Beko Projekat [Multifunkcionalni kompleks | 94 000 m²]

Diskusije o predloženim projektima, idejama i uticaju raznih projekata na Beograd

Moderator: Igor

Da li ste za izgradnju predlozenog arhitektonskog resenja na placu BEKO-a?

Da
103
61%
Ne
65
39%
 
Ukupno glasova : 168

Zuma
Korisnikov avatar
Higher intermediate
 
Broj poruka: 1224
Pridružio se: Uto Maj 19, 2009 11:08 pm
Pohvalio: 15
Pohvaljen: 1113

Post Veza ka poruci » Uto Nov 06, 2012 7:52 pm » Beko Projekat [Multifunkcionalni kompleks | 94 000 m²]

direktor je napisao:Zuma molim te stavi ove planove u temu o planovima cisto da ih imamo na jednom mjestu kad zatreba


Naravno, postavicu i tamo.

Sad vidim da bi umesto ovako kratke tvrdnje: "Ako ne racunamo ocigledno fantazmagoricnu egzibiciju sa mostom do Ratnog Ostrva iz 1923. i 1927., crveni klin je samo na poslednjoj slici." dobro doslo jasnije objasnjenje.

Jedini planovi gde se sasvim jasno vidi da su levo od Tadesa Koscuska bile planirane klasicne zgrade kao potpuno jednaki nastavak ostatka gradskog tkiva su planovi iz 1923. i 1927. Medjutim to je samo nuzna posledica ideje da grad na ovom mestu predje na Ratno Ostrvo. Posto bi sad ovuda prolazila vazna tranzitna ulica, a usput se otvara citav (donekle zeleni?) prostor Ratnog Ostrva, ima smisla da se uz jednu takvu magistralnu ulicu posteve klasicne zgrade. To je verovatno bio jedini bitan argument da se ovde napusti tradicija da je levo od Tadeusa Koscuska posebna, uglavnom nekomercijalna zona grada. Posto je ideja o mostu ubrzo napustena, odmah su se vratili na Tadeusa Koscuska kao tradicionalnu granicu. Neke druge mape su isuvise nejasne da bi se sa sigurnoscu moglo reci sta je zamisljeno da se nalazi na tim mestima. Medjutim po napustanju klasicnog pravougaonog rastera ulica, krivim linijama ili razlicitoj nijansi boje na planu, mozemo sa razumnom verovatnocom zakljuciti da je i na tim planovima levo od Tadeusa Koscuska (a cesto i desno od nje) planirano nesto sasvim razlicito od onoga sto je planirano za ostali deo grada.
Vrh
 

razgradjevinar
Korisnikov avatar
Higher intermediate
 
Broj poruka: 703
Pridružio se: Ned Avg 22, 2010 7:44 pm
Pohvalio: 76
Pohvaljen: 64

Post Veza ka poruci » Uto Nov 06, 2012 11:05 pm » Beko Projekat [Multifunkcionalni kompleks | 94 000 m²]

Zuma je napisao:Neke druge mape su isuvise nejasne da bi se sa sigurnoscu moglo reci sta je zamisljeno da se nalazi na tim mestima. Medjutim po napustanju klasicnog pravougaonog rastera ulica, krivim linijama ili razlicitoj nijansi boje na planu, mozemo sa razumnom verovatnocom zakljuciti da je i na tim planovima levo od Tadeusa Koscuska (a cesto i desno od nje) planirano nesto sasvim razlicito od onoga sto je planirano za ostali deo grada.


prilicno slobodno tumacenje, ne znam da li gledamo iste planove ili ja ne znam da gledam i vidim.. no, nije bitno, ako kazes da je fabrika, pruga, vojno skladiste... da je sve to niklo tu jedne tamne noci, negde u zimu 2002, u inat zdravom razumu i vekovnom planiranju ja cu da verujem.

zasto o vome pricamo kao da je sad neko odjednom usao buldozerom u tasmajdanski park i pravi kazino i javnu kucu na mestu poslednje sanse? ili kao da je nekom palo na pamet da statui pobednika napravi jedan veliki oblakasti noksir u koji ce ovaj da sora od sad pa na dalje?

projekat beko ne pravi problem, projekat beko resava problem koji na toj lokaciji trenutno postoji.. i problem vizure, silaska na reku, povezivanja gradskih celina, urbanog slepog creva i vizuelnog cernobila u srcu gradu...
Vrh
 

relja
Korisnikov avatar
Expert
 
Broj poruka: 7742
Pridružio se: Sre Dec 13, 2006 3:44 pm
Pohvalio: 471
Pohvaljen: 846

Post Veza ka poruci » Uto Nov 06, 2012 11:35 pm » Beko Projekat [Multifunkcionalni kompleks | 94 000 m²]

Hm...pa baš i ne rešava silazak na reku.

Na tom mestu smo već sišli na reku - postoje objekti i sadržaji na samoj obali, a nedaleko su i stambene zgrade.
Sam kompleks je i dalje odsečen od reke i jedina veza sa obalom mu je podvožnjak.
Jeste se "približio", ali nije "sišao".
"Čovečuljci sa logaritmarima i računarima će naslediti zemlju." "Feniksov let" , 1965. g
Vrh
 

Zuma
Korisnikov avatar
Higher intermediate
 
Broj poruka: 1224
Pridružio se: Uto Maj 19, 2009 11:08 pm
Pohvalio: 15
Pohvaljen: 1113

Post Veza ka poruci » Sre Nov 07, 2012 1:35 am » Beko Projekat [Multifunkcionalni kompleks | 94 000 m²]

razgradjevinar je napisao:prilicno slobodno tumacenje, ne znam da li gledamo iste planove ili ja ne znam da gledam i vidim.. no, nije bitno, ako kazes da je fabrika, pruga, vojno skladiste... da je sve to niklo tu jedne tamne noci, negde u zimu 2002, u inat zdravom razumu i vekovnom planiranju ja cu da verujem.

Urbanisti su i ranije u planovima bili ograniceni zadatim stanjem. Sta su zeleli i kakve su bile urbanisticke ideje se vidi iz onih delova njihovih planova gde su imali izvestan izbor. Ja govorim o tome da ce Zahin projekat narusiti i 100 godina staru urbanisticku tradiciju koja ne proizilazi iz neke posebne teorije, nego iz elementarne logike samog zemljista koja bi trebala da bude ocigledna i nama ako je vec bila ocigledna i njima. Dakle pricam o tome sta su urbanisti mislili da je ispravan nacin koriscenja ovog zemljista, a ne sta je neko tamo napravio ili zato sto nije pitao njih, ili zato sto u nekom odredjenom trenutku nije bilo drugog izbora ili para.

Deo ispod one strane tvrdjave koja gleda ka Dunavu, sve do Cara Dusana, je park na SVIM mapama. Zahin plac, izmedju Cara Dusana i Dunavske je park na vecini planova. I to ne samo da je park, nego je ponegde jasno istaknuta njegova vaznost, pa je zamisljan kao centralni deo citave zone donjeg Kalemegdana, sa velikim skverom i kruznim stazama oko njega. Potpuno logicno, posto je produzetak Cara Dusana, ako je slobodan i sa leve i sa desne strane, jedina logicna i RAVNA veza Dunavskog dela grada i obale Save bez potrebe da se covek penje na tvrdjavu, pa onda silazi sa nje sa druge strane. Plus sto ovde ima vise i lakse pristupacnog prostora nego sa Savske strane tvrdjave.

Deo od Dunavske pa do Dunava, ali i delovi Zahinog placa na nekim mapama, silom su prilika bili vise odredjeni prugom nego zeljama urbanista. Ona se tu nalazi jos od samog pocetka i to zato sto je u brdovitom Beogradu teren pored same reke jedina savrseno horizontalna veza dva kraja grada, ali pre svega zato sto tako povezuje sve luke, a to je tada bio glavni nacin transporta robe. Na tom delu je stara Dorcolska zeleznicka stanica, kao sto mozete videti po kolosecima. Zbog toga se fabrika Beko nalazi bas tu, i zbog toga je citava okolina bila puna raznih baraka, stovarista i privremenih objekata. Medjutim iz planova se vidi da su urbanisti uvek ovo smatrali privremenim i nedgovorajucim stanjem. Cak i kad pogledate planove koji nisu sasvim jasni, vec na sledecim planovima se na Zahinom placu ponovo vidi ili park, ili nesto sasvim drugacije nego na prethodnom planu. Znaci, sem same zgrade Beka, tu nije bilo nicega vrednog cuvanja. Zasto? Iako na tom delu zemljista nije bilo pruge, ne izgleda da je grad ikada poceo ozbiljno da se siri na tu stranu. Mozda je fabrika Beko zauzimala ceo taj blok, ali sumnjam da je to bio slucaj, ili bar nije uvek bio. Pre ce biti da se na to uvek gledalo kao na nesto sto ce se bolje upotrebiti cim to bude moguce, kao sto pokazuju i oni planovi koji jesu jasni.

zasto o vome pricamo kao da je sad neko odjednom usao buldozerom u tasmajdanski park i pravi kazino i javnu kucu na mestu poslednje sanse? ili kao da je nekom palo na pamet da statui pobednika napravi jedan veliki oblakasti noksir u koji ce ovaj da sora od sad pa na dalje?

projekat beko ne pravi problem, projekat beko resava problem koji na toj lokaciji trenutno postoji.. i problem vizure, silaska na reku, povezivanja gradskih celina, urbanog slepog creva i vizuelnog cernobila u srcu gradu...

Ako do sada nije sasvim jasno objasnjeno zasto to nije tacno, onda nema nade da moze biti objasnjeno.
Vrh
 

Zuma
Korisnikov avatar
Higher intermediate
 
Broj poruka: 1224
Pridružio se: Uto Maj 19, 2009 11:08 pm
Pohvalio: 15
Pohvaljen: 1113

Post Veza ka poruci » Sre Nov 07, 2012 2:39 am » Beko Projekat [Multifunkcionalni kompleks | 94 000 m²]

Ova je prava ...

Za sve koji sumnjaju gde je zamisljano da bi trebala da bude granica urbane i zelene zone, ili ne mogu da zamisle kako bi sve mogla da izgleda Dunavska strana tvrdjave. Ovo je bilo nekad...

Slika
Vrh
 

Zuma
Korisnikov avatar
Higher intermediate
 
Broj poruka: 1224
Pridružio se: Uto Maj 19, 2009 11:08 pm
Pohvalio: 15
Pohvaljen: 1113

Post Veza ka poruci » Sre Nov 07, 2012 8:00 am » Beko Projekat [Multifunkcionalni kompleks | 94 000 m²]

Nema veze sto su neki planovi mutni, imamo fotografije. Sta se nalazilo izmedju lokacije zgrade Beka i Dunava?

Od trajnih gradjevina, NIŠTA.

Iako je desna, nizvodna strana sadašnje ulice Tadeuša Košćuška do kraja izgradjena, sa njene druge strane ocigledno nikada nije bila dozvoljena ozbiljna gradnja sem Beka i zgrade na uglu. Ako necega i ima, onda je to ili park ili privremene barake. Sta mislite zasto? Zato sto niko nije zeleo jednu od najboljih lokacija u gradu?

Slika
Slika
Slika
Vrh
 

varos kapija
Intermediate
 
Broj poruka: 149
Pridružio se: Čet Okt 04, 2007 3:06 pm
Pohvalio: 43
Pohvaljen: 58

Post Veza ka poruci » Sre Nov 07, 2012 10:03 am » Beko Projekat [Multifunkcionalni kompleks | 94 000 m²]

Slika
Vrh
 

varos kapija
Intermediate
 
Broj poruka: 149
Pridružio se: Čet Okt 04, 2007 3:06 pm
Pohvalio: 43
Pohvaljen: 58

Post Veza ka poruci » Sre Nov 07, 2012 10:05 am » Beko Projekat [Multifunkcionalni kompleks | 94 000 m²]

Slika
Vrh
 

sizif
Korisnikov avatar
Higher intermediate
 
Broj poruka: 1566
Pridružio se: Pet Nov 14, 2008 4:58 pm
Pohvalio: 62
Pohvaljen: 206

Post Veza ka poruci » Sre Nov 07, 2012 7:53 pm » Beko Projekat [Multifunkcionalni kompleks | 94 000 m²]

Zuma je napisao:
Cak i da vratimo sav novac, nismo ga bacili. Za njega dobijamo nazad plac, pa ga u najgorem mogucem slucaju mozemo ponovo prodati za pare koje ce sigurno biti jos vece, buduci da ovakvom zemljistu cena moze samo da raste.


Зума, ти си ипак само један јако млад и у реалност недовољно упућен човек. Јел' тако?
Сизиф не одустаје!
Vrh
 

Zuma
Korisnikov avatar
Higher intermediate
 
Broj poruka: 1224
Pridružio se: Uto Maj 19, 2009 11:08 pm
Pohvalio: 15
Pohvaljen: 1113

Post Veza ka poruci » Sre Nov 07, 2012 7:53 pm » Beko Projekat [Multifunkcionalni kompleks | 94 000 m²]

Hvala na fotografijama. Iz svih njih se vidi da sam iz planova ipak ispravno procitao da je postojala trajna namera urbanista da zastite citavu teritoriju Usca, tj. istorijske zone kojom dominira Tvrdjava. Objektivno ogranicenje za potpunu zastitu im je bilo samo cinjenica da je na Dunavskoj obali luka, sto je za sobom povuklo neophodnost jeftinog i masovnog transporta, znaci postojanje pruge i zeleznicke stanice Dorcol. Da nije bilo te zastite i ovaj deo bi licio na Karadjordjevu, uz Savsku luku. Ona je nekada bila elitna ulica sa trgovackim i stambenim zgradama najbogatijih trgovaca iz kojih su mogli da vode posao, kontrolisu svoja skladista i transport. Medjutim ne samo da nema stambenih zgrada, da nema poslovnih zgrada, nego, sem Beka, nema ni ozbiljnijih industrijskih zgrada. Bice da je i tada postojala rovovska borba za zemlju, pa se provukao samo Beko. Ali su uspeli bar u tome da on arhitektonski vise lici na palatu, sa engleskim travnjakom u dvoristu. Pogledajte fotografiju, zelenilo pocinje od Kalimegdana, pa se nastavlja odmah sa druge strane Beka.

Usput, deo unutrasnjosti Beka je vec rekonstruisan za elitnu izlozbu Pikasovih radova. To je, uz uspesno alternativno koriscenje zgrade Bigza, samo jos jedan dokaz kako bi se lako "primili" kulturni i zabavni sadrzaji koje sam predlagao. Pogledajte kako je to izgledalo.

http://www.picasso.rs/izlozba.php
http://www.24sata.rs/sou/vesti/vest/sve-tajne-bigza/61984.phtml

Ocigledno da je samo danas moze biti "logicna" ideja da se istorijsko i prirodno jezgro grada "modernizuje" kontrastima i prodorima iako, za razliku od Pariza, mi imamo samo ovo jedno. I kako je do toga doslo? Tako sto u siromasnoj partijskoj drzavi, gde javnost ne stiti tradiciju, urbanisti egzistencijalno zavise iskljucivo od politicara i investitora. Ipak, moguc je pasivni otpor:

"Niko iz Centra za planiranje urbanog razvoja nije želeo da komentariše zamerke arhitekata dok se predstavnici gradskog i republičkog zavoda za zaštitu spomenika nisu ni pojavili na javnoj raspravi o novom urbanističkom planu."

Pa onda ogradjivanje "za svaki slucaj":
"Fabrika Beko prodata je za 56 miliona evra grčkoj firmi Lambda, čiji strateški partner u Srbiji je Rudnap Vojina Lazarevića. "Tačno je da smo sa ovom grčkom kompanijom partneri u kompaniji Singidunum bildings, ali na projektu o kojem je reč nemamo nikakvo učešće i saradnju sa kompanijom Lamda", navodi se u saopštenju Rudnapa."

( http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2011&mm=09&dd=27&nav_category=9&nav_id=545123 )

"Da je neophodno zaustaviti izmene i dopune planskog dokumenta smatra i Branislav Jovin, arhitekta i član Akademije arhitekture Srbije. On svoje mišljenje potkrepljuje činjenicom da u tom bloku ne sme ništa da se zida jer je on deo spomenika kulture od izuzetnog značaja. Svi prethodni planovi na toj lokaciji, naglašava Jovin, predviđali su slobodnu površinu za javne sadržaje"
( http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/Beogradsku-tvrdjavu-guta-stambeno-poslovni-kompleks.lt.html )

A ovo je ipak najzanimljivije. Iz intervjua Aleksandre Banovic:

"Pitanje: Unutar gradskog jezgra postoji nekoliko kulturno-istorijskih i prostornih celina od izuzetnog značaja za republiku, koje su trenutno veoma ugrožene: Beogradska tvrđava je jedno od njih. Vi ste kao autor DUP-a Beogradska tvrđava i Kalemegdan, ustali u odbranu svog autorskog prava da budete konsultovani prilikom promene Detaljnog urbanističkog plana. O kakvim promenama se radi?

Odgovor: Problem kompleksa Beogradske tvrđave, koji je 1979. godine utvrđen za spomenik kulture od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju, sastoji se u sledećem: 1969. izrađen je Detaljni urbanistički plan, koji je još uvek na snazi. Ovim planom je predviđeno da se prostor između ulice Tadeuša Košćuška i bedema raščisti kako bi se na tom mestu oslobodio prostor za zelene površine, šetališta i dečije igre. Aktuelnim predlogom izmena menja se osnovni koncept DUP-a, tako da će umesto šetališta, na prostoru od 60.000 m2 biti dozvoljena izgradnja hotelskog kompleksa i tržnog centra, koji podseća na kazamat, i kojim će se formirati novi bedemi ispred bedema, čime se potpuno uništava silueta postojeće tvrđave.

Pitanje: Da li su poznati naručioci i izvođači ovog „misterioznog“ projekta, koji se potpuno izmakao kontroli stručne javnosti?

Odgovor: Izrada plana detaljne regulacije ovog prostora poverena je CEP-u, a sredstva za njegovu izradu obezbeđuje 'Property Development' – firma čiji vlasnici tek treba da se oglase. Ja postavljam pitanje ko stoji iza stranog investitora, koji ima toliki uticaj na gradske vlasti da promene uobičajenu praksu da Direkcija za izgradnju finansira urbanističke planove. Problem se usložnjava činjenicom da je CEP bio društvena firma (direktor je Miša David), i da je u međuvremenu privatizovan i postao vlasništvo bivšeg Gradskog sekretara za urbanizam. (arhitekta Đurović). Sadašnji direktor Urbanističkog zavoda je nekadašnji radnik CEP-a. Izmenu generalnog plana je ispred Urbanističkog zavoda radio arhitekta V. Macura i arhitekta Ferenček, takođe bivši radnik CEP-a, kao i arhitekta Bobić, koji je bio glavni arhitekta grada kada su se sve ove aktivnosti oko spornih lokacija odobravale. On je istovremeno bio i predsednik stručnog veća Urbanističkog zavoda. Njihov uticaj bio je značajan zato što su bili raspoređeni na svim ključnim mestima za donošenje i sprovođenje odluka i međusobno su se neverovatno uspešno usaglašavali i sinhronizovali. Simptomatično je da su svi koji su radili na Generalnom planu, za račun Gradske vlade, kasnije dobili posao kod investitora, kako bi u njegovom interesu iskoristili dvosmislenosti Zakona, koji su sami formulisali. Mi tražimo da se spreči bahato i neodgovorno ponašanje gradskih vlasti, kao i da se zaustavi praksa parcijalnog rešavanja kompleksa, koji se mora rešavati jedinstveno.

Pitanje: Šta će biti sa fabričkim kompleksom BEKO, objektom koji je prema GUP-u bio predviđen za rušenje?

Odgovor: Sudbina ovog privrednog objekta je ista kao i sudbina naše privrede: propagira se njen razvoj, a u stvari – industrijske obekte rušimo, zbog primamljive lokacije, da bismo izgradili profitabilne objekte za, od očiju javnosti skrajnute, privatne investitore. Onaj ko je kupio BEKO (lokacija predviđena za zelenu površinu) unapred je znao da će dobiti odrešene ruke za izgradnju, zahvaljujući autorima teksta zakona koji su 'promućurno' ubacili klauzulu o mogućnosti 'transformacije zatečenih objekata na ovom potezu', koja je naknadno ubačena u uslove DUP-a, od strane onih koji su bili zaduženi za 'sinhronizaciju' urbanističkih uslova sa potrebama Investitora. Pitam se u kakvom su odnosu bivše kolege iz CEP-a sa Republičkim zavodom, kad su od njega dobili Uslove čuvanja, održavanja i korišćenja kulturnog dobra, tj. saglasnost da se promeni namena prostora na ovoj atraktivnoj lokaciji. Napominjem da je DUP-om načelno data mogućnost transformacije namene, ali ne da o tome odlučuju investitor i projektantski tim."

"Beograd je, posle bombardovanja 1999. godine, koje je omogućilo dolazak na vlast 'proevropskih demokratskih' snaga, sistematski izložen najbrutalnijem mogućem fizičkom razaranju, izvedenom pod okriljem onih koji su zaduženi i plaćeni da nas štite od vandalizma, nemara, neznanja i hohštapleraja. Otete i zatarabljene fabrike će, možda, neke srećnije generacije opet otvoriti, tajkunska bratija će, možda, jednog dana, u uzajamnom polaganju računa svesti kriminal na 'razumnu' meru, ali urbanistički haos nastao u poslednjih deset godina, ostaje za sva vremena kao žig sramote na licu ovog devastiranog grada."

( http://www.pecat.co.rs/2010/07/aleksandra-banovic-poslusni-su-na-ceni-a-struka-je-u-zadnjem-planu/ )
Vrh
 

stf
Korisnikov avatar
Expert
 
Broj poruka: 7289
Pridružio se: Pet Jan 22, 2010 4:33 pm
Pohvalio: 607
Pohvaljen: 2128

Post Veza ka poruci » Sre Nov 07, 2012 10:10 pm » Beko Projekat [Multifunkcionalni kompleks | 94 000 m²]

Зума, када говориш о некој традицији разграничења града од тврђаве, о зеленим зонама о вечитој судбини тог плаца да буде парк, о нарушавању историје и традиције ти константно грешиш.

Београд, као и сви утврђени војни градови расли су око свог утврђења, мање више прстенасто. То је тако било одувек. Чак је и данашњи Доњи град некада био управо то-град. Када упоредимо затечену уличну мрежу, која је готово идентича од самих почетака, увидећемо на следећој фотографији управо то традиционално историјско градско језгро које се обмотало око војне тврђаве онолико колико је то простор и безбедност дозвољавала. Будући да је сама тврђава и брдо на коме се налази позиционирано уз саму савску обалу са те стране ми имамо јако мали "троугласти блок" који грли тврђаву онолико колико је то простор дозвољавао. На супрот томе, са дунавске стране, где је било и далеко више простора имамо и далеко већи БЕКО троугао који исто као и косанчићев, грли тврђаву.

Према томе, сви планови који укључују зону разграничења између града и тврђаве у виду улица Париске и Тадеуша заправо прекарајају историју, и бришу је. Нарочито онај план из шездесетих који је планирао и рушење "троугластог блока". Дакле, то су све планови који би зарад лењир урбанизма прекрајали традицију стару више од 2000 година. Традицију природног развитка града. Брисање историсјке личности града и прављење од Калемегдана само изложбени експонат који би тако био отргнут од остатка свог организма-вароши.

Идеје о парку су биле племените, свака идеја о парку је племенита, али немојмо је представљати као неку историсјку тежњу, јер та идеја нема ни 100 година, а хтела би да брише предходних 900.

Чишћење Доњег града и прављење парка је позитиван корак, али би "троугласти блок" и БЕКО требало да остану варошки као избалансирани однос тежње да се тврђава истакне, жеље да се од ње направи јавни простор и тежње да се 2000 година историје сачува

Slika
Trenutno ne gledamo dovoljno daleko u buducnost ... treba gledati mnogo dalje ....da bi buducnost sto pre postala sadasnjost !!!
Vrh
 

boca-ica
Korisnikov avatar
Advanced
 
Broj poruka: 4497
Pridružio se: Pet Apr 02, 2010 4:58 am
Pohvalio: 179
Pohvaljen: 362

Post Veza ka poruci » Čet Nov 08, 2012 12:32 am » Beko Projekat [Multifunkcionalni kompleks | 94 000 m²]

sizif wrote : ,, Зума, ти си ипак само један јако млад и у реалност недовољно упућен човек. Јел' тако?,,

Zuma je ozbiljno doveo u pitanje adekvatnost mesta izgradnje Zahinog projekta
potvdjujuci da jeste upućen i time zaslužio poštovanje
što prouzrokuje potrebu da se preispita prvobitno oduševljenje


stf wrote: ,,. . . Дакле, то су све планови који би зарад лењир урбанизма прекрајали традицију стару више од 2000 година. Традицију природног развитка града. Брисање историсјке личности града и прављење од Калемегдана само изложбени експонат који би тако био отргнут од остатка свог организма-вароши.. . . ,,

Da . . . ali takav stav bi morao da podrazumeva i oživljavanje Kalemegdana sa stanarima ,,starog grada,, ,
što bi bilo prirodnije i rešilo mnoge probleme tvrdjave , tog dela grada a i šire. . .
Usput bi ispunio uslov u celosti da je sastavni deo istog organizma varoši (a ne samo izložbeni eksponat)
Takvim oživljavanjem Kalemegdana bi a n u l i r a o očekivani efekat i funkciju Zahinog projekta
i sama izgradnja na parceli Beka postala izlišna

Ne verujem da ce ikada oživeti tvrdjavu kao živi stari grad :( a tom zapecku Zaha može ponovo udahnuti život
Vrh
 

Zuma
Korisnikov avatar
Higher intermediate
 
Broj poruka: 1224
Pridružio se: Uto Maj 19, 2009 11:08 pm
Pohvalio: 15
Pohvaljen: 1113

Post Veza ka poruci » Čet Nov 08, 2012 7:13 am » Beko Projekat [Multifunkcionalni kompleks | 94 000 m²]

stf je napisao:Зума, када говориш о некој традицији разграничења града од тврђаве, о зеленим зонама о вечитој судбини тог плаца да буде парк, о нарушавању историје и традиције ти константно грешиш.
...
Према томе, сви планови који укључују зону разграничења између града и тврђаве у виду улица Париске и Тадеуша заправо прекарајају историју, и бришу је.


Mislim da grešite u pretpostavci da je ovo što predlazem gušenje životnosti, prirodnog razvoja, odnosno neka vrsta zamrzavanja prostora Kalemgdana u sterilnu muzejsku postavku. Upravo obrnuto, ja želim da postignem baš ovo što i ti kažeš da je poželjno. Da ovaj prostor postane vitalan i živ. Međutim to se neće postići građenjem Zahinog kompleksa, ili da budem precizniji, postigli bi se neki efekti, ali ni izdaleka oni koje ovakav prostor potencijalno omogućuje. Neko je sa namerom da podrži ovaj projekat rekao da moramo da sledimo moderne, a ne preživele urbanističke koncepte. To je važno. Zahin projekat je u arhitektonskom smislu bez premca, ali je po ukupnom urbanističkom konceptu koji implicitno diktira za ovaj deo grada već davno prevaziđen. Pod tim podrazumevam način uklapanja u tkivo grada, u BUDUĆI način života i BUDUĆE potrebe ljudi. Za prostor ovakvih prirodnih lepota, ambijenta i istorijskog značaja, građenje stakleno-betonske kule je na toliko mnogo nivoa pogrešan korak, pa makar ona po formi bila moderna, razbijena i izuvijana. To je samo oblik zgrade, nesto što je bitno za estetiku ali ne i za druge važne aspekte ukupnog rešenja. Suština je način korišćenja i čitav ambijent koji neka zgrada kreira u sebi i oko sebe, a koji svojim vrednostima podstiče jednu ili drugu vrstu upotrebe UKUPNOG prostora u zgradi i izvan zgrade. Da ne bi bio previse apstraktan, evo primera.

Da li bi pešačkoj zoni Knez Mihajlove više koristio još jedan tržni centar u nekom pasažu, ili još jedna SPOJENA ulica bez saobraćaja? Ovo je direktna i precizna analogija.

Moderno središte grada (ili bar jedno od "središta") je sve više nešto sto je dimenzionisano po meri ljudi. Sa što je više moguće prirodnih materjala, tekstura, puno prirodnih vidika, zaklonjenih prostora malih dimenzija, sa puno zelenila, ne previše geometrijskih linija, sa malim udobnim klubovima i puno klupa za sedenje ili rad. Budući radnik elitne firme je neko nalik onima iz Googla, ljudi u farmerkama koji sede pod drvetom u parku i rade na tabletu. To je njegova kancelarija. On sa tog mesta pravi novac, i to ogroman novac. Ovo je ekstreman i za sada namerno previše romantizovani pogled na lepote vrhunskog biznisa, ali dobro ilustruje moju poentu koja se bavi trendovima, jer se u urbanizmu uvek planira za budućnost. Koliko ljudi već sada radi preko WiFi veze i laptopa? Zašto bi smo morali da sedimo u kancelariji? Šta fali kafiću ili drvetu sa dobrim hladom? Zakacite besplatni WiFi hotspot na kulu opservatorije, napravite par drvenih klupa, pa cete videti sta ce biti sa "pustim" prostorom.

Potrebe se menjaju. Beograd ce uskoro, isto kao i ostali veliki gradovi, da bude monstrum čiji se urbanizovani pejsaž pruža kilometrima i kilometrima u svim mogućim pravcima. Ljudima na zapadu je vec sada apsolutno dosta artificijelnog ambijenta gigantskih gradova i gigantskih zgrada. To ih ne privlaci, a uskoro nece ni nas. Kad je trebalo proterati saobracaj iz Knez Mihajlove bilo je velikih protesta da se ubija najživlji deo grada. Istu priču slušam sada za Kalimegdan. I šta se desilo? Beograd nije postao poznat po svojim poslovnim i trgovačkim prostorima Starog Grada, već po splavovima, po pešačkoj zoni, po obalama reka, po Kalimegdanu, Adi Ciganliji, Skadarliji, kafićima. Dakle po MODERNOM i OPUŠTENOM, HUMANOM životnom stilu koji se prodaje DALEKO bolje nego poslovni prostor, nego, dakle, filozofija koncentrisanog kapitalističkog konzumerizma ciji je tipicni predstavnik trzni centar i zgrada od stakla sa 10 spratova i 100,000 kvadrata. Na drugom mestu, da, ovde ne. Ako želite da sledite ono sto dolazi, a ne ono sto prolazi, onda nemojte graditi takvu zgradu na Kalimegdanu. Kad pricam o uređenju prostora od Tvrdjave do Dunava, ja uopste ne zamišljam nedodirljivi dvorski park, već nešto što ima desetine i desetine malih, stalno promenljivih sadržaja. Sa zgradom Beka kao jezgrom i mnoštvom zelenila, rovova i uzvišenja koji omogućuju raznovrsnost upotrebe, to će biti daleko "životnije" od još jednog tržnog centra u Knez Mihajlovoj u koji niko ne zalazi jer je ulica sa svojim otvorenim kafićima, uličnim pevačima, umetnicima, cirkusantima i morem teško opisivih ali zato živopisnih likova iz celog sveta daleko zanimljivija. Inace bi bili u tržnom centru Ušće, a ne na Knezu. Tvrđava i čitav plato Ušća je apsolutno savršen prostor za to. Zašto degradirati takav ambijent da bi se napravilo nešto što može biti bilo gde, što ćemo u budućim godinama viđati u stotinama varjacija po celom gradu?

Kažeš da je potreban prodor urbanog u parkovski deo. To već postoji. Zgrada Beka je ogromna i ne bi se rušila. Ona i sadržaji svuda oko nje su taj prodor. Ostaje i ulica do nje. I to je prodor. Jedino ograničenje je da ti sadržaji nisu u obliku velikih zgrada ili nečeg nametljivog. Zar su samo zgrade urbane i životne? Da li je recimo poluotvorena bina za muzičke koncerte, video projekcije ili političke skupove urbani prodor ili nije?

Takodje, kažeš da je tvrđava uvek bila obavijena gradom koliko je god to bilo moguće. To i jeste i nije tačno. Naravno da se sav taj prostor uvek koristio na NEKI način. Ali na koji? Razlika je u tome. Oko tvdjave je bila ili vojska ili stovarista i barake. Od čega smo uopste pošli? Od implicitne tvrdnje tvoraca novog plana da je vreme da se urbano tkivo grada, stanovanje i poslovni prostor, prosiri preko ulice Tadeusa Koscuska, posto je, kao sto kazes, to uvek bilo tako. Medjutim stvarno fiksne trase ulica postoje samo sa nizvodne stane Tadeusa Koscuska. Sa druge strane imamo, a i to samo zbog pruge i relativno kasno, jedino zgradu Beka i nužnu ulicu koja vodi do njega. Ostalo su barake, kasarne i hangari. Pogledaj fotografiju i izgled zgrada u ostatku grada. Zašto ovde, sem Beka, nema bar dela TAKVIH zgrada? Za sve ovo vreme, i ni na jednoj od mnogih fotografija iz različitih vremena? Valjda bi bar jos nekoliko njih ostalo da su postojale u nekoj razumno dalekoj proslosti. Ovde je namena terena očigledno bila ograničena i stalno promenljiva, fikisarana po poziciji samo utoliko sto su i pruga i tvrđava uvek na istom mestu. Moguće je da u vrlo stara vremena nije bilo razlike u načinu koriscenja prostora sa obe strane te ulice. Ali od vremena od kako postoje ljudi koji planiraju razvoj grada, oni su uvek cuvali razliku koja je ovde vidljiva. Ona nije moglo nastati slučajno i spontano. Stanovanje i trajne, vredne poslovne zgrade su držane sa ove strane i nije dozvoljeno da to postane Karađorđeva ulica sa višespratnim zidanim zgradama iako je ovo daleko kvalitetniji prostor od uske trake Karađorđeve. Nema čak ni vrednih, višespratnih industrijskih zgrada (sem Beka). To sto se vidi su razni masivni hangari, barake za vojsku i stovarista za robu koji su se stalno pomerali, rusili i postavljali po potrebi.

Da li je i to "grad" koji "živi" tik ispod same tvrđave? U izvesnom smislu, da. Ali onda je i ovo sto ja predlazem takodje "grad". Ja ne predlažem izolaciju, naprotiv. Nekada je pored tvrđave bila neophodna vojska, kasnije stovarišta, a sutra će biti potreban siroki javni prostor pored reka, nešto dovoljno veliko da posluži kao centralni javni prostor jednog ogromnog grada, nešto što će imati sličan značaj kao Forum u Rimskim gradovima, ali u skladu sa drugačijim vremenom i potrebama, to ce biti "zeleni Forum". Sve je dakle isto. Plato ispod tvdjave živi i dalje, sa više ljudi nego što je tu ikada bilo oko stovarišta za robu, ali bez dovođenja onih čije se potrebe mogu zadovoljiti i drugde. Iako zelenilo ima i ogromnu svrhu već samo po sebi, nikada nisam rekao da tu mora biti samo zelenilo. Nemojte ga posmatrati kao neupotrebljivi ukras u kome se ne "živi". To urbani element sa mnogostrukim funkcijama, isto kao i vaš Centar, samo sto je on na ovom mestu vredniji od njega zato što stvara ambijent za mnoge druge sadrzaje i aktivnosti. Klasicni urbani "prodor" stambenog, trgovackog i poslovnog prostora je los i zato sto tu onda nema dovoljno mesta za buduci broj posetilaca i stanovnika jednog ogromnog grada. Vec u ne tako dalekoj budućnosti tu ionako neće moći da se prođe od ljudi. Tvrđava je već puna kao oko. Samo uklonite zooloski vrt i otključajte, makar i praznu, zgradu Beka, pa ćete videti da li je ovaj plato "preveliki, prazan, beživotan prostor". Naravno, ne predlažem baš to, ali ne treba nista više kao ilustracija "životnog" potencijala.
Vrh
 

GOJE
Korisnikov avatar
Higher intermediate
 
Broj poruka: 1872
Pridružio se: Uto Apr 15, 2008 10:35 am
Lokacija: Dort Yol
Pohvalio: 155
Pohvaljen: 218

Post Veza ka poruci » Čet Nov 08, 2012 9:56 am » Beko Projekat [Multifunkcionalni kompleks | 94 000 m²]

Mislim da je izlišno pričati o parkovskoj i zelenoj površini na mestu Beka, jer je TU VEĆ IZGRAĐEN BEKO!!! To kao da se stalno zaboravlja, a valjda je polazna osnova za sve o čemu pričamo. Jedino racionalno pitanje u ovom trenutku je samo veličina eventualnog novog objekta i njegovi gabariti, što utiče na 3 stvari: vizure, saobraćaj i ponudu komercijalnog i rezidencijalnog prostora...

Ajde da ne mlatimo praznu slamu, nego da pričamo o ovome o čemu ima smisla. Donjem Dorćolu očajnički treba objekat ovde, da ne bi umro, i ovaj projekat je što se mene tiče fantastičan. Složio bih se da su za trećinu manji gabariti možda ipak primereniji u svakom mogućem smislu.
....Frizurica sređena, pomorandža ceđena...Brodski podovi, morski plodovi...Podno grijanje, intimno brijanje...
http://www.youtube.com/watch?v=qnPZy3vHmsA
Vrh
 

mekbejn
Korisnikov avatar
Advanced
 
Broj poruka: 2374
Pridružio se: Uto Jul 13, 2010 9:01 am
Lokacija: 44.835749,20.411082
Pohvalio: 664
Pohvaljen: 238

Post Veza ka poruci » Čet Nov 08, 2012 11:00 am » Beko Projekat [Multifunkcionalni kompleks | 94 000 m²]

Goje +1
JohnyBgood: "Od nano (E-09) do giga (E+09) u bloku 3.7E+01"
Vrh
 

stf
Korisnikov avatar
Expert
 
Broj poruka: 7289
Pridružio se: Pet Jan 22, 2010 4:33 pm
Pohvalio: 607
Pohvaljen: 2128

Post Veza ka poruci » Čet Nov 08, 2012 12:09 pm » Beko Projekat [Multifunkcionalni kompleks | 94 000 m²]

Зума, можеш ли писати краће постове, људи који посећују форум то раде на брзака и немају времена да читају по пола стране, а све што си написао може да се каже и једноставније.

Ја сам рекао да су градови увек расли око свог утврђења. Тако ти је код свих утврђених градова у свету. Зашто у случају Београда ту нису старе зграде, зашто нису фиксне улице итд. итд. итд. захтевају врло детаљне приче и дуге постове, које као што сам рекао, већина неће ни читати. Покушаћу најкраће. Стамбених старих зграда ту нема, јер је познато да је Београд најчешће рушен град на свету, и град за који се водило највише битака у историји-преко 100 забележених.
Улице и источно од Тадеуша нису како си рекао, фиксне. Једине фиксне улице су Краља Петра и Узун Миркова које су мање више на истим трасама још од Рима, али све остале су ту у овом растеру једва 100 година.

Као што рекох, све су то ситнице. Битно је да је градско ткиво (небитна је намена кроз историју) увек грлило тврђаву те да би брисање тога било погрешно. Уосталом, мени предходна фотографија из ваздуха приказује компактан град. Замисли сада одфикарен комад западно од Тадеуша и претворен у парк. Било би некако хладно и неприродно, деловало би као физичка граница.

Као што је Гоје рекао, изградња на плацу Бека је свршена ствар, а за борбу против тога је сада касно. Њу је требало водити када је ГлУП донесен 2002, и требало се борити да се плац не прода.

Борбу треба усмерити на мањи волумен објекта, како бисмо добили неки компромис.
Trenutno ne gledamo dovoljno daleko u buducnost ... treba gledati mnogo dalje ....da bi buducnost sto pre postala sadasnjost !!!
Vrh
 

mekbejn
Korisnikov avatar
Advanced
 
Broj poruka: 2374
Pridružio se: Uto Jul 13, 2010 9:01 am
Lokacija: 44.835749,20.411082
Pohvalio: 664
Pohvaljen: 238

Post Veza ka poruci » Čet Nov 08, 2012 12:16 pm » Beko Projekat [Multifunkcionalni kompleks | 94 000 m²]

Moja je poenta da sad više ne vredi plakati za nekim imaginarnim parkom koji na tom mestu nikad nije postojao.
Što kaže STF, možda bi se moglo izboriti za manji volumen i to je to.
JohnyBgood: "Od nano (E-09) do giga (E+09) u bloku 3.7E+01"
Vrh
 

Feanor
Korisnikov avatar
Higher intermediate
 
Broj poruka: 1532
Pridružio se: Sre Nov 30, 2011 11:13 am
Pohvalio: 128
Pohvaljen: 301

Post Veza ka poruci » Čet Nov 08, 2012 12:58 pm » Beko Projekat [Multifunkcionalni kompleks | 94 000 m²]

"Стамбених старих зграда ту нема, јер је познато да је Београд најчешће рушен град на свету, и град за који се водило највише битака у историји-преко 100 забележених."

Ovo i ja mislim ali nikad nisam imao egzaktne podatke. Jel imas neki info ili je to tvoja procena?
Vrh
 

razgradjevinar
Korisnikov avatar
Higher intermediate
 
Broj poruka: 703
Pridružio se: Ned Avg 22, 2010 7:44 pm
Pohvalio: 76
Pohvaljen: 64

Post Veza ka poruci » Čet Nov 08, 2012 3:36 pm » Beko Projekat [Multifunkcionalni kompleks | 94 000 m²]

nadovezao bih se na kuknjavu za "izgubljnim parkom". cesto puta je ovde spomenuto da je ovaj projekat idealan za savski amfiteatar a da ovde nikako ne lezi . ja ne razumem tu logiku da na jednu stranu guramo i grupisemo parkove koji , za grad od 1.5 milin ljudi, zvrlje prazni a na drugom mestu da izbetoniramo svaki pedalj.. jednog dana kada krene izgradnja savskog amfiteatra valjda ce neko imati sluha i mozga pa da tamo stavi neku veliku parkovsku povrsinu i time ljudima koji budu ziveli i radili tamo omoguci da u svom bliskom okruzenju imaju parce prirode...

blok beko nikom nece uskratiti mogucnost da uziva u prirodi, naprotiv, ponudce dodatni sadrzaj koji ce cak i privuci neke ljude kojima trenutno ne pada na pamet da odu na reku ili u donji grad.. ajmo lepo da energiju koju raspipamo na hetovanje ovog projekta usmerimo na buducnost i krenemo u zagovaranje jednog velikog novog parka na prostoru savskog amfiteatra pre nego sto ekipi na vlasti padne na pamet da proda svaki pedalj tog prostora.. takvu akciju bi od srca podrzao, ovo pisanije o beku i parku je prica koja kasni bar 10 godina.. mozemo li mi nesto da naucimo iz sopstvenh gresaka, da li nam je cilj da hejtujemo, placemo i svadjamo se i ukazujemo na propustene sanse ili je cilj da ucinimo nesto sto je zaista moguce, pametno i planski..
Vrh
 

relja
Korisnikov avatar
Expert
 
Broj poruka: 7742
Pridružio se: Sre Dec 13, 2006 3:44 pm
Pohvalio: 471
Pohvaljen: 846

Post Veza ka poruci » Čet Nov 08, 2012 5:25 pm » Beko Projekat [Multifunkcionalni kompleks | 94 000 m²]

razgradjevinar je napisao:....
blok beko nikom nece uskratiti mogucnost da uziva u prirodi, naprotiv, ponudce dodatni sadrzaj koji ce cak i privuci neke ljude kojima trenutno ne pada na pamet da odu na reku ili u donji grad..


Nadam se da ne misiš na sebe, jer taj kome trenutno ne pada na pamet da ode na reku ili u Donji grad, a otišao bi zbog BEKOa, je budala.
Doduše, TC Ušće je svakog vikenda pod navalom posetioca iz unutrašnjosti, a ti ljudi ne odvajaju vreme da prošetaju Kalemegdanom do Pobednika. Baš takvi će navaliti i u BEKO.
"Čovečuljci sa logaritmarima i računarima će naslediti zemlju." "Feniksov let" , 1965. g
Vrh
 

MilisaV
Korisnikov avatar
Advanced
 
Broj poruka: 3493
Pridružio se: Sre Jan 12, 2011 12:03 am
Pohvalio: 447
Pohvaljen: 483

Post Veza ka poruci » Čet Nov 08, 2012 5:29 pm » Beko Projekat [Multifunkcionalni kompleks | 94 000 m²]

ne znam čemu to omalovažavanje ljudi iz unutrašnjosti i indirektno ih nazivajući budalama.

Послато са U8815 користећи Тапаток 2
borac za bolje sutra

bez splavova na rekama
Vrh
 

relja
Korisnikov avatar
Expert
 
Broj poruka: 7742
Pridružio se: Sre Dec 13, 2006 3:44 pm
Pohvalio: 471
Pohvaljen: 846

Post Veza ka poruci » Čet Nov 08, 2012 5:42 pm » Beko Projekat [Multifunkcionalni kompleks | 94 000 m²]

@ Milisav
Loše si povezao, i nije mi namera da vređam ljude iz unitrašnosti.
Omalovažavam one koji dođu u Beograd tokom vikenda i od svega ih zanima samo odlazak u Ušće i Delta City.

Direktno sam nazavao budalama Beograđane kojima danas ne pada na pamet da prošetaju do reke, ali bi ih BEKO privukao. Ako takvih uopšte ima....
"Čovečuljci sa logaritmarima i računarima će naslediti zemlju." "Feniksov let" , 1965. g
Vrh
 

Zuma
Korisnikov avatar
Higher intermediate
 
Broj poruka: 1224
Pridružio se: Uto Maj 19, 2009 11:08 pm
Pohvalio: 15
Pohvaljen: 1113

Post Veza ka poruci » Pet Nov 09, 2012 5:13 am » Beko Projekat [Multifunkcionalni kompleks | 94 000 m²]

stf je napisao:Зума, можеш ли писати краће постове, људи који посећују форум то раде на брзака и немају времена да читају по пола стране, а све што си написао може да се каже и једноставније.

Pokušaću, mada sumnjam da će od takvog pisanja biti ikakve koristi. I ovako se ne razumemo naročito dobro. U ovoj raspravi sam opširan sam jer se po prvi put ozbiljno govori o dugoročnoj urbanističkoj strategiji. Moramo znati sta želimo i koje su to moderne urbanističke vrednosti koje su najbolje za Beograd. Tek iz toga proizilazi sta treba podsticati u pojedinim delovima grada. Inace necemo biti u stanju da prepoznamo i odbacimo projekat koji je po sebi dobar, ali nije odgovarajući za ono sto treba postići. Urbanizam je više od popunjavanja sledećeg praznog placa malim modifikacijama onoga što nam neko ponudi iz svojih ličnih interesa. Svi urbanisti koji su promenili GUP su dobili posao kod investitora, a mi i dalje bez pitanja sledimo isti plan! Kako preskočiti takvo poniženje!? Ovakve stvari i dugoročnu strategiju je prakticno nemoguće objasniti u par rečenica. Ali dobro, evo pokušaja kratkog objašnjenja samo onoga što je suština rasprave:

Najveća greška mi je očigledno bila što sam uopšte spomenuo reč "park", pa čak i "zelenilo". Zaboravite na trenutak na to. Šta je to što ljude iz svih krajeva grada privlači na Trg Republike i u Knez Mihajlovu ulicu? Najmanje od svega izlozi prodavnica, a još manje zgrade u kojima se ti izlozi nalaze. Tu se uvek dešava mnoštvo stvari, a ipak je na otvorenom prostoru. Tu dolazi svako ko ima nešto da pokaže, da svira, da glumi, da održi govor, ko želi da ga ljudi vide i da on vidi druge, neko ko želi da sedne uz fontanu ili u kafić pored koga prolaze mnogi. To je centar socijalizacije, bekstvo iz večno prisutna četri zida, pešačka zona. Jedan deo onoga onoga što urbanisti zovu javnim prostorom, za šta su u svojim planovima obično čuvali Ušće zato što ima izuzetne prirodne predispozicije za to. Ja, a kao što smo videli i mnogi urbanisti, predlažemo da čitav deo od tvrđave do Dunava bude pešačka zona, druga Knez Mihajlova ulica, samo sa manje zgrada i više drveća.

Dakle, Ušće i njegovu okolinu posmatram kao buduće srce Beograda. To je mesto gde će dolaziti najviše ljudi, gde će se izlagati najvažnije stvari, dešavati najvažniji javni događaji i skupovi. Glavni "Centar" grada u svakom smislu, za sve njegove stanovnike, ma gde živeli. Imam u vidu ogroman grad kakav će Beograd biti za 50 godina. Nekoliko miliona lokalnih, doseljenih, i osoba u tranzitu će živeti na visoko urbanizovanoj teritoriji prepunoj svih mogućih vrsta gusto napakovanih zgrada koja pokriva minimalno 500 kvadratnih kilometara (poluprecnik kruga od Usca do Aerodroma je 13km). Šta želimo da bude u samom srcu jednog takvog gigantskog grada? Koliku površinu treba odvojiti tako da ona bude dovoljno veliki "centar grada" za sve te ljude i za sve takve sadržaje tokom mnogih budućih decenija? Jer proširenja više nema. To što se sad rezerviše, to je to. Da li u centru "prestonice" takvih razmera i značaja treba da bude samo još jedna ogromna stambena zgrada i robna kuća, baš na na samom Ušću dve velike Evropske reke, ispod brega i tik uz tvrdjavu? Ili je ipak bolje nešto drugo? Nešto kao budući Trg Republike ili Knez Mihajlova ulica, sa svime što se u njima nalazi sem što umesto većine njihovih zgrada stoji po jedan ogroman, visok i raskošan platan sa uslužnim prostorom ispod njega?

To je čitava dilema, data onoliko kratko koliko je to moguće. Podrazumeva se da će u neko buduće vreme čitav ovaj potez biti lako dostupan sa bilo koje tačke Beograda, da neće biti zoološkog vrta, da zgrada Beka ostaje, itd, itd ...
Vrh
 

beli grad
Intermediate
 
Broj poruka: 222
Pridružio se: Sre Jul 20, 2011 2:32 am
Pohvalio: 0
Pohvaljen: 2

Post Veza ka poruci » Sub Nov 10, 2012 8:07 pm » Beko Projekat [Multifunkcionalni kompleks | 94 000 m²]

Gradsko tkivo jeste grlilo tvrdjavu vekovima, ali te zgrade nisu imale po osam spratova, nego su bile prizemne, po neka na sprat i nekoliko crkvenih tornjeva.

Tada je priroda bila daleko bliza tom gradu, a tako je bilo skoro do sredine proslog veka, kada se Beograd sirio, ali sa kucama i dvoristima, pa je priroda opet bila mnogo prisutnija.

Zato su urbanisti prve polovine proslog veka i mogli da planiraju zgrade na mestima danasnjih parkova ili jos uvek neizgradjenih prirodnih celina po gradu poput ove na Dorcolu, jer tada su i u samom gradskom jezgru u ogromnoj vecini postojale samo prizemne i spratne kuce sa dvoristima u kojima je bilo manje ili vise zelenila !

Ulice rimskog Beograda nisu isle pravcem ni jedne od pomenutih, a ima danasnjih ulica koje su daleko starije od sto godina.

Graditeljske mode i stilovi su prolazni kao i ukusi, ali vrednosti prirode su trajne i uvek sveze i moderne.
Zato je bolje da jedan deo tog mesta, deo od fabricke zgrade do ulicne krivine,ostane neizgradjen, a sama fabricka zgrada i jos nekoliko koje se mogu zadrzati, zajedno sa novim prema ulici T. Koscuska, je sasvim dovoljno za razne sadrzaje, koji zajedno sa bazenima, sportskim terenima i setalistem mogu da cine ovo mesto vrlo posecenim i zivahnim u svim godisnjim dobima !

A buduce vreme ce biti takvo da ce ovaj i drugi gradovi biti sasvim drugaciji nego sto ocekujete dok mislite o gradu kakav je postojao u proslosti, cije delo je i grad koji danas vidite !
Poslednji put menjao beli grad dana Ned Nov 11, 2012 2:41 am, izmenjena samo jedanput
Vrh
 

stf
Korisnikov avatar
Expert
 
Broj poruka: 7289
Pridružio se: Pet Jan 22, 2010 4:33 pm
Pohvalio: 607
Pohvaljen: 2128

Post Veza ka poruci » Ned Nov 11, 2012 2:07 am » Beko Projekat [Multifunkcionalni kompleks | 94 000 m²]

Зума, са једне стране заступаш дугорочно стратешко урбанистичко планирање и онда опишеш ужасавајући огроман град који ће имати премали Калемегдан.....Па зар урбанистичко планирање треба да се сведе на Калемегдан а остатак нек се снађе?

Калемегдан ће и бити премали ако је једино он битан. Као што сам рекао, на Миријеву је у току сеча праве шуме зарад гомиле нових зграда, а остатак шуме чека иста судба, само још инвеститори паре да скупе. То је прави проблем који не добија никакву пажњу, јер је на периферији, па ко га шљиви. Битан је Калиш. Целу деценију се деградира једно од најлепших и најпријатнијих сателит насеља и претвара у мутирану Калуђерицу......зеленила све мање.

....а ми се ухватили Бека и проблем зеленила кога на овој локацији има довољно. Брига за екологију се бије на пограшном месту. Као и битка за јавне површине. Исто то Миријево се дуплирало и површински и демографски али се и број јавних површина није повећао већ напротив - смањио се услед изградња још зграда на бившим јавним површинама.

Пажња усмерена на Беко а иза леђа се дешава урбанистичко-еколошка катаклизма.
Trenutno ne gledamo dovoljno daleko u buducnost ... treba gledati mnogo dalje ....da bi buducnost sto pre postala sadasnjost !!!
Vrh
 

PrethodniSledeća

Povratak na Opšte diskusije o projektima

Ko je OnLine

Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 3 gostiju