Ekoloska svest - Edukacija građana o važnosti životne sredine

Javni parkovi, zelenilo i ekologija Beograda

Moderator: Igor

boca-ica
Korisnikov avatar
Expert
Postovi: 8372
Pridružio se: Pet Apr 02, 2010 4:58 am
Kontakt:
Pohvaljen: 3077
Pohvalio: 747

Postod boca-ica » Uto Apr 05, 2011 11:45 pm

Da prevedemo na običan jezik....planiraju veci izvoz struje a nama potrošnju smanje preko visoke cene iste ,
Da ustanu oni kojih više nema i da ih pitaju jer su se za to odricali za izgradnju centrala koje će doneti boljitak njihovoj deci sad da njihova deca opet nemaju ....:dil:
Poslednja izmena od boca-ica u Uto Apr 05, 2011 11:46 pm, izmenjeno 1 put ukupno.
postoji 1.000 razloga za necu, a 1 za hocu :)
alterenergija.com
Novice
Postovi: 13
Pridružio se: Pon Mar 28, 2011 3:29 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 0
Pohvalio: 0

Postod alterenergija.com » Sre Apr 06, 2011 11:04 pm

Inače, mi u Srbiji trošimo mnogo struje. Niko ne štedi, a svi pričaju da je struja skupa. U poređenju sa Evropskom unijom Srbija troši 75% električne energije više po jedinici bruto-domaćeg proizvoda (BDP), a potrošnja energije je veća i kada se uporedi kupovna moć.
vucko
Korisnikov avatar
Professional
Postovi: 16349
Pridružio se: Ned Apr 20, 2008 1:42 pm
Lokacija: Treći kamen od sunca
Kontakt:
Pohvaljen: 2252
Pohvalio: 408

Postod vucko » Sre Apr 06, 2011 11:07 pm

@medjutim

Skroz uopsteno,sta vidis kao resenje te situacije?

Sto se tice potrosnje elektricne energije,jasno je da mi trosimo neverovatno puno jer smo prakticno jedini koji se grejemo vise na struju nego na ostale energente i centralno grejanje,bar sto se tice evrope.A i zgrade nam imaju slabu ili naikavu termo izolaciju,
"Kad će taj metro? Mnogi Beograđani su već odavno pod zemljom i čekaju."
alterenergija.com
Novice
Postovi: 13
Pridružio se: Pon Mar 28, 2011 3:29 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 0
Pohvalio: 0

Postod alterenergija.com » Sre Apr 06, 2011 11:22 pm

Čak zvaničnici govore da se očekuje rast potrošnje do 2020. godine. EU, zbog toga, od nas traži povećanje energetske efikasnosti.
Poslednja izmena od alterenergija.com u Sre Apr 06, 2011 11:24 pm, izmenjeno 1 put ukupno.
alterenergija.com
Novice
Postovi: 13
Pridružio se: Pon Mar 28, 2011 3:29 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 0
Pohvalio: 0

Postod alterenergija.com » Čet Apr 07, 2011 5:42 pm

Mogli bi koju reč da kažemo i o izolaciji. Ukoliko želite smanjiti troškove za grejanje koji čine i do 3/4 troškova za energente u vašim režijskim troškovima, postavite ili povećajte debljinu toplotne izolacije, ali i zamenite prozore. To se naročito odnosi na porodične kuće bez fasade, ali i one koje su građene bez toplotne izolacije. Toplotna izolacija ne samo da smanjuje gubitke u zimskom periodu, već omogućava da se u letnjem periodu vaša kuća ne pregreva. Tako možemo skoro u potpunosti izbeći ugradnju klima uređaja, ili će njihov kapacitet i potrošnja energije biti znatno manji nego za neizolovanu kuću.
astrodule
Korisnikov avatar
Expert
Postovi: 8145
Pridružio se: Sre Avg 05, 2009 12:39 pm
Lokacija: Novi Beograd
Kontakt:
Pohvaljen: 7333
Pohvalio: 1473

Postod astrodule » Pet Apr 08, 2011 11:59 am

Koliko se manje placa porez ako je kuca nezavrsena, tj ako nema fasadu (pa samim tim ima losu izolaciju)? Da li tim manjim porezom finansijski izadjemo na isto ako gubimo pare na losoj izolaciji.

ps: samo bez podsecanja na ekolosku svest, zanima me samo finansijski deo.
Poslednja izmena od astrodule u Pet Apr 08, 2011 12:00 pm, izmenjeno 1 put ukupno.
Stvari koje me nerviraju:
1. Roditelji koji sa decom prelaze na crveno
2. Nepropisno parkiranje iako parking postoji na manje od 100m
Duletov blog
Slika
stf
Korisnikov avatar
Professional
Postovi: 10868
Pridružio se: Pet Jan 22, 2010 4:33 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 8540
Pohvalio: 1917

Postod stf » Pet Apr 08, 2011 1:06 pm

Питај Швеђане и Норвежане да ли се исплати? :rolleyes:
Trenutno ne gledamo dovoljno daleko u buducnost ... treba gledati mnogo dalje ....da bi buducnost sto pre postala sadasnjost !!!
astrodule
Korisnikov avatar
Expert
Postovi: 8145
Pridružio se: Sre Avg 05, 2009 12:39 pm
Lokacija: Novi Beograd
Kontakt:
Pohvaljen: 7333
Pohvalio: 1473

Postod astrodule » Pet Apr 08, 2011 1:48 pm

Verujem da kad budemo imali standard kao Skandinavci da cemo vise razmisljati o ekoloskoj svesti :)

Pitam ovo zato sto imam osecaj da finansijski izadje na isto - ulaganje u dobro izolaciju = razlika u porezu izmedju zavrsene i nezavrsene kuce, ali nema podatke, pa bih hteo da neko napise cinjenice za neki primer.
Stvari koje me nerviraju:
1. Roditelji koji sa decom prelaze na crveno
2. Nepropisno parkiranje iako parking postoji na manje od 100m
Duletov blog
Slika
Bulevarac
Korisnikov avatar
Advanced
Postovi: 2382
Pridružio se: Pet Dec 26, 2008 4:39 am
Kontakt:
Pohvaljen: 1299
Pohvalio: 1101

Postod Bulevarac » Pet Apr 08, 2011 1:55 pm

SRBIJA | PETAK 8.04.2011 | 10:31
EPS: Vetar donosi skuplju struju
IZVOR: BETA, TANJUG
Beograd -- Elektroprivreda Srbije saopštila je da nisu tačne ocene da će cena struje biti niža ukoliko se bude proizvodila iz energije vetra.


Iz EPS-a kažu da će to značiti upravo suprotno - struja proizvedena na taj način biće skuplja.

EPS podržava razvoj obnovljivih izvora energije, ali i upozorava da će priključivanje vetroelektrana na elektroenergetski sistem platiti građani Srbije, navodi se u saopštenju.

Kilovat-čas iz vetra, uz dodatne troškove za prenos kroz mrežu, dostići će 13,06 evro centi za kilovat-čas, što je 2,33 puta više od sadašnje prodajne cene struje EPS-a, koja iznosi 5,61 evrocenti bez PDV-a.

Vetroelektrane, kako je istaknuto iz EPS-a, ne doprinose razvoju srpske privrede, jer stižu iz uvoza, a prihod vlasnika vetroelektrana snage 450 megavata u periodu od 12 godina dostići će 1,35 milijardi evra, a ako im se dozvoli izgradnja vetroelektrana od oko 900 megavata, njhov prihod iznosiće 2,7 milijardi evra.

Gubitke zbog razlike u ceni, troškove stajanja kapaciteta EPS-a i izgradnje novih elektrana koje bi bile rezerva kada nema vetra, platiće kupci struje i EPS, koji za struju iz vetra treba da plati između 1,3 i 2,7 milijardi evra, kaže se u saopštenju.

EPS je u obavezi da 12 godina plaća 9,5 evro centi za kilovat-čas struje dobijene iz vetra, navodi se u saopštenju i dodaje da vetroelektrane neće doprineti ni stabilnom snabdevanju Srbije strujom.

EPS navodi i da trećinu električne energije proizvodi iz obnovljivih izvora i da se podrška obnovljivim izvorima energije vidi kroz izgradnju hidroelektrana (HE) na Ibru, Moravi i Drini vrednih više od jedne milijarde evra.

Kako je saopšteno, EPS radi na revitaliziji 17 starih malih HE i izgradnji 18 novih malih HE.

Srpsko udruženje za energiju vetra (SEWEA) saopštilo je ranije da razume trenutno nezadovoljstvo građana povodom najnovijeg poskupljenja struje, ističući da je rešenje za stalna poskupljenja u obnovljivim izvorima energije.

U saopštenju SEWEA ističe da je od energije vetra moguće podmiriti deset odsto srpske energetske potrošnje ali da zakonska regulativa ne omogućava investicije u toj oblasti.

Udruženje SEWEA je najavilo investicije od 1,5 milijardi evra u vetroparkove i proizvodnjom garantuje stabilno snabdevanje i niže cene od cena uvozne energije.

info sa - http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2011&mm=04&dd=08&nav_id=504853
Bulevarac
Korisnikov avatar
Advanced
Postovi: 2382
Pridružio se: Pet Dec 26, 2008 4:39 am
Kontakt:
Pohvaljen: 1299
Pohvalio: 1101

Postod Bulevarac » Pet Apr 08, 2011 1:58 pm

Slika

LOA
Ova VETRENJACA snimljena je na istocnom obodu IBA podrucja Pester, a najavljuje se jos desetak. Od krupnijih ptica osetljivih na vetrenjace, tu se gnezde suri orao, orao zmijar, buljina, itd. Podrucje redovno obilaze i beloglavi supovi, dolazeci s nedalekog Uvca, a oni su izrazito podlozni stradanju od vetrogeneratora.

Koji organ vlasti je izdao dozvolu za ovo? Ko je i kada napravio procenu uticaja na zivotnu sredinu (ona se radi minimum godinu dana), gde i kada je bila javna rasprava (obavezna) i ko je prihvatio takvu procenu uticaja? Procena uticaja je javni dokument, gde se moze dobiti?

Ako je poceto bez prihvacene procene, ovo je protivzakonito.

Trazicemo podatke ko je i na osnovu cega izdao dozvolu za gradnju - ukoliko dozvola postoji. ako postoji, trazimo da vidimo procenu uticaja i ko ju je radio. nestrucno uradjenu procenu uticaja za vetrenjace kod ulcinja crnogrski zavod za zastitu prirode je oborio, i sada je sve zaustavljeno dok se ne napravi nova.
mradulovic
Higher intermediate
Postovi: 1050
Pridružio se: Uto Jun 08, 2010 4:46 pm
Lokacija: Blok 3
Kontakt:
Pohvaljen: 801
Pohvalio: 147

Postod mradulovic » Pet Apr 08, 2011 2:40 pm

ne znam da li me vishe zapanjuje nebriga za zivotinje ili to sto sam doziveo da se, u Srbiji, izgradi vetrenjaca. U stvari znam, ovo prvo me uopste ne iznenadjuje.
fiskalni konzervativac - arhitektonski liberal
Bulevarac
Korisnikov avatar
Advanced
Postovi: 2382
Pridružio se: Pet Dec 26, 2008 4:39 am
Kontakt:
Pohvaljen: 1299
Pohvalio: 1101

Postod Bulevarac » Pet Apr 08, 2011 4:13 pm

SVA REČNA KORITA I PRIOBALJA PRETVORENA U DEPONIJE
Reke pune plastike i deterdženta


B. Stamenković - S. Vasić | 08. 04. 2011. - 12:00h | Foto: J. Trijić, G. Jevremović | Komentara: 18
Gotovo da nema reke u Srbiji čije se korito i priobalje ne koristi za deponovanje smeća i raznog otpada. Gotovo nijedan grad u Srbiji nema postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda tako da se sva kanalizacija i industrijski toksini slivaju u reke u izvornom obliku. Ljudski nemar i apsolutna nebriga nadležnih ugrozili su sve vodotokove u našoj zemlji. Najveća srpska reka Morava liči na jalovište, najveća evropska reka Dunav najzagađenija je u Beogradu, a u Peku, Topčiderskoj i Borskoj reci odavno nema živog sveta.


Bacanje otpada u reku je necivilizacijski čin
Ekološka katastrofa koja je zadesila Južnu Moravu i od nje napravila deponiju smeća nije jedina jer takvih reka u Srbiji ima na desetine. U rekama ima i prekomerne koncentracije toksičnih elemenata, što je posledica izlivanja neprečišćenih industrijskih otpadnih voda, i tu su najugroženije Topčiderska reka kod Rakovice, Borska reka kod Rgotine i Pek u Kučevu.


Dunav kod Zemuna
- Prema indikatoru Srpski indeks kvaliteta vode, ubedljivo najnekvalitetnije površinske vode u Srbiji su u Vojvodini. Na primer, u Velikom bačkom kanalu kod Vrbasa kvalitet je „veoma loš“, na nivou kvaliteta otpadne vode. Sledi reka Krivaja kod Malog Iđoša i Srbobrana, i kanal Nadel kod Starčeva, s kvalitetom „loš“ - otkriva rezultate analiza Agencije za zaštitu životne sredine od 2001-2009. godine dr Nejbojša Veljković iz Agencije za zaštitu životne sredine.


Morava
Divlje deponije, groblja čamaca, industrija, izlivi kanalizacije, samo su neki od zagađivača Dunava, a veoma je ugrožen i Đerdap. Loša je situacija i na Ibru, Drini, ali i u skoro svim vodenim tokovima u Srbiji. I dok se većina flaša, kesa i olupina taloži nebrigom građana, čini se da i nadležni malo toga preduzimaju da situaciju reše.

Nikola Marijanović, direktor „Srbijavoda”, kaže za „Blic” da ovo preduzeće nije kompetentno i nadležno da vodi računa o rekama, da kontroliše, kažnjava i prijavljuje bilo šta o zagađenjima.


Sava
- Sve reke su zagađene, ali zagađenje nije veliko kao što je nekada bilo, prvenstveno zbog toga što industrija ne radi punim intenzitetom. Najopasnije je zagađenje iz poljoprivrede, ali je i ono manje. Pitanje zagađenja u Južnoj Moravi nije tehničko, već civilizacijsko, ljudi svuda bacaju otpad i ne znam u čijoj bi to bilo nadležnosti i ko to može da reši. Toga ima svuda, idite na Đerdap i tamo ima 10 ili 20 metara nagomilanih boca - navodi Marijanović.

Pera Nikolić, predsednik Saveza ekoloških organizacija Srbije, kaže da su svi vodotokovi „ozbiljno ruinirani”.

- Pored svih mehaničkih zagađenja kao što je sada slučaj na Južnoj Moravi, u našim vodama je najskuplja supstanca deterdžent, a razgradnja zahteva dug period. Ipak, sve naše vode su zagađene mehaničkim zagađenjima, dakle flašama, plastikom, olupinama, ali hemijskim zagrađenjima koja su mnogo opasnija - navodi Nikolić.

info sa - http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/246588/Reke-pune-plastike-i-deterdzenta
alterenergija.com
Novice
Postovi: 13
Pridružio se: Pon Mar 28, 2011 3:29 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 0
Pohvalio: 0

Postod alterenergija.com » Pet Apr 08, 2011 11:09 pm

Kako ministar Oliver Dulić kaže, uskoro bi trebalo da se uvede novi zakon o energetici, koji će biti početak ozbiljnih ulaganja u obnovljive izvore energije u Srbiji koja su procenjena na nekoliko milijardi evra.

Nadam se da ovo nije još jedno predizborno obećanje.
vucko
Korisnikov avatar
Professional
Postovi: 16349
Pridružio se: Ned Apr 20, 2008 1:42 pm
Lokacija: Treći kamen od sunca
Kontakt:
Pohvaljen: 2252
Pohvalio: 408

Postod vucko » Pet Apr 08, 2011 11:13 pm

Mislim da nije,ali ce ulagaci biti privatnici.I kao sto direktor EMS-a(elektro mreza srbije) to ce uzrokovati vecim cenama za potrosace jer ce oni preuzeti rizik na sebe?

cena vetroparkova ce biti oko 13 evro centi po kW sto je 2 do 2.5 puta trenutne cene.
"Kad će taj metro? Mnogi Beograđani su već odavno pod zemljom i čekaju."
alterenergija.com
Novice
Postovi: 13
Pridružio se: Pon Mar 28, 2011 3:29 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 0
Pohvalio: 0

Postod alterenergija.com » Sub Apr 09, 2011 4:57 pm

Investitorima koji prvi investiraju u izgradnju vetroparkova ukupne instalisane snage od 450 megavata garantuje se da će svu proizvedenu električnu energiju u prvih 12 godina moći da plasiraju po povlašćenoj ceni od 9,5 evrocenti za kilovat-čas.

Imate više o tome na sajtu: http://www.alterenergija.com/?p=591
Poslednja izmena od alterenergija.com u Sub Apr 09, 2011 4:58 pm, izmenjeno 1 put ukupno.
Bulevarac
Korisnikov avatar
Advanced
Postovi: 2382
Pridružio se: Pet Dec 26, 2008 4:39 am
Kontakt:
Pohvaljen: 1299
Pohvalio: 1101

Postod Bulevarac » Ned Apr 10, 2011 5:23 pm

nekoliko video snimka, u kojima pokusavaju da promene lose ljudske navike. :)
[video]http://www.youtube.com/watch?v=cbEKAwCoCKw[/video]
[video]http://www.youtube.com/watch?v=2lXh2n0aPyw[/video]
[video]http://www.youtube.com/watch?v=lZ9uT23ixLc[/video]
Poslednja izmena od Bulevarac u Ned Apr 10, 2011 5:34 pm, izmenjeno 1 put ukupno.
alterenergija.com
Novice
Postovi: 13
Pridružio se: Pon Mar 28, 2011 3:29 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 0
Pohvalio: 0

Postod alterenergija.com » Sre Apr 13, 2011 5:03 pm

Da li ste znali da "Škoti" pokušavaju da dobiju gorivo iz viskija?
Naime, uz viski dolazi i otpad, tako da nema potrebe, kao kod drugih biogoriva, saditi dodatne žitarice koje su neophodni dodaci u proizvodnji. To biogorivo može se koristiti u običnim аutomobilima. Dakle, nemа potrebe dа se kao kod nekih drugih (npe. etanola) prilаgođava motor.
Vi izvedite zaključak iz ovoga...


Izvor: http://www.alterenergija.com/?p=754
alterenergija.com
Novice
Postovi: 13
Pridružio se: Pon Mar 28, 2011 3:29 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 0
Pohvalio: 0

Postod alterenergija.com » Čet Apr 14, 2011 5:09 pm

Kako je lep osećaj kada pročitamo u novinama ili vidimo na TV-u da su naši studenti osvojili prvu nagradu na nekom međunarodnom takmičenju. Naročito ako se zna da su to uradili uprkos ogromnoj konkurenciji. To su uradili naši studenti sa svojim solarnim pinjačem za mobilne telefone. :)
Kartograf
Korisnikov avatar
Higher intermediate
Postovi: 1539
Pridružio se: Čet Mar 20, 2008 6:48 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 775
Pohvalio: 1500

Postod Kartograf » Čet Apr 14, 2011 8:55 pm

Bulevarac napisao:SRBIJA | PETAK 8.04.2011 | 10:31
EPS: Vetar donosi skuplju struju
IZVOR: BETA, TANJUG
Beograd -- Elektroprivreda Srbije saopštila je da nisu tačne ocene da će cena struje biti niža ukoliko se bude proizvodila iz energije vetra.


Iz EPS-a kažu da će to značiti upravo suprotno - struja proizvedena na taj način biće skuplja.

EPS podržava razvoj obnovljivih izvora energije, ali i upozorava da će priključivanje vetroelektrana na elektroenergetski sistem platiti građani Srbije, navodi se u saopštenju.

Kilovat-čas iz vetra, uz dodatne troškove za prenos kroz mrežu, dostići će 13,06 evro centi za kilovat-čas, što je 2,33 puta više od sadašnje prodajne cene struje EPS-a, koja iznosi 5,61 evrocenti bez PDV-a.

info sa - http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2011&mm=04&dd=08&nav_id=504853

Nisam c/p sve, dovoljno i ovo malo za gomilu budalaština.

Ja najveći deo struje trošim u plavoj i crvenoj tarifi, tako da moj kwh nije 5,5 centi nego u proseku oko 13-14 centi.

Blok tarifa krije pravu sliku. Ove lopovčine iz EPS-a kažu da je cena 5,61 evrocenti? Nema problema, evo mojih računa za januar i februar, neka mi svih 2400kwh obračunaju po toj ceni pa da odem da platim.

EPS se ponaša kao JAT pre dolaska lowcost prevoznika. JAT-u sad ne smeta da za Beč leti za 100 eur.

i*****. Fuj, fuj, fuj i monopoli i državne firme / javna preduzeća, nek sve ide k'vragu.
orion
Korisnikov avatar
Higher intermediate
Postovi: 1957
Pridružio se: Čet Sep 11, 2008 11:17 am
Lokacija: Beograd
Pohvaljen: 659
Pohvalio: 0

Postod orion » Pet Apr 15, 2011 10:51 am

Kartograf napisao:EPS se ponaša kao JAT pre dolaska lowcost prevoznika. JAT-u sad ne smeta da za Beč leti za 100 eur.

i*****. Fuj, fuj, fuj i monopoli i državne firme / javna preduzeća, nek sve ide k'vragu.

Јел то покушаваш да кажеш да би струја била јефтинија кад би се продао ЕПС?
boca-ica
Korisnikov avatar
Expert
Postovi: 8372
Pridružio se: Pet Apr 02, 2010 4:58 am
Kontakt:
Pohvaljen: 3077
Pohvalio: 747

Postod boca-ica » Pet Apr 15, 2011 10:05 pm

Ja shvatio da kaže da to treba dobro protresti i razjuriti a ostaviti one koj hoce da pošteno da rade a pri tome da imaju ponešto i u glavi
i dobar papir sa validnom stručnom diplomom.
Javna preduzeca su formirana od naroda za narodnu dobrobit a sad su za narodnu zlobit, pa čak i prema živtnoj sredini Taj isti EPS šta je uradio samo sa pepelištem i jalovištima čista zlobit i prema životnoj sredini. Al ajd da ne dužim ima tema o tome.
Poslednja izmena od boca-ica u Pet Apr 15, 2011 10:07 pm, izmenjeno 1 put ukupno.
postoji 1.000 razloga za necu, a 1 za hocu :)
Bulevarac
Korisnikov avatar
Advanced
Postovi: 2382
Pridružio se: Pet Dec 26, 2008 4:39 am
Kontakt:
Pohvaljen: 1299
Pohvalio: 1101

Postod Bulevarac » Ned Apr 17, 2011 3:31 am

SVE MANJE VOLONTERA NA UKLANJANJU SMEĆA
Čišćenje Južne Morave spalo na vojsku i komunalce


M.I. | 17. 04. 2011. - 00:02h | Komentara: 0
VRANJE – Za razliku od prethodnog dana, kada je obale Južne Morave kod Vranja čistilo oko 1.000 volontera, juče je na teren izašlo njih oko tri stotine. Uglavnom su na reci bili pripadnici Vojske Srbije i radnici Komunalnog preduzeća „Komrad“ i „Vodovoda“.
Slika

Čiščenje obala nastavlja se i danas
U lokalnoj samoupravi kažu da akcija neće trajati samo tri dana, kako je prvobitno planirano, već dok se smeće ne nađe tamo gde mu je mesto.

- Sutra su na redu obale u selima Ribince, Nerodovac, Pavlovac i Davidovac. Akcija će trajati sve dok se ne očisti i poslednji papir sa obala reke u vranjskom kraju, a u međuvremenu ćemo od države tražiti kontejnere za sela u dolini Južne Morave kako se ovakva situacija više ne bi ponavljala - kazao je juče Dragan Vasiljević, pomoćnik vranjskog gradonačelnika.

Prema podacima lokalne samouprave, 1.000 volentera je sa 10 kilometara obala Južne Morave, u selima Ćukovac, Topolac, Kumarevo i u Vranjskoj Banji, prikupilo 200 kubnih metara komunalnog smeća i oko 40 kubnih metara plastičnih flaša.

Međutim, dno reke ostalo je praktično netaknuto jer je na terenu nedostajalo vozilo „amfibija“. U lokalnoj samoupravi očekuju da će narednih dana ova mašina, koja podjednako dobro funkcioniše u vodi i na suvom, biti dopremljena u Vranje.

Aktivisti SEKOPAK-a su, inače, u selima pored reke podelili preko 1.000 kesa i plastičnih džakova sa upustvima za njihovo korišćenje, ali ta mera biće kratkog daha ukoliko se meštanima ne obezbede trajniji sudovi za odlaganje smeća.

info sa - http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/248496/Ciscenje-Juzne-Morave-spalo-na-vojsku-i-komunalce

p.s iskreno me cudi odakle i tih 300 ljudi.
Poslednja izmena od Bulevarac u Ned Apr 17, 2011 3:32 am, izmenjeno 1 put ukupno.
Bulevarac
Korisnikov avatar
Advanced
Postovi: 2382
Pridružio se: Pet Dec 26, 2008 4:39 am
Kontakt:
Pohvaljen: 1299
Pohvalio: 1101

Postod Bulevarac » Čet Apr 21, 2011 3:21 pm

DRUŠTVO| EKOLOGIJA| GOST AUTOR
„Otpad – šteta ili korist? Procenite sami."
UKinSerbia / 21.04.2011. u 13:07
KOMENTARI: 0ČITANOST: 79/PREPORUKE: 0/
Gost na blogu Britanske ambasade u Beogradu je Aleksandar Nedeljković, savetnik za strana ulaganja u oblasti upravljanja otpadom i obnovljivih izvora energije u Agenciji za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA) , I član delegacije koja je nedavno posetila region West Midlands.
Situacija u oblasti zaštite životne sredine i korišćenja obnovljivih izvora energije u Srbiji definitivno nije na zadovoljavajućem nivou. Otpad se danas u Srbiji sakuplja sa 70% teritorije, reciklira se svega 14% otpada, izgradnja regionalnih deponija ide vrlo sporo, a do sada na teritoriji Srbije ne postoji ni jedno postrojenje za proizvodnju energije iz otpada. Uzimajući ove činjenice u obzir, britanske agencije za promociju trgovine i investicija "UK Trade and Investment" je predložila Agenciji za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA) da zajedno organizujemo posetu delegacije iz Srbije Velikoj Britaniji, kako bi se članovi delegacije upoznali sa iskustvima koje ova zemlja ima u oblastima upravljanja otpadom, reciklažom, zaštitom životne sredine i korišćenjem obnovljivih izvora energije. Ova poseta je organizovana u regionu West Midlands čije je sedište grad Birmingham. Delegaciju Srbije su činili predstavnici nadležnih ministarstava (životne sredine i energetike), Pokrajinskog sekretarijata za životnu sredinu, lokalnih samouprava (grad Beograd i Pirot), SIEPA-e i javnog preduzeća Elektroprivreda Srbije.Ovom prilikom želeo bih da sa vama podelim moje impresije trodnevnog puta u Birmingem.

Dan 1: Interesantna prezentacija postrojenja za anaerobnu digestiju i uspostavljanje kontakata sa engleskim kompanijama
U 8:20 krenuli smo da posetimo postrojenje za anaerobnu digestiju kompanije BiogenGreenfinch. Nakon što smo došli u pogon kompanije, prvo što smo osetili je bio strašno neprijatan miris unutar samog postrojenja, ali smo se vrlo brzo navikli. Predstavnik kompanije (koja godišnje preradi 90.000 tona otpada od hrane, u tri ovakva postrojenja) nam je održao veoma interesantno predavanje o procesu anaerobne digestije, odnosno dobijanja gasa metana iz čvrstog organskog otpada, koji se potom koristi za proizvodnju električne i toplotne energije. Dok se kao nus proizvod dobija đubrivo koje se koristi u poljoprivredi.
Slika

Prema rečima predstavnika kompanije, ovakva postrojenja najčešće se grade u dva slučaja. Prvi je kad grupa poljoprivrednika, vrlo često okupljenih u zadruzi, pravi postrojenje za sopstvenu upotrebu, kako bi koristili otpad koji se stvara u procesu poljoprivredne proizvodnje. U tom slučaju se uglavnom u Velikoj Britaniji prave postrojenja od 100 kW do 1MW, čiji su troškovi od 500 hiljada funti do 2,5 miliona funti, gde je povraćaj investicije oko 5 godina. Drugi slučaj je kad preduzeća koja žele da se bave proizvodnjom električne i toplotne energije, prave komercijalna postrojenja. Ovakva postrojenja kao ulaznu sirovinu imaju otpad od hrane ili neku vrstu poljoprivrednog otpada. Veličina takvih postrojenja u Velikoj Britaniji su od 1 MW do 2 MW, a cene se kreću od 5 do 10 miliona funti. Povraćaj investicije za ovakva postrojenja je obično oko 2,5 - 3 godine. Za ovakva komercijalna postrojenja je potrebno između 30.000 i 40.000 t godišnje otpada od hrane. Na kraju, razgovora je kompanija potvrdila da je ova tehnologija poznata već duži niz godina i da nisu imali problema sa dobijanjem dozvola za rad ovog postrojenja.
Slika

Nakon veoma zanimljive prezentacije, vratili smo se nazad u Birmingem gde je engleska agencija Advantage West Midlands organizovala sastanak naše delegacije sa kompanijama iz regiona. Svi predstavnici naše delegacije su predstavili institucije iz kojih dolaze i planove za buduće projekte koji se planiraju. Potom su predstavnici kompanija iz regiona West Midlands prezentovali aktivnosti kojima se bave.
Slika

Na kraju su bili organizovani bilateralni sastanci na kojima su kompanije iz Velike Britanije postavljale konkretna pitanja u vezi projekata u Srbiji. Opšti zaključak je bio da bi bilo odlično da se u junu ove godine organizuje uzvratna poseta, gde bi kompanije iz ovog regiona došle i na licu mesta se upoznale sa situacijom u Srbiji.
Posle napornog dana imali smo malo vremena da prošetamo centrom Birmingema i osetimo bar delić atmosfere ovog engleskog grada.
Slika

Dan 2: 3 kompanije, 3 oblasti, 3 fantastična utiska
Za taj dan je bio predviđen veoma raznolik program pošto je trebalo da obiđemo tri kompanije, koje se bave sa tri potpuno različite oblasti. Prva poseta je bila kompaniji Eccleshall Biomass Power Station u seocetu Eccleshall koje ima nešto više od 6.000 stanovnika. Ovo mesto je poznato u Velikoj Britaniji kao prvo mesto koje je energetski neutralno baš iz razloga što poseduje postrojenje za proizvodnju električne i toplotne energije iz biomase snage 2,6 MW koje zadovolji godišnju potrebu za strujom celokupnog sela. Godišnja proizvodnja električne energije (koja se generiše iz kotlova koji rade na paru) u ovom postrojenju je oko 20,000 MWh godišnje. Zanimljiv podatak je da se svakim satom rada ovog postrojenja sačuva 1 tona CO2 koja bi se proizvela u slučaju da se električna energija proizvela iz fosilnih goriva. Osim proizvodnje električne energije, kompanija godišnje proizvede i 1.100 tona đubriva koje se koristi za đubrenje lokalnih njiva. Kompanija godišnje troši oko 25.000 tona biomase koja se delom prikuplja sa oranica u radijusu od 25 km oko postrojenja, zatim piljevine koju dobijaju iz lokalne pilane i baštenskog otpada koje sakuplja lokalno komunalno preduzeće. Ovo postrojenje je dizajnirala kompanija Talbott's Biomass Power koja je do sada instalirala oko 3.000 postrojenja ove vrste.
Nakon obilaska pogona imali smo priliku da popričamo sa vlasnikom ovog postrojenja. „Velika istina", kako nam je rekao, „je da će većina kompanija koje pokušaju nešto slično imati problem sa 'komšijama' jer ljudi ne znaju o kakvim se postrojenjima radi i vrlo često prave probleme tamo gde ne bi trebalo". „Baš iz tog razloga," naglasio je," treba komšije i sve bitne zainteresovane strane od samog početka uključiti u proces planiranja i sprovođenja projekta, kao i redovno ih obaveštavati o napredovanju projekta, jer samo tako ćete uspeti da projekat završite na vreme bez nepredviđenih troškova". Takođe, veoma važan savet je bio da u slučaju da se grade ovakva postrojenja treba veoma paziti gde se nalazi najbliža trafostanica koja ima dovoljnu snagu da primi struju u sistem, jer se u njihovom primeru pokazalo da su veoma veliki troškovi bili da se postrojenje poveže sa trafostanicom koja nije bila dovoljno blizu postrojenja. Na pitanje kakva je procedura u Velikoj Britaniji za dobijanje dozvola i koliko traje, dobili smo odgovor da treba sakupiti dosta dokumentacije, ali da kad se sakupe svi potrebni papiri, sva tela koja treba da daju licence i dozvole okupe se u jednoj prostoriji i potom se dokumenta izdaju na licu mesta. To je bila dobra ideja sa kojom smo krenuli dalje na put. Možda bi tako nešto moglo i u Srbiji da se primeni, kako bismo smanjili šetanje investitora od jednog do drugog šaltera, od jedne do druge institucije. Bilo bi u svakom slučaju interesantno da se proba kao model u nekoj manjoj samoupravi.
Nakon posete postrojenju za proizvodnju električne i toplotne energije iz biomase, uputili smo se do postrojenja za sortiranje otpada Pure Recycling Warwick Ltd. Princip rada ovog postrojenja jeste sledeći: kamion sa otpadom dođe na kapiju postrojenja, izbaci nerazvrstani otpad, a na kraju procesa izađu mehaničkim putem razvrstane sekundarne sirovine, sa preciznošću od 99%. Na početku procesa prvo se odvaja staklo, a potom papir, koji se razvrstava na nekoliko podgrupa. Zatim se magnetima izdvajaju aluminijum i gvožđe. Na kraju se odvaja pet ambalaža i to u 3 različite kategorije, u zavisnosti od kvaliteta peta. Na kraju procesa se sve sekundarne sirovine (osim stakla) baliraju i takve odnose u skladište. Ovo postrojenje je koštalo oko 10 miliona funti, ali su nam predstavnici kompanije rekli da je to vrlo isplativ posao pogotovo u Velikoj Britaniji gde cena sekundarnih sirovina raste iz godine u godinu.
Slika

Nakon ove posete svi su bili veoma ushićeni kako se jednostavnim mehaničkim procesima dođe do tolike čistoće sekundarnih sirovima koje su potom odmah spremne za reciklažu. U suštini ukoliko opštine imaju ovakvu vrstu postrojenja primarnu separaciju u domaćinstvima nije ni potrebno raditi već sve može da se kamionima dovozi u ovakva postrojenja koja urade kompletan proces separacije. Vrlo interesantna tehnologija i siguran sam da bi mogla da bude vrlo korisna u procesu obezbeđivanja dostupnosti sekundarnih sirovina u Srbiji, što je jedan od osnovnih preduslova za ozbiljniji razvoj industrije reciklaže u Srbiji.
Put nas je poveo ka sedištu kompanije ARUP koja se specijalizovala za konsultantske usluge u oblasti rešenja za energetsku efikasnost i zaštitu životne sredine. Stigavši u jednu od najmoderanijih pametnih i energetski efikasnih poslovnih zgrada u ovom regionu, imali smo priliku da čujemo prezentaciju o trendovima u oblasti zaštite životne sredine i korišćenja obnovljivih izvora energije. Zatim smo obišli prostorije firme i dobili praktičan uvid u to šta znači energetski efikasna i pametna poslovna zgrada koja je prilagođena potrebama zaposlenih u cilju maksimizacije njihovih performansi i zadovoljstva na radnom mestu.
Dan 3: „Grand finale"
Ako smo mislili da smo u prva dva dana videli fantastične stvari, onda je poslednji dan bio stvarno za pamćenje. Pre odlaska za Beograd, organizatori su nas odveli u posetu najvećem waste-to-energy postrojenju u ovom regionu koje su zajedničkim ulaganjima izgradili grad Birmingem i francuska kompanija za upravljanje otpadom Veolia. Ovo velelepno postrojenje snage 25 MW godišnje spali 350.000 tona otpada i proizvede električnu energiju za 25.000 domaćinstava u Birmingemu.
Ukupna investicija je oko 100 miliona funti, što na duži rok ipak nije predstavljalo veliko opterećenje za poreske obveznike iz ovog regiona. Posebno interesantan je bio deo postrojenja koji je zadužen za sakupljanje sekundarnih sirovina. U ovaj deo postrojenja građani dolaze sami iz svih delova Birmingema da bi na odgovarajući način predali otpad koji može da se reciklira. Upravnik postrojenja nam je rekao da vikendom redovi automobila budu i po dva kilometra, tako da građani čekaju i po sat-dva da dođu na red da odlože svoj otpad.
Slika

Odmah sam postavio pitanje kolike su cene ovih sekundarnih sirovina i kako ih meriti, pošto nisam video da građani mere težinu otpada pre odlaganja. Na to sam dobio odgovor da se odlaganje ovog otpada ništa ne plaća i da su građani samosvesni da je to što rade dobro za njihovu okolinu, pa da zato dolaze i na odgovarajući način odlažu otpad koji se može ponovo reciklirati. Na kraju je još zaključio da postoji dve vrste razmišljanja i načina da motivišete građane na ovako nešto. Jedan je da im uvedete drakonske kazne i veoma rigorozne kontrole. Drugi način je edukacija. Prema njegovim rečima, Birmingem se odlučio za ovaj drugi i edukacija je značajna stavka,koju grad Birmingem svake godine izdvaja iz budžeta kako bi edukovao mlade o načinima pravilnog ponašanja prema životnoj sredini i kako da je čuvaju.
Slika
Njegove reči i uputstva kako da se ophodimo prema životnoj sredini su mi ostale dugo urezane u pamćenje po povratku u Srbiju. Razmišljao sam kako je moguće da toliko nemamo osećaj za životnu sredinu, da toliko ne možemo da prepoznamo da otpad može da bude vrlo korisna sirovina i da toliko ne razmišljamo o tome šta će se desiti našoj ili njihovoj deci ako nastavimo ovako da radimo. U svakom slučaju, rešenje leži u nama i jedini način da damo pozitivne odgovore na ova pitanja je da svi činioci društva shvate da je čuvanje životne sredine neminovnost i da u tom procesu moramo da učestvujemo svi. Ja ću definitivno u tom procesu dati svoj doprinos. Nadam se da ćete i vi.

info sa - http://blog.b92.net/text/17758/%E2%80%9EOtpad-%E2%80%93-steta-ili-korist-Procenite-sami/
Bulevarac
Korisnikov avatar
Advanced
Postovi: 2382
Pridružio se: Pet Dec 26, 2008 4:39 am
Kontakt:
Pohvaljen: 1299
Pohvalio: 1101

Postod Bulevarac » Pet Apr 22, 2011 4:18 pm

PONEDELJAK 15.12.2008 | 18:15
Trka za novcem je zla kob za netaknutu prirodu
IZVOR: B92 | ALEKSANDRA STANKOVIĆ
Mihajlo je zagledan u pašnjake ispod Midžora, na kojima je proveo čitav svoj život. Krajem leta, ljudi iz grada dolaze da beru divlje borovnice, maline i kupine. Meštani kažu da snaga domaćih lekovitih trava najbolje može da se oseti u ukusu ovčijeg mleka od koga se pravi tvrdi sir – kačkavalj.

Voda koja teče sa planinskih vrhova toliko je čista da se može piti iz reka, u kojima žive retke vrste pastrmke. One se ulivaju u veštačko jezero Zavoj, koje je dovoljno veliko da podmiri potrebe oko 2 miliona od ukupno 7,5 miliona stanovnika Srbije. Upravo zbog svog prirodnog bogatstva, područje Stare planine proglašeno je najvećim parkom prirode u Srbiji.

Ipak, nije sve tako sjajno na Staroj planini, kako na srpskoj strani tako i sa druge strane granice u susednoj Bugarskoj. Industrijalizacija posle Drugog svetskog rata u dve komunističke države dovela je do nasilnog iseljavanja stanovništva usled čega su se ispraznila živopisna sela na Staroj planini. Ali, to će se uskoro promeniti.

Hvala, ali ne treba nam još jedan Kopaonik

Nova prozapadna srpska vlada odlučna je u nameri da udahne novi život Staroj planini, ali neće ulagati u ono po čemu su staroplaninska sela bila čuvena u prošlosti, kao što su stočarstvo, mlečni proizvodi i tkanje ćilima, već u izgradnju velikog zimskog kompleksa koji bi mogao da primi do 40 000 posetilaca.

Ekolozi su zabrinuti zbog toga što će većina skijaških staza biti izgrađena u područjima koja su zaštićena zakonom kao staništa retkih i ugroženih biljnih i životinjskih vrsta. I uprkos upozorenjima Zavoda za zaštitu prirode da se time krši šest zakona, kao što su zakoni o zaštiti retkih vrsta, šuma i vodotokova, Beograd je odlučan u nameri da sprovede svoj projekat.

Goran Mijić iz sela Topli Do nije impresioniran. „Kakav turistički centar?“ pita on. „Sad je kasno za to. Ovde više nema ljudi!“ Drugi meštani zabrinuto vrte glavom i pitaju se kako to skijaški centar može da oživi njihovu zajednicu u odumiranju. „U našim selima nema ničega što bi privuklo turiste“, kažu oni. Najviše ih brine šta će se dogoditi sa njihovim planinskim izvorima.

Na drugoj strani planinskog vrha Babin zub, gde će se graditi skijaški centar, u selu Balta Berilovac, seljani poseduju hektare zemlje koja do juče nije vredela ništa. Sada su cene višestruko skočile jer kolaju glasine o bogatim tajkunima koji otkupljuju velike površine zemlje u tom kraju.
Slika

Dunavka Božinović, lokalna policajka, želela bi da se Stara planina sačuva. Ipak, ona planira da proda deo od svojih 18 hektara zemlje da bi kupila stan u Nišu gde će njena deca da idu na studije. „Ako se Stara planina uništi, to će biti zbog toga što smo siromašni!“ kaže ona.

Nadležni u Ministarstvu za ekonomiju i regionalni razvoj Srbije zaklinju se da će strogo poštovati zakon i da će o zaštiti prirode voditi računa. Međutim, u septembru 2006. godine, nekoliko ministara, uključujući i ministra ekonomije Mlađana Dinkića, inače ljubitelja skijanja, svečano je otvorilo radove na novoj ski stazi ispod Babinog zuba.

Tokom izgradnje uništeni su veliki šumski kompleksi pa su planinske bujice sledećeg proleća odnele ogoljeno zemljište i napravile velike kratere. Poremećena je mikroklima, a ozbiljno je ugrožena najmanje jedna endemska vrsta, Campanula calycialata, ili „krilasti zvončić“.

Vladini zvaničnici se brane tvrdeći da je izgradnja ski staze prvi korak ka oživljavanju ekonomije. „Turistički centar na Staroj planini je projekat od nacionalnog interesa, a prva izgrađena staza bila je pokazna vežba za buduće investitore“, kaže državni sekretar za turizam Goran Petković. On naglašava da su prilikom planiranja izgradnje turističkog kompleksa zvaničnici konsultovali stručnu instituciju koja se bavi zaštitom životne sredine i da su svi njihovi uslovi ispunjeni.

Izgradnja turističkog centra takođe je dobila blagoslov opštinskih zvaničnika. Gradimir Živković, predsednik opštine Knjaževac, kaže da briga za prirodnu okolinu ne sme da sputa razvoj opštine. „Između prirode i čoveka mora da se postigne ravnoteža“, smatra on. „Ako je nekome cilj očuvanje prirode bez razvoja, onda možemo svi iz Knjaževca da se preselimo u nekoliko solitera u Beogradu, i onda naučnici mogu na miru da proučavaju biljčice i životinje“.

Međutim, Lidija Amidžić, direktorka Zavoda za zaštitu prirode, ne slaže se s takvim stavom i odbacuje tvrdnje da je vlada konsultovala relevantne eksperte. „Izgradnja turističke infrastrukture, kako je planirana sada, je protivzakonita!“ kaže ona.
Slika

Protivnici plana smatraju da ulaganje u zimski turizam nije opravdano, jer je zbog klimatskih promena na planinama sve manje snega. Oni ukazuju da se čak i ski centri u Alpima, koji su viši i nalaze se severnije od Stare planine, već suočavaju sa ovim problemom.

„Za proizvodnju veštačkog snega u austrijskim Alpima potroši se količina vode jednaka potrošnji pola miliona domaćinstava“, kaže Mihael Rajšer, stručnjak za vode u regionalnoj vladi u Tirolu. „Kako se i dalje gradi turistička infrastruktura, potrebe za energijom i vodom su sve veće“, dodaje on.

Pored toga, ekolozi smatraju da je veštački sneg loše rešenje jer narušava režim podzemnih voda i utiče na ekosisteme. On se duže zadržava na zemlji od prirodnog, zbog čega se remeti period vegetacije. Neka mesta u Alpima gde se dugo pravi veštački sneg, sada su gola.

Konačnu ocenu o tome da li se planom za izgradnju turističkog centra na samom vrhu Stare planine narušava priroda trebalo bi da dâ Ministarstvo za zaštitu životne sredine. Dušan Pajkić, pomoćnik ministra, priznaje: „Životna sredina uglavnom je prepuštena sama sebi. Možda bismo upravo novcem od turizma mogli da finansiramo zaštitu prirode“.

Ekolozi, pak, smatraju da ako se graditeljima dopusti da završe projekat neće više imati šta da se štiti. Oni navode primer Kopaonika, najvećeg zimskog centra u Srbiji, gde su tokom osamdesetih godina u blizini planinskih vrhova izgrađeni turistički kompleksi. Lokalno stanovništvo od njih nema mnogo koristi jer vlasnici iz gradova retko angažuju meštane za rad u turističkom centru. Najveća planinska reka zagađena je jer se otpadne vode ne prečišćavaju.

Ekolozi veruju da će na sličan način biti ugrožene i rezerve pitke vode u veštačkom jezeru Zavoj, koje već zagađuju motorni čamci i kanalizacija koja se izliva iz nelegalno izgrađenih vikendica.

EU obuzdava Bugarsku

Mnogi investitori vide jednu od najmlađih članica Evropske unije, Bugarsku, kao raj za ulaganje u turizam. Gradi se svuda, od najviših planinskih vrhova do obale Crnog mora. Međutim, mnoge skijaške staze i hoteli izgrađeni su bez građevinskih dozvola i tako uništili delove nacionalnog parka na planini Pirin koji je pod zaštitom UNESCO-a.

Prema programu Evropske komisije za zaštitu životne sredine „Natura 2000“, mesta koja su staništa retkih vrsta nalaze se pod strogim režimom zaštite. Međutim, Bugarska nije bila voljna da se u potpunosti povinuje ovim propisima. Na primer, bugarske vlasti su pojas oko nacionalnog parka Rila izuzele iz programa „Natura 2000“ kako bi na tom području bila dozvoljena gradnja.

U junu 2008. godine, stigla su prva upozorenja Evropske komisije da Bugarska krši Direktivu o zaštiti ptica, koja obavezuje zemlje Evropske unije da odrede odgovarajuće lokacije kao „oblasti posebne zaštite“ namenjene očuvanju divljih ptičijih vrsta.

Bugarska strana Stare planine, jednako opustela kao i obronci na srpskoj strani, takođe je meta investitora. Mala opština Berkovica, koja se ugnezdila na obroncima Stare planine, svoj spas vidi u skijaškim centrima. Iz svoje skromne kancelarije, Ivan Ivanov, zamenik predsednika opštine Berkovica, s nadom pokazuje na planinski vrh Kom, njegov adut za razvoj zimskog turizma.

Međutim, ulaskom Bugarske u Evropsku uniju pojedine stvari počele su da se komplikuju. „Natura 2000 nam vezuje ruke“, žali se Ivanov. „Trebalo je da počnemo da gradimo prošle godine, ali je zbog tog programa sve stalo“.
Slika

„Deo teritorije je zaštićen zbog medveda, a njih ovde nismo videli decenijama“, nastavlja on. „Jedna zona zaštićena je zbog retke vrste ptica. Seljaci u toj zoni ne smeju da koriste poljoprivrednu mehanizaciju da ih ne bi uznemirili. Međutim, svake godine veliki broj tih istih ptica nastrada od dalekovoda!“

Poučeni lošim iskustvima na drugim planinama, ekolozi se žestoko protive planovima opštine Berkovica da se izgradi skijaški centar. Upozoravaju da će izgradnja smeštajnih kapaciteta blizu planinskih vrhova, a daleko od postojećih naselja, ugroziti prirodu, a da lokalna zajednica od toga neće imati nikakve koristi.

Petar Penčev, predsednik asocijacije ekoloških organizacija u Bugarskoj, kaže da se mnoge opštine u toj zemlji ponašaju kao feudalci i da na svojoj teritoriji čine šta im je volja. „Dozvoljavaju investitorima da grade u zaštićenim zonama i nacionalnim parkovima, a korumpirani državni činovnici pred tim zatvaraju oči!“, kaže Penčev.

Bliska saradnja sa prirodom u Austriji

Austrijska alpska sela dobro žive od turizma koji ne nanosi veliku štetu prirodnom okruženju. Divlje deponije ovde su nezamislive, a sva otpadna voda se prečišćava pa su reke nezagađene. Većina turističkih centara, za razliku od onih kakvi se planiraju u Srbiji, nalaze se u selima u podnožju planina.

Olga Landerer, poreklom Čehinja, živi u selu Kuhtai i radi na održavanju lokalne žičare. „Ovde priroda nije ugrožena“, kaže Olga, dok pokazuje alpsku ružu, koja raste praktično iz stene, i obližnju jazbinu planinske lisice.

Očuvanje netaknute prirode misija je Austrijskog alpskog kluba, osnovanog 1862. godine, čije je sedište Insbruku. „Političari nas ne vole jer smatraju da smo protiv razvoja“, kaže Peter Haslaher, član ovog kluba.

„Mi se zapravo zalažemo za razvoj, ali ne po cenu ugrožavanja prirode“. On s ponosom ukazuje na milione evra koje su za razvoj seoskog turizma, planinarenja i poljoprivrede u Alpima obezbedili austrijska vlada i Evropska unija. „Zašto ulagati u skijanje kada je snega svake godine sve manje?“, pita se Peter.

Doduše, pritisak na Alpe nije nestao. Upravo zbog nedostatka snega, investitori vrše pritisak na regionalnu vladu u Tirolu da se ski staze i hoteli grade na sve većim nadmorskim visinama, čak i na glečerima, koji su pod zaštitom domaćih i evropskih propisa.

Dobra strana austrijskog članstva u Evropskoj uniji, makar što se tiče „zelenih“ nevladinih organizacija, jeste to što one imaju kome da se obrate ukoliko smatraju da domaći političari ne poštuju pravila.

Mihael Rajšer iz regionalne vlade u Tirolu objašnjava da o svakom infrastrukturnom projektu u Alpima svoju ocenu najpre mora da dâ nezavisno stručno telo.

Tirolska vlada takođe nastoji da smanji negativan uticaj infrastrukturnih projekata na prirodu. „Ukoliko je neminovno da se prilikom izgradnje narušava priroda, investitor je dužan da na drugom mestu uloži u nešto što je za nju korisno kako bi se postigla ravnoteža“, kaže Rajšer.

Šta se dešava s našom vodom?

Dok razvijene zemlje nastoje da smanje emisiju ugljen dioksida i koriste u većoj meri obnovljive izvore energije, Srbija u tome znatno zaostaje. Osim zabrinutosti oko izgradnje ski centra, meštani naselja na Staroj planini takođe brinu zbog gubitka vode koju koristi hidrocentrala Pirot.

Za razliku od Srbije, susedne Hrvatska i Crna Gora, iako nisu države članice, nakon upozorenja Evropske unije odustale su od izgradnje novih hidroelektrana na rekama Tari i Dravi. Da je Srbija u Evropskoj uniji, Toplodolska reka ostala bi netaknuta. Prema Okvirnoj direktivi Evropske komisije o vodama iz oktobra 2000. godine, zabranjeno je na bilo koji način koristiti do sada netaknute reke, između ostalog, i za proizvodnju električne energije. „Bolje je efikasno korišćenje energije nego izgradnja brane na preostalih nekoliko vodotokova“, kaže Gerhard Egar iz bečke kancelarije „World Wildlife Organization“. „Ako i njih iskoristimo, već 2020. godine imaćemo isti problem jer se potrebe za energijom povećavaju, pa je bolje sa štednjom početi sada“.

Na Staroj planini teku dve reke, Visočica i Toplodolska reka, koje se spajaju i čine reku Temšticu. Brana, izgrađena 1990. godine, blokirala je tok reke Visočice kako bi se voda skrenula ka hidroelektrani Pirot. Izgradnjom novog tunela, uprava ove hidroelektrane namerava da skrene i vodu Toplodolske reke.

Protiv ovog plana obližnje hidroelektrane meštani se bore već 18 godina, delom zbog toga što je količina vode u koritu Visočice sada toliko mala da ugrožava opstanak živog sveta u njoj. Ipak, radovi na izgradnji novog tunela su već počeli, ali bez građevinske dozvole. „Tada se mnogo toga gradilo bez dozvola“, objašnjava Jovica Stevčić, generalni direktor hidroelektrane.

Vremena su se promenila, ali izgradnja tunela je nastavljena sve dok lokalna vlast u gradu Pirotu, na čijoj teritoriji se odvijaju radovi, nije odlučila da zaustavi projekat. Međutim, i dalje je nejasno zašto je Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) odobrila kredit hidroelektrani od 12 miliona evra u 2002. godini za izgradnju tunela za koji ne postoji građevinska dozvola.

Republičke vlasti snažno podržavaju napore da se poveća proizvodnja električne energije u Srbiji, i zbog toga uglavnom ignorišu pritužbe lokalne zajednice. Meštani se sa gorčinom sećaju kako je izgledala reka Temštica pre nego što joj je oduzeta veća pritoka. „Sve je obezvođeno i obezvređeno“, kaže Radivoje Nikolić, koji je često provodio leta u kanjonu Temštice. „Nestalo je pola reke. Oni moraju da vrate vodu u korito, a ne da uzmu i ovo malo što je ostalo“.

Dušan Mitić, odbornik u pirotskoj skupštini i član gradske vlade, bori se da spase Toplodolsku reku. Njegova borba posebno je teška u Srbiji, u kojoj pravni sistem loše funkcioniše i gde je javno mnjenje uspavano u pogledu „zelenih“ tema. Uprkos tome, Mitić je uspeo da podigne svest javnosti o ovom problemu.

Njegov najjači argument protiv hidroelektrane je činjenica da Srbija ima najveći gubitak električne energije u mreži za prenos i distribuciju u Evropi. „Sa svakim procentom smanjenja gubitka električne energije spasava se 16 Toplodolskih reka!“, tvrdi Mitić.

Dok Staru planinu u Srbiji ugrožavaju ambiciozni projekti koji su očigledno suprotni postojećim zakonima, s druge strane granice u Bugarskoj, Evropska unija preti da će zemlji uskratiti namenske fondove, i to daje rezultate. Jedina šansa za Staru planinu takođe je pritisak na Srbiju koja se nalazi na putu pridruživanja Evropskoj uniji. Bez toga, kad Srbija ostvari svoj san i uđe u EU, za Staru planinu može da bude prekasno. Članak je napisan u avgustu 2008. godine u okviru programa Balkan Fellowship for Journalistic Excellence 2008.

info sa - http://www.b92.net/biz/fokus/analiza.php?yyyy=2008&mm=12&nav_id=334375
boca-ica
Korisnikov avatar
Expert
Postovi: 8372
Pridružio se: Pet Apr 02, 2010 4:58 am
Kontakt:
Pohvaljen: 3077
Pohvalio: 747

Postod boca-ica » Pet Apr 22, 2011 4:49 pm

Bulevarac odličan tekst, :)
pored svega što sam saznao iz njega, prenerazio sam se pročitavši rečenicu
,,Srbija ima najveći gubitak električne energije u mreži za prenos i distribuciju u Evropi.,,
pa za to, nečija ja**ja upravo treba spržiti tom strujom pre uvrtanja i otsecanja.... ovolika razna poskupljenja struje a da se ništa ne ulaže u sprečavanje gubitaka ... pa još malvrzacije sa TENTom strašno ...šta ja**ja električna stolica je malo za takvo ponašanje ... :rant:
Poslednja izmena od boca-ica u Pet Apr 22, 2011 4:54 pm, izmenjeno 1 put ukupno.
postoji 1.000 razloga za necu, a 1 za hocu :)

Povratak na “Zeleni forum”

Ko je OnLine

Korisnika u ovom forumu: Nema registrovanih korisnika i 7 gosta