Објекти на води, обале, марине, реке...

Diskusije o predloženim projektima, idejama i uticaju raznih projekata na Beograd

Moderator: Igor

Влада
Korisnikov avatar
Advanced
 
Broj poruka: 2465
Pridružio se: Čet Dec 21, 2006 10:23 pm
Lokacija: Дорћол
Pohvalio: 0
Pohvaljen: 2

Post Veza ka poruci » Čet Jul 12, 2007 1:04 pm » Објекти на води, обале, марине, реке...

До сада објављене вести и дискусије на "Градским вестима"
Влада je napisao:
Популарне сплавове чека селидба
Планом нису предвиђена места за пловила код Старог сајмишта, хотела „Југославија”, Спортског центра „25. мај”, на Земунској кеју и преко пута Савског пристаништа

Pеализацијом јуче усвојеног Плана места за постављање пловних објеката на делу обале и воденог простора престонице биће уклоњени популарни сплавови ресторани код Старог сајмишта, на Земунској кеју, код хотела „Југославија”, Спортског центра „Милан – Гале Мушкатировић (бивши „25. мај”) и преко пута Савског пристаништа.
Према речима Ивана Анђелковића, директора Управе за воде у Градском секретаријату за комуналне и стамбене послове, јавни конкурс за доделу локација биће расписан у року од 60 дана од усвајања плана.
...
Међутим, план неће директно утицати на бројне шлепове, чамце и бродове „паркиране” на најатрактивнијим деловима београдске обале. Анђелковић каже да је овај проблем у надлежности Републике и они ће га решавати. Поменути конкурс неће обухватити питање статуса 1.200 рекреативних сплавова кућица, о којима ће убудуће највероватније бринути ЈП „Ада Циганлија”.
...
Убудуће ће сви објекти на води морати да буду удаљени од рени бунара у пречнику од 120 метара, од од цевастих бунара у пречнику од 80, од водозахвата 800 метара узводно и 50 метара низводно, од моста 100 метара узводно и 50 метара низводно. Градска плажа ће од њих морати да буде удаљена најмање 500 метара узводно и 200 низводно, док ће размак између пловних објеката износити од 10 до 15 метара. Обавезан ће бити и прикључак на инфраструктурну мрежу, односно водовод, канализацију и електроенергетско напајање, као и постављање система за уклањање отпада и заштите од пожара.
Ненад Радичевић
Јован Влашковић
[објављено: 21.02.2007.]

извор Политика
цео чланак на http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=20398

31.март 2007.
Влада je napisao:
Mesta za više splavova - restorana
Za mesec i po dana gradske vlasti raspisaće konkurs za dodelu mesta za postavljanje splavova. Pre toga, za vlasnike splavova, marina i sportskih klubova, Grad će organizovati javni uvid kako bi videli koje su im lokacije na raspolaganju i za šta će moći da konkurišu. Mesta dobijena na konkursu važiće naredne četiri godine.

Prema rečima Đorđa Bobića, gradskog arhitekte i predsednika Komisije za postavljanje plovnih objekata, posle raspisivanja konkursa, vlasnici splavova imaće još mesec i po dana za prikupljanje potrebne dokumentacije za učešće na konkursu.
- Svi koji budu želeli da učestvuju moraće da imaju svu potrebnu dokumentaciju, a najvažnija je plovidbena dozvola koju daje Lučka kapetanija, i koja je zapravo dokaz o tehničkoj ispravnosti i bezbednosti objekta. Oni koji je ne budu imali, automatski će biti isključeni sa konkursa - kaže Bobić.

- Planom je predviđen veći broj splavova-restorana, umesto sadašnjih 180, može da ih bude čak 246. Vlasnici splavova biće u obavezi da čiste i površinu oko svojih objekata - objašnjava Bobić.
...
Gradski arhitekta naglašava da će splavovi morati da ispune sve urbanističe zahteve ako žele da biraju neko od dozvoljenih mesta duž obale. Svi objekti treba da budu ravnih linija, bez primene materijala u stambenoj izgradnji (opeka, cerp, klasična stolarija). Ne smeju da remete pogled na drugu obalu, a samo pomoćne prostorije (WC, kuhinja i magacini) mogu biti od neprovidnog materijala. Ukoliko postoji drveće ili druge fizičke prepreke, objekti ne moraju biti transparentni. Veličina marina i restorana na vodi ne sme biti veća od 450 kvadrata ni viša od šest metara. Splavovi moraju nabaviti kontejnere za čvrste otpatke i tankove za otpadnu vodu.

Više marina, manje pristaništa
Prema Planu, postojećih 39 marina moći će da se smeste na jednu od 46 ponuđenih lokacija, dok će broj pristana sa sadašnjih 70 morati da bude sveden na sedam za linijski i šest za poprečni saobraćaj. Objekti će jedan od drugog morati da budu udaljeni 10 do 15 metara, kao i 100 metara uzvodno i 50 metara nizvodno od mostova.

Извор Блиц
цео чланак http://www.blic.co.yu/beograd.php?id=793

У истом тексту се може наћи и мапа будућег распореда сплавова
Slika

Zone zabranjene za splavove (crvena boja)
Staro sajmište, između dva mosta
Obala Dorćola, kod Sportskog centra
Dunavski kej, od „Jugoslavije“ do „Venecije“
Belo brdo, arheološki lokalitet, Vinča

Najatraktivnija mesta za splavove-restorane (plava)
Preko puta Velikog ratnog ostrva,
ispod Hotela „Jugoslavija“
Kod „Ušća“
Između Brankovog mosta i „Gazele“
Reka Sava, kod Čukaričkog rukavca

Privatne kućice na splavovima (zelena)
Leva i desna obale Save
Novobeogradska i Čukarička
Leva i desna obala Save
preko puta Ade Međice

Najatraktivnija mesta za marine (žuta)
Zemun, iznad hotela „Jugoslavija“
Preko puta Malog ratnog ostrva
Ispod Donjeg grada na Kalemegdanu
Čukarički rukavac
Novobeogradska strana preko puta Ade
Iza Glavne železničke stanice


1.април 2007
Lucifer je napisao:Dakle... stvarno... jos jedan besmisleno-necelishodan projekat, ekipe Rada-Gorica-Djole... koji je toliko izvestacen i daleko od zivota, da se cini da ga plasiraju samo da bi ispalo da nesto rade.

Slazem se da treba da postoje zone samo za komercijalne splavove, ali ne vidim zasto ne bi postojala neka medjuzona u kojoj bi bili dozvoljeni i jedni i drugi splavovi... u ostalom i tamo gde su privatni splavovi na 30ak-50ak splavova po pravilu dodje neki splav koji je "lokalna kafana", kafic, restoran na vodi koji uglavnom posecuju okolni splavari i vlasnici brodica/pasara i sl.

Bobic kaze: "koji će ubuduće morati da budu svedeni po obliku i visini i to na palubu i zatvoren prostor na kojem se nalazi terasa"

Zasto, aman zasto... :mad: :mad: :mad:

Siniša je napisao:Živim u tzv. "Blokovima" i muka mi je više od tih splavova. Obala Blokova 70, 44 i 45 je puna svakojakih splavova, a osoblje koje radi tamo često baca djubre u Savu. Više ne postoji pogled na Savu; sve je načičkano splavovima čiji su najčešći gosti likovi sa sumnjivim načinom zarade. A da ne pričam kako je priobalje dotičnih Blokova zakrčeno autima, uglavno tipa SUV. Još kod Bloka 45 ima najmanje splavova, ali i to neće biti dugog veka. Već i tu počinju da niču svakojaki splavovi.
U redu, ne treba obala da bude "sterilna", bez splavova, ali ne u tolikom broju. To je moje mišljenje. :mad:

2.април 2007.
andrejp je napisao:"Splavovi su Meka i Medina, samo nek' se okrece turbina..." :D
Salu na stranu, mislim da su splavovi obelezje Beograda...

@Lucifer: pa normalno da ce da se ukinu lokalne birtije, niti su profitabilne (u ozbiljnom smislu) niti su adekvatne u estetskom smislu.

@Sinisa: sumnjivi likovi u SUVovima? predrasude.. ne kazem, ima i toga normalno, ali neuporedivo manje nego pre. Takodje, ne treba smetnuti sa uma da je sa stanovista ugostitelja najbolje gost platezni gost... i jos nesto: znam mnostvo ljudi koji nisu iz krimi miljea, ali iz jednog ili drugog razloga imaju dovoljno novca i vole da idu na splavove - sta je tu lose? I ja sam imam SUV i idem cesto na splavove, i nikako se ne bih klasifikovao kao "sumnjivi lik".

Lucifer je napisao:
andrejp je napisao:"Splavovi su Meka i Medina, samo nek' se okrece turbina..." :D
Salu na stranu, mislim da su splavovi obelezje Beograda...

@Lucifer: pa normalno da ce da se ukinu lokalne birtije, niti su profitabilne (u ozbiljnom smislu) niti su adekvatne u estetskom smislu.

??? :/

Siniša je napisao:@andrejp
Naravno da nisu svi ljudi sa SUV vozilima sumnjivi likovi, ali takvih je malo. Možda to jesu predrasude nastale pod uticajem prethodne decenije. Kamo sreće da su svi takvi "nesumnjivi".
Slažem se da su splavovi obeležje Beograda, ali treba uvesti reda i ne u tolikom broju. Ima spalavova koji su stvarno lepi, a ima i onih koji su ružni. Evo, u Bloku 44 mi se sviđa npr. sportski klub na splavu, mislim da je takav splav pun pogodak; primer da spalvovi ne moraju biti isključivo kafići. U istom bloku je jedan od najružnijih splavova, onaj aluminijumski sa plavim staklima, bode u oči i najradije bih ga potopio. Ovde namerno nisam imenovao dotične spalvove, da ne pravim reklamu.

3. април 2007
andrejp je napisao:
Slažem se da su splavovi obeležje Beograda, ali treba uvesti reda i ne u tolikom broju. Ima spalavova koji su stvarno lepi, a ima i onih koji su ružni. Evo, u Bloku 44 mi se sviđa npr. sportski klub na splavu, mislim da je takav splav pun pogodak; primer da spalvovi ne moraju biti isključivo kafići. U istom bloku je jedan od najružnijih splavova, onaj aluminijumski sa plavim staklima, bode u oči i najradije bih ga potopio. Ovde namerno nisam imenovao dotične spalvove, da ne pravim reklamu.

Potpuno se slazem, upravo to i kazem - neophodno je da se uvede red u splavove na beogradskim rekama, i to je neosporna cinjenica. Ono sto ja pominjem jeste fakat da su mnogi splavovi estetski i funkcionalno potpuno neodgovarajuci, da ne pominjemo administrativnu stranu rada bez odgovarajucih (ponekad i bez ikakvih) dozvola. dakle, @Lucifer: smatram da je potrebno ukloniti splavove koji su "sirotinjski", odnosno prljave lokalne birtije. Potpuno se slazem da ne treba praviti segregaciju stanovnistva u smislu primanja, ali je poznata cinjenica da su u celom svetu ovakve ekskluzivne zone rezervisane za reprezentativne objekte, u koje je ulozen novac i koji na pravi nacin predstavljaju grad strancima i medijima. Da ne pominjem kvalitet usluge, higijenu, itd itd.. eto, nadam se da sam sada pojasnio svoj prethodni post...

24. април 2007
Влада je napisao:Na rekama malo mesta
SKORO 20.000 plovila, koliko ih je u Beogradu registrovano, ovih dana traži mesto u jednoj od 48 prestoničkih marina i pristana. Početak nautičke sezone doneo je i glavobolju mnogim vlasnicima brodića, jer je izmeštanje čamaca iz "Marine Dorćol", u kojoj će na leto početi radovi, napravilo gužvu u ostalim pristanima. Pretpostavlja se da će zato bar dve-tri hiljade čamaca ovog leta ostati "nasukano". Borbu za mesto vode i gliseri, za koje je predviđen tek poneki vez.

Nedostatak prostora će bar još ove godine mučiti čamdžije. I kada bude izgrađena Marina "Dorćol", u njoj će biti jedva 150 vezova - gotovo duplo manje nego do sada. Situacija će biti bolja tek sa izgradnjom velikog pristaništa na Adi.

Gužva nije jedini problem sa kojim se ljubitelji vode suočavaju. Ni ove sezone u marinama neće biti dobrih uslova za čamdžije, koji se uporno žale da za nadoknadu koju plaćaju - od 800 do 2.000 dinara mesečno - ne dobijaju mnogo. Najviše muke im zadaju snabdevanje gorivom, strujom i vodom, čuvarska služba, odlaganje smeća i toalet.

- U Beogradu ne postoji nijedna prava marina. Ta reč se odomaćila, pa se njome zove i kada neko napravi privezište od nekoliko bova za pet-šest brodića - kažu stručnjaci. - Ministarstvo za kapitalne investicije napravilo je kategorizaciju, ali još nije napravljena centralna evidencija marina. One nisu upisane kao pravni subjekti, već je uglavnom reč o "rekreativnim klubovima". Pitanje je kada će se to desiti.

Jedna od retkih marina u kojoj čuvarska služba radi 24 časa je na Adi. Iako struje nema, a za novu sezonu nije bilo značajnijih noviteta, jagma za "parking" mestom ne prestaje.

- Puni smo do maksimuma! - kaže Nebojša Filipović iz JP "Ada Ciganlija". - Ljudi nemaju gde da ostavljaju brodiće posle zatvaranja "Marine Dorćol", pa je svih 400 mesta odavno "kaparisano". Cena veza za za klasične pasare je 1.400 dinara mesečno, dok većim brodićima naplaćujemo 1,5 mesto.
Modernizacijom pristaništa u Čukaričkom rukavcu baviće se "Parking servis". Ovo preduzeće izgradiće marinu sa 670 mesta za plovila svih kategorija do 18 metara dužine i 430 za plovila na suvom. U zatvorenom hangaru biće 70 mesta.

U Upravi za vode kažu da će se poboljšanje videti tek kada počne da se primenjuje plan za postavljanje plovnih objekata, koji je nedavno usvojio Grad. Broj marina biće ograničen na 45, u njima će biti više mesta, a vlasnici koji ispune uslove za izgradnju marine prijavljivaće se na gradski konkurs.

MARINA DORĆOL
NAJELITNIJA marina, kako sada stvari stoje, biće na Dorćolu. Posao je poveren preduzeću "Engel marina Dorćol". U narednih pet godina tu će nići oko 100.000 stambenih kvadrata, a investitor će učvrstiti i nasip protiv poplava. Urediće se biciklistička i pešačka staza, ali i okolni putevi. Gradnja čitavog kompleksa marine Dorćol košta oko 160 miliona evra.

PUMPE
DESETINE hiljada čamaca na našim rekama nemaju gde da napune rezervoare, jer u Srbiji ne postoji nijedna pumpa za gorivo. To pogađa i strane brodove koji prolaze kroz našu zemlju. Čak i posade Rečne policije rezervoare pune "ručno" - u magacin ispod Brankovog mosta dolazi cisterna sa benzinom. U marini koju gradi "Parking servis" na Adi Ciganliji sigurno će postojati jedna pumpa, dok će druga biti kod stare centrale na Dorćolu.

Novosti
http://www.novosti.co.yu/code/navigate.php?Id=14&status=jedna&vest=102805&datum=2007-04-22

10. мај 2007
Влада je napisao:
Рано за ред на рекама
Увођење нових правила за постављање пловних објеката пројекат је од велике важности за Београд, па није ред да се због журбе тај посао не уради како ваља, каже градски архитекта Ђорђе Бобић

План који регулише постављање пловних објеката на делу обале и воденог простора на територији Београда, усвојен на седници Скупштине града почетком године, биће реализован тек догодине, рекао је Ђорђе Бобић, градски архитекта и председник комисије задужене за његово спровођење. Према његовим речима, реч је о веома значајном пројекту за град на који се дуго чекало, па није ред да се због журбе тај посао не уради како ваља.

– Специјална комисија коју је формирао градоначелник Београда, на чијем сам челу, тренутно припрема конкурс за доделу локација који ће бити расписан најкасније почетком следећег месеца. Право учешћа имаће власници већ постојећих пловила и они који тек планирају постављање комерцијалног пловног објекта, а мораће да поседују пловидбену дозволу и осталу потребну документацију, која подразумева и регистрацију објекта за обављање одговарајуће делатности. Према подацима којимa располажем тренутно занемарљив број комерцијалних објеката поседује пловну дозволу, а већина њих се налази на местима на којима не би смели да буду. У том смислу изаћи ћемо у сусрет власницима и дати им рок од два месеца за прикупљање документације. По завршетку конкурса стручна комисија ће прегледати пристигле пријаве на основу чега ће бити састављена коначна ранг-листа оних пловних објеката који ће се наћи на води. Очекујемо да ће листа бити објављена крајем године, тако да до почетка следеће сезоне остаје времена да се сваки објекат постави на своје место, а остали пловни објекти који су изван употребе или не испуњавају прописане услове биће уклоњени на место које је такође предвиђено планом. За сплавове угоститељске објекте којих сада има 160 обезбеђено је 246 локација, за марине смо предвидели 36, а тренутно их има 39, док ће садашњих 70 пристана морати да се сведе на седам за линијски и шест за попречни превоз путника – рекао је Бобић и нагласио да циљ овог пројекта није да се по сваку цену уклоне сплавови, по којима је иначе наш град надалеко познат, већ да се направи ред у овој области и повећа безбедност на води.

Да подсетимо, планом је обухваћено уређење свих 255 километара обале Саве и Дунава од којих је за постављање пловних објеката предвиђено 75 километара. У изради плана, осим града, учествовале су и Војска, полиција, Републичка управа за воде, као и противпожарна служба. План је рађен са циљем да спречи хаос који је до сада владао у приобаљу и заштити објекте од важности за јавни интерес. На простору предвиђеном за постављање пловних објеката наћи ће се сплавови, ресторани, марине, спортски објекти и пристани за водни саобраћај. Сви објекти, без изузетка, мораће да буду комплетно комунално опремљени, што значи да треба да поседују електро, хидроинсталације и одговарајуће системе за испуштање отпадних вода. Биће прописани и габарит, облик, изглед, као и размак између пловних објеката. Посебна пажња биће посвећена уређењу централних зона.
Ј. Влашковић
[објављено: 10.05.2007.]

izvor Politika
link http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=27793
Vrh
 

Влада
Korisnikov avatar
Advanced
 
Broj poruka: 2465
Pridružio se: Čet Dec 21, 2006 10:23 pm
Lokacija: Дорћол
Pohvalio: 0
Pohvaljen: 2

Post Veza ka poruci » Čet Jul 12, 2007 1:42 pm » Објекти на води, обале, марине, реке...

Е а сад ја бих мало да кукам а нисам хтео да затрпавам "Градске вести".

Немам ништа против сплавова, напротив, али ми је мука од БАХАТОСТИ власника и посетилаца. Ево неколико примера са Дорћола где иначе по плану неће ни моћи да буду сплавови.

Сплавови изгледају цакум-пакум а околина
Slika

Slika

Slika

Наравно потребна је и струја, а како је обезбедити
Slika

Slika

Slika

И на крају зашто би се посетиоци паркирали код базена или код марине код куле Небојша и дошетали до сплава кад могу и овако
Slika

Slika

Slika

Slika

Ужасни смо, размажени, бахати и неодговорни а Бобић уместо да узме "метлу" под хитно у руке на крају дозвољава да овакво стање опстане макар још годину дана.
Vrh
 

Nenad
Korisnikov avatar
Expert
 
Broj poruka: 5307
Pridružio se: Sre Jan 10, 2007 2:30 pm
Lokacija: Hamburg
Pohvalio: 0
Pohvaljen: 3

Post Veza ka poruci » Čet Jul 12, 2007 2:05 pm » Објекти на води, обале, марине, реке...

^^ Ovo stvarno jeste strasno! Na svim tim "prolazima" koje vozaci fantasticnim mocima nekako uvek nadju da bi se parkirali nepropisno, treba staviti one barikade kao ispred americke ambasade! Resavanje tog problema na ovakvim divljim parkiralistima je bar jednostavno jer ne mora da se juri svaki vozac ponaosob kao na bulevaru A.K. vec je dovoljno da se postavi jedna barikada na jednom prolazu i - problem resen! Cudi me da Grad sam ne dolazi na ovakve ideje, ili je mozda u pitanju to da nekom od gradskih celnika, koji vole da izlaze na Dorcolu, ne odgovara da zatvore udoban parking odmah ispred splava!

A sto se tice splavova, to izgleda kao da je svako svoju "kantu" dovukao od kuce, usidrio i kao, ajde evo vam splav! Pa mora valjda da se uvede neki kod kako to treba i sme da izgleda! Ne da jedan splav bude u baroknom, pored njega jedan u techno, a treci u polu-potonulom stilu!

A svo ovo djubriste koje se nagomilava - 'oces splav? e pa onda ima da cistis oko njega (kao sto bi, do duse, trebalo da se uvede i za kuce, zgrade, trotoare itd)! Ako ne, onda lepo kazne pa da vidimo kome ce biti prijatno da uziva u svojoj privatnoj deponiji!
Vrh
 

Влада
Korisnikov avatar
Advanced
 
Broj poruka: 2465
Pridružio se: Čet Dec 21, 2006 10:23 pm
Lokacija: Дорћол
Pohvalio: 0
Pohvaljen: 2

Post Veza ka poruci » Čet Jul 12, 2007 2:58 pm » Објекти на води, обале, марине, реке...

Постављао је Град стубиће на одређеним местима неколико пута како би онемогућио "пробој" ка бициклистичкој стази и шеталишту, међутим стубићи нису дуго опстајали. Прошле године је често и "паук" свраћао до базена, увек пун улова, али изгледа да нема помоћи. Овај проблем је до нас самих и не можемо никога кривити због тога.
Vrh
 

Nenad
Korisnikov avatar
Expert
 
Broj poruka: 5307
Pridružio se: Sre Jan 10, 2007 2:30 pm
Lokacija: Hamburg
Pohvalio: 0
Pohvaljen: 3

Post Veza ka poruci » Čet Jul 12, 2007 3:16 pm » Објекти на води, обале, марине, реке...

Tu se slazem sa tobom! Ali upravo zato sto ne moze drugacije, onda lepo dici zid od 50cm, debljine 50cm, sa temeljima od jedno metar, pa onaj kome se unistavaju kola, moze slobodno da proba da prodje!
Vrh
 

Bloq72
Beginner
 
Broj poruka: 98
Pridružio se: Ned Jun 10, 2007 6:41 pm
Pohvalio: 0
Pohvaljen: 0

Post Veza ka poruci » Pon Jul 16, 2007 10:29 pm » Објекти на води, обале, марине, реке...

Kod nashih ljudi je shto se kola tiche mentalitet takav da bi ih trpali u liftove samo da su koji milimetar vrata shira i chuvali ispred stana.
Treba podici kazne.
Jednostavno.
Pa kad osete na svom dzepu deebelo,nauchice kako da se ponashaju za sledeci put.
Isto vazi i za vlasnike splavova.
Vrh
 

Влада
Korisnikov avatar
Advanced
 
Broj poruka: 2465
Pridružio se: Čet Dec 21, 2006 10:23 pm
Lokacija: Дорћол
Pohvalio: 0
Pohvaljen: 2

Post Veza ka poruci » Čet Jul 26, 2007 12:11 pm » Објекти на води, обале, марине, реке...

Сплавари засукали рукаве и чисте
Сваког дана из приобаља пловило „Зеленила” однесе тридесетак кубних метара отпада
Slika
Ко је надлежан за гомиле отпада у приобаљу
(Фото Д. Ћирков)

Власници сплавова дуж Земунског кеја нерадо говоре о чистоћи Дунава. Аласи тврде да повремено сами уклањају отпад и да су пловило „Зеленила” за чишћење река видели само на телевизији. Пластичне флаше заглибљене у муљу, стабла и гране дрвећа нагомилани су готово поред сваког угоститељског објекта на реци. Посетиоци Лида нису могли да дођу до плаже, а да их не запахне непријатан мирис који се ширио око понтонског моста, са места са којег се река пре неколико дана повукла.

Поједине власнике сплавова, у непосредној близини моста, јуче смо затекли како у гуменим чизмама са рукавицама до лактова скупљају пластичне флаше и друго смеће које је вода донела. Кажу да их је претходно посетила инспекција, али не желе да кажу да ли се тај сусрет завршио исписивањем казне. Жале се, такође, да су једино они на удару инспектора, јер се све ђубре које вода донесе због понтона задржава на том месту.

Како најављују из „Зеленила”, пловило ће управо данас бити у околини понтонског моста, док ће радници ове комуналне куће чистити приобаље.

– Захваљујући пловилу које је обезбеђено пре месец и по дана, приобаље дневно буде „лакше” за тридесетак кубних метара отпада. Власници сплавова и ресторана на води су у обавези да уклањају смеће из свог „речног дворишта”. Будући да већина њих нема потребну механизацију, наше екипе обављају тај посао. Добра је вест, међутим, да се у последње време многи од њих јављају нашој служби тражећи помоћ – истиче Слободан Станојевић, руководилац Службе за заштиту природних добара, обале и приобаља у „Зеленилу”.

Пловило може да покупи „у цугу” два кубика отпада, после чега се такозвани лаки плутајући нанос пребацује на обалу. Ово речно возило је површине три квадратна метра са којег радник мора ручно да сакупља пластичну амбалажу и остало смеће.
А. Љ. М. – М. Р. Б.
[објављено: 26.07.2007.]

извор Политика
линк http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=35711
Vrh
 

Kralj
Korisnikov avatar
Intermediate
 
Broj poruka: 117
Pridružio se: Uto Jul 17, 2007 6:30 pm
Lokacija: G.D.Luxembourg
Pohvalio: 0
Pohvaljen: 0

Post Veza ka poruci » Čet Jul 26, 2007 2:17 pm » Објекти на води, обале, марине, реке...

Nekultura !!!!! :|
" If you`re going through hell , keep going " ( W.Ch. )
Vrh
 

Влада
Korisnikov avatar
Advanced
 
Broj poruka: 2465
Pridružio se: Čet Dec 21, 2006 10:23 pm
Lokacija: Дорћол
Pohvalio: 0
Pohvaljen: 2

Post Veza ka poruci » Uto Jul 31, 2007 1:36 pm » Објекти на води, обале, марине, реке...

Oko splavova sve više đubreta
Autor: D. Ostojić i M. Radmilović | 30.07.2007 - 10:41

Slika
Neprijatan miris širi se poslednjih dana duž Zemunskog keja. Razlog je smeće koje se nagomilalo pored splavova na Dunavu. Domari na splavovima sklanjaju flaše i grane, ali ne tom brzinom da bi se sve očistilo. Takođe, ni plovilo „Zelenila“ za čišćenje smeća nije dovoljno.

Domari na splavovima prinuđeni su da sami čiste smeće i mnogo dalje od prostora koji zauzima splav. Kažu da je sada najgore, jer se reka „povukla“ i sva prljavština ostala na obali.
- Opština nam uopšte ne pomaže da očistimo ovo đubre. S vremena na vreme naiđe plovilo „Zelenila“ i odnese određenu količinu smeća, većinom plastičnih flaša, ali nikada ne očisti sve. Po ceo dan sam u vodi i čistim granje i flaše, jer gosti neće da dolaze kad je prljavo - priča Bogdan Čavić, domar na „Marineru“ i dodaje da još više smeća stvara pontonski most.

Smrad od ustajalog smeća na obalama osete i prolaznici, ali oni za to pre svega osuđuju vlasnike splavova.
- Mislim da je lepo imati splavove na rekama, ali ne ovoliko koliko ih mi imamo. Zbog toga se i skupljaju grane i trava, a flaše bacaju njihovi gosti najviše. Veliki broj splavova je uništio ovo šetalište. Noću uopšte ne može da se prolazi ovuda zbog neprijatnog mirisa - ogorčen je Marko iz Novog Beograda, koji dodaje da ga posebno nervira „riblji smrad“ iz restorana.
...

izvor Blic
ceo tekst http://www.blic.co.yu/beograd.php?id=9465

Zapuštena rečna dvorišta
Upravo završeno snimanje terena inspektora Sekretarijata za inspekcijske poslove na potesu od restorana „Venecija” do Bloka 45 potvrdilo da oko 43 splava priobalje nije ni uredno niti čisto
Slika
Poluraspadnute olupine okovane smećem
(Foto D. Jevremović)

Većina vodenih kutaka Save i Dunava i dalje je zatrpana raznoraznim otpadom. Obalama, čini se, neizostavno gospodare napušteni splavovi, kućice na vodi i poluraspadnute olupine koji su okovani smećem i zarasli u vrbake. Mada su na osnovu odluke Skupštine grada od decembra 2005. godine vlasnici plovnih objekata u obavezi da vodeni prostor oko objekta redovno čiste i održavaju, većina njih očito u nedovoljnoj meri brine o svom „rečnom dvorištu”, olako bacajući otpad gde god stigne. Opravdanje najčešće traže u tome što ne raspolažu potrebnom mehanizacijom za ovu vrstu posla, zaboravljajući pri tom da su grabulje, kofe, motke i ostala prateća oprema sasvim dovoljni da bi prostor oko njihovih objekata uvek bio uredan i čist. Obaška to što poslednjih mesec i po dana prestoničkim rekama krstari i plovilo „Zelenila” koje nagomilano smeće može očas posla da ukloni iz priobalnih zona. Naravno, o trošku vlasnika.

Prema tvrdnjama Miodraga Joksimovića, pomoćnika sekretara za inspekcijske poslove, inspektori su upravo završili trodnevno snimanje priobalnog dela od restorana „Venecija” do Bloka 45. Prema pojedinim procenama, na tom potesu načičkano je više od 140 splavova.

– Kontrolisali smo gradsku obalu sa obe njene strane i utvrdili da je stanje na rekama i dalje prilično loše. Utvrđeno je da vodeni prostor oko 43 splava nije uredan kako bi trebalo. Negde je, međutim, priobalje zaista čistije, dok je na pojedinim mestima situacija gora nego što je bila pre mesec i po dana. Saslušali smo desetine vlasnika plovnih objekata, a neke od njih smo i kaznili na licu mesta sa 2.500 dinara, koliko iznosi mandatna kazna, dok smo za većinu splavara pisali rešenja sudiji za prekršaje – objašnjava Joksimović.

Problem zadaju ogromni zarđali šlepovi, parkirani godinama na istom mestu, koji zadržavaju tone plutajućeg otpada. Vlasnicima napuštenih splavova teško je ući trag, otkriva Joksimović, ističući da inspektorima jedino ostaje da na spornom plovnom objektu okače obaveštenja i poziv da se nestali splavar što pre javi nadležnima.

– Svakih mesec i po dana obilazimo teren i pišemo kazne, ali naplavine su „živa stvar”. Što ih splavari češće čiste, njih kao da je sve više. Slika duž obala jeste bolja u odnosu na raniji period, ali je istina da vlasnici plovnih objekata i dalje nemaju naviku čišćenja. Zato su tu kazne za nepoštovanje odluke koje inspektori gotovo svakodnevno pišu – dodaje Joksimović.
U slučaju kada je već podnet zahtev sudiji za prekršaje, onda je moguće izreći maksimalnu kaznu za nepoštovanje gradske odluke koja za pravna lica iznosi do 500.000 dinara, dok za vlasnike samostalnih ugostiteljskih radnji na vodi ona je do 250.000 dinara.
M. Brakočević
[objavljeno: 31.07.2007.]

izvor Politika
link http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=36197&lang=2
Vrh
 

Nenad
Korisnikov avatar
Expert
 
Broj poruka: 5307
Pridružio se: Sre Jan 10, 2007 2:30 pm
Lokacija: Hamburg
Pohvalio: 0
Pohvaljen: 3

Post Veza ka poruci » Sre Avg 01, 2007 5:14 pm » Објекти на води, обале, марине, реке...

Власници сплавова дужни да чисте око својих објеката
Среда, 01. aвгуст 2007. ЈКП „Зеленило – Београд” организовало је данас на простору између моста Газела и Старог моста акцију чишћења приобаља којој су присуствовали и новинари београдских редакција. У чишћењу је учествовало двадесетак радника са специјалним пловилом намењеним уклањању речног отпада, камионом са хидрауличном дизалицом за пренос грања и пањева, кипером и специјалним возилом са рото пресом за сабијање ПЕТ амбалаже. Радован Драшкић, директор овог предузећа, рекао је да је, иако овај посао није у надлежности града већ републичких водопривредних предузећа, „Зеленило” чишћење приобаља схватило је као свој редован свакодневни посао.

– Водама газдују „Србијаводе” и водопривредна инспекција је та која би требало да контролише њихов квалитет, све што се на њима налази и даје налоге за чишћење. Како се то до сада није дешавало, ми смо морали да се ангажујемо и предузмемо потребне мере. Колико је то било у нашој моћи обезбедили смо пловила којима се омогућава приступ уклањању отпада на води а преостали део механизације обезбеђен је из нашег возног парка. Овај посао обавља се редовно око Великог ратног острва, око мостова и где год то тренутна ситуација захтева – рекао је Драшкић.

Говорећи о чишћењу око сплавова, који на речном току Београда представљају највеће пловне објекте, он је подсетио да је дужност њихових власника да одржавају хигијену око својих објеката.

– До сада су власници као разлог за накупљен отпада око сплавова наводили недостатак радне снаге. Како смо се ми у међувремену оспособили за овај посао, понудили смо им веома повољан комерцијални аранжман, по коме би радници ЈКП „Зеленило – Београд” уместо њих обављали тај посао, уз надокнаду од свега 10 динара по квадратном метру. Понуда је послата свим власницима и за сада чекамо одговоре. Ако буду одбили нашу понуду, на потезу ће бити водопривредна и комунална инспекција од којих очекујемо да примене предвиђене санкције. Мислимо да се ради о фер понуди, јер власници сплавова од свог посла остварују зараду а понуђена цена за наше услуге је без профита, јер би служила само за подмирење материјалних трошкова – рекао је Радован Драшкић, нагласивши да ће у случајевима где власник пловила није познат тај посао бити рађен бесплатно.

Помоћник градског секретара за инспекцијске послове Миодраг Јоксимовић рекао је за БЕОИНФО да је у последња три дана комунална инспекција власницима сплавова наплатила 11 мандатних казни од 2.500 динара, поднела 50 пријава судији за прекршаје и 70 решења о уклањању недостатка.

– Све пријаве односиле су се на запрљаност простора око сплавова. Највећи проблем су пловни објекти непознатих власника, где остављамо обавештења и позив да се власник јави надлежнима. Чињеница је и да је ситуација нешто боља него раније, пре свега због чишћења које обављају радници „Зеленила”, али је и даље приметно да власници сплавова нису усвојили ову навику. Зато су казне свакодневна појава и биће их све док они који користе реку не науче и да је поштују – рекао је Јоксимовић.

Према његовим речима за непоштовање градске одлуке код судије за прекршаје правном лицу је могуће изрећи казну и до 500.000 динара, док за власнике самосталних угоститељских радњи она износи до 250.000 динара.

Izvor: Beoinfo
Link: http://www.beograd.org.yu/cms/view.php?id=1285048
Vrh
 

Nenad
Korisnikov avatar
Expert
 
Broj poruka: 5307
Pridružio se: Sre Jan 10, 2007 2:30 pm
Lokacija: Hamburg
Pohvalio: 0
Pohvaljen: 3

Post Veza ka poruci » Čet Avg 02, 2007 9:11 am » Објекти на води, обале, марине, реке...

Чишћење приобаља
Радници „Зеленила” радили на делу од Бранковог моста до Старог моста
Из приобалног дела престонице од Бранковог до Старог моста јуче су радници „Зеленила” однели око 50 тона разноразног отпада. Наставак акције чишћења приобаља уједно је, према речима Радована Драшкића, генералног директора ове комуналне куће, био повод да се власницима сплавова дуж обале Саве понуде услуге и механизација овог предузећа.

– Власницима сплавова на београдском приобаљу упутили смо понуду за чишћење смећа од десет динара по квадратном метру. Највише отпада има управо око пловних објеката, али сматрамо да је понуда „Зеленила” за чишћење веома симболична – истакао је Драшкић.

Иако још није решено питање надлежности за одржавање чистоће приобаља, ова кућа преузела је на себе тај посао као „знак добре воље да град буде чистији”.

Према подацима из „Зеленила”, у последњих месец дана екипе ове куће радиле су на крчењу терена на Великом ратном острву и простору око понтонског моста за Лидо. Као помоћ са река још средином јуна стигло је и пловило за уклањање наплавина, пластике и разноразног грања. Органски отпад се даље одвози камионима на депонију на Бежанијској коси, а остатак на депонију у Винчи. За чишћење приобаља требало би да буде надлежна водопривредна инспекција Републике Србије.
М. Р. Б.
[објављено: 02.08.2007.]

Izvor:Politika Online
Link: http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=36439

Blic je objavio nesto slicno:
Link: http://www.blic.co.yu/beograd.php?id=9719
Poslednji put menjao Nenad dana Čet Avg 02, 2007 12:19 pm, izmenjena samo jedanput
Vrh
 

Влада
Korisnikov avatar
Advanced
 
Broj poruka: 2465
Pridružio se: Čet Dec 21, 2006 10:23 pm
Lokacija: Дорћол
Pohvalio: 0
Pohvaljen: 2

Post Veza ka poruci » Pet Avg 03, 2007 12:23 am » Објекти на води, обале, марине, реке...

Evo i nastavka
Скупљање смећа испит за савест сплавара
Slika
Нечистоћа посебно видљива због ниског водостаја
(Фото Д. Јевремовић)

Власници сплавова на Сави код Блока 45 подржавају предлог и понуду „Зеленила” да та комунална кућа чисти реку и обале око пловних објеката. Како сада ствари стоје, то би значајно улепшало слику приобаља, али и олакшало посао одношења смећа. Чистоћа приобаља тренутно је препуштена савести сплавара и повременим интервенцијама комуналних инспектора, јер дуж кеја нема ниједног контејнера. Отпад који направе гости пловила односе сами власници и то тако што га у великим пластичним кесама аутомобилима превозе до најближих контејнера. Додатни проблем стварају им оне њихове комшије које пусте низ воду данима скупљано смеће. Другу тешкоћу, према наводима угоститеља са река, представљају немале количине отпада које долазе од шетача са кеја, на којем, такође, нема ни канти за смеће.

Милан Радовановић, власник клуба скијања на води „Језеро”, каже да „Зеленило” досад није чистило приобаље и сумња да би убудуће то чинили редовно.

– Немам ништа против да плаћамо одношење смећа, јер ја већ имам неке машине којима сам досад чистио. Најбоље би било да се поставе контејнери на шеталишној стази зато што смеће углавном долази са обале, а не са сплавова – предлаже Радовановић и напомиње да је нечистоћа сада посебно видљива због ниског водостаја.

На једном од сплавова кажу да су ангажовали службу која два пута седмично чисти приобаље у њиховој непосредној близини, али ако би услуге „Зеленила” биле јевтиније и квалитетније, изабрали би ту комуналну кућу.

Према речима Саше Медаковића, из „Ројал” спорт клуба, највећи проблем представљају поједини сплавови који смеће пусте низ воду.

– Не вреди што ја своје скупим, кад вода донесе од других, а инспекција онда мени пише казну. Зашто бих плаћао било коме ако редовно скупљам смеће. Онај ко баца, нека плати. Не мора чак ни „Зеленило” да чисти, то је обавеза власника сплавова. Ми на реци проводимо доста времена, то нам је као друга кућа – објашњава Медаковић.
Какав год да буде исход предлога „Зеленила”, честе посете инспектора и чак прилично благе новчане казне од 2.000 динара засад су једини лек за чисте реке и обале.
А. Маринковић
[објављено: 03.08.2007.]

izvor Politika
link http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=36550
Vrh
 

Nenad
Korisnikov avatar
Expert
 
Broj poruka: 5307
Pridružio se: Sre Jan 10, 2007 2:30 pm
Lokacija: Hamburg
Pohvalio: 0
Pohvaljen: 3

Post Veza ka poruci » Uto Avg 14, 2007 8:45 am » Објекти на води, обале, марине, реке...

Конкурс за угоститељске сплавове идућег месеца

Према градској одлуци одређено 200 локација за сплавове. Тренутно их има 170, али само 25 има пловидбене дозволе, каже Иван Анђелковић, директор Управе за воде

Дуго најављивани конкурс за постављање угоститељских пловних објеката на територији града, према најавама из Градске управе, требало би да буде расписан у септембру. То ће бити први корак у реализацији градског плана о уређењу обала Дунава и Саве, према којем су одређене тачне локације на којима је могуће поставити ресторан на води.

Власници пловних објеката ће имати два месеца за прикупљање неопходних докумената, а крајем године би требало да буде објављена коначна ранг-листа. У Градској управи кажу да не желе да угрозе рад ових ресторана и да има довољно места за све сплавове, али највећа промена је да је у градском плану предвиђено да сплавова ресторана више неће бити, између осталог, преко пута Савског пристаништа, код Старог сајмишта, на Земунској кеју, код хотела „Југославија” и Спортског центра „Милан Гале Мушкатировић” (бивши „25. мај”).

Иако конкурс тек предстоји, према речима Ивана Анђелковића, директора Управе за воде, неки послови могу да се обаве независно од датума расписивања конкурса.

– Чишћење обала и река може одмах да почне. Уклањање осамдесетак олупина такође не зависи од конкурса. Инспектори су увели ригорозну контролу, а казне су прилично високе – наглашава Анђелковић.

Према градској одлуци одређено је 200 локација за сплавове. Тренутно их има 170, али само 25 има пловидбене дозволе, документа којима се утврђује безбедност објекта, које издаје Лучка капетанија. За марине је предвиђено око 36 места, онолико колико их тренутно има, с тим што ће бити само мало померене. Садашњих седамдесетак пристана биће сведено на седам за линијски превоз и око шест за попречни превоз путника. Поменути конкурс неће обухватити питање статуса 1.200 рекреативних сплавова кућица, о којима ће убудуће највероватније бринути ЈП „Ада Циганлија”.

Док не буде реализован градски план о постављању сплавова, према речима Горана Вујанића, заменика секретара за инспекцијске послове, градске службе раде на чишћењу и еколошкој заштити приобаља.
– Ових дана је власницима постојећих пловних објеката наложено обавезно чишћење шире зоне око својих објеката, како приобаља, тако и водене површине, јер је због смањеног водостаја у приобаљу накупљено много смећа. Казне за непоштовање прописа су изузетно високе и крећу се чак до пола милиона динара, наравно ако случај дође код судије за прекршаје. За чишћење воденог дела од накупљеног шута, пластичних флаша и других нечистоћа могуће је изнајмити бродић „Градског зеленила”, при чему радници овог комуналног предузећа чисте делове обале уз које нису сплавови – каже Вујанић и додаје да се сада чисте десне обале Саве и Дунава, а да предстоји чишћење левих обала градских река.

Према Вујанићевим речима, секретаријат са Речном полицијом тренутно пописује постојеће пловне објекте на територији града.

– После завршеног конкурса, отприлике трећину постојећих пловних објеката биће неопходно уклонити, при чему је међу њима и доста напуштених сплавова који могу да угрозе безбедност на рекама. Секретаријат за инспекцијске послове биће надлежан за овај посао, који ћемо реализовати следеће године – каже заменик секретара.

М. Авакумовић
Н. Радичевић
[објављено: 14.08.2007.]

Izvor: Politika Online
Link: http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=37603
Vrh
 

Nenad
Korisnikov avatar
Expert
 
Broj poruka: 5307
Pridružio se: Sre Jan 10, 2007 2:30 pm
Lokacija: Hamburg
Pohvalio: 0
Pohvaljen: 3

Post Veza ka poruci » Ned Avg 19, 2007 11:52 pm » Објекти на води, обале, марине, реке...

Primer kako bi splav na reci mogao (trebalo?) da izgleda.
Slika
Vrh
 

jovanovm
Korisnikov avatar
Advanced
 
Broj poruka: 3556
Pridružio se: Pon Apr 09, 2007 11:54 pm
Lokacija: Miljakovac
Pohvalio: 1
Pohvaljen: 6

Post Veza ka poruci » Pon Avg 20, 2007 6:54 pm » Објекти на води, обале, марине, реке...

^^^^ Gde je ovo? Izgleda super.

By the way, pošto sam se vratio (najzad) u BGD, juče sam bio na jednom splavu. Uveče izgleda odlično, sasvim svetski, i mogu ga porediti sa raznim splavovima na kojima sam bio u Solunskom zalivu. Mislim da deo pored Sajma, tj. Ade ima odlične potencijale za splavove i noćne klubove. Kad budem posetio drugu stranu, izvestiću i odande. (Jesu li ljudi zainteresovani za entertainment infrastrukturu, klubove, koncertne hale, itd? Mogao bih da slikam par mesta, ako hoćete.)
I ne moze da bas nista nije u redu! Kome u Srbiji nista nije u redu, nigde mu nece biti dobro! - zhaba

jbt kad se setim kad sam bio mali, oko 2000.godine, ja sa mamom u autobusu i mama kaže: Miki, sićićemo na sledeću idemo u Metro i aj rekoh super. Kad ono, ona uđe u prodavnicu cipela. Ja se smorio u trenu - Archangel
Vrh
 

Nenad
Korisnikov avatar
Expert
 
Broj poruka: 5307
Pridružio se: Sre Jan 10, 2007 2:30 pm
Lokacija: Hamburg
Pohvalio: 0
Pohvaljen: 3

Post Veza ka poruci » Uto Avg 21, 2007 8:25 am » Објекти на води, обале, марине, реке...

^^ Hamburg.
Vrh
 

danko68
Korisnikov avatar
Beginner
 
Broj poruka: 50
Pridružio se: Uto Avg 21, 2007 12:55 am
Lokacija: Hamburg
Pohvalio: 20
Pohvaljen: 2

Post Veza ka poruci » Uto Avg 21, 2007 12:06 pm » Објекти на води, обале, марине, реке...

Ovo stoji u Hamburgu kao prototip vec dve godine.Tu niko ne zivi vec svako ko je zainteresovan moze da udje i da pogleda.Kosta 350 hiljada€ pako voli...
U Hamburgu splavovi nisu dozvoljeni,a u zadnje vreme trazi se par lokacija u industrijskim zonama.
Da po ovom pitanju u Beogradu nije sve tako crno potvrdila mi je reakcija dva hamburzana prosle godine.Oni su bili odusevljeni i nisu mogli da shvate zasto tako nesto u Hamburgu nije moguce.
Nenade prosetaj se slobodno do Baumwall-a i videces da je ovo na slici samo izlozbeni primerak :cool:
Vrh
 

Nenad
Korisnikov avatar
Expert
 
Broj poruka: 5307
Pridružio se: Sre Jan 10, 2007 2:30 pm
Lokacija: Hamburg
Pohvalio: 0
Pohvaljen: 3

Post Veza ka poruci » Uto Avg 21, 2007 12:32 pm » Објекти на води, обале, марине, реке...

^^Znam ja to :) Tu u okolini zivim, tako da mi je splav u komsiluku i tacno je da to samo reklama za firmu koja pravi te splavove. Taj prototip je postao prava turisticka atrakcija. Meni izgleda super!

Kod nas definitivno moraju da se uvedu neka pravila kako splavovi smeju da izgledaju, a ne da se od tri lima skinuta sa neke table pored autoputa sklepa neko cudo i to je kao odjednom splav!

Evo ako nekoga interesuje vise informacija, link:
http://www.floatinghomes.de/
http://bringt.de/DEUTSCH/aquatektur/wil_0_start/wil_start.php
Vrh
 

dragan
Korisnikov avatar
Advanced
 
Broj poruka: 4173
Pridružio se: Sub Dec 09, 2006 8:31 pm
Lokacija: Zemun
Pohvalio: 0
Pohvaljen: 2

Post Veza ka poruci » Uto Avg 21, 2007 1:06 pm » Објекти на води, обале, марине, реке...

danko68 je napisao:Ovo stoji u Hamburgu kao prototip vec dve godine.
Tu niko ne zivi vec svako ko je zainteresovan moze da udje i da pogleda.
Kosta 350 hiljada€ pako voli...

350..?!? ...za tu kutiju, pa za nju na Adi ne bi dali ni 5.000€. :)

Za 350k.€ može da se kupi bar 20 kućica-splavova ...mnogo boljih i lepših.
Obiđite jednom Adu sa 4-500 splavova,da vidite kakvih sve ima.
Vrh
 

Nenad
Korisnikov avatar
Expert
 
Broj poruka: 5307
Pridružio se: Sre Jan 10, 2007 2:30 pm
Lokacija: Hamburg
Pohvalio: 0
Pohvaljen: 3

Post Veza ka poruci » Uto Avg 21, 2007 1:12 pm » Објекти на води, обале, марине, реке...

Pa oni "stanbeni" splavovi kod Ade su meni super, lepo se uklapaju u okolinu, deluju interesantno sa vode itd.

Malo jaci dizajn i kvalitetniji materijali su potrebni za ugostiteljske objekte, a kod njih bi se cak i investicija od 350k isplatila.
Vrh
 

Milance
Korisnikov avatar
Higher intermediate
 
Broj poruka: 1963
Pridružio se: Sre Jan 31, 2007 1:08 pm
Lokacija: Srbija
Pohvalio: 11
Pohvaljen: 14

Post Veza ka poruci » Uto Avg 21, 2007 1:19 pm » Објекти на води, обале, марине, реке...

^^Dizajn mora da se plati a i Hamburg je to. Tamo je ipak malko skuplje nego u Beogradu.
Vrh
 

Nenad
Korisnikov avatar
Expert
 
Broj poruka: 5307
Pridružio se: Sre Jan 10, 2007 2:30 pm
Lokacija: Hamburg
Pohvalio: 0
Pohvaljen: 3

Post Veza ka poruci » Uto Avg 21, 2007 2:21 pm » Објекти на води, обале, марине, реке...

Pa da, naravno.. ali nevezano za Hamburg, u dizajn mora da se investira, mada o tome smo vec "pricali" na nekoj od tema..
Vrh
 

danko68
Korisnikov avatar
Beginner
 
Broj poruka: 50
Pridružio se: Uto Avg 21, 2007 12:55 am
Lokacija: Hamburg
Pohvalio: 20
Pohvaljen: 2

Post Veza ka poruci » Uto Avg 21, 2007 3:33 pm » Објекти на води, обале, марине, реке...

Da, 350K € sa interijerom koji uzima trecinu cene.
Slazem se da treba da se uvedu pravila kako ne bi svako glumio arhitektu,ali zamislite obale Save i Dunava bez splavova i zivota na njima :( . U Amsterdamu je isto dosta skarta od splavova i brodova na kanalima pa opet mnogo bolje izgleda nego u Hamburgu,Stokholmu,Zagrebu :) ...
Vrh
 

dragan
Korisnikov avatar
Advanced
 
Broj poruka: 4173
Pridružio se: Sub Dec 09, 2006 8:31 pm
Lokacija: Zemun
Pohvalio: 0
Pohvaljen: 2

Post Veza ka poruci » Uto Avg 21, 2007 3:37 pm » Објекти на води, обале, марине, реке...

Milance je napisao:Dizajn mora da se plati a i Hamburg je to....

Koji ,bre, dizajn? .. onaj sanduk bez krova?

To je sramota spustiti u vodu kod nas, tamo u taj Hamburger mogu da
stavljaju šta hoće i plaćaju takvu umetnost ... ako im se sviđa.

Moram da vam pronađem na Guglu slike naših kućica na vodi,da
vidite kako se živi i uziva.... a,imaju i normalan krov na dve vode. :)
Vrh
 

Milance
Korisnikov avatar
Higher intermediate
 
Broj poruka: 1963
Pridružio se: Sre Jan 31, 2007 1:08 pm
Lokacija: Srbija
Pohvalio: 11
Pohvaljen: 14

Post Veza ka poruci » Uto Avg 21, 2007 3:47 pm » Објекти на води, обале, марине, реке...

Dizajn je meni potpuno cool a rasprava je opet suvisna kao sto je bila i u vezi pijaca. Stvar ukusa...
Vrh
 

Sledeća

Povratak na Opšte diskusije o projektima

Ko je OnLine

Korisnici koji su trenutno na forumu: Bing [Bot] i 2 gostiju