Šta je novo?

Музеј јавног градског саобраћаја

Somi303

Expert
Učlanjen(a)
08.08.2011.
Poruke
9.675
Pohvaljen
5.430
Lokacija
Заклопача
Žele da osnuju muzej javnog saobraćaja

Mada vozni park GSP „Beograd” s prosekom starosti od 13 godina sada više liči na Muzej javnog saobraćaja, Udruženje ljubitelja javnog prevoza već mesec dana zalaže se da Beograd dobije objekat u kojem će kao eksponati biti izloženi stari tramvaji, trolejbusi i autobusi. U GSP „Beograd” kažu da je potreban ogroman novac da bi se to ostvarilo.


342057-22.jpg


EKSPONATI - Udruženje ljubitelja javnog prevoza zvanično postoji od 1. marta ove godine, a trenutno broji 18 članova.

- Želimo da sačuvamo najstariji zglobni autobus „ika 161”, sa četvorodelnim vratima kojeg je GSP „Beograd” nedavno stavio na rashod. Na liniji 403 i dalje saobraća crveni autobus makedonskog proizvođača „Sanos” iz 1987. dok se „mercedes” star 30 godina, koji je stigao 1997. iz Berlina, trenutno nalazi u pogonu Kosmaj. U hali za remont na Dorćolu parkiran je tramvaj marke „Đura Đaković” iz sedamdesetih godina, a planiramo da kontaktiramo i s ambasadom Rusije kako bismo pomogli remont trolejbusa „Zija” iz 1979. - kaže Ljubiša Trivanović, predsednik udruženja čiji su članovi mahom zaposleni u GSP „Beograd”.

U Udruženju kažu da vremešna vozila treba čuvati.

- Predlog je da se po uzoru na London osnuje pokretni muzej javnog saobraćaja. Recimo da turisti mogu da se prevezu od Studentskog trga do Slavije najstarijim trolejbusom. Takva vozila bi se sama izdržavala jer bi se plaćale ulaznice za vožnju i muzej. U muzeju bi bili i stare uniforme, karte ili automati za poništavanje - kaže Ljubiša.

U GSP „Beograd” ističu da nedostatak prostora i novca trenutno koči ovakvu ideju.

- Takav poduhvat trebalo bi da se finansira iz državnog budžeta. Kada je pre osam godina izbio požar u našoj garaži, uspeli smo da spasemo samo engleski autobus „lejland” i popularnog "čičicu", odnosno tramvaj iz dvadesetih godina prošlog veka - kažu u GSP „Beograd”.

Članovi udruženja su potpisivali i peticiju kako bi sprečili rashodovanje prvog trolejbusa koji je prebačen u Muzej nauke i tehnike. U udruženju kažu da bi u tom muzeju mogao da bude napravljen i Muzej javnog saobraćaja.


Линк: http://www.24sata.rs/vesti/beograd/vest/zele-da-osnuju-muzej-javnog-saobracaja/35091.phtml

Ево Икар(б)уса са четвороделним вратима :)
4161-4.jpg

4161-3.jpg

4161-5.jpg

А и ово би могло у музеј :D
jTWg8l.jpg

tut7Wl.jpg
 
Kako ih nije sramota a poklonili Belgijancim raritete tramvaje koje gotovo niko nije imao u Eu..
 
Tramvajima je mesto u Železničkom muzeju, a autobusi mislim da nam nisu reprezentativni ni malo
 
Па аутобуси се могу средити, а ево још "станара" новог музеја :)
"МАН"
m_reise_belgrad-02.jpg

Тренутно се налази на отпаду код топлане "Церак" http://g.co/maps/mzt5t
DSCI4014.jpg

dsc03686rh8.jpg

dsc03687mg4.jpg

dsc03688wx4.jpg

Ево како изгледа кад неко чува аутобусе
mangppel890ugm16agelenkkg1.jpg

Мислим да и први нископодни "Икар" заслужује место у музеју :)
2z5ssjo.jpg

Зашто да не и ово? :D
638pkir.jpg

А за овај бус и немам неки посебан разлог, али сладак је :)
slika3755-934.jpg

slika4593.jpg
 
Нека зглобна "мечка". Сумњам да је икада изашао у саобраћај :rolleyes:
Ево и ово сам нашао :D
Икарус ИК4
scaled.php

scaled.php

scaled.php

scaled.php

Слика је из 2005
Локација:Старо сајмиште
 
Svaki grad koji drzi do sebe ima muzej jgpa petrovgradom i danas vozi trolejbus iz 1933 kao muzejska linija .London ima muzej prevoza koji se sam finansira zasto nebi i beograd :)
 
На крају ће да отворе музеј са првим експонатом: Н серијом...
 
Moguce da sudbinu starih brodova zbog neodređivanja mesta za izlaganje
dožive i eksponati javnog prevoza

Pored svih koraka, prvi nikada nije načinjen , određivanje mesta....
potecijalnih lokacija ima, a pameti. . . .
 
Већ дуже време се мислим да ли да напишем састав на ову тему. Лично обожавам стара возила и у власништву имам 2 олдтајмера, па мислим да није на одмет мало појаснити каква је ситуација са старим возилима и која је суштина приче са олдтајмерима и музејом. :)

Прво, идеја је јако лепа. Возила која су коришћена од стране јавних служби су део наше техничке културе, тим пре што је већина домаће производње. Нажалост, у овој земљи су многа вредна возила завршила под пресом, због недостатка осећаја за сопствену техничку историју. Да не помињем сад случај Заставе и модела и прототипова који су били предвиђени за музеј, па су завршили како су завршили.

Друго, бојим се да су чланови Удружења љубитеља градског превоза загризли мало више него што могу да сажваћу и да помало иду у крајност. Као прво, на све стране ферцерају идеје које се односе на далеку будућност, спомињу се чак и неке туристичке линије... Све је то лепо, али мени то звучи као када дете од 7 година каже "бићу пилот кад порастем". Треба прво видети где смо и шта смо. Не може се рећи само "на туристичкој линији до Авале би возио ИК-5Б" - прво да видимо где наћи ИК-5Б, где га држати, ко ће бити задужен за рестаурацију, где набавити делове, ко ће све то финансирати... Не може се рећи само "то би финансирао град и спонзори" - морају се наћи конкретни људи или предузећа, са тачним износом који прилажу, црно на бело. Мора да се зна ко је надлежан за Музеј, ко су запослени, ко је кустос (кокос :laugh: ), локација, рачун у банци, финансирање, књиговодство... Све је то огроман посао, који је ништа друго до крв, зној и сузе. Мој субјективан утисак је да чланови-оснивачи не знају у шта су се упустили, и због тога се бојим да ово све не остане само на нивоу идеје. Најискреније се надам да грешим.

Да не дужим превише са економским темама везаним за Музеј, даћу неколико својих виђења решавања одређених проблема са којима се Удружење суочава или ће се суочити у раду.

1. Простор - изложбени простор за Музеј је тешко наћи у Београду, пошто је музеју овог типа потребна огромна површина, велике висине плафона са кровом. Друга ствар што се простора тиче је депо за чување музејских експоната. Депо се у овом случају односи на складиште где би се налазила нерестаурирана возила, делови за иста и сл. Потребно је да има бетонску подлогу, да је покривен и да постоји струјање ваздуха. Није довољна само пољана или мемљива гаража - ти услови уништавају возила јако брзо, доста лепих, старих аутомобила је страдало на тај начин.
Што се тиче изложбеног простора, тако нешто би се морало наћи/направити у сарадњи са Градом, пошто је то огромна инвестиција. Што се тиче депоа, постоји једно решење. У Раковици стоје празне хале Рекорда и 21. маја. Колико знам, Град их је нудио на коришћење инвеститорима који би ту правили своје мини-фабрике. Пошто заинтересованих нема, а хале су празне па су празне, требало би видети са Градом да се једна од тих хала уступи за чување будућих музејских експоната. Возила би била под кровом, заштићена од атмосферских утицаја, а и хале би имале какву-такву функцију.

2. Експонати - овде се моје мишљење разликује од већине људи из Удружења. Наиме, ја мислим да нема поенте спашавати све живо. Рецимо, ИК-5 на Ибарској - стоји тамо 20 година, у трави, труо, гомила делова је очерупана, нека стакла су поразбијана... Да би се тако нешто довело у нормално стање, потребне су хиљаде и хиљаде евра. Рецимо, рестаурација старог аутомобила(и то нека исподпросечна) кошта око 5000 евра. А када се возила раде за експонате, морају бити као из фабрике - оригинална, нескарабуџена, једном речју - квалитетно рестаурирана. А када се креће практично "од нуле", цена рестаурације вртоглаво расте и на крају имамо парадокс да је у базу (возило које се рестаурира) уграђено толико нових делова, да то више и није исто возило. На то треба додати да квалитет никада неће бити као да је за базу узето неко "здравије" возило, већ ће се увек појављивати неки проблеми.
По мени, решење је у следећем. Зашто би, на пример, спашавали 328? Колико видим, "мајстори" из ГСП су ту свашта мењали, буџили, мазали, премештали... То више није исти аутобус који је почео каријеру пре неких 20 година. Рђа на све стране, а кад на површини има рђе, испод се крије катастрофа... Све се то може средити, слажем се, али да ли ће резултат бити вредан тога? Зато, решење је - направимо реплику! Како? Па лепо, ћађе се негде ити модел, и среди у бојама ГСП-а. Мање посла, мање потрошеног новца, а бољи резултат. Рецимо, што се тиче ИК-111 који је соло аутобус - откупити један комад од неке фирме која њиме превози раднике (нпр. такав аутобус има Галеника, Ратко Митровић...). Та возила су 90% оригинална, нису буџена, а и много су боље очувана. Најважније је да су сви делови оригинални, а боја се лако промени. Или пак неке ситнице које су биле карактеристичне за ГСП (нпр. положај шипки, боја дрвета на седиштима...). Не вреди спашавати нешто што је одавно прешло границу спашавања - боље је направити реплику која ће бити лепа, исправна и квалитетна, него оригинал који ће бити труо, пун проблема и који неће моћи да се мрдне с места да се случајно не би распао. Наравно, радове не може да ради Икарбус или ГСП, јер им то није посао нити знају тако нешто да ураде (погладајте само како сређују лимарију на својим аутобусима), већ професионалне рестаураторске радионице код нас или у иностранству. Али, све то кошта.

Крај првог дела. :)
 
Зашто онда једноставно не ставимо ИК5Б и 328 у музеј у стању у каквом су сад? :laugh:
 
Па правимо ваљда Музеј, а не отпад! :laugh:

Елем, да завршим причу. Дакле, на шта би требало да се фокусира удружење тренутно?

1. Заборавити све утопистичке планове на дуг рок и фокусирати се на тренутно стање. Потребно је осмислити основну идеју Музеја, дефинисати број возила који би се у њему налазио, који би то модели били и сл. Укратко - направити неку базу информација, својеврстан бизнис-план будућег Музеја. Прикупити информације о возилима која могу бити експонати, испитати у којим радионицама је могуће одрадити професионалне рестаурације, наћи информације у вези набавке резервних делова... Што се уређивања изгледа Музеја тиче, треба имати само одређен оквир како би то изгледало - када дође до реализације коначан суд о изгледу и организацији музеја доносе стручњаци школовани за та питања.

2. Активно радити на проналажењу простора за депо. Ово је темељ целе акције, и док се то не реши нема даље приче. Анимирати људе из Града, ипак су сви конци у вези $$$ у њиховим рукама. Објаснити им значај Музеја и потребу да исти постоји. Остварени контакти са Блицом, Новостима и 24 сата су прави корак у том смеру. Свима на власти је важно шта народ мисли, и ако виде да се о Музеју таласа у медијима и да се народу идеја свиђа, биће заинтересованији да се укључе у причу.

3. По обезбеђивању депоа или неког сличног простора, кренути у прикупљање возила. Возила се могу набавити у виду поклона (од стране ГСП или неког другог предузећа приликом расходовања), куповине, и сл. У циљу обезбеђивања средстава за куповину будућих експоната, отворити посебан текући рачун на који би свако могао уплатити онолико колико може. Такође, активно покренути причу о спонзорству са добростојећим фирмама фирмама и појединцима. На пример - за куповину расходованог аутобуса је потребно 120 000 динара. Обиђе се 120 београдских фирми (од зубара до великих компанија), са молбом да се донира по 1000 динара. Неко ће дати, неко неће, неко ће дати и кудикамо више + уплате на рачун - и ето 120 000, није то нека велика цифра. Наравно, када се музеј отвори, донатори би били истакнути на за то предвиђеном месту - данас нико неће да помогне а да не добије ништа заузврат. Након куповине возила, заштитити их од даљег пропадања - смештај на суво, прање од блата и наслага соли, премазивање специјалним бојама за заустављање даљег ширења рђе, конзервирање мотора... Најбитније је да се возила задрже у виђеном стању, да се спречи даље пропадање, па када буде било новца за рестаурацију - буде. Такође, одмах по куповини детаљно пописати елементе које је потребно наћи у добром стању (нпр. седишта, пластичне делове кокпита, бранике). Крпеж и систем "од бабе девојка", "може да се набуџи" и сл. чини целу идеју смешном.

Ето, толико од мене, ако се сетим још нечега дописаћу. Уколико неко из Удружења чита форум, моје утиске може слободно пренети члановима на следећем састанку. :)
 
Uzegli Zejtin":2ekjnzsq je napisao(la):
Зашто би, на пример, спашавали 328? Колико видим, "мајстори" из ГСП су ту свашта мењали, буџили, мазали, премештали... То више није исти аутобус који је почео каријеру пре неких 20 година. Рђа на све стране, а кад на површини има рђе, испод се крије катастрофа... Све се то може средити, слажем се, али да ли ће резултат бити вредан тога?

Грешиш, исти је аутобус. На аутобусу 328 је уз боју промењен само гаражни број, јер је он са Карабурме пребачен у Земун. Његов оригинални број је 1075. ;) И даље је у њему први мотор, па чак и аутоматски мењач, иако су многи аутобуси овог типа (ИК166) добили мануелне мењаче пред расход.

Иначе, бољи кандидат за чување је 4161 (има га горе на слици) и Удружење љубитеља јавног превоза ће да се потруди да се исти сачува.


Са откупљивањем аутобуса ИК111 или ИК161 од приватника се не слажем, јер такви аутобуси већ постоје у ГСП-у. Зашто лажирати историју, када већ нема потребе.

Од приватника се могу купити (ако негде постоје) МАН Автомонтажа или Мерцедес О317К, које је ГСП исекао. :rolleyes:
 
1111":21tgetrm je napisao(la):
Грешиш, исти је аутобус. На аутобусу 328 је уз боју промењен само гаражни број, јер је он са Карабурме пребачен у Земун. Његов оригинални број је 1075. ;) И даље је у њему први мотор, па чак и аутоматски мењач, иако су многи аутобуси овог типа (ИК166) добили мануелне мењаче пред расход.

Ако је тако ок, само је питање у каквом је стању лимарија. Иначе, под овим "није исти аутобус" не мислим само на мотор и мењач, већ и на лимарију, седишта, унутрашњост, светлосне групе...
У суштини, код свих старих возила је најбитније стање лимарије, остало се да средити. Међутим, што се тиче аутобуса под овим гаражним бројевима - зар тако стара возила не би требало да имају другачије фелне на првој и трећој осовини? Такође, мислим да је задња светлосна група на 328 скарабуџена на начин како фабрика то није предвидела. Такође, зар ови аутобуси са 4-крилним вратима не треба да имају ауспух који излази на кров?

Са откупљивањем аутобуса ИК111 или ИК161 од приватника се не слажем, јер такви аутобуси већ постоје у ГСП-у. Зашто лажирати историју, када већ нема потребе.

Не говорим о лажирању историје, већ о исплативости. Зашто упуmпати 15000 евра у нешто што је превише труло и добити осредњи резултат, када се од другог аутобуса за исти новац може направити феноменална реплика која се не разликује од оригинала, а да све испадне боље и квалитетније. Поента је да аутобуси који се још користе у неким предузећима имају све оригиналне делове на свом месту, 90% су исти као када су изашли из фабрике, док у ГСП то није случај ни са аутобусима старим 4 године, а камоли са онима који су прегурали 2 деценије. Сви експонати морају бити у таквом стању, да сутра могу без бојазни да изађу у саобраћај, попут Лејланда. Као некретнина делују тужно.

Од приватника се могу купити (ако негде постоје) МАН Автомонтажа или Мерцедес О317К, које је ГСП исекао. :rolleyes:

Са овим се у потпуности слажем. Као први кандидат за откуп се намеће ИК-5 на Ибарској, пре свега као донатор делова, пошто верујем да је труо преко сваке мере. У сваком случају - шталица па кравица, прво да се обезбеди простор, па да се онда напуни будућим експонатима, па онда полако видети шта и како даље у вези рестаурације.
 
A da odemo u skoplje u nabavku eksponata koje smo sasjekli dok to oni isto neurade posto imaju muzej na tockovima tj u voznom stanju ,Razne mercedese,ikaruse,sanose,manove,modele koji su nekad vozili u beogradu .Uzeti jedan tristac i jednog keca za taksi .Meni je krivo sto je gsp sasjekao bredu pred nosom :/ Inace nesto se kuva mozda bude zastavinog muzeja eksponati su popisani od strane muzeja nauke i tehnike [licno gledao slike eksponata ]Zeljtin hvala na predlozima i idejam i spustanjem na zemlju :|
 
Šta mislite, kolike bi šanse imala inicijativa da se isele sve one tezge iz Depoa u Bulevaru, i da se za početak tu smesti budući Muzej? Sam objekat je usko vezan za istoriju gradskog prevoza, pa je samim tim dodatno zanimljiv kao mesto gde bi muzej izlagao svoje eksponate.
 
Тај депо је савршено место за музеј, а мислим да ако је ГСП успео да помери светла на садашње место, може да их врати на некадашње. А дрвених седишта има за извоз, тако да она нис проблем, а исећи ИК5 или га узети само за доле је исто оно што ради ГСП, сече старе аутобусе. И како ти није пало на памет да узмемо неки ИК5 у добром стању и са њега скинемо делове за оригинални бус који је превозио путнике у Београду. Скупље је, али као што рече "1111" Зашто лажирати историју?"
За куповину аутобуса који не постоје немам ништа против, али оно што имамо да уништимо, то не. :)
А "кравица па шталица" не мора да се поштује. Из буквалног значења знам :laugh:
 
Koga zanima ta prica,sastanak udruzenja je u nedelju 8 Aprlia u 18h,Ul Cara Dusana 65.
Okupljanje izmedju 17:30-18:00na stajalistu Nade Dimic...
Pa ko voli i ima predloge nek izvoli :)
@ Uzegli Zejtin Ja cu tvoje poruke prekopirati i preneti ih prededniku ULJJP-a ;)
 
Felix55":15uzncwg je napisao(la):
Šta mislite, kolike bi šanse imala inicijativa da se isele sve one tezge iz Depoa u Bulevaru, i da se za početak tu smesti budući Muzej? Sam objekat je usko vezan za istoriju gradskog prevoza, pa je samim tim dodatno zanimljiv kao mesto gde bi muzej izlagao svoje eksponate.
To je i trebao biti muzej dok nisu dosle te godine kada su to pretvorili u trzni centar bofl robe.

Ako se taj depo ne pretvori u muzej javnog saobracaja pre ili kasnije ga srusiti i napraviti neke zgradurine na njegovom mestu.
 
Име удружења ме је подсетило на УБЉУВ, Хермионино удружење за заштиту кућних вилењака из Харија Потера (тако беше име, ако се не варам). :D

Можда у том музеју и треба да се нађе по неки (али само неки) примерак буџених бусева, ипак је то део историје градског превоза у БГД-у, каква је, таква је.

Што се тиче прикупљања донација, ту се треба спустити на земљу. Мали је број успешних предузећа, у ово време и она крешу трошкове што више могу, а затрпана су сличним захтевима. Знам из личног искуства, а и много је боље да се енергија усмери на оно што људи из удружења и желе да раде, а не да буду у фрци око новца - њега никад нема.

Мислим да удружење превасходно треба да направи ''бизнис-план'' о коме је УЗ писао, у форми разрађеног предлога пројекта. Након тога треба лобирати код града да они преузму целу реализацију или да се ради у партнерству са градом који ће финансирати музеј и подстаћи фирме да исто то учине, док Удружење може да обавља оперативне послове.

Постоји увек могућност да се наиђе на зид у градској управи, али су много веће шансе да се реализује овако лепа идеја ако се изађе са комплетним предлогом који ће садржати
- опције за простор за музеј и његов изглед,
- финансијску процену целе акције и сваке активности понаособ,
- списак експоната, где их наћи и како средити,
- све остало.
 
Barkley":1l9j187y je napisao(la):
Постоји увек могућност да се наиђе на зид у градској управи, али су много веће шансе да се реализује овако лепа идеја ако се изађе са комплетним предлогом који ће садржати
- опције за простор за музеј и његов изглед
CheckSignGreen.jpg

- финансијску процену целе акције и сваке активности понаособ,
- списак експоната, где их наћи и како средити
CheckSignGreen.jpg

- све остало.
Чини ми се да је "Зејтин" љубитељ "олдтајмера" он до некле може помоћи да се остало нађе :)
 
Vrh