Vodovod i kanalizacija

[dragan]

Novi Beograd (okolina Tošinog bunara) i Dedinje.

Novi Beograd dobija vodu iz proizvodnog pogona "Bežanija".
Možda je zato na Dedinju "pitkija voda", kako kaže tvoj prijatelj.

[SRBO]

BVK ima 5 pogona za Beograd, uzimajući u obzir i mali pogon u Vinči (koji nije ni za...). Ali, svaki od pogona mora da poštuje standarde i da ima isti kvalitet vode. Svi pogoni, osim Vinče, uzimaju površinsku vodu Save i podzemne vode njenog priobalja, kako piše na sajtu njihovom. Ja sam dva puta bio u pogonu Makiš, jednom u pogonu na Belim vodama. U Makišu sam posetio i laboratoriju gde se rade ispitivanja kvaliteta vode. I naravno, kvalitet mora da poštuje Pravilnik o higijenskoj ispravnosti pijaće vode. A s obzirom da on važi za sve, kvalitet vode, a samim tim i ukus, mora da bude isti u svakom delu grada koji je snabdeven BVK-om. Ako je negde nekome kiseo ukus, to je najverovatnije do cevi u zgradi/kući, nikako od vodovoda koji ide od pogona do korisnika. Ja sam čak radio i analizu vode sa česme u kuhinji u kući, iz Leštana, i to pri nekoj vežbi na fakultetu na ICP-MS i rezultati su bili krajnje iznenađujuće odlični. Fantastično čista voda od metala sa vrlo malo, čini mi se, cinka, odnosno cink je imao relativno veću koncentraciju u odnosu na druge metale, što je značilo da u kući imam takve cevi.
Dakle, kvalitet beogradske pijaće vode je odličan, ako izuzmemo činjenicu da je pak tvrda voda. I to je opšte poznato, čak nam je i u Makišu to rečeno od "vodiča". Isto tako je činjenica da nam je vodovodna infrastruktura katastrofa, ili barem kvalitet radova, s obzirom da nam stalno pucaju cevi.

А добро, Винча и не може да се рачуна јер је у том делу водена инфраструктура малтене у зачећу нажалост. Треба ту доста пара уложити

[astrodule]

Novi Beograd (okolina Tošinog bunara) i Dedinje.

Novi Beograd dobija vodu iz proizvodnog pogona "Bežanija".
Možda je zato na Dedinju "pitkija voda", kako kaže tvoj prijatelj.

Mislim da mi sa NBG uglavnom koristimo vodu iz reni bunara uz Savu (koja ide na Bežaniju).

[dragan]

Da, to su reni bunari na levoj obali, a "fabrika vode" je na B. Kosi.

[marrecar]

А добро, Винча и не може да се рачуна јер је у том делу водена инфраструктура малтене у зачећу нажалост. Треба ту доста пара уложити

Praktično, da. Iako pogon u Vinči jeste u sklopu BVK, ja to uvek gledam kao potpuno odvojeni sistem, kao da nije BVK, upravo zbog toga što je infrastruktura katastrofa. Barem jednom mesečno bude obaveštenje da će Vinča i Leštane skoro ceo dan biti bez vode zbog radova u tom pogonu. Srećom, ja sam u drugom delu Leštana gde smo povezani na "gradski" vodovod, tako da dobijamo vodu iz nekog od gradskih pogona, a ne iz Vinče.

[astrodule]

Zamislite naše političare kada pročitaju ovu vest. E zato su oni političari na Balkanu.

https://www.b92.net/info/vesti/index.ph ... id=1640527

Gradonačelnik austrijskog gradića Pihel kod Velsa Johan Dopelbauer osuđen je na uslovnu zatvorsku kaznu, a potom smenjen.

IZVOR: TANJUG SUBOTA, 11.01.2020. | 09:45

Kao razlog se navodi to što nije u dovoljnoj meri sproveo obavezu priključenja na kanalizaciju i vodovod.

Viši pokrajinski sud u Lincu potvrdio je kaznu od 15 meseci uslovnog pritvora izrečenu u prvoj instanci.

[Felix]

Zamislite naše političare kada pročitaju ovu vest. E zato su oni političari na Balkanu.

https://www.b92.net/info/vesti/index.ph ... id=1640527

Gradonačelnik austrijskog gradića Pihel kod Velsa Johan Dopelbauer osuđen je na uslovnu zatvorsku kaznu, a potom smenjen.

IZVOR: TANJUG SUBOTA, 11.01.2020. | 09:45

Kao razlog se navodi to što nije u dovoljnoj meri sproveo obavezu priključenja na kanalizaciju i vodovod.

Viši pokrajinski sud u Lincu potvrdio je kaznu od 15 meseci uslovnog pritvora izrečenu u prvoj instanci.

Na žalost Astrodule nisu samo političari krivi.

Gde je narod da izađe na ulice i traži kanalizaciju, vodovod, borbu protiv zagađenja? Bez javnog pritiska nema promena u ovakvim društvima.

[solecar]

Borba protiv zagađenja, a sam taj narod zagađuje vazduh kupovinom polovnih vozila iz inostranstva. Koliko njih bi zaista bilo spremno na ostavljanje kola zarad boljeg vazduha?

[astrodule]

Zamislite naše političare kada pročitaju ovu vest. E zato su oni političari na Balkanu.

https://www.b92.net/info/vesti/index.ph ... id=1640527

Gradonačelnik austrijskog gradića Pihel kod Velsa Johan Dopelbauer osuđen je na uslovnu zatvorsku kaznu, a potom smenjen.

IZVOR: TANJUG SUBOTA, 11.01.2020. | 09:45

Kao razlog se navodi to što nije u dovoljnoj meri sproveo obavezu priključenja na kanalizaciju i vodovod.

Viši pokrajinski sud u Lincu potvrdio je kaznu od 15 meseci uslovnog pritvora izrečenu u prvoj instanci.

Na žalost Astrodule nisu samo političari krivi.

Gde je narod da izađe na ulice i traži kanalizaciju, vodovod, borbu protiv zagađenja? Bez javnog pritiska nema promena u ovakvim društvima.

Naravno. Važnije im je dobio 2 crvene, kilo brašna, ulja, šećera, blokčić i upaljač.

[MC_]

Da li vam se cini da je zimi voda u Beogradu "tvrdja" odnosno manje pitka?

[Прле]

_20190101_112731.JPG

Постројење за прераду воде ће имати ове куполе?

[astrodule]

To je ovo postrojenje?

[MC_]

Bio na Zvezdari, pa prema Karaburmi. Jos postoje otvoreni kolektori kanalizacije.

[solecar]

[/b]Vesić: Deo Kneževca dobio kanalizaciju, nastavljaju se ulaganja za bolji život građana[/b]

Zamenik gradonačelnika Goran Vesić, zajedno sa državnim sekretarom u MUP-u Milosavom Miličkovićem i predsednikom opštine Rakovica Vladanom Kocićem, obišao je nedavno završene radove na izgradnji kišne i fekalne kanalizacije u delu naselja Kneževac i razgovarao sa građanima o planovima za dalje uređenje ovog dela Rakovice. Građani su imali priliku da razgovaraju i sa članom Gradskog veća Filipom Marjanovićem, gradskim sekretarom za saobraćaj Dušanom Rafailovićem, kao i sa direktorima nadležnih javnih komunalnih preduzeća i narodnom poslanicom iz ove opštine Dušicom Stojković.

Vesić je precizirao da je prošle godine žiteljima ovog dela Kneževca dato obećanje da će kanalizacija biti izgrađenja, što je i ispunjeno, tako da su sada na oko kilometar dugu novoizgrađenu kanalizacionu mrežu priključene 34 kuće. Na taj način, rešen je problem koji je za ove građane bio velik.

– Osim kanalizacije, nastavili smo sa izgradnjom parking mesta, što je takođe rezultat dogovora s građanima, napravljeno je i dečje igralište i uveli smo dve nove autobuske linije. U Rakovici je asfaltirano više od sto ulica u poslednje četiri godine, a najvažniji projekat jeste proširenje Bulevara patrijarha Pavla koji predstavlja vezu Rakovice sa centrom grada. Počinjemo da radimo i deo Unutrašnjeg magistralnog prstena, to jest ulice Pere Velimirovića i Borsku. Tako da radimo dosta kako bi građanima poboljšali život – rekao je Vesić.

On se osvrnuo na petogodišnji plan za Kneževac, navodeći šta je sve predviđeno da se uradi.

– Bulevar patrijarha Pavla biće završen i to sve do okretnice linije 3, koja se nalazi u Kneževcu, zatim ćemo izgraditi kanalizaciju u Hajduk Veljkovom sokačetu i Ulici 2. septembra, što je u planu Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda za 2021. godinu, kao i parking u Ulici prvoboraca, fiskulturnu salu u OŠ „14. oktobar”, nove autobuske nadstrešnice, te asfalt do svake kuće u Kneževcu – istakao je Vesić.

Zamenik gradonačelnika je najavio i da će se urediti parking prostor u Ulici 17. oktobra, kao i mali park, i to nakon molbe majki sa decom.

– Uz pomoć građana pokušavamo najpre da identifikujemo probleme, a potom ih i rešavamo, neke lakše, dok je za druge potrebno malo više para i vremena. Ipak, svaki put kada obilazimo određeni deo grada, nešto je u njemu već urađeno, kako je ranije i obećano, zbog čega građani mogu da nam veruju – rekao je Vesić.

U ulicama Mome Stanojlovića i 17. oktobra izgrađeno je 495 metara fekalne i 508 metara kišne kanalizacije, čime je razdvojeno odvođenje otpadnih i atmosferskih voda. Radovi su koštali oko trideset miliona dinara.

izvor: beograd.rs

[Zuma]

"Centar za kulturnu dekontaminaciju" je uradio ovaj timeline dokumenta o tužnoj istoriji sužavanja zaštićene površine Beogradskog vodoizvorišta zbog interesa investitora i tajkuna.

https://img.onl/GPPZwf

Marta 2014. su bili parlamentarni i gradski izbori na kojima je pobedila SNS. Već u junu je predstavljena maketa "Beograda na vodi" (komercijalizacija Savskog amfiteatra), a već u avgustu ministarstvo protiv mišljenja komisije usvaja elaborat u kome se predlaže suženje zona zaštite vodoizvorišta (komercijalizacija Makiškog polja). Pre tih izmena ono je bilo definisano ovako.

---------------------------------------------------------

Usvojen “Elaborat o zonama sanitarne zaštite”

Ministarstvo zdravlja
01. avgust 2014.
Urbanizacija i zaštita prirodnih resursa i pejzaža
V.Zlatanović – Tomašević

Nasuprot odbijanju od strane komisije, elaborat se usvaja u vidu rešenja od strane ministarstva.

Nasuprot protivljenjima struke ali i malobrojne upućene javnosti Ministar zdravlja na bazi Studije o podzemnim i površinskim vodama vodosnabdevanja Beograda usvaja Elaborat o zonama sanitarne zaštite, što jeste u skladu sa Zakonom o vodama i Pravilnikom o određivanju zona sanitarne zaštite, ali se postavlja pitanje legitimnosti ovakve odluke, kao i koja je uloga Stručne komisije.

---------------------------------------------------------

Stručna komisija odbija Studiju

Izvor: N1

Stručna komisija za utvrđivanje uslova o određivanju zona sanitarne zaštite kritikuje i odbija Studiju kao neosnovanu i neadekvatno obrazloženu.

Kao i u slučaju Studije, informacije o Stručnoj komisiji za utvrđivanje uslova o zonama sanitarne zaštite dobijeni su prevashodno iz medija i od pojedinih njenih članova. Samo telo se ne pominje u zakonu, pravilniku ili na internet stranici ministarstva.
Prema dostupnim izvorima, ovo telo koje prema svom nazivu sugeriše da je sastavljeno od stručnjaka iz date oblasti, kritikuje Studiju izrađenu od strane instituta “Jaroslav Černi” pominjući nedostatak opravdanosti i neadekvatna obrazloženja za tako drastičnu odluku poput pomeranja i uklanjanja zona zaštite izvorišta vodosnabdevanja.

--------------------------------------------------------

Usvojen GUP Beograda do 2021.

“Službeni list grada Beograda”, br. 11/2016
07 .mart 2016.

Granica uže zone sanitarne zaštite izvorišta pomerena je na Obrenovački put, čime je ova zona sužena, a posmatrano područje postaje deo Šire zone sanitarne zaštite.

Kako su prethodnim rešenjem o usvajanju elaborata zone zaštite vodoizvorišta izmenjene, ta odluka je implementirana u GUP, gde je granica Uže zone zaštite koja se nekad pružala duž Vodovodske ulice spuštena na Obrenovački put.
Potez Makiškog polja, sada šira zona zaštite izvorišta, preveden je iz poljoprivrednih i zelenih površina u zonu pretežno komercijalne namene i stanovanja, odnosno mešovitih gradskih centara.

--------------------------------------------------------

Raspisan urbanističko arhitektonski konkurs dela Makiškog polja

Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju i Udruženje arhitekata Srbije
24. mart 2016.

Cilj prikupljanje rešenja za urbanizaciju nekadašnje uže zone zaštite izvorišta vodosnabdevanja.

Otvoreni, anketni, jednostepeni konkurs za urbanističko arhitektonsko rešenje dela Makiškog polja raspisan je neposredno nakon usvajanja Generalnog urbanističkog plana i Plana generalne regulacije građevinskog područja grada, sa ciljem prikupljanja ideja za urbanizaciju ovog prostora kao novog funkcionalnog prostornog i investicionog resursa grada.
Konkursni zadatak predvideo je, na bazi prethodno usvojenih planskih dokumenata visok stepen izgradnje, a njegovi rezultati predstavljaće bazu za izradu Plana detaljne regulacije posmatranog područja.

---------------------------------------------------------

Usvojene izmene i dopune “Zakona o vodama”

“Sl.glasnik RS”, br.101/2016, Ministarstvo zdravlja
24. decembar 2016.

Izmene zakona su obimne i veliki deo njih odnosi se upravo na izvorišta, vodu za piće i sanitarnu zaštitu izvorišta vodosnabdevanja.

U ukviru izmena i dopuna zakona izvršene su značajne korekcije ovog akta i to u nekim od njegovih osnovnih postulata. Opšte odredbe su pretrpele veće izmene poput definicije vode za piće i činjenice da je voda sa statusa dobra od opšteg interesa postala prirodno dobro.
Drugi značajni članovi odog zakona koji su pretrpeli veće izmene jesu član 75 koji definiše Zdravstvenu ispravnost i kvalitet vode kao i član 77 kojim se definišu zone sanitarne zaštite izvorišta za snabdevanje vodom za piće i nadležnosti nad njima.

--------------------------------------------------------

Ceo ovaj dokument se može naći na njihovom sajtu, ovde

Urbanizacija Makiškog polja
http://interaktivniurbanizam.com/urbani ... kog-polja/

Takođe, ovo je veoma važna studija:

Urbanizacija i zaštita prirodnih rezursa i pejzaža
VESNA D. ZLATANOVIĆ-TOMAŠEVIĆ
Udruženje inženjera Beograda, Beograd
https://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pd ... 04603Z.pdf

[dragan]

U Makiškom polju je izgradjeno više objekata raznih firmi. Neke su duž ulice koja ide po sred polja, a druge u neposrednoj blizini Fabrike vode i Malog jezera iz kojeg se uzima voda za preradu.

Prosto ne mogu da verujem da je sve to izgradjeno bez dozvola i one su verovatno date firmama i pojedincima za izgradnju objekata koji neće ugroziti vodoizvoriše.

[solecar]

Tri miliona evra za vodovod u Leštanima, Vinči i delu Kaluđerice

Grad Beograd i Opština Grocka u narednih godinu dana uložiće tri miliona evra kako bi svi stanovnici naselja Leštane, Vinča i dela Kaluđerice bili priključeni na gradski vodovod, rekao je zamenik gradonačelnika Goran Vesić.

On je prilikom obilaska radova u Leštanima, zajedno sa državnim sekretarom u MUP-u Milosavom Miličkovićem, podsetio na to da je pre šest godina projekat regionalnog vodovoda „Makiš – Mladenovac” bio zapostavljen i zaustavljen na oko 40 odsto urađenog, te da je poslednjih godina nastavljen.

– Do 2022. godine regionalni vodovod će „stići” do Mladenovca, a u međuvremenu priključujemo određena naselja kako bi ljudi imali stabilno vodosnabdevanje. U prvoj fazi, vrednoj oko 115 miliona dinara, oko tri hiljade domaćinstava biće priključeno na gradski vodovod. Druga faza biće završena do aprila sledeće godine. Priključićemo ukupno oko dvadeset hiljada kuća, tako da će oni dobiti kvalitetnu vodu i stabilno vodosnabdevanje – precizirao je Vesić, ističući podatak da je stari vodovod u ovom delu grada čak iz 1936. godine.

Zamenik gradonačelnika je naveo da se posle vodovodnih radova u Ulici Ravan u Leštanima sređuje i sama saobraćajnica, kao i okolni putevi, a važno je i to da će ovo naselje dobiti školu posle 101 godine. Naredni korak je zdravstvena stanica, koja je planirana za sledeću godinu, dodao je Vesić.

Grad Beograd je u pregovorima sa EIB da se izgradi fabrika za preradu otpadnih voda u Ostružnici, kao i kanalizacija sa postrojenjem za preradu otpadnih voda u Kaluđerici. Na to postrojenje, dodao je Vesić, mogla bi da se priključe okolna sela.

– Grocka je bila jedna od najzapostavljenijih opština u Beogradu, a tek poslednjih godina ulaže se u nju. Postoji mnogo problema, ali rešavaćemo ih, i to svake godine bar po jedan, pa će ljudima biti bolje. Politika je dobra samo ako donosi dobro ljudima – istakao je Vesić.

Zamenik gradonačelnika je na kraju precizirao da je Grad Beograd poslednjih šest godina utrostručio ulaganja u prigradske opštine, kako bi pokazao ljudima da svi treba da budu ravnopravni i imaju osnovne uslove za život.

Događaju su prisustvovali direktor „Beogradskog vodovoda i kanalizacije” Dragan Đorđević i predstavnici opštine Grocka.

izvor: studio B

[boca-ica]

Tri miliona evra za vodovod u Leštanima, Vinči i delu Kaluđerice

Smutljiv neki novinski texst.... Nista nisam razumeo

da li ce sredstva uloziti u rekonstrukciju i povecanje Vincanskog jedinog Dunavskog vodozahvata tj. postrojenja
ili mozda cak i u izgradnju preko nuznih Bg-novih Dunavskih postrojenja za preciscavanje vode
ili
sve se svodi na kalemljenje na Savski sistem


evo

Vodovod Vinča :

Postrojenje Vinča prečišćava rečnu vodu iz Dunava i u radu je od 1931. godine. Održavanje
ovog vodovoda je preuzeo JKP Beogradski vodovod i kanalizacija februara 1993. godine.
Kapacitet vodovoda je 60l/sec. i iz njega se snabdeva stanovništvo Vinče i Leštana.

Kontrola higijenske ispravnosti vode za piće obavlja se prema Programu koji je u skladu sa
važećim Pravilnikom.

Rezultati fizičko-hemijskog i bakteriloškog ispitivanja uzoraka vode za piće iz vodovoda
vodovoda Vinča

Prema navedenim rezultatima, tokom 1991. godine konstatovan je veliki procenat (20,2%)
fizičko-hemijske neispravnosti zbog povećane mutnoće i potrošnje kalijumpermanganata
kao jednog od pokazatelja povećanog prisustva organske materije. Taj procenat je u 1995.
godini značajno smanjen na svega 0,7% s tim što je i tada registrovano prekoračenje
potrošnje kalijumpermanganata.

U 2000. godini procenat fizičko-hemijskog odstupanja je iznosio 3,4%, ali je pozitivno što su
promenjeni uzroci neispravnosti, naime poslednjih godina tj. posle 1995. godine
neispravnost se odnosi na povećanu koncentraciju gvožđa i mutnoće. Pored toga, u okviru
“velikih“ hemijskih analiza koje se kontinuirano obavljaju od 1993. godine nisu utvrđene
koncentracije iznad maksimalno dozvoljenih vrednosti za teške i toksične metale,
policiklične aromatične ugljovodonike, fenole, mineralna ulja, polihlorovane bifenile,
alkibenzolsulfonate, ukupne trihalometane, pesticide kao i za ukupnu alfa i beta
radioaktivnost.

Procentualna odstupanja rezultata bakterioloških analiza su u okviru prosečnih odstupanja
kao i rezultati bioloških analiza.

Na osnovu svega iznetog može se zaključiti da je kvalitet vode vinčanskog vodovoda u
drugoj polovini posmatranog desetogodišnjeg perioda poboljšan i to sigurno zbog njegovog
boljeg održavanja koje je preuzeo 1993. godine JKP Beogradski vodovod i kanalizacija.
Obzirom da postrojenje Vinča prerađuje rečnu vodu Dunava konvencionalnom tehnologijom
neophodna je modernizacija tj. uvođenje dodatnih tehnologija prečišćavanja u cilju
savlađivanja mogućih zagađenja ove reke.

Kvalitet vode za piće ispituje se u mreži lokacija koje su prikazane u Vol.B Karta 40. Mreža
lokacija na kojima se uzorkuje voda za piće i ispituje zdravstvena ispravnost (VODAPIMRE).
Određeni pokazatelji kvaliteta prikazani su takođe u Vol.B Karta 41. Srednje vrednosti
fizičko hemijskih parametara u vodi za piće sa instalacija za prečišćavanje u 2001.

Izvor
Ekoatlas http://www.zdravlje.org.rs/ekoatlas/09a.htm

[marrecar]

Nije to vezano za Vincanski vodovod, nego je samo nastavak magistralnog voda Makis-Mladenovac. Treba ih pohvaliti toliko brzim radova da vec 8 meseci ne mogu da zavrse par kilometara u ulici Ravan, zbog cega 311 ne saobraca toliko dugo redovnom trasom. Jos mi je fascinantnije nekakvo hvaljenje sto oni nastavljaju nekakve radova, kao nesto neverovatno, dok dobar deo Lestana vec odavno dobija vodu iz gradskog vodovoda, kao i Kaludjerica. Na fejsu narod vec pljuje Vesica jer je Ritopek opet izostao, jer oni uopste nemaju vodovod, niti bilo kakav izvor ciste vode, osim cisterne. Tako da, sami su sebe sjeb. ovim hvaljenjem.

[astrodule]

Vesara, majstor manipulacije i demagogije https://www.novosti.rs/vesti/beograd.74 ... -i-Gazeli#

Pominjući izgradnju kanalizacione mreže, Vesić je naglasio da se godišnje 60.000 olimpijskih bazena fekalija ispusti u Savu i Dunav. Zato je započeta izgradnja fabrike za preradu otpadnih voda.

Kada je započeta? Šta je urađeno od kada je on na vlasti?

[direktor]

Ritopek da se pobuni blokira smederevac...

[marrecar]

I to bi trebalo, ali s druge strane, nije to neka rupa na ulici pa da ne može da se vidi iz Grada. To je već toliko dug problem, za koji se vrlo jasno zna i to je već odavno trebalo da bude rešeno. S razlogom i opravdano su isfrustrirani jer se na opštini sada ubrzano radi na asfaltiranju svakakvih ulica zbog izbora, a za njihovu vodu nema ni dinar a ni reči. Sad im je vreme da se pobune i da traže vodovod.

[MC_]

Kad prosetate Zvezdarom prema Karaburmi, naicicete na bespravnu gradnju.
Tu mozete videti i otvorenu divlju kanalizaciju.

[astrodule]

I to bi trebalo, ali s druge strane, nije to neka rupa na ulici pa da ne može da se vidi iz Grada. To je već toliko dug problem, za koji se vrlo jasno zna i to je već odavno trebalo da bude rešeno. S razlogom i opravdano su isfrustrirani jer se na opštini sada ubrzano radi na asfaltiranju svakakvih ulica zbog izbora, a za njihovu vodu nema ni dinar a ni reči. Sad im je vreme da se pobune i da traže vodovod.

Zato što je asfalt sigurno jeftiniji i možeš da se slikaš pored novog, crnog asfalta, a ne možeš da se slikaš pored cevi koja je u zemlji.

Znaju oni na šta se narod pali - asfalt, a to je i apsolutno razumljivo jer je zaista odvatno živeti pored neasfaltiranog puta.

[marrecar]

Naravno, i tu se ne zna ko je jadniji, narod što se prima na to asfaltiranje ili vlast koja tako kupuje narod.