Zanimljivosti BG : podaci,mesta,događaji,.....

Opšte diskusije o ekonomiji, kulturi i vestima vezane za Beograd

Moderator: Igor

Nenad
Korisnikov avatar
Expert
Postovi: 5297
Pridružio se: Sre Jan 10, 2007 2:30 pm
Lokacija: Hamburg
Kontakt:
Pohvaljen: 10
Pohvalio: 0

Postod Nenad » Čet Jul 05, 2007 3:55 pm

FESTIVAL PIVA U AVGUSTU, NA KALEMEGDANU
5.7.2007 13:52 BEOGRAD (Tanjug) - Beogradski festival piva - ''Beer fest'' biće održan sredinom avgusta na Kalemegdanu, najavili su danas organizatori manifestacije, koja tradicinalno okuplja više hiljada, pretežno mladih iz zemlje i sveta.
''Beer fest'' održava se od 15. do 19. avgusta, uz nastupe velikog broja raznih muzičkih grupa a tu manifestaciju organizuje Turistička organizacija Beograda, Grad Beograd i Beogradska kulturna mreža.

Izvor: Tanjug
Link: tanjug.co.yu
Steva
Korisnikov avatar
Advanced
Postovi: 3192
Pridružio se: Pet Dec 08, 2006 11:34 pm
Lokacija: Mainfranken
Kontakt:
Pohvaljen: 538
Pohvalio: 348

Postod Steva » Čet Jul 05, 2007 4:50 pm

Našao sam ovu staru lepu sliku na railfan-belgrade.org forumu:

Slika

ko bi rekao :)
Slika
vrachar
Korisnikov avatar
Advanced
Postovi: 2659
Pridružio se: Sub Dec 09, 2006 5:59 pm
Lokacija: Interzone
Kontakt:
Pohvaljen: 8
Pohvalio: 0

Postod vrachar » Čet Jul 05, 2007 4:57 pm

Opasno mi se svidja zgrada avijacije. Pravi je predsatvnik srpske moderne i velika je steta sto zjapi onako razvaljena i zapustena :/

A i Zemun deluje nekako urbanije sa tramvajem.
Velika, cista, poslovna zgrada --
Novac u rukama!
Prljavo djubre na ulazu grada --
Novac u rukama!
Nenad
Korisnikov avatar
Expert
Postovi: 5297
Pridružio se: Sre Jan 10, 2007 2:30 pm
Lokacija: Hamburg
Kontakt:
Pohvaljen: 10
Pohvalio: 0

Postod Nenad » Čet Jul 05, 2007 4:58 pm

^^^ WOOOW :)

Sta se desilo u medjuvremenu? ;)
dedinje
Higher intermediate
Postovi: 1389
Pridružio se: Sub Feb 03, 2007 10:59 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 226
Pohvalio: 190

Postod dedinje » Čet Jul 05, 2007 5:25 pm

Zgrada komande vazduhoplovstva podignuta je pre nekih 60 do 70 godina. Ispred nje je zasađen park koji je u međuvremenu toliko izrastao da potpuno zaklanja pogled na lepu fasadu zgrade. Kazu da kad se gleda iz visine zgrada liči na avion.
Nenad
Korisnikov avatar
Expert
Postovi: 5297
Pridružio se: Sre Jan 10, 2007 2:30 pm
Lokacija: Hamburg
Kontakt:
Pohvaljen: 10
Pohvalio: 0

Postod Nenad » Čet Jul 05, 2007 6:21 pm

Професионални турнир у одбојци на песку „Beograd Open 2007”
Професионални турнир у одбојци на песку „Beograd Open 2007” одржаће се од 6. до 8. јула на Ади Циганлији, речено је на данашњој конференцији за новинаре у Градској управи. За пехаре, медаље и награде вредне 160.000 динара бориће се 47 најбољих парова из Србије и шампиони из Румуније, Хрватске и Босне. Турнир ће се одржати на стадиону за спортове на песку код округлог купатила, који је уређен по међународним стандардима.

Председник Удружења професионалних играча одбојке на песку Слободан Ковач најавио је да ће се квалификационе утакмице одржати у петак, утакмице најбољих 16 екипа у суботу, а четвртфинале, полуфинале и финални меч (18 часова) у недељу. Промотери турнира су одбојкашки репрезентативци Ања Спасојевић и Бојан Јанић.

Покровитељ такмичења, које се одржава у оквиру „Трофеја града Београда”, је Секретаријат за спорт и омладину.

Izvor: Beoinfo
Link: http://www.beograd.org.yu/cms/view.php?id=1281528
dragan
Korisnikov avatar
Expert
Postovi: 6731
Pridružio se: Sub Dec 09, 2006 8:31 pm
Lokacija: Fruška gora
Kontakt:
Pohvaljen: 1173
Pohvalio: 114

Postod dragan » Čet Jul 05, 2007 7:08 pm

Steva napisao:Našao sam ovu staru lepu sliku na railfan-belgrade.org forumu:
http://railfan-belgrade.org/forum/userpix/122_Zemun_2.jpg

ko bi rekao :)

Kako to "ko bi rekao" ?! .... možda radi tramvaja? ...a gde je išla linja No.1. .;)

Negde sam , valjda, napisao na forumu da je u Zemunu postojala tram.linija,a
sad evo i dokaza ...za 'neverne Tome'.:)
Okretnica je bila na Muharu, kod sadašnje pumpe.

Slika

@ .'dedinje' ..park ispred Komande je nekad bio sastavni deo Kontumac-a 1730-1789god.
u kojem su se držale konjske zaprege i životinje, a i carinila roba iz Balkana.
Svako ko je ulazio u Evropu iz Turske,tj. iz turskog Beograda u austrijski Zemun, morao je
da provede 3 nedelje u Karantinu ( Kuntumac-u ) koji je bio u Velikom parku.
Zato danas postoje dve male crkve, jedna pored druge u V.parku.

Kroz ovu sanitarnu zaštitu-kontrolu poršle su i mnoge znamenite ličnosti kao :
Njegoš, Vuk S.K., Karađorđe,Branko Radičević...itd.

"Године 1789. када су Аустријанци од Турака преотели Београд, историјски архиви
бележе једну занимљивост.
Београд је једном у својој историји био ''под Земуном'', тј. земунски градоначелник је био и
управник Града Београда." http://www.sozemun.org.yu/zemun/istorijat.php
Poslednja izmena od dragan u Čet Jul 05, 2007 7:47 pm, izmenjeno 1 put ukupno.
Влада
Korisnikov avatar
Advanced
Postovi: 2462
Pridružio se: Čet Dec 21, 2006 10:23 pm
Lokacija: Дорћол
Kontakt:
Pohvaljen: 15
Pohvalio: 0

Postod Влада » Ned Jul 08, 2007 11:35 pm

Šiklja na sve strane
N. V. B., 8. jul 2007

SRPSKA prestonica je po potrošnji vode za piće ispred mnogih evropskih metropola. Žitelji Beograda u letnjim mesecima svakodnevno troše oko 70 litara vode više od građana severne i zapadne Evrope, a u odnosuna stanovnike mediteranskih država oko 50 litara više.

Kao i u drugim zemljama i u Srbiji najveći deo pitke vode biva potrošen na rashlađivanje. Za razliku od Beograđana koji leti u proseku troše 220 litara vode, prosečni Francuz troši 150, a Italijan 170 litara...

Novosti
ceo tekst http://www.novosti.co.yu/code/navigate.php?Id=14&status=jedna&vest=105902&datum=2007-07-08
Nenad
Korisnikov avatar
Expert
Postovi: 5297
Pridružio se: Sre Jan 10, 2007 2:30 pm
Lokacija: Hamburg
Kontakt:
Pohvaljen: 10
Pohvalio: 0

Postod Nenad » Ned Jul 08, 2007 11:52 pm

^^
Hm, kako da kazem, ali ovaj... Francuzi se bas i ne kupaju tako cesto :)
Влада
Korisnikov avatar
Advanced
Postovi: 2462
Pridružio se: Čet Dec 21, 2006 10:23 pm
Lokacija: Дорћол
Kontakt:
Pohvaljen: 15
Pohvalio: 0

Postod Влада » Pon Jul 09, 2007 11:48 am

:lol: :lol: :lol: da covek ne poveruje!!!
Završena igra „Držanje za automobil“
„Sitroen“ za Marka
Autor: N. Korlat | 09.07.2007 -
Slika

Nakon devet dana borbe, u nagradnoj igri „Osvojite kola držanjem ruke na automobilu“ u marketu „Idea ekstra“ Beograđanin Marko Hodžić osvojio je „sitroen C4“ u konkurenciji od 50 takmičara.
...
Tačno u 15.10 sa rukom na „sitroenu“ ostao je samo takmičar sa rednim brojem 41, Marko Hodžić.
- Još ne mogu da verujem da sam pobedio. Na početku takmičenja, nisam ni pomislio da će „sitroen“ biti moj. Kako je vreme odmicalo i takmičara bilo sve manje, a konkurencija je bila jača. Verovao sam da imam snage i koncentracije da pobedim. Samo prvih nekoliko dana bilo je teško stajati, ali posle sam se navikao. Bilo je kreativnih i zanimljivih igrica, tako da mi nije bilo teško da izdržim - priča Marko.
Poslednji takmičarski dan bio je najkraći, ali i najnapetiji i najnaporniji za učesnike. Tada su bila i najstroža pravila, jer takmičari nisu smeli ni za milimetar da pomere ruku i stopala.
- Već četiri godine imam vozačku dozvolu, kao i automobil, tako da ću „sitroen“ prodati. Novac mi je trenutno potrebniji - kaže Marko.

Blic
http://www.blic.co.yu/beograd.php?id=7874

Ej DEVET dana, pomislio bi covek da ova kola toliko zeli da ce ih glancati jezikom svaki dan a baja ce ladno da ih proda. Mogu da zamislim ostale takmicare kada cuju za ovo :lol:
Nenad
Korisnikov avatar
Expert
Postovi: 5297
Pridružio se: Sre Jan 10, 2007 2:30 pm
Lokacija: Hamburg
Kontakt:
Pohvaljen: 10
Pohvalio: 0

Postod Nenad » Sre Jul 11, 2007 1:17 pm

BEOGRADSKI VEKOVNIK - PIŠE JOVAN NIKOLIĆ
Prva mitropolijska crkva modernog Beograda

Od ukidanja Pećke patrijaršije 1776. godine, srpskom crkvom rukovodili su grčki sveštenici. Knez Miloš je pokrenuo borbu za obnovu crkvene samouprave 1826. godine, a ostvario je šest godina kasnije. Doduše, Srbi su sami birali svoje mitropolite, ali je sve do 1859. godine, najvišeg srpskog duhovnika morao prethodno da potvrdi vaseljenski patrijarh, koji je stolovao u Istanbulu.
Već 1827. godine, knez Miloš se umešao u crkvene poslove, izdajući naredbu kojom je ukinuta služba na grčkom jeziku i takozvano grčko pojanje.

Kada je za mitropolita beogradskog izabran Srbin (1832), bio je to znak da će u crkvenim, ali i u mnogim drugim poslovima vladajuća grčka zajednica u budućnosti morati da počne da se oslanja na okruženje.
Grci su polako pretopljeni u Srbe, menjajući navike, običaje i izgled. Na primer, Grci su slavili imendane, a Srbi slave. Vremenom su prvi prihvatili srpski običaj, jer u manifestacionom obliku razlike između slava i imendana gotovo da i nije bilo.

Pošto je u turskom Hatišerifu iz 1830. godine, postojala odrednica o pravu na autonomnu crkvu u Kneževini Srbiji, Konkordatom iz septembra 1832. godine, Srpska crkva je dobila autonomiju sa prividnom zavisnošću od carigradskog patrijarha. Prvi mitropolit autonomne crkve u Kneževini Srbiji bio je Milentije Pavlović, hirotonisan u Carigradu 18. avgusta 1831. godine. I naredni partijarh Petar Jovanović, hirotonisan je u Carigradu. Mnogo kasnije, aktom Vaseljenske patrijaršije od 20. oktobra 1879. godine, pravoslavna crkva u Srbiji je dobila autokefalnost.

Uz svoj konak u Topčideru, knez Miloš je podigao dvorsku crkvu-zahvalnicu, imenujući je Crkvom svetih apostola Petra i Pavla (1834). "Izvođači" radova bili su tadašnji elitni građevinski umetnici Beograda - Janja Mihailović i Nikola Đorđević. Kada su stare crkvene ikone menjane 1874. godine, izrada novih poverena je vrhunskim majstorima Stevi Todoroviću i Nikoli Markoviću, dok je živopis crkve delo čuvenih slikara Dimitrija Jakšića, Konstantina Lekića i Janje Molera.

Crkva svetih apostola, u narodu nazvana Topčiderska crkva, od 1838. godine postala je sedište srpskog mitropolita i središte verskog života srpske prestonice. Tako će biti sve do 1860. godine, kada je primat preuzeo velelepni Saborni hram Svetog arhanđela Mihaila (Saborna crkva). Podizanje nove crkve na ostacima mitropolije iz doba kralja Dragutina ili despota Stefana, podno kalemegdanskih bedema, nije bilo izvodljivo zbog Turaka u Gornjem gradu.

Uz crkvu je sveštenički, kasnije i patrijaršijski konak, u kojem je 1835. godine, donet prvi ustav Pravoslavne crkve u Kneževini Srbiji.
Nimalo slučajno, ova crkva-zadužbina kneza podignuta je upravo na mestu gde je 1804. godine, u vreme opkoljavanja Beograda, ustanički vojvoda Miloš Obrenović umalo izgubio glavu. Naime, on tada nije izvršio neku Karađorđevu naredbu, a preki i plahoviti Vožd je potegao kuburu. Od hica iz Voždovog pištolja u poslednji čas Miloša je spasao Mladen Milovanović, povukavši Đorđa Petrovića za ruku.

U godini u kojoj su neimari završili izgradnju Topčiderske crkve, obavljen je prvi opšti popis Beograđana. Prebrojano ih je 7.033. Muških glava bilo je 4.199, a ženskih 2.834. Turci i Cigani nisu prebrojavani. Bila je to pravoslavna pastva, okupljena oko mitropolijskog trona Srpske pravoslavne crkve u Beogradu.

Izvor: Glas javnosti
Link: http://www.glas-javnosti.co.yu/danas/srpski/bg07071006.shtml
relja
Korisnikov avatar
Professional
Postovi: 12600
Pridružio se: Sre Dec 13, 2006 3:44 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 6560
Pohvalio: 1945

Postod relja » Sre Jul 11, 2007 8:40 pm

dragan napisao:Negde sam , valjda, napisao na forumu da je u Zemunu postojala tram.linija,a
sad evo i dokaza ...za 'neverne Tome'.:)
Okretnica je bila na Muharu, kod sadašnje pumpe.

http://img413.imageshack.us/img413/9394/tramvajjq0.jpg

Ovaj tramvaj je isao preko lančanog mosta iz centra, preko Save, za Zemun. Šine na NBG strani su postojale jos dugo posle rata, pa su povadjene, onda je dosao "projekat" "ramvajem u XXI vek" zbog čega su šine ponovo položene na NBG, ovaj put ka bloku 45, a sad ce ka Zemunu da polazu šine za LRT.
Kakvo vizionarstvo! :)
"Čovečuljci sa logaritmarima i računarima će naslediti zemlju." "Feniksov let" , 1965. g
Steva
Korisnikov avatar
Advanced
Postovi: 3192
Pridružio se: Pet Dec 08, 2006 11:34 pm
Lokacija: Mainfranken
Kontakt:
Pohvaljen: 538
Pohvalio: 348

Postod Steva » Sre Jul 11, 2007 8:47 pm

relja napisao:
dragan napisao:Negde sam , valjda, napisao na forumu da je u Zemunu postojala tram.linija,a
sad evo i dokaza ...za 'neverne Tome'.:)
Okretnica je bila na Muharu, kod sadašnje pumpe.

http://img413.imageshack.us/img413/9394/tramvajjq0.jpg

Ovaj tramvaj je isao preko lančanog mosta iz centra, preko Save, za Zemun. Šine na NBG strani su postojale jos dugo posle rata, pa su povadjene, onda je dosao "projekat" "ramvajem u XXI vek" zbog čega su šine ponovo položene na NBG, ovaj put ka bloku 45, a sad ce ka Zemunu da polazu šine za LRT.
Kakvo vizionarstvo! :)

Ako je Djordje Bobić najavio da će za LRT da se gradi ipak novi mostić, moglo bi to da bude replika lančanog mosta, doduše malo pomerena više na severu ili viseći mostić modernog dizajna koji bi podsećao na stari lančani :)
Slika
Влада
Korisnikov avatar
Advanced
Postovi: 2462
Pridružio se: Čet Dec 21, 2006 10:23 pm
Lokacija: Дорћол
Kontakt:
Pohvaljen: 15
Pohvalio: 0

Postod Влада » Čet Jul 12, 2007 12:29 am

Знам да није "наша" тема али ми је интересантна
Osnovano udruženje građana za očuvanje podvodne kulturne baštine i tradicije plovidbe Aqua et archaeologia
Podvodna mapa Srbije
Slika
...
Popularizacija podvodne arheologije, zaštita kulturne baštine pod vodom, kao i očuvanje tradicije plovidbe u Srbiji, razlog je nedavnog osnivanja udruženja građana Aqua et archaeologia. Kao jedan od glavnih ciljeva udruženja osnovanog na Dan Dunava 29. juna, navodi se formiranje baze podataka i izrada karte podvodnih arheoloških nalazišta srpskog dela Podunavlja, kako bi se obezbedila osnova za dalji rad na pravnoj i fizičkoj zaštiti tih lokaliteta. Udruženje okuplja 19 stručnjaka mašinske i građevinske inženjere, profesore, brodomodelare, arheologe, snimatelje, kao i kolekcionare starih razglednica vezanih za plovidbu.
- Istraživaćemo, prikupljati i obrađivati istorijski materijal i arhivsku građu o podvodnoj kulturnoj baštini, istoriji plovidbe i plovnih objekata iz svih vremenskih perioda. Prikupljaćemo i obrađivati naučnu i stručnu literaturu. U planu je i formiranje baze digitalizovanih podataka i objavljivanje publikacija iz navedenih oblasti, a organizovaćemo i predavanja, stručne skupove i seminare za stručnjake i građane.
...
Najstariji sačuvani brod u Srbiji potiče skraja 19. veka. O brodovima koji su pre toga plovili rekama stručnjaci donose zaključke na osnovu ilustracija, ali materijalnih ostataka nema. Podvodnom arheologijom moguće je pronaći ostatke starih plovnih objekata iz različitih istorijskih perioda.
...
Najzanimljivija lokacija za podvodnu arheologiju u Srbiji, prema rečima naše sagovornice, jesu ostaci Trajanovog mosta. Karovićeva je radila na podvodnom istraživanju ostataka najvećeg rimskog mosta. Prema njenim rečima, u Srbiji se pridaje mali značaj tom objektu koji je tretiran kao čudo antičkog sveta.
- Podvodnim istraživanjima može da se otkrije način na koji je most izgrađen, o tome, naravno, postoje hipoteze, ali još uvek nemamo materijalne dokaze koji bi to potvrdili. Slično je i sa brodovima za koje znamo da su potopljeni, ali ne znamo tačno gde. Znamo zasigurno da je kod Prahova na Dunavu potopljena nemačka flota od najmanje 40 brodova. U septembru 1944. nemačka flota koja se povlačila sa Crnog mora na prostoru Prahova je potopila veliki broj svojih plovnih objekata. Lično sam videla više od 40 brodova, ali se pretpostavlja da ih je 150 potopljenih na potezu od desetak kilometara. To može biti zanimljivo za buduća istraživanja - kaže Karović.
...

извор Данас
линк http://www.danas.co.yu/20070712/terazije1.html#2
Влада
Korisnikov avatar
Advanced
Postovi: 2462
Pridružio se: Čet Dec 21, 2006 10:23 pm
Lokacija: Дорћол
Kontakt:
Pohvaljen: 15
Pohvalio: 0

Postod Влада » Sub Jul 14, 2007 4:43 pm

Спуштене завесе биоскопа
Од некадашњих 25 летњих позорница, у престоници данас ради само башта на Бановом брду
Slika
Некадашњи биоскоп на крову Дома војске Србије пао у заборав
(Фото Д. Јевремовић)

Од тридесетак биоскопских дворана у Београду, у више од пола кино-сала данас су спуштене завесе. Да је било ко пре десетак година могао да претпостави да идеја о отварању летњих башта неће опстати, потврђује и податак да тренутно у престоници ради само један биоскоп под отвореним небом – летња позорница у синеплексу „Рода” на Бановом брду. Шездесетих година прошлог века било их је чак 25. Донедавно су љубитељи седме уметности могли да уживају у филмовима који су приказивани на платну терасе биоскопа „Звезда”. Иако летња позорница на Теразијама има капацитет од 272 места, она није у функцији већ годину дана.

Према речима Милене Рајић, портпарола „Београд-филма” у чијем је саставу „Звезда”, биоскоп је последњи пут обнављан деведесетих година прошлог века.

– Посећеност пројекција на тераси је пратила просечну посећеност биоскопа, која је иначе у непрекидном паду. Ни пројекције филмова на отвореном нису чак успеле да привуку гледаоце. Биоскоп „Звезда” је после краће паузе наставио да ради тек пре десетак дана. И поред снижене цене улазница, организовања акције бесплатне поделе карата, посећеност је и даље изузетно мала. Неке од заказаних пројекција морали смо да откажемо због тога што није било гледалаца. У условима тако ниске посећености, биоскоп „Звезда” за сада није разматрао могућност отварања терасе за посетиоце – објаснила је Рајићева.

Застрашујући је податак да у главном граду тренутно има мање активних биоскопа него што их је било давне 1964. године. Њихово златно време трајало је до средине осамдесетих година, уверавају упућени. После тога интересовање све више да опада. Уживање у најновијим остварењима са целулоидне траке јењава из дана у дан. Стручњаци наводе да томе највише кумују незаустављива пиратерија, слаба куповна моћ грађана и неуређене дворане. Ако се узме у обзир чињеница да већина дворана нема ваљану опрему, да уместо стерео звука етром царује такозвани моно звук, да су филмска платна најчешће прљава, онда ни не чуди што људи гледају филмове код куће.

Међутим, у једином преосталом биоскопу са летњом баштом немају таквих проблема.

Небојша Ћетковић, заменик директора „Арт висте”, фирме у чијем је саставу синеплекс „Рода”, истиче да гледање филмова у летњој башти има и предности и мана.

– За посетиоце је прави ужитак да гледају филм под ведрим небом и успут пију кафу или пуше цигарете. Ипак, филмове који су богати звучним ефектима, попут авантуристичких или акционих остварења, није захвално пуштати у баштама под отвореним небом. Квалитетан звук готово је немогуће постићи као што је то изводљиво у затвореним дворанама које су комплетно опремљене стерео звуком и пратећом опремом – објашњава Ћетковић.

Интересантан је податак да је највеће платно на Балкану до пре три-четири године красило стадион ФК „Партизан”. Посетиоци су не тако давно хрлили и на пројекције у Ташмајдан, простор код Музеја савремене уметности и на кров Дома војске Србије за који упућени кажу да је једно од најбољих места за пројекције на отвореном. Та лепа летња навика одједном је нестала, а гледање покретних слика са целулоидне траке данас је замењено одласком на нека друга места.

– Ако баш пожеле суграђани се радије одлучују за то да слободно време проведу у климатизованом простору биоскопских дворана. Летња башта у „Роди” отворена је пре око осам година и засад има публику, али ипак треба нагласити да је направљена у време када није било климатизованих дворана – додаје Ћетковић.

Будући да ни летње баште нису успеле да привуку довољно публике, малобројне филмофиле, логично, неће моћи да рачунају ни на отварање првог такозваног драјв ин биоскопа у земљи који је својевремено најављиван на сав глас. Навика гледање филмова из аутомобила, која је најраспрострањенија у Америци, код нас је и даље немогућа мисија јер је, по оцени дистрибутера, то скупа работа. Осим што би гледаоци морали да одвоје новац за гориво, у сваком возилу би требало да буде постављен и одговарајући радио-пријемник који би, када га подесе на одређену фреквенцију, могао да емитује звук.

Марија Бракочевић
[објављено: 14.07.2007.]

извор Политика
линк http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=34473
Влада
Korisnikov avatar
Advanced
Postovi: 2462
Pridružio se: Čet Dec 21, 2006 10:23 pm
Lokacija: Дорћол
Kontakt:
Pohvaljen: 15
Pohvalio: 0

Postod Влада » Pon Jul 16, 2007 1:14 am

Заборављене звездарске знаменитости
Крај богат водама. – Најпознатије Пашина и Трећепозивачка чесма. – Међу староседеоцима, пре Другог светског рата, живели и Монголи
Slika
Највиша тачка у Звезданом гају, на висини од 248,6 метара било је 1932. године идеално место за изградњу опсерваторије
(Фото Д.Јевремовић)

Опсерваторија на највишој тачки насељеног дела Београда, потом Пашина и Трећепозивачка чесма, као и „монголска” историја појединих улица само су део туристичких знаменитости Звездаре, које нису у програму Туристичке организације Београда. Ипак, Милан Поповић, председник општине Звездара, недавно је у маниру искусног туристичког водича представио новинарима звездарске знаменитости.

– Највиша тачка у Звезданом гају, на висини од 248,6 метара било је 1932. године идеално место за изградњу опсерваторије, коју је пројектовао Јан Дубови. Због предивног звезданог призора читава област добила је име Звездара, а опсерваторија је названа Звездарница – рекао је Поповић, додајући да се у подножју данашње Звездарске шуме, у време турске владавине налазило се и популарно излетиште, где су куће биле окружене прелепим цветним баштама.

Тај крај је касније био познат под необичним именом „Баба Ружин крај”, док је садашњи Клиничко-болнички центар „Звездара”, када је изграђен 1935. године, био намењен за лечење сиромашних грађана. Према Поповићевим речима, болница је у почетку имала само Опште интерно одељење са 100 постеља, а подигнута је на основу легата Николе Спасића, београдског трговца, који је тестаментом оставио новац за њену градњу на општинском земљишту. Здравствена установа за сиромашне, првобитно названа Градска болница, данас представља други по величини болнички центар у Београду и Србији.

– Звездара је била позната као крај богат водама. Поред тога што се из њених потока снабдевао градски водовод, имала је доста бунара и јавних чесама, од којих су најпознатије Пашина и Трећепозивачка. Пашина чесма у Улици Живка Давидовића датира из времена Карађорђеве Србије, а предање каже да се Сулејман-паша по ослобођењу Београда од Турака, повлачио са својом свитом и харемом, кад их је ноћ затекла код чесме. Устаници су дознали за то, заробили пашу и пратиоце, а жене из харема, које су редом биле Српкиње, ослободили. Да би се „спрала прљавштина”, чесма је названа по озлоглашеном паши који је покушао да украде српске лепотице. Трећепозивачка чесма подигнута је у непосредној близини КБЦ „Звездара”, у спомен војницима палим у Првом светском рату – истакао је Поповић.

Он је поносно нагласио да су међу звездарским староседеоцима, пре Другог светског рата, живели и Монголи. Поједини суграђани који живе у Козарчевој улици, каже, нису ни свесни чињенице да се ту налазио будистички храм, односно монголска пагода која је сравњена са земљом 1944. године. Саградили су је Калмици, из околине Каспијског језера, који су после пропасти царске Русије овде избегли из те источне земље. Косооки, тамнопути и веома интелигентни народ био је настањен између Дескашеве и Улице Мите Ружића, код данашњег спортског центра „Олимп”. Поповић се похвалио предањем које говори да су жене тих староседелаца биле веома лепе, али су са својим племеном после рата напустиле Звездару, бежећи од Црвене армије. Ипак, Калмици су за собом оставили траг. На данашњем Коњарнику некада су по читав дан пасла стада њихових радних коња. Због тога, читав овај простор који припада Звездари и Вождовцу и данас носи назив Коњарник.

Председник звездарске општине је подсетио да је тридесетих година прошлог века предео око данашње Цветкове пијаце за Београђане био „тадашњи крај света”. Периферно насеље називало се „код Цветка” или „код Цветкове механе”, по кафани Цветка Јовановића у чијем су власништву били и околни плацеви.

– Како се за кратко време мењао изглед престонице показује и чињеница да је околина Вуковог споменика, где цене некретнина по метру квадратном сада надмашују 2.000 евра, тридесетих година прошлог века била периферија. Ту је, на раскрсници Булевара краља Александра и Рузвелтове улице, поводом 150 година од рођења Вука Стефановића Караџића, крајем 1937. године постављен чувени споменик посвећен реформатору српског језика. Забележено је да је Ђорђе Јовановић, аутор бронзане фигуре, тада био веома љут. Уместо парка, поред Вуковог споменика, у то време се налазио фудбалски терен, а 1928. године ту је саграђен сада најстарији студентски дом „Краљ Александар Први”, назван по ктитору из породице Карађорђевић. Пре Другог светског рата ова зграда је била седиште регуларне Велике Ложе „Југославија”, прве самосталне масонске организације, коју је 1919. године основао Ђорђе Вајферт – казивао је Поповић.

У његовом представљању Звездаре могло се чути да се у садашњем општинском здању некада налазила Шеста мушка реална гимназија, као и да почетком 20. века безмало ниједан Мокролужанин није пушио дуван. Становници тог насеља били су карактеристични по томе што су се подсмевали и задиркивали пролазнике, који су пушили када би свратили у њихов крај.
Надлежни у туристичкој организацији Београда ускоро би могли да прошире своје „видике” и у туристички потенцијал уврсте и друге дестинације, које нису Београдска тврђава, Земун, Кнез Михаилова улица, Скадарлија, Славија и околина, Ада Циганлија…
Д. Јокић - Н. Радичевић
[објављено: 16.07.2007.]

извор Политика
линк http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=34586
Влада
Korisnikov avatar
Advanced
Postovi: 2462
Pridružio se: Čet Dec 21, 2006 10:23 pm
Lokacija: Дорћол
Kontakt:
Pohvaljen: 15
Pohvalio: 0

Postod Влада » Sub Jul 21, 2007 12:32 am

Поводом Ненадовог поста http://www.beobuild.net/discussion/viewtopic.php?pid=8553#p8553 ево једног текста о Николи Доксату де Морезу објављеног на сајту "Био једном један Београд" ( http://www.biojednomjedanbeograd.com/ ), аутор Миленко Вучетић.
Издајник

У раним поподневним сатима 20. марта 1738. године, у српском делу београдске вароши, на данашњем Топличином венцу, окупило се неколико стотина аустријских војника да би, испуњавајући наредбу приспелу из Беча, присуствовали извршењу једне смртне казне, о којој је, данима, брујала Европа, тражећи милост за осуђеног.

Место предвиђено за погубљење, по прописима за овакве догађаје, окружили су коњаници у свечаним униформама.

С војницима је на губилиште стигао и гроф Енгел фон Ваграјн, београдски бискуп.
Он је, с групом језуита, нешто раније, у затворској ћелији на Калемегдану, покушао да осуђеног, који је био протестант, преведе у католичанство, али је осуђеник то одбио.

У ватиканским архивама, међу сведочанствима о борби против учења Лутера, Калвина и Цвинглија, налазе се многа документа и о подухватима грофа Енгела фон Ванграјна у заустављању ширења протестантизма у аустријској царевини, па и записи о његовим београдским успесима у том послу.
Када је осуђеник доведен на губилиште, сам седајући на столицу за погубљење, већина војника је, с нескривеним знаковима туге, оборила погледе.

Уз осуђеника је стајао његов собар, који му је, на знак џелата, повезао црну мараму преко очију.
Мада је џелат, управо тих дана, извршио више смртних пресуда, рука му, овога пута, није била сигурна.
Глава осуђеног, унакажена сабљом у два промашаја, пала је тек после трећег ударца.
На месту на коме је посечен, окренут лицем ка калемегданској тврђави, погубљени је одмах и сахрањен у најпростијем ковчегу, без икаквих обележја.
Мртвом обезглавњеном телу, из кога је још липтала крв, пришао је једино гроф Енгел фон Ваграјн, оставши уз њега неколико тренутака у потпуној тишини.

Тако је, по описима холандских биографа, уз ослањања на дневник Енгела фон Ваграјна, на писма неколико војника и на службене извештаје, завршио живот аустријски генерал Никола Доксат де Морет, најцењенији фортификацијски стручњак свог доба, али и знаменити житељ Београда, коме је, као трајна добра, оставио детаљно реконструисани Калемегдан и први урбанистички план.
Рођен 1682. године у Швајцарској, Никола Доксат де Морет је, с осамнаест година, приступио холандској војсци, која га је, због снажно израженог талента за цртање и пројектовање, упутила на усавршавање за фортификацијског официра.

То је време када, у овој важној војној дисциплини, доминирају италијанска и холандска фортификацијска школа и када, као значајан искорак, почињу да се примењују и пруске иновације, чији је аутор Јохан Дилих, а које у обавезне објекте тврђава уводе шупље бастионе за смештање артиљерије.

Још на усавршавању, млади Никола Доксат де Морет је, често, излазио с предлозима да се тежиште у одбранама тврђава пренесе изван њих, на скровите путеве са казаматима и траверзама, због чега је био оштро критикован, а када је ту идеју покушао да реализује током прве службе у Баварској, доспео је пред војни суд, који га је, за казну, као опасног шарлатана, прекомандовао у гардијске јединице и упутио на француска бојишта.

Дванаест година после његовог погубљења, велики француски фортификацијски стручњаци Анри Бусмар и Франсоа Шаслу Лоба уводе управо скривене путеве са казаматима и траверзама као главне елементе одбране утврђења, што се, до данашњих дана, цени као једно од најсмелијих унапређења фортификацијских школа.
Преживевши крваву опсаду Лила, Никола Доксат де Морет напушта Холанђане и прелази у аустријску царску војску, у којој ће направити велику каријеру.
Ратујући у Шлезији и у Фландрији, он добија чин за чином, а у боју код Денена, где је Аустријанце тешко поразио маршал Вилар, рањен је у ногу и остаје доживотно хром.

С чином пуковника и с огромним овлашћењима, Никола Доксат де Морет, чим је прездравио, бива придодат аустријској команди за Србију са задатком да руководи обимним и за Беч стратешки изузетно важним пословима на утврђивању Београда по најновијим фортификацијским учењима и уз пуну слободу да примењује и своје замисли.

Већ при првом сусрету са Београдом, он открива лепоте Калемегдана, чију историју убрзано проучава паралелно са израдом фортификацијских планова, па зато, уз војно утврђивање и изградњу војне инфраструктуре и логистике, захваљујући вештом пројектантском маневрисању, у потпунсти обновља и калемегданску тврђаву, уводећи у њу и нека решења за цивилне садржаје, сачувана до данашњих дана.

Велики грађевински радови привлаче у Београд стотине радника и мајстора из свих делова Европе, али и шаролики свет луталица и авантуриста, што животу око Калемегдана, у вечерњим сатима, с много бакљи, с много музичара, гутача ватре и разних других забављача, око којих се кружно тискају војници, градитељи и локално становништво, даје печат веселог вашаришта.
Ту се, у затамњеним бројгеловским призорима, под командом из сенке грофа Енгела фон Ваграјна, мотају и путујући калуђери у мисији покатоличавања Срба, али и у још важнијој и агресивнијој мисији превођења протестаната у католичанство.

Захваљујући својеврсном 'њу дилу', због кога се у непосредну близину Калемегдана насељава неколико стотина немачких породица, Београд, тада, добија прву комплетну болницу и прву апотеку уређену по важећим аустријским прописима.

Линија живота Николе Доксата де Морета добија фаталан попречни рез 1735. године, када он, уз подршку још неколико официра, после више неуспешних покушаја, успева да из Београда врати у Беч аустријског администратора, принца Александра фон Виртенберга, с оптужбом да царски новац из тајних фондова, намењен за покатоличавање и сузбијање протестантизма, скреће у своје џепове.

Племић, захваљујући добрим везама, успева некако да заташка аферу, али од тог часа, попут свих осрамоћених и осујећених у напредовању, сања и смишља освету.

Успешно утврђивање Београда и Калемегдан у новом руху, доносе, међутим, Николи Доксату де Морету нове моћне заштитнике код бечке елите, нарочито код света окупљеног око двора и код интелектуалаца, те он убрзо, уз бурна одобравања, добија генералски чин, а принцу Александру фон Виртенбергу остаје да за своје науме чека повољнија времена.

Нови рат Аустрије и Турске 1737. године, у коме Аустријанци успевају да направе снажан продор на југ и да, уз помоћ Срба, освоје Ниш и Пирот, одводи генерала Николу Доксата де Морета у Ниш, где преузима команду над градом.
Ратна срећа Аустријанаца трајала је кратко, не само због силовите контраофанзиве Турака, већ и због катастрофалних потеза главнокомандујућег аустријске војске у Србији, генерала Секендорфа, као и због његових свађа с другим командантима, и пораз је био неизбежан.
Најфаталнију грешку он је направио доносећи одлуку да Аустријанци уђу и у Нови Пазар, чему се оштро супротставио Никола Доксат де Морет, инсистирајући да се, пре ове ризичне операције, снажно утврди оно што је већ освојено.

Главнокомандујући генерал Секендорф, који је војну каријеру правио без већих искустава на бојишту, углавном уз помоћ интрига и сервилности пред надређенима, одбио је овај предлог и Турци су га, управо у Новом Пазару, потукли до ногу.
Повлачећи се у правој бежанији, он наређује Николи Доксату де Морету да са осам хиљада војника остане у Нишу и да му штити леђа.

На Ниш је, у том тренутку, у фанатичном победничком заносу, кренуло шездесет хиљада Турака, и како је било јасно да је свака одбрана са осам хиљада војника пред таквом силом немогућа, генерал Секендорф је, уз помоћ једне лажне депеше, уверио Николу Доксата де Морета да ће добити бројчано одговарајуће појачање.

Све је то, дабоме, била обмана, и команданта Ниша је, заједно са осам хиљада људи, измучених лошим животним условима, нередовном и оскудном исхраном и таласима заразних болести, чекала или срамна предаја или самоубилачка битка, чији је исход могао да буде једино страшни масакр.
Он, наравно, није хтео да се преда и да погази заклетву и војничку част, али је прихватио преговоре с Турцима, који су захтевали безусловну капитулацију, уз сва позната османлијска понижења која уз њу иду.
Преговори су трајали неколико дана, а Никола Доксат де Морет је успео, унапред договореним маневрисањима својих трупа у даљини, да убеди Турке да ће битка бити и за њих тешка и крвава, а потом и да, уз врхунске дипломатске вештине, издејствује мирно, безбедно и парадно повлачење из Ниша, без формалне предаје и било каквог документа да је о предаји реч.

Због потпуног пораза, генерал Секендорф је смењен уз неуобичајено благ укор, али је, пре смењивања, чим је из Ниша кренуо према Смедереву и Београду, послао у Беч извештај пун свакојаких оптужби против Николе Доксата де Морета и још неколико официра с којима се сукобљавао.
Вест да се Никола Доксат де Морет повлачи без предаје, он је, такође, одмах проследио у Беч, уз искривљавање чињеница и уз тешке оптужбе да је реч о кршењу наредбе, капитулацији без борбе и издаји.
Не знајући ништа о овоме, Никола Доксат де Морет почетком новембра 1737. улази у Београд уздигнуте главе, са осам хиљада сачуваних војника и у намери да о командним грешкама генерала Секендорфа исцрпно и документовано извести цара Карла VI лично, али га Секендорфови људи хапсе чим је крочио на тле београдске тврђаве и заједно са свим официрима из Ниша бацају у тамницу.

Целокупна ситуација после победе Турака изазива у Бечу велике полемике, па и полемике око поступка Николе Доксата де Морета, кога једни сматрају херојем, јер је спасао војску без формалне капитулације, а други кукавицом и издајником.
На сцену, дабоме, ступа принц Александар фон Виртенберг, стрпљиви осветник пун мржње, веза и новца, најјачих оружја за освету, и ангажује многе професионалне интриганте око војног врха и двора да о Николи Доксату де Морету шире интриге из целокупне његове војничке каријере, поткрепљене једино преписом пресуде из Баварске, а сам, лукаво и пријемчиво за утицајне Бечлије, фрустриране због војничког пораза, држи ватрене тираде о потреби да неко од аустријских генерала у Србији мора да буде егземпларно кажњен у име будућности царевине, уз дискретне назнаке да је за то најпогоднији 'онај протестант', који је Ниш предао без испаљеног метка и исукане сабље.

Изложен систематским притисцима, цар Карло VI, подржан од царске бискупије, фанатично опседнуте протестантима у вишим војничким круговима, даје миг у правцу на који је указао управо Александар фон Виртенберг, и ратни суд у Београду, у процесу праћеном жестоким протестима житеља немачког и српског дела вароши, ставља тачку на линију живота Николе Доксата де Морета, осуђујући га на најстрожу казну.
Смртна пресуда изазива буру негодовања и серију новинских критика, не само у Бечу већ и широм Европе, али цар Карло VI на све то не обраћа пажњу и одбија седамдесетак молби за помиловање, иако у међувремену, с више страна, па и из обавештајних извора у Турској, добија праве извештаје о свему што се догађало у Нишу и на јужном фронту.
Међу онима који су се обратили цару, молећи милост за осуђеног генерала, био је и гроф Енгел фон Ваграјн, чија је молба, посредством царске бискупије, отпремљена у Ватикан, одакле је, убрзо, стигла наредба да се београдски бискуп, неочекивано наклоњен 'једном протестанту', повуче у Беч, где му се губи траг.

Иза сурово кажњеног и сурово погубљеног Николе Доксата де Морета, пројектанта и извођача најскупљих фортификацијских радова у Европи у првој половини осамнаестог века, од имовине је остала само скромна кућа у Београду, у близини тврђаве.
Кућа је, убрзо, судски продата да би се надокнадили дугови које је њен краткотрајни и злехуди власник направио да би је купио.
Једину личну вредност, златну дугмат за кошуљу, Никола Доксат де Морет поклонио је чувару у тамници пред одлазак на смакнуће.

Пред замах сабље џелата обратио се неколицини војника и официра, којима је спасао животе у Нишу, речима 'Збогом, пријатељи моји, ви бар знате зашто умирем!', а онда му је собар намакао повез преко очију.
С места на коме је 20. марта 1738. године погубљен градитељ београдске тврђаве Никола Доксат де Морет, Швајцарац у војној служби Холанђана и Аустријанаца и у историјској служби у Београду и за Београд, тада се видео најлепши део Калемегдана.
Миленко Вучетић
Nenad
Korisnikov avatar
Expert
Postovi: 5297
Pridružio se: Sre Jan 10, 2007 2:30 pm
Lokacija: Hamburg
Kontakt:
Pohvaljen: 10
Pohvalio: 0

Postod Nenad » Pon Jul 23, 2007 4:08 pm

Evo i jedne lepe vesti! Moram da se raspitam gde ce Angie da porine brod pa da idem da vidim da li ce da kaze da su ga Srbi pravili :D

ИЗГРАЂЕН НАЈВЕЋИ БРОД У БРОДОГРАДИЛИШТУ „БЕОГРАД”
БЕОГРАД – Холандско предузеће Вахали Сервис анд Марин завршило је у бродоградилишту „Београд” изградњу до сада највећег брода у Србији, вредног 25 милиона евра.

Како је агенцији Бета данас речено у том предузећу, брод ће сутра кренути пут Холандије, где ће бити извршено његово завршно опремање.

Теретњак је рађен за немачку фирму „Белуга шипинг” ,а најављено је да ће га на јесен у Хамбургу свечано поринути немачка канцеларка Ангела Меркел.

Капацитет пловила је 10.000 тона, може превести 700 контејнера и први је комерцијални брод који је опремњен једрима за пловидбу на ветру, а која ће омогућити уштеду горива од 10 одсто.

Једро, налик на падобран, величине два фудбалска игралишта, закачено је на сајлу дужине до два километра, чија ће се дужина повећавати у зависности од јачине ветра и патент је компаније која је наручила брод.

Izvor: Politika Online (Beta)
Link: http://www.politika.co.yu/rubrika.php?t=AGENCIJE
Steva
Korisnikov avatar
Advanced
Postovi: 3192
Pridružio se: Pet Dec 08, 2006 11:34 pm
Lokacija: Mainfranken
Kontakt:
Pohvaljen: 538
Pohvalio: 348

Postod Steva » Pon Jul 23, 2007 4:12 pm

^^ :D da uslikaš!! I brod i Anđelku :D
Slika
dedinje
Higher intermediate
Postovi: 1389
Pridružio se: Sub Feb 03, 2007 10:59 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 226
Pohvalio: 190

Postod dedinje » Pon Jul 23, 2007 8:45 pm

Velika je šteta što se tako masovno zatvaraju bioskopi. Donekle je to razumljivo i to se dešava u celom svetu ne toliko sa pojavom TV već sa masovnim dolaskom DVD kućnih bioskopa. Ipak, uvek će biti ljudi koji će voleti da vide vilm u bioskopskoj sali što je neuporediv dozivljaj. Davno sam čauo jedno poređenje: "Gledati film na TV (DVD) kod kuće je kao slušati Betovenovu simfoniju na malom tranzistorskom radio aparatu." Oni koji ne vole klasičnu muziku neka zamene "Betoven" sa "Rolingstonsi". Inače za bioskope rešenje ima. Pre nekoliko godina bioskop Odeon je davao letnju reviju filmova i starih i novih. Svaki dan je prikazivan drugi film a cene ulaznica su bile vrlo male. Sala Odeona je bila neprekidno puna do zadnjeg mesta. Osećao sam se kao da su se vratile pedesete kada je Beograd imao dva puta više bioskopa nego danas i kada je postojala profesija "tapkaroš" odnosno preprodavac karata. Znači, u pitanju je cena karte. Da je manja bioskopi bi bili puniji. Kad drzava dotira pozorište zašto ne bi i bioskop. Kako je davno rekao kritičar Milutin Čolić za film "Čovek koji je ubio Liberti Valansa" (Davao se 1962 u bioskopu 20 oktobar) "Videti ovaj film znači više vredeti" (Razirao Dzon Ford, igrao Dzon Vejn).
Nenad
Korisnikov avatar
Expert
Postovi: 5297
Pridružio se: Sre Jan 10, 2007 2:30 pm
Lokacija: Hamburg
Kontakt:
Pohvaljen: 10
Pohvalio: 0

Postod Nenad » Uto Jul 24, 2007 9:03 am

dedinje napisao:Velika je šteta što se tako masovno zatvaraju bioskopi. Donekle je to razumljivo i to se dešava u celom svetu ne toliko sa pojavom TV već sa masovnim dolaskom DVD kućnih bioskopa. Ipak, uvek će biti ljudi koji će voleti da vide vilm u bioskopskoj sali što je neuporediv dozivljaj. Davno sam čauo jedno poređenje: "Gledati film na TV (DVD) kod kuće je kao slušati Betovenovu simfoniju na malom tranzistorskom radio aparatu." Oni koji ne vole klasičnu muziku neka zamene "Betoven" sa "Rolingstonsi". Inače za bioskope rešenje ima. Pre nekoliko godina bioskop Odeon je davao letnju reviju filmova i starih i novih. Svaki dan je prikazivan drugi film a cene ulaznica su bile vrlo male. Sala Odeona je bila neprekidno puna do zadnjeg mesta. Osećao sam se kao da su se vratile pedesete kada je Beograd imao dva puta više bioskopa nego danas i kada je postojala profesija "tapkaroš" odnosno preprodavac karata. Znači, u pitanju je cena karte. Da je manja bioskopi bi bili puniji. Kad drzava dotira pozorište zašto ne bi i bioskop. Kako je davno rekao kritičar Milutin Čolić za film "Čovek koji je ubio Liberti Valansa" (Davao se 1962 u bioskopu 20 oktobar) "Videti ovaj film znači više vredeti" (Razirao Dzon Ford, igrao Dzon Vejn).

Ja sam isto, kao verovatno i svi ovde, svoju bioskopsku "istoriju" zapoceo u Kozari, Balkanu, Jadranu itd.

Meni je recimo u inostranstvu bio sok da nemaju takve bioskope u centru! Vrlo retko mogu da se vide stare sale koje nisu deo nekog veceg multiplexa, tako da, definitivno je koncept jedna sala=jedan bioskop otisao u proslost! U Londonu postoji par starih bioskopa na Lecester Sq. ali oni su ocuvani samo radi elitnih premijera koje se tu odrzavaju (zamislite kraljicu koja ide van grada u multiplex:)), a u Nemackoj u centru bioskop moze da se vidi retko.

Sistem koji je kod nas uspostavio Tuckwood, pa onda Roda je krenuo nezaustavnom linijom napred. Sada dolaze Usce, DeltaCity, pa i Autokomanda... to je buducnost i realnost.
Влада
Korisnikov avatar
Advanced
Postovi: 2462
Pridružio se: Čet Dec 21, 2006 10:23 pm
Lokacija: Дорћол
Kontakt:
Pohvaljen: 15
Pohvalio: 0

Postod Влада » Sre Jul 25, 2007 5:54 pm

Брррррррммм!!!! :D
Slika
фото Блиц
http://www.blic.co.yu/beograd.php?id=9044
jelenabg
Higher intermediate
Postovi: 506
Pridružio se: Pet Jan 19, 2007 11:13 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 174
Pohvalio: 0

Postod jelenabg » Sre Jul 25, 2007 10:06 pm

Pa dobro, ali Takvud je ipak u centru grada. Nisam sigurna da se Roda može nazvati multiplekosom. Ok, bila sam jednom, ali mislim da oni imaju samo dve sale. Možda neki od starih bioskopa i prežive, ja bih volela. Evo, Akademija 28 (za mene i dalje Đura) posluje već godinama, a čak su se i proširili - mislim da imaju tri sale. Ipak, ja taj bioskop ne bih nikada prozvala multipleksom. Pretpostavljam da ni Dom Sindikata neće izumreti - ako ništa drugo, jedini je uz Sava Centar pogodan za velike premijere. E sad, činjenica je da će veliki broj bioskopa nestati, ali eto... Doći će drugi, bez duše, ali sa svim ostalim.
vrachar
Korisnikov avatar
Advanced
Postovi: 2659
Pridružio se: Sub Dec 09, 2006 5:59 pm
Lokacija: Interzone
Kontakt:
Pohvaljen: 8
Pohvalio: 0

Postod vrachar » Čet Jul 26, 2007 10:58 am

^^ U Beograd dolazi prvi pravi multipleks sa Delta Sitijem 67 ;)
Velika, cista, poslovna zgrada --
Novac u rukama!
Prljavo djubre na ulazu grada --
Novac u rukama!
Влада
Korisnikov avatar
Advanced
Postovi: 2462
Pridružio se: Čet Dec 21, 2006 10:23 pm
Lokacija: Дорћол
Kontakt:
Pohvaljen: 15
Pohvalio: 0

Postod Влада » Čet Jul 26, 2007 7:33 pm

Пренето са http://www.biojednomjedanbeograd.com/
Трај - ла - ла

Kада бих данас неком типичном становнику блока са гордим називом типа '29 а', на питање: 'Одакле сам?', одговорио да сам одрастао на Малом пијацу у Савамали и у међувремену се преселио на Јевремовац, највероватније би ме погледао сажаљиво и констатовао да се данас свакојаке сељачине издају за Београђане.

Између разних видова губитка традиционалног идентитета Београда, у најтужније спада нестанак из употребе његових живописних топонима. Једноставно, они који их познају полако напуштају овај свет; а они који би могли да их задрже у јавној употреби, јер одлучују о називима аутобуских станица, исписивању градских мапа, оглашавању догађаја... знају сваку чуку у очевом или сопственом родном крају, али се по Београду теже сналазе. Зато су главни оријентир постали називи улица и нових стамбених блокова. Ту би се, можда, могла крити и нека срећна околоност - жар којим се најављује њихова учестала промена могао би Београђане, сада не из носталгије, већ из чисто практичних разлога, нагнати да се врате традиционалним именима београдских крајева.

Додуше, требало би признати да је у питању 'жива' материја, па се, током векова, и оно што се данас сматра старим топонимом и те како мењало! Рецимо, Карабурма се, изворно, звала Кајабурма (камени рт). Занимљиво је да се турско 'каја' (камен) преметнуло у 'кара' (црно) тек у новија, српска, времена - можда из незнања, а можда и из чињенице да је српска кнежевина управо тај крај града била одабрала за погубљење осуђеника. Од живота су се ту растали атентатори на кнеза Михаила, а затим и први београдски гангстер звани 'Струја'. Да не буде забуне - право име му је било Душан Димитријевић.

Савамала је у почетку имала елегантније име: 'Савска', 'Српска варош', јер је настала у време аустријске власти, као пандан 'Дунавској', 'Немачкој вароши'. Повратком Турака и име јој се потурчило, па је остала Савамала све до најновијих времена у којима је Београђанима, изгледа, лакше да уместо тог кратког назива употребе четири речи: 'крај око железничке станице'. Оно: 'штајга' - ипак спада у жаргон.

Суседна Бара Венеција је, могло би се рећи, отменије кренула у развоју имена јер - у почетку се звала Циганска бара. Међутим, у овом веку, упоредо са њеним затрпавањем земљом из Прокопа, губило јој се свако име. Ако нешто што се још увек налази само у машти прихватимо за валидно - онда се то подручје сада зове Еурополис. 'Од Циганске баре до Еурополиса' - сјајан наслов за неке будуће новине! У међувремену - 'Од несталог до измишљеног'...

Заиста, колико је Сава била невољена од градских власти у другој половини овог века, види се и по судбини имена пунктова на њеној обали. Седамдесетих и осамдесетих, када је сваки Београђанин који држи до себе могао да по имену лоцира сваки рт и увалу на Далматинској обали, погледао би вас бело ако му поменете 'Тиквару' или 'Трај-ла-ла'. Ни данас, када је конкурентан Халкидики, није ништа боље.

Тиквара, на самом ушћу Саве у Дунав, управо је прошле године дефинитивно окована у недефинисану комбинацију зида и кеја, па је питање има ли још, уопште, и смисла одгонетати порекло њеног имена, скривено у чињеници да су на том месту грађани и сакаџије вековима захватали речну воду, а пре, одприлике, једног века и први јавни купачи београдски се, с тиквама око руку, учили пливању на дрвеном купатилу Драгутина Карлованског.

Трај-ла-ла је такође на десној обали Саве, само узводно, између 'Старог', немачког, друмског, и такође старог, руског, 'Железничког', моста. Свој идентитет покушао је да сачува и у време социјалистичке изградње, па је имену додао иницијале предузећа 'Иван Милутиновић', које га је запосело. Међутим, ни комбинација 'ПИМ-трај-ла-ла' није помогла - изгубио се затрпан зарђалим челиком и напуштеним грађевинским базама.

Цела ова прича о савским обалама не би била комплетна ако се не би поменула и оводеценијска заврзлама око назива београдских мостова. 1931. године је у наставку Бранкове улице изграђен Ланчани мост, срушен 1941. године. Одменио га је привремени лучни мост којег су, у близини Железничке станице, саградили Немци у доба окупације. Након рата, средином педесетих, на месту Ланчаног моста и на његовим, преправљеним, каменим стубовима саграђен је мост назван 'Братство и јединство' - мало предуго за изговор, па су га Београђани прозвали Новим мостом, за разлику од оног Старог, немачког. Крајем шездесетих се појавила и 'Газела', уневши забуну међу новопечене Београђане, а таквих је већина, јер - какав је то Нови мост када постоји новији од њега? 'Газела' је остала Газела, али је Нови мост све чешће у јавности представљан као 'Бранков мост' (претпостављам по Бранковој улици, а не по Бранку Ћопићу који је испод њега трагично окончао живот); док је последњи назив за Стари мост, ту скоро виђен у штампи - 'Трамвајски мост' (иако је прво овакво возило мост упознао тек осамдесетих, у време интензивне 'трамвајизације' Београда страственог Радоја Стефановића).

Пошто Србе у животу, изгледа, највише импресионирају кафане, београдски топоними таквог порекла показују се најотпорнијим: 'Славија', 'Лондон', 'Господарска механа'... Штета је, само, што и ту приучени Београђани изневеравају градску традицију најразноврснијих кафанских назива, па нове локале, углавном, 'крштавају' серијски, италијанским и француским именима. Још се може и разумети нестанак поетичности, који не дозвољава да се настави традиција лирских имена попут: 'Два бела голуба', 'Сабља димискија', 'Месечина', 'Пролеће', 'Златна лађа', 'Златан анђео'... Међутим, заиста нема разлога да се не настави историјски ланац имена инспирисаних политичким догађајима, каква су имале неке београдске кафане у првој половини века: 'Нова влада', 'Велика Србија' или 'Балкански савез'... Бар ту има инспирације у изобиљу! Замислимо само кафане: 'Пропала коалиција', 'Трећа Југославија', 'Опструкција', 'Банда црвена', 'Код снага хаоса и безумља', 'Код избеглице и трактора', 'Митинг& контрамитинг', 'Мало морген'... Признаћете - ваља чувати успомене за будућност!

У ствари, за претенденте и поседнике градске власти најкорисније би било оживети један опомињуће-обећавајући назив кафане која се дуго налазила, и мењала власнике, у некадашњој Александровој, данас Булевару: 'Чија није била, чија бити неће'. За нерве свих осталих Београђана, који власт не 'врше', него трпе, најбоље би било 'васкрснути' изгубљени топоним из наслова овог текста, и применити га на цео град: 'Трај-ла-ла'...
Александар Црквењаков
Slika
Купалиште на Сави, снимљено 1936. године

Povratak na “Gradski život i vesti”

Ko je OnLine

Korisnika u ovom forumu: Nema registrovanih korisnika i 1 gost