Košutnjak

Javni parkovi, zelenilo i ekologija Beograda

Moderator: Igor

Ksenija
Korisnikov avatar
Higher intermediate
Postovi: 668
Pridružio se: Pon Jan 11, 2016 2:09 am
Kontakt:
Pohvaljen: 658
Pohvalio: 2017

Re: Košutnjak

Postod Ksenija » Ned Okt 15, 2017 9:32 pm

astrodule » Pet Okt 13, 2017 5:18 pm napisao:Danas sam "izneverovao" šta mi se desilo u Košutnjaku.

Uvek kada trčim na stazi ostavim pored neke sprave flašicu sa napitkom (dekstroza, malo soli i malo cedevite).
Danas, posle prvog kruga, vidim da je nema. Pomislim, možda sam se zeznuo i ostavio na prethodnoj stanici sa spravama. U sledećem krugu vidim da je nema na prethodnoj, i stanem i pogledam okolo, i na kraju pogledam u kantu. Ladno je neko popio i bacio flašu. Nije prosuo jer bih video vlažnu mrlju na zemlji oko kante. Kanta je neposredno pored sprava, na 1m od mesta gde sam ostavio flašicu.

Boja napitka je bila bledo žuta, flašica je od Akva vive, znači nije neko mogao da se zezne i popije misleći da je njegova flaša.

Na stazi su bili samo trkači i šetači. Nema cigana ni skitnica.


Ovo je tako potresna priča da sam se preznojila. Odoh zapaliti jednu da se smirim.
Bre Dule, pa kako to da ostavljaš flašice sa papicom "na izvolte"? :lol:

I onda napadneš nekoga zbog tobož rasizma, antisematizma a ovamo - nije Rom a ni skitnica (Srbin skitnica ili neki drugi, svejedno je ako nema šta da jede on ima samo jedno ime).

Košutnjak je divno izletište koje retko posećujem osim zimi kada napada sneg pa se spuštam saonicama niz breg.
astrodule
Korisnikov avatar
Expert
Postovi: 6135
Pridružio se: Sre Avg 05, 2009 12:39 pm
Lokacija: Novi Beograd
Kontakt:
Pohvaljen: 4538
Pohvalio: 913

Re: Košutnjak

Postod astrodule » Ned Okt 15, 2017 9:48 pm

"Svi znamo ko voli da krade" reče Bata Stojković u "Ko to tamo peva" svojevremeno, ali da danas snimaju, tu rečenicu bi morali da izbace.

Sneg, zima, trčanje kroz šumu utabanim stazama, dok škripi sneg pod patikama. Imamo Košutnjak tako blizu (fizički), ali nekima je tako daleko (u glavi).
Stvari koje me nerviraju:
1. Roditelji koji sa decom prelaze na crveno
2. Nepropisno parkiranje iako parking postoji na manje od 100m
Duletov blog
Ksenija
Korisnikov avatar
Higher intermediate
Postovi: 668
Pridružio se: Pon Jan 11, 2016 2:09 am
Kontakt:
Pohvaljen: 658
Pohvalio: 2017

Re: Košutnjak

Postod Ksenija » Ned Okt 15, 2017 9:59 pm

Eto vidiš, u filmu bi izbacio rečenicu a ovde je koristiš. Kako da tumačim tvoju misao ili da je uopšte ne tumačim? Često si prilično zagonetan a evo sada pomalo romantičan, patetičan ali i ironičan.

Niz padinu u Košutnjaku se spuštam saonicama, ne idem peške, draži mi je Topčider. Ok? ;)
astrodule
Korisnikov avatar
Expert
Postovi: 6135
Pridružio se: Sre Avg 05, 2009 12:39 pm
Lokacija: Novi Beograd
Kontakt:
Pohvaljen: 4538
Pohvalio: 913

Re: Košutnjak

Postod astrodule » Ned Okt 15, 2017 10:17 pm

Ja ne bih izbacio tu rečenicu, ali bi producenti pod pritiskom raznih NVO to morali da urade.

Mali of, ali toliko je ludilo zavladalo da mora svaka reč da se važe i da ne sme da se kaže ciganin jer će neko da se uvredi (a najmanje Romi koji sebe tako i nazivaju)
Stvari koje me nerviraju:
1. Roditelji koji sa decom prelaze na crveno
2. Nepropisno parkiranje iako parking postoji na manje od 100m
Duletov blog
Ksenija
Korisnikov avatar
Higher intermediate
Postovi: 668
Pridružio se: Pon Jan 11, 2016 2:09 am
Kontakt:
Pohvaljen: 658
Pohvalio: 2017

Re: Košutnjak

Postod Ksenija » Ned Okt 15, 2017 10:49 pm

Ti ne bi izbacio tu rečenicu? Ne bi?! :shock:

Kratak odlomak iz zbirke pesama Miroslava Antića "Garavi sokak"
I ja, evo, već godinama lutam i izmišljam pesme Roma. Romi – to je isto što i Cigani, samo što na ciganskom Romalen znači i: ljudi. I uvek se piše velikim slovom.

Ceo predgovor:
Spoiler!
Kad sam bio garav

U ona davna i daleka vremena, kad sam bio dečak, imao sam u osnovnoj školi druga Mileta Petrovića, malog buljookog Ciganina, koga su zvali Mile Glupavi, ili kako se to na ciganskom kaže: Mile Dileja. Mnogi Cigani zovu se Nikolići, Petrovići ili Jovanovići, mnogi se i danas zovu Mile, ali onaj moj drug, onakav Mile Dileja, bio je ipak, i ostao, nešto drukčije od svih ostalih.

Ubili su ga fašisti 1942. godine u drugom svetskom ratu. Sahranjen je negdje ka selu Jabuci, kod Pančeva, u veliku zajedničku grobnicu bezimenih žrtava. Dve humke u ravnici, na dnu negdašnjeg Panonskog mora, liče na dva ostrva koje zapljuskuje veliko nisko nebo južnog Banata. Ponekad tamo odem, zapalim sveću i plačem. A meni se još i sad učini da Mileta ponekad sretnem. U gradskoj vrevi. U metežu autobuskih stanica ili aerodroma. Na obalama reka kraj kojih me nose brodovi. Na pustim poljanama u predvečerja, kad provirim kroz okno voza. Kroz vazduh, blag i pepeljast kao svila, ide čerga. A za njom, na pedeset koraka, providan kao staklo: Mile. Kad voze zađe za okuku, a on, kao da nadrasta krošnje, rasplinjuje se i pretvara u veliki beli oblak. I tako usamljen, dugo još lebdi na južnom nebu.

Iako najmanji u razredu, Mile je uvek sedeo u poslednjoj klupi kao da nekom smeta, kao da je nešto drugo nego ostala deca. Tukli su ga svi redom, bez razloga, prosto zato što je Ciganin. Kad god neko nešto ukrade, Mile je dobijao batine ni kriv ni dužan. A vladalo je verovanje da je urokljiv, zbog zrikavih očiju, i da se noću druži s đavolima.

Jednog dana, kad je sve to prevršilo meru, premestio sam Mileta kod sebe u prvu klupu i potukao se zbog njega do krvi. Proglasio sam ga za svog druga. Pravio sam se da sam i ja razrok kad smo plašili drugu decu. Naučio me je ciganski, pa smo nas dvojica govorili nešto što niko ne razume, i bili važni i tajanstveni.

Bio sam dosta nežan dečak, plavokos i kukavica, ali odjednom se u meni probudio neki vrag i ja sam tukao sve redom, čak i one najjače. Danima sam dolazio kući raskrvavljen i pocepan. Šutirali su mi torbu po blatu. Napadala su me ponekad i petorica. Ali izdržao sam.

Mile me je obožavao. Počeo je da krade zbog mene gumice, boljice, užine, olovke… i donosio mi sa nekom čudnom psećom vernošću. Imao sam zbog toga mnogo neprilika, jer morao sam sve te stvari posle krišom da vraćam, da ga ne uvredim. A vraćati je ponekad mnogo teže nego krasti. Mile Dileja je bio najveći pesnik koga sam poznavao u detinjstvu. Izmišljao je za mene ciganske pesme na već poznate melodije, prerađivao one stare koje je slušao od mame i bake, i dugo smo, danima, pamtim to kao iz neke čudne magle, dugo smo govorili o neobičnim svetovima bilja i životinja, o zlom duhu Čohana što jede decu, o snovima i kletvama, o čergama i skitnjama, i gorko, i šeretski, i tužno, i bezobrazno. Jednog dana rekao mi je svoju tajnu: loš đak je zato što ne može da misli, a da ne peva. Kad bi mogao, rekao je, da otpeva sve svoje lekcije, i zemljopis, i poznavanje prirode, i tablicu množenja, ali da sve to izvrne kako se njemu čini da je lepše, bio bi najbolji đak u razredu.

Onda je došao rat. Došlo je strašno Čohano, koga se plaše i deca i odrasli Cigani. Probajte ako ne verujete: to je nešto u krvi. Čudno. Idite u neku cigansku kuću i, kad dete u kolevci plače, dete koje još ne zna ni da govori, plašite ga đavolom, vilenjacima, vešticama, plašite ga babarogom, čime god hoćete – vrištaće i dalje. Ali ako mu kažete, gledajući ga u oči: mir, ide Čohano – dete će okrenuti glavu, naježiti se i zaspati.

U kućama Garavog sokaka tih prvih ratnih noći stalno su gorele sveće. Kažu da se Čohano boji svetlosti, jer je duh mraka i smrti. «Čohano jede sveće», govorili su. «Palite zato jednu na drugu da se produži svetlost». Moj Mile je morao da nosi na ruci žutu traku. Tako su okupatori odredili. Žuta traka je značila da on nije čovek, nego Ciganin, i da svako može da ga ubije kad hoće.

Bio je nasmrt preplašen. Vodio sam ga kući iz škole, uzimao od njega traku i stavljao na svoj rukav. Dogodilo se da smo jednom, vraćajući se tako, sreli nemačkog vojnika. Jednog od ovih naših, domaćih, regrutovanih u diviziju «Princ Eugen». Bio je u šlemu, pod oružjem, a jedva šest ili sedam godina stariji od nas dvojice. Imao je dva plava oka, okruglo rumeno lice, u prvi mah činilo mi se čak dobroćudno. Uperio mi je pušku u grudi. U vilici mu se caklio zlatan zub. «Čega se to vas dvojica igrate?» «Ničega», rekao sam. «On se boji, a ja mu čuvam strah». «A šta je on tebi, kad mu čuvaš strah?» «Brat», rekao sam. I dalje se smeškao. Isukao je bajonet i stavio mi vrh u nozdrvu. Digao ga je tek toliko, koliko mogu da se uspnem na prste. «A koga se to bojiš?», upitao je Mileta. Mile je ćutao i gledao u zemlju. «Boji se da ga ne ubijete, gospodine vojniče», kazao sam dižući se i dalje na prste kao da ću poleteti. Osetio sam da mi nozdrva polako puca i krvari. «A ti se ne bojiš?» «Svako ko je mali mora da ima starijega brata koji će ga čuvati», rekao sam. «A gdje je tvoj stariji brat?» «Nemam ga, gospodine vojniče», kazao sam. «Zato se i ja bojim kad sam sam. Ali pred ovim dečakom ne smem».

Ne prestajući da se smeška, vojnik me je poveo ulicom. Išao sam tako na prstima, sa bajonetom u pokidanoj nozdrvi i ljudi su nam se sklanjali s puta. Vojnika je sve to veoma zabavljalo. Očekivao je, valjda, da ću zaplakati. A ja, od silnog straha i bola, ništa drugo nisam umeo da mislim, nego sam stalno ponavljao u sebi: nemoj se saplesti, ostaćeš bez nosa.

Mileta su jedne noći odveli s grupom Cigana i streljali. Ja sam ostao živ. I kad god vidim nekog Ciganina da mu treba pomoć, stanem uz njega da mu sačuvam strah.

Jedno vreme odlazio sam u kafane gde sviraju najbolje ciganske družine. Oni to zovu: muzička kapela. Družim se s njima i plačem. Teram ih da mi sviraju Miletove pesme. Oni kažu da to ne postoji. Da reči tako ne idu. A ja znam da idu baš tako, i još ponešto izmišljam i sad već, polako, neki dobri orkestri kao što je Tugomirov ili Janike Balaža, Žarkova banda, Džanetova ili Miloša Nikolića iz Deronja, pevaju te pesme. «Iz poštovanja», kaže mi basista Steva iz Silbaša. «Žao nam kad plačete. Ako ne postoje pesme, izmislićemo ih za vas».

I ja, evo, već godinama lutam i izmišljam pesme Roma. Romi – to je isto što i Cigani, samo što na ciganskom Romalen znači i: ljudi. I uvek se piše velikim slovom.

A Mile Dileja?

Ja u boga ne verujem. Ni u strašno Čohano. Ali ako ga negde ima, onda ga molim da tamo, u onom svetu mraka, korenja i tišine, kupi mom Miletu Dileji plišan šešir.
Uvek ga je tako mnogo želeo.


Kraj offa.
~~~
Košutnjak je sjajno izletište. Svojevremeno smo sa društvom iz gimnazije odlazili da proslavimo neki izmišljeno važan dan. Tada mi se činio tako daleko kao sada npr. Kosmaj.
Čim jesen zarudi otićiću i zabeležiti najlepše prizore.
11030
Korisnikov avatar
Higher intermediate
Postovi: 930
Pridružio se: Pet Jan 21, 2011 8:20 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 632
Pohvalio: 402

Re: Košutnjak

Postod 11030 » Pon Okt 16, 2017 10:13 am

Ima zaista divnih staza koje povezuju Kosutnjak i Topcider. Sa trima mislim da je najkrace preko Hajducke cesme pa do zeleznicke stanice Topcider i onda na Milosev konak. Ima i druga staza sa trima preko sumareve kuce i izlazi se dole kod restorana Kosuta. Treca je isto sa trima pa na kucice koje su preko puta ZS Topcider, ta je malo divlja. Naravno i ona koja vodi preko Topciderskog groblja. Izvinite na konfuziji, ja to iz glave, probacu da nadjem neku mapu da postavim.
astrodule
Korisnikov avatar
Expert
Postovi: 6135
Pridružio se: Sre Avg 05, 2009 12:39 pm
Lokacija: Novi Beograd
Kontakt:
Pohvaljen: 4538
Pohvalio: 913

Re: Košutnjak

Postod astrodule » Čet Nov 30, 2017 2:48 pm

Nisam siguran da li postoje staze kroz šumu koje izlaze na železničku stanicu. Taj deo je baš strm i postoji čak i litica na kojoj speleolozi penjači i alpinisti treniraju. Naravno, uvek se može pratiti asfalt.

Oko trim staze su počeli da razvode struju do postojećih bandera sa solarnom rasvetom. Ne znam do kada solarna rasveta "drži" svetlost, tj. koliku ima autonomiju, ali sa strujom će sigurno biti prijatnije jer moram priznati da je malo "spuki" trčati tamo jer je samo staza osvetljena, a oko staze je mrkli mrak.

Bio je mrak, pa nisam video da li kablovi idu i ka unutrašnjosti trim staze ili samo uz trim stazu.
Stvari koje me nerviraju:
1. Roditelji koji sa decom prelaze na crveno
2. Nepropisno parkiranje iako parking postoji na manje od 100m
Duletov blog
Kartograf
Korisnikov avatar
Higher intermediate
Postovi: 1505
Pridružio se: Čet Mar 20, 2008 6:48 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 732
Pohvalio: 1340

Re: Košutnjak

Postod Kartograf » Uto Dec 12, 2017 3:46 pm

Oko trim staze su iskopani uski kanali i provlačeni su kablovi do skoro svake bandere sa sijalicama, dve vrste kablova (strujni i neki data kablovi)... to je bilo još pre nekoliko dana, do danas je verovatno sve već zatrpano... deluje kao da će biti video nadzor
astrodule
Korisnikov avatar
Expert
Postovi: 6135
Pridružio se: Sre Avg 05, 2009 12:39 pm
Lokacija: Novi Beograd
Kontakt:
Pohvaljen: 4538
Pohvalio: 913

Re: Košutnjak

Postod astrodule » Ned Dec 17, 2017 2:59 pm

Očekivao sam neko pametnije rešenje od rupe i plastičnog rebrastog creva :bash:

Do svake druge bandere je dovedena struja.

kablic kosutnjak.jpg
kablic kosutnjak.jpg (139.25 KiB) Pogledano 1191 puta
kablic kosutnjak bandera.jpg
kablic kosutnjak bandera.jpg (130.65 KiB) Pogledano 1191 puta
Stvari koje me nerviraju:
1. Roditelji koji sa decom prelaze na crveno
2. Nepropisno parkiranje iako parking postoji na manje od 100m
Duletov blog
Pohvale za post: 1
direktor
Korisnikov avatar
Professional
Postovi: 23238
Pridružio se: Pet Okt 10, 2008 2:07 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 9677
Pohvalio: 3784

Re: Košutnjak

Postod direktor » Ned Dec 17, 2017 4:43 pm

A sto to bar nije ustemano ili zaliveno betonom
*Ова порука је за приватну, а не јавну употребу. Њена сврха/циљ/намера није вршење нити позивање на вршење кривичних или других кажњивих дела, већ упражњавање Уставом зајемчене слободе мисли, савести и говора.
astrodule
Korisnikov avatar
Expert
Postovi: 6135
Pridružio se: Sre Avg 05, 2009 12:39 pm
Lokacija: Novi Beograd
Kontakt:
Pohvaljen: 4538
Pohvalio: 913

Re: Košutnjak

Postod astrodule » Ned Dec 17, 2017 5:28 pm

Trebalo je pri prvobitnom osvetljavanju ovim solarnim panelima predvideti malo (ali samo malo mućnuti glavom) i ostaviti jedno rebrasto crevo kroz betonsku podlogu do podnožja stuba, pa kroz postojeća vratanca na stubu sada odraditi spajanje.

A kad nisu već razmišljali kada je trebalo, trebalo je (kao što Direktor kaže) oštemati beton, postaviti rebrasto crevo, odvrnuti 4 matice koje drže banderu i rebrasto crevo utopiti i zaliti betonom.

Ovo mogu veverice da pregrizu bez problema, ali valjda neće ništa niko tu grickati.
Stvari koje me nerviraju:
1. Roditelji koji sa decom prelaze na crveno
2. Nepropisno parkiranje iako parking postoji na manje od 100m
Duletov blog
astrodule
Korisnikov avatar
Expert
Postovi: 6135
Pridružio se: Sre Avg 05, 2009 12:39 pm
Lokacija: Novi Beograd
Kontakt:
Pohvaljen: 4538
Pohvalio: 913

Re: Košutnjak

Postod astrodule » Čet Jan 04, 2018 12:58 pm

Ovi kablovi ipak nisu bili za dodatno osvetljenje već za video nadzor.
SlikaSlika
Stvari koje me nerviraju:
1. Roditelji koji sa decom prelaze na crveno
2. Nepropisno parkiranje iako parking postoji na manje od 100m
Duletov blog
11030
Korisnikov avatar
Higher intermediate
Postovi: 930
Pridružio se: Pet Jan 21, 2011 8:20 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 632
Pohvalio: 402

Re: Košutnjak

Postod 11030 » Ned Jan 14, 2018 12:04 pm

Nova mesta za rostiljanje. Veoma lepa i prakticna, sa peskom za gasenje i sipkom za kotlic. Nadam se da ce ih biti jos, ovaj se nalazi iza restorana Golf na poljani. Jos da narod shvati kako se koristi.

Slika

Slika

Slika
Pohvale za post: 4

Povratak na “Zeleni forum”

Ko je OnLine

Korisnika u ovom forumu: boca-ica, marejosip i 1 gost