Istorija JGP-a

Tramvaji, autobusi, trolejbusi, a nadamo se jednog dana i metro...

Moderator: Igor

Žika
Korisnikov avatar
Expert
Postovi: 5002
Pridružio se: Ned Mar 23, 2014 7:28 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 5740
Pohvalio: 1476

Re: Istorija JGP-a

Postod Žika » Čet Okt 31, 2019 12:06 pm

Дошљак » Sre Okt 30, 2019 9:23 pm napisao:
SBG » Сре Окт 30, 2019 1:40 pm napisao:Многи Хрвати имају мржњу према свему што је везано за Србе.

У одређеној дози је истина, читао сам како им је код Дубрава сметало што су имале префикс ФАП у свим ознакама и каталозима уместо ТАЗ као и да им је ФАПов грб "ружио" аутобусе. Да не спомињем још да и дан данас Заставину аутоматску пушку зову погрдно "циганка".



2b8062914f98ce7d4075e4011c25aca5.jpg
2b8062914f98ce7d4075e4011c25aca5.jpg (67.14 KiB) Pogledano 687 puta
Pohvale za post: 1
branik
Intermediate
Postovi: 403
Pridružio se: Uto Sep 10, 2019 7:38 am
Kontakt:
Pohvaljen: 352
Pohvalio: 92

Re: Istorija JGP-a

Postod branik » Čet Okt 31, 2019 4:27 pm

Ova je napravljena za Olimpijadu (februar 1984.) i mislim da je 1420.
Tada je mnogo preduzeća iz cele SFRJ naručilo vozila svih vrsta koja su odradila tih dve nedelje i onda tek počeli da ih koriste. Kako kod koga, ostajali su u olimpijskoj šemi i do kraja - do raspada države, ili pak farbani po isteku olimpijske godine. I, na ovoj je zanimljivo da ima na probnim 6, što je bila oznaka za Srbiju (abecedni red republika).
U novije doba za grad nisu napravili ništa. Zanimljivi su bili njihovi furgoni nameštajci na bazi autobusa sa motorom napred. Mnogo su autobusa izvezli na Bliski istok.
Imali su u drugoj polovini osamdesetih vrlo uspeo 1426, 1427, visoki model za dugolinijski ili turistički saobraćaj. Jednom takvom provozao sam se preko pola Evrope. Ostala mi je u sećanju zanimljivost: za preticanje i pred ozbiljnije brdo, vozač bi gasio klimu. Poprilično je bila teška, ali kad se dobro zaleti, mogla je da nagura i na svih, danas nemogućih, 150km/h, pa i možda malo više.
Дошљак
Korisnikov avatar
Expert
Postovi: 9025
Pridružio se: Sub Nov 01, 2014 12:14 am
Kontakt:
Pohvaljen: 9445
Pohvalio: 22160

Re: Istorija JGP-a

Postod Дошљак » Čet Okt 31, 2019 8:29 pm

Eво текста на који сам мислио.

1 Dok su se autobusi radili na FAP-ovim šasijama, FAP nije dopuštao da se znak zagrebaèkog proizvoðaèa stavlja na prednju stijenu autobusa pa se on stidljivo pojavljivao na desnoj boènoj stranici iza otvora prednjeg kotaèa. FAP je i za Dubravu 14 isporuèivao pojedine komponente koje su u cjelokupnom vozilu predstavljale samo jedan mali dio pa mu je bilo jasno da ne može zahtijevati da Tvornica autobusa kao proizvoðaè ne smije postaviti svoj znak sprijeda na vozilo. Usprkos toga te su isporuke bile uvjetovane ucjenom da na sredini prednje strane vozila kao znak proizvodaca bude postavljen ružan i neukusan FAP-ov znak. U zagrebaèkoj su tvornici taj problem na zadovoljstvo kupaca rješavali tako da su pri preuzimanju autobusa kupcu isporucivali i FAP-ov znak ali neugraðen s napomenom da to može uèiniti sam ako želi.


A на овој Дубрави коју је Жика сад поставио чини ми се да пише Монтенеготурист.
Pohvale za post: 1
branik
Intermediate
Postovi: 403
Pridružio se: Uto Sep 10, 2019 7:38 am
Kontakt:
Pohvaljen: 352
Pohvalio: 92

Re: Istorija JGP-a

Postod branik » Čet Okt 31, 2019 11:24 pm

Jeste Montenegroturist. Nema ozbiljnog prevoznika koji tada nijecdao vozila za 14.ZOI.
Žika
Korisnikov avatar
Expert
Postovi: 5002
Pridružio se: Ned Mar 23, 2014 7:28 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 5740
Pohvalio: 1476

Re: Istorija JGP-a

Postod Žika » Pet Nov 01, 2019 2:12 am

https://forum.cdm.me/showthread.php?182 ... vije/page5


FAP Dubrava D 14 iako je prestavljen poslije autobusa FAP Dubrava D 15. To zato jer se sa projektom pod nazivom D 14 počelo još početkom sedamdesetih, prije nego se pojavio D 15. Sada ide priča o, vjerojatno, najluksuznijem drumskom vozilu koje je projektovano i proizvedeno u Jugoslaviji, a koje se ravnopravno takmičilo sa renomiranom konkurencijom u segmentu.

1970 god. - Po potpisivanju licencnog sporazuma između FFB-a i Mercedes-Benza, te time omogućenom pristupu tehnologiji i tehničkoj dokumentaciji Mercedesa odlučeno je da se krene u razvoj sopstvenog autobusa sa samonosećom karoserijom. Nosivi ram tog budućeg autobusa izradio bi FAP, motor i transmisija bi stizala iz FAMOS-a, dok bi Autokaroserija Zagreb bila zadužena za konstrukciju ostalih komponenti. Projektu je dato ime D 14.

1975 god. - Kako se dalje od odluke o konstrukciji vlastitog autobusa nije odmaklo, na inicijativu inženjera Ivana Baloga projekat za razvoj autobusa se seli u Autokaroseriju Zagreb. Tada se u okviru Službe razvoja formira Razvoj konstrukcije podvozja.

1976 god. - Počinje rad na projektu koji i dalje nosi naziv D 14. Izradila se dokumentacija i projekti su predviđali ugradnju Famos motora, te svu ostalu prateću opremu, no sa izradom prototipa se nije počelo.

1977 god. - U januaru inženjer Ivan Balog upućuje pismeni dopis kako bi se počelo sa izradom prototipa Dubrava D 14, te da mu se planovi oko izrade istog saopšte do kraja februara. Zbog nečinjenja nikakvih pomaka oko izrade prototipa Ivan Balog daje otkaz. Razvoj konstrukcije podvozja je tada radio na projektu rekonstrukcije šasije autobusa Dubrava D 1913 za izvoz u Dansku. Po okončanju tog posla u oktobru mjesecu daje se pismeni zadatak inženjeru Alekseju Aleksandrovu da počne sa projektom D 14. Radni zadatak je naizgled bio prost i sastojao se od četri tačke:
1. Ram na bazi autobusa Mercedes-Benz O 303,
2. Motor Famos 2F 200B,
3. Vazdušno vješanje,
4. Organizovati prekovremeni rad.

1978 god. - Po izradi odgovarajuće dokumentacije u čijoj izradi je uz Alekseja Aleksandrova bio i Ivan Kekić (koja se na kraju sastojala od preko 3.000 crteža) pristupilo se izradi rama i podvozja u prototipnoj radionici.

1979 god. - prototip prestavljen na Zagrebačkom Velesajmu. U pitanju je autobus sa 11,95 m dužine sa 52 sjedišta za putnike, te po još jednim za vozača i suvozača. Međuosovinski razmak je 6,17 m, dok je zapremina prtljažnika 7,8 kubika. Za pogon je poslužio FAMOS-ov motor koji razvija 200 KS. Autobus je krasila i jedna, tada tehnološka novina, ljepljena stakla.

1980 god. - predserijski model prestavljen na beogradskom sajmu. Puna oznaka modela je FAP Dubrava D-1420-T-R15. Oznaka se čita ovako: prvo slovo ,,D'' je od riječi Dubrava, potom slijedi brojčana oznaka đe prva dva broja označavaju seriju (14), a druga dva broja približnu snagu motora u KS pomnoženu sa 10 (20 x 10 = 200 KS), slovna oznaka označava kojoj kategoriji pripada autobus (T - turistički), te na kraju ide oznaka za dužinu izražena brojem redova klupa za sjedenje putnika (R15 - 15 redova). Te godine napravljeno je oko 10 ovih autobusa.

1981 god. - redizajn, odnosno dovršavanje autobusa, pa su tako vrata za putnike dobila donje staklo, retrovizori su sada originalnog dizajna (prije ,,skinuta'' sa MB O303), prednja svjetla su dobila hromirane obruče, te je nešto izmjenjena i pozicija ostalih rasvjetnih tijela, prednji branik je nešto drugačiji, pozicija brisača je promijenjena, vidljive su i neke izmjene kod komandi,... U svakom slučaju dizajn autobusa je sada zaokružen. Takođe se vidjelo da pojedini kupci traže jače motore te se stoga nudi i sa DB OM 402 motorom sa oko 260 KS tako da se u paletu uvodi FAP Dubrava D-1426-T1-R15, đe ovo ,, 1''znači taj redizajnirani model. Osim turističkog nude se i linijske (L) i međugradske (M) varijante, te se nudi i na kraćoj verziji dužine 11,3 m sa 5,5 m međuosovinskim rastojanjem pa imaju verzije kao što su FAP Dubrava D-1420-L1-R14 ili FAP Dubrava D-1426-M1-R15,... Počinje i izvoz ovog autobusa.

1984 god. - Na IAA u Frankfurtu (što je najveći sajam komercijalnih vozila u Evropi) izložen je FAP Dubrava D-1426-T1-R15, a to je ujedno i prvi Jugoslovenski proizvod izložen na tom prestižnom sajmu. Kupci mogu da biraju i jači FAMOS-ov motor od 270 KS tako da npr. ima verzija FAP Dubrava D-1427-T1-R15 (te je, recimo, kupovao Montenegroturist).

1986 god. - Trend koji je započeo Neoplan da turistički autobusi imaju visok pod kako bi putnici imali panoramski pogled, a vozač i suvozač su izolovani od putnika, te prtljažni prostor ima još veću korisnu zapreminu prijvataju i ostali proizvođači, a među njima i TAZ pa predstavlja model koji ima oznaku FAP Dubrava D-1426-V-T-R15 đe ovo ,,V'' znači visoka. Takođe se i nude verzije koje umjesto zadnjih vrata imaju srednja i to za modele za međugradski i turistički prevoz tako da oni u oznaci imaju dodatno slovo ,,S'' (srednja) kao što su recimo FAP Dubrava D-1426-S-M1-R15 ili
FAP Dubrava D-1427-S-T1-R15.

1987 god. - Povećava se paleta pogonskih motora tako da se nudi i DB OM 422 sa oko 280 KS, no za tržište Čehoslovačke opremljeni su Liaz M1.2C-M640F motorima. Ovdje bi trebao pomenuti i saradnju sa TAM-om kada je nastao autobus koji ima spoljni izgled Dubrave 14, ali je tehnika ispod lima drugačija. Naime u pitanju je autobus TAM 190 A 110 T koji je karoseriran u TAZ-u, a namijenjen je izvozu za Saudijsku Arabiju te su imali klima uređaje i odvojene rezervoare za vodu (zbog vožnje kroz pustinju). Oznaka tog autobusa je D-5514-T-R14, đe je 55 oznaka serije a 14 snaga u KW pomnožena sa 10. Ovaj autobus je bio i manji od svih Dubrava 14 (11 m dužine i 5,3 m međuosovinskog rastojanja) te je za pogon imao TAM-ov vazdušno hlađeni motor. Dakle, to nije Dubrava 14, ali ga pominjem jer imaju isti spoljni izgled, a kasnije se nudio i na domaćem tržištu, te se izvozio u Egipat i Sovjetski Savez. No, ono što je bitno, od tada se po zahtjevu nekih domaćih kupaca mogla dobiti Dubrava 14 sa TAM motorom.

1988 god. - Da bi bili izvoženi u Finsku napravljene su neke izmjene kako bi autobus lakše podnio niske temperature. Najvidljivija izmjena su četvrtasti umjesto okruglih farova. Najpopularniji model u Finskoj je bio FAP Dubrava D-1428-V-T-R15. Prave se i prototipovi kratke Dubrave 14 (FAP Dubrava D-1417-T-R9 i FAP Dubrava D-1417-S-T-R9), no nije došlo da serijske proizvodnje, prije svega jer nije bilo kapaciteta u TAZ-u. Dubrava 14 se nudi i sa DB OM 442 motorom sa 290 KS.

1989 god. - u Velikoj Britaniji Dubrava 14 ima više kupaca od Mercedesa O303, što dovoljno govori o izgrađenom renomeu zagrebačke fabrike. Potvrda kvaliteta stiže i od Neoplana koji pravi ugovor sa TAZ-om da se na Dubravi 14 izmjeni prednji i zadnji kraj (da se preuzmu linije od modela Neoplan Jetliner), te da se ugrade Neoplanove osovine. Ta Dubrava 14 sa nabrojanim izmjenama bi se prodavala u Njemačkoj sa imenom Neoplan Transliner. Napravljena su 2 prototipa, te je nakon uspješnog testiranja napravljen ugovor o isporuci 98 autobusa Neoplan Transliner u Njemačku tokom 1990 godine, s' tim da se sledećih godina proizvodnja u zavisnosti od potražnje bude između 200 i 300 komada godišnje. Da pomenem da je na osnovu toga dogovoreno karoseriranje nekih Neoplan autobusa (interna oznaka Dubrava 61).

1990 god. - Osim pomenutih Dubrava 14 koje će ponijeti oznake Neoplan Transliner (napravljeno ih je 16 komada) do jula je dogovorena isporuka 78 Dubrava 14 i to: D-1420 u 20 kom. (Jugoslavija), D-1428 u 21 kom. (Velika Britanija - 17 kom. i Jugoslavija - 4 kom.), D-1428-S u 8 kom. (Finska) i D-1429-V u 29 kom. (Egipat - 8 kom. i Jugoslavija 21 kom.). TAM koji liči na Dubravu 14 je u istom periodu ugovoren u 11 primjeraka za Egipat. No, ništa od ovoga nije realizovano jer, kako već pomenuh, doneta je politička odluka da se ide u sa TAZ-om u stečaj kako bi se lakše privatizovao. Sledeći udar na TAZ stupa razbijanjem Jugoslavije i gubitka kontakta sa raznim kooperantima. Ipak, to bi se nekako dalo premostiti da nije politikom izgubljen ugled. Od djelova koji su ostali i rapidno izgubljenog ugleda (čitaj, gubitka kupaca) Dubrava 14 se proizvodila još nekih pet godina. Mislim da je to bio najluksuzniji proizvod iz Jugoslavije koji se ravnopravno nosio sa konkurencijom (Mercedes-Benz O303, Setra S215HR, Neoplan Jetliner,...) kako po dizajnu, tehničkim karakteristikama, pouzdanošću, tako i količinom prodatih. Nadam se da shvatate zašto sam dio priče o autobusima otvorio sa modelom koji je nadživio Jugoslaviju umjesto sa nekim modelom sa početka autobusne industrije u Jugoslaviji. U svakom slučaju Dubrava 14 imala je oko 50-ak varijanti sa 10 pogonskih motora.


b4ef753e0edf4c2267c586d8dcbdc318.jpg
b4ef753e0edf4c2267c586d8dcbdc319 b.jpg
b4ef753e0edf4c2267c586d8dcbdc319.jpg
Pohvale za post: 3
SBG
Intermediate
Postovi: 275
Pridružio se: Uto Okt 01, 2019 12:00 am
Kontakt:
Pohvaljen: 151
Pohvalio: 478

Re: Istorija JGP-a

Postod SBG » Sub Nov 02, 2019 12:12 am

Prikačeni fajlovi
1234.jpg
Pohvale za post: 4
SBG
Intermediate
Postovi: 275
Pridružio se: Uto Okt 01, 2019 12:00 am
Kontakt:
Pohvaljen: 151
Pohvalio: 478

Re: Istorija JGP-a

Postod SBG » Sre Nov 13, 2019 5:01 am

http://fotobus.msk.ru
Slika3. јула 2010. на врху Авале.
Pohvale za post: 1
Рипањац 405
Intermediate
Postovi: 498
Pridružio se: Ned Mar 03, 2019 3:20 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 360
Pohvalio: 209

Re: Istorija JGP-a

Postod Рипањац 405 » Ned Nov 17, 2019 6:56 pm

Имам једно занимљиво питањце: да ли је неколико ИК-103 из 2003. једно време док су били нови било стационирано у Космају пре доласка Мутаната? Мислим да се сећам неких аутобуса обојених другачијом жуто-плавом колор шемом у односу на касније усвојену верзију, али био сам јако мали, па да проверим... :wink:
Вратите ИК-112ЛЕ #3229 на 407, #3221 је шкарт!
SBG
Intermediate
Postovi: 275
Pridružio se: Uto Okt 01, 2019 12:00 am
Kontakt:
Pohvaljen: 151
Pohvalio: 478

Re: Istorija JGP-a

Postod SBG » Ned Nov 17, 2019 7:04 pm

Неки ИК103 из 2003. је носио ГБ 69.
SBG
Intermediate
Postovi: 275
Pridružio se: Uto Okt 01, 2019 12:00 am
Kontakt:
Pohvaljen: 151
Pohvalio: 478

Re: Istorija JGP-a

Postod SBG » Ned Nov 17, 2019 7:08 pm

Slika
Pohvale za post: 2
HADZIJA282
Korisnikov avatar
Novice
Postovi: 27
Pridružio se: Pet Avg 24, 2018 12:50 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 20
Pohvalio: 17

Re: Istorija JGP-a

Postod HADZIJA282 » Ned Nov 17, 2019 7:12 pm

69 -> 485,
71 -> 476.
Pohvale za post: 1
SBG
Intermediate
Postovi: 275
Pridružio se: Uto Okt 01, 2019 12:00 am
Kontakt:
Pohvaljen: 151
Pohvalio: 478

Re: Istorija JGP-a

Postod SBG » Ned Nov 17, 2019 8:10 pm

Pohvale za post: 1

Povratak na “Javni gradski saobraćajni prevoz”

Ko je OnLine

Korisnika u ovom forumu: Nema registrovanih korisnika i 2 gosta