što nas sada više interesuje. Uostalom već smo imali vrlo skup problem sa tim u vezi. Deo Promenade koji je propao u Savu je zbog nečega propao baš tamo, a ne na nekom drugom mestu koje spolja gledano izgleda manje više isto. A svuda je rađeno na isti način. To je takođe mogao biti neki problem sa podzemnim vodenim tokom.

[solecar]

Ako već pričamo o tom močvarnom području, počev od Slavije, onda valja spomenuti i nju, koja je bila močvarno tlo ili ti neka vrsta bare , gde su se lovile patke.

[ГЛАС ПРИРОДЕ]

И код дворова је била бара.

[dragan]

Urbanizacijom i izgradnjom grada potpuno se promenila situacija sa površinskim tokovima i barama, a kada je ogramna površina grada i asvaltirana i betonirana, onda je drastično smanjena mogućnost da vode kiše i snega prodru u podzemlje, jer su one kanalizacojom sprovedene u reke.
Zato je Terazijski greben i klizišta oko njega sada sa manje dotoka površinske i podzemne vode.

[Zuma]

Zanimljivo. Ako sada skupimo sve ove informacije o pojavi vode u temeljima starih i novih zgrada, i ucrtamo ih na mapu visina grada, dobije se lepo povezana i glatka linija po zaravni između izohipsa 110m i 120m. Skoro po ivici padine ka Savi, gde nagib zemljišta poprima veći pad. To indirektno potvrđuje napomenu da je (zbog obilja i baš takvog rasporeda podzemnih voda) verovatno čitava Savska padina Terazijskog grebena nestabilna. Označene tačke su redom:

Garaža Obilićev venac, Albanija, Terazije, Dvor, Beograđanka, Hotel Slavija.

Prikačeni fajl Podzemne vode u temeljima zgrada.jpg više nije dostupan

[dragan]

. . verovatno je čitava Savska padina Terazijskog grebena nestabilna.

Pošto je na toj padini izrgadjeno mnogo objekata sa milionima kubika
betona, blokava i cigli, sve će to jednog dana da se surdukne na BnV.

[Propeler]

Pa kada bi svuda i u sve trpali strance, šta bi ostalo za njihove firme?

Mnoge kapitalne projekte bi mogle, bez problema da izvedu mnoge domaće firme koje su u sprezi sa vlašću. Navešću samo primere: nastavak izgradnje SMT-a, proširenje Tošinog bunara, Južni bulevar, Surčinska ulica između NBg i Surčina itd. Za pojedine nije ni potrebna potrošnja novca za eksproprijaciju, jer je zemljište u vlasništvu države, pa se ništa ne radi. Ko sprečava vlast da krene u izgradnju pogona za preradu otpadnih voda, kanalizacije i trotoara u polovini beogradskih naselja itd.

Ima novca, pa čak i lokalne firme to mogu da grade, ali se u Bg godinama ne pokreće nijedan kapitalni projekat. Zašto je to tako, ja ne znam.

To mi ujedno sve govori da ovaj konkretno projekat neće biti ni ozbiljno razmatran, a kamoli realizovan.

[solecar]

Proširenje ulice kapitalna investicija

[Propeler]

Za favelu kao što je Beograd, bi apsolutno bilo, jer će u suprotnom grad sve više kolabirati i sve veći broj ljudi će nastaviti da zbog užasnih uslova u kojima se živi odlazi u inostranstvo, bez namere da se ikad vrati.

Tako da bi formiranje bulevara od sokaka u ovoj kasabi bilo kapitalna investicija, kao i završetak UMP-a i SMT-a.

Manite se svi maštanja o nekakvim megalomanskim projektima, poput metroa od 5 milijardi evra za dve stanice, koje ne bi pomišljali ni mnogo bogatiji gradovi da grade, naročito ne u ovakvoj katastrofičnoj infrastrukturnoj situaciji.

[Пантограф]

Baš to nam, nažalost, sleduje: gradnja ludačkih metro linija od po dve i po milijarde, dok će se grad iznad raspadati.

[Zuma]

Dva tunela, ovaj i onaj ispod Topčidera, pa sa probijenom vezom do Pančevačkog mosta, zatim rušenje par zgrada na kritičnim raskrsnicama grada, tamo gde nastaju najveća zagušenja, pa bi stvar već bila daleko bolja. Ovakvo stanje u saobraćaju je već neizdrživo.

[SRBO]

Za favelu kao što je Beograd, bi apsolutno bilo, jer će u suprotnom grad sve više kolabirati i sve veći broj ljudi će nastaviti da zbog užasnih uslova u kojima se živi odlazi u inostranstvo, bez namere da se ikad vrati.

Tako da bi formiranje bulevara od sokaka u ovoj kasabi bilo kapitalna investicija, kao i završetak UMP-a i SMT-a.

Manite se svi maštanja o nekakvim megalomanskim projektima, poput metroa od 5 milijardi evra za dve stanice, koje ne bi pomišljali ni mnogo bogatiji gradovi da grade, naročito ne u ovakvoj katastrofičnoj infrastrukturnoj situaciji.

Па то је и боље. И треба што више да оде, цене некретнина оду у нулу, држава лепо одради шта треба одмах, и онда лепо се отварају врата повратницима (али са ограничењем да само они са троцифреним коефицијентом интелигенције смеју да се врате)

Ако не то, онда ћемо преименовати град у Пајћен (白城) са пропратним демографским изменама. Ту се онда ствари већ крећу саме од себе

Тако то иде другари моји неспособни буду истребљени са крајњим предрасудама

[Gringo]

Да не бежимо много од теме, али пренасељеност централних делова града који наши урбанисти и планери нису заштитили јесте главни проблем. И то се стање неможе поправити, али се може зауставити даља пропаст увођењем мораторијума на повећање броја стамбених и пословних јединица на свим централним градским општинама, јер су достигнути инфраструктурни лимити.

Него, уз испитивања која су захтевана у документима пре извођења радова, мора се отвореним тендером наћи искусна инострана пројектантска компанија да осим детаљног пројекта за извођење зада детаљну методологију градње која ће покрити готово сва изненађења. Друга пројектантска компанија (такође инострана, пошто нажалост наше немају искуства у задњих 10-так година) треба да уради ревизију пројекта. Трећа независна (страна компанија) треба да са градским комуналним фирмама направи тендер и надзире радове. У свим оваквим пројектима уобичајен је услов државе да на сваког страног инжењера, стране компаније морају упослити исто толико младих локалних инжењери свих профила. Све ово тражи време, а не очекујем да они који гурају овај пројекат имају свест о обиму послова који претходе самој изградњи и опасностима које овај пројекат носи.