Šta je novo?

ADA CIGANLIJA - Beogradsko more

andrejp

Beginner
Učlanjen(a)
09.01.2007.
Poruke
66
Pohvaljen
1
evo da otvorimo diskusiju o Adi... sta biste vi uradili, sta nikako ne bi radili, sta je dobro a sta ne...

za pocetak, evo citata ili bgdnovina.online:



Ada Ciganlija – “beogradsko more”

Problema ima – nosimo se s njima


Na parkingu ispod Radničke ulice do jula će biti postavljene dve montažne konstrukcije poznatije kao "fast park", koje će omogućiti parkiranje vozila na dva nivoa. Komercijalizacija ipak izazvala negodovanje dela građana s plićim džepom

Saobraćajne gužve kod ulaza na Adu Ciganliju i duž Starog obrenovačkog puta postale su uobičajena slika u letnjim mesecima. Međutim, prema najavama nadležnih, ovaj problem uskoro će biti rešen. Naime, na parkingu ispod Radničke ulice do jula će biti postavljene dve montažne konstrukcije poznatije kao "fast park", koje će omogućiti parkiranje vozila na dva nivoa.

– U Sekretarijatu za saobraćaj grada Beograda i "Parking servisu" kompletirali su svu neophodnu dokumentaciju, pa će radovi početi pre sezone. Planirano je da se postave dve konstrukcije. Jedna bi trebalo da bude montirana pre sezone, a druga najkasnije do jula. Montaža će trajati 45 dana i radiće se selektivno, tako da nećemo morati da zatvaramo čitav parking. Umesto sadašnjih 1.000, kada sve bude gotovo, imaćemo 1.700 mesta – kaže Predrag Petrović, direktor JP "Ada Ciganlija".

On je, pored toga, podsetio Beograđane da tokom leta ne moraju da dolaze na Adu Ciganliju automobilima, pošto će im i ove godine, kao i prethodne, na raspolaganju biti posebne autobuske linije, ali i novoizgrađena biciklistička staza.

Koliko para, toliko i muzike

Intenzivna ulaganja u uređivanje Ade Ciganlije počela su 2002. godine, kada je istoimeno društveno preduzeće svoju imovinu prenelo u vlasništvo Grada. Novcem iz gradskog budžeta finansirana je izgradnja infrastrukture na makiškoj strani jezera i rekonstrukcija postojeće na novobeogradskoj strani. Sređeno je kupalište, renovirani su tuševi i javna kupatila, izgrađeni novi sportski tereni, uvedeni atraktivni sadržaji poput skijanja na vodi, betonirane su pešačke staze... Međutim, sve veća komercijalizacija izazvala je negodovanje dela građana, koji smatraju da pogodnosti Ade treba da budu svima pristupačne, a ne privilegija posetilaca s "dubokim džepom".

Jedan od njih je i Ljubiša Janjić. On kaže da mu najviše smeta što su pojedini ugostitelji "okupirali" deo obale ležaljkama i suncobranima.

– Čuo sam da će od ove godine vlasnici kafića plaćanjem zakupa dobiti i deo obale. Ada bi trebalo da bude opšte dobro, ali su ljudima u upravi pare najbitnije. Ne bi me iznenadilo da za par godina počnu da naplaćuju ulaznice, kao na bazenima. Ako se ovako nastavi, ugostitelji će s vremenom zauzeti čitavu obalu. Za nas koji nemamo mogućnosti da odemo na more ove cene su previsoke – žali se Ljubiša, koji je redovni posetilac najvećeg gradskog kupališta.

Ipak, direktor JP "Ada Ciganlija" ocenjuje da su ove i slične pritužbe neosnovane. Prema njegovim rečima, ugostitelji zauzimaju svega šestinu makiške i desetinu novobeogradske obale jezera. On, takođe, napominje da od kada je Grad preuzeo brigu o Adi nije izgrađen nijedan novi ugostiteljski objekat niti je tako nešto planirano.

– Mi iznajmljujemo 15 objekata na makiškoj strani. Pošto je ranije bilo problema s građanima koji su pozivali inspekciju i žalili se da su kafedžije zauzeli plažu bez dozvole, to smo rešili tako što smo zakupcima sada ustupili deo obale u širini objekata. Na makiškoj strani komercijalizovana je svega šestina plaže. Tako smo napravili kompromis između onog dela populacije koji je to tražio od nas i onih koji instistiraju da se u konceptu Ade ne menja ništa 40 godina unazad – ističe Petrović i podseća da su mnogi mediji pozdravili ovakvu odluku uprave.

Na stranu što su pojedini vlasnici kafića još prošle godine, zaposedali i obalu preko širine objekata – to je, ionako, posao za inspekciju – mnogo je interesantnije što su potencijalni zakupci prilikom poslednje licitacije nudili astronomske sume novca. Primera radi, startna cena zakupa jednog objekta (i pripadajućeg dela plaže) na makiškoj strani jezera bila je 1,3 miliona dinara. Srećni pobednik je, na kraju, iskeširao, ni manje ni više, nego pet miliona. Pritom, početna cena zakupa mesta za prodaju kokica išla je do 150.000, a za prodaju voća i do 100.000 dinara.

Planovi

Ove godine preduzeće "Ada Ciganlija" slavi 50 godina postojanja. Jubilej je uveličan činjenicom da će na Savskom jezeru do kraja godine biti održana tri velika svetska takmičenja: Evropsko prvenstvo u kajaku, Evropsko prvenstvo u skokovima u vodu i Svetsko prvenstvo u ribolovu. Za sledeću godinu, u dogovoru sa Sekretarijatom za saobraćaj, planirana je izgradnja pasarele u Radničkoj ulici, pravljenje Velike Homerove trim staze pored jezera "Ada safari", kao i izgradnja profesionalnog terena za odbojku na pesku, koji će se nalaziti iza "bandžija".

Šta to znači za građane može se videti ukoliko poručite kafu u nekom kafiću. Iako sezona nije ni počela, za šoljicu turske kafe platićete 75 dinara. Mnogi zato kažu da je Ada pretvorena u "beogradsko more", u pravom smislu reči. Voda, doduše, nije slana, ali su cene paprene.

Naravno, niko vas ne tera da deci kupite "koka-kolu" na Adi. Ako želite da uštedite, možete da ponesete hranu i piće od kuće ili da prošetate do prodavnice u Radničkoj ulici.

Uređenje desne obale i marine na čekanju

Dva velika problema, koji tek treba da budu rešeni, jesu uređenje makiške strane Savskog jezera i marine u Čukaričkom rukavcu. Kada će na desnoj obali biti izgrađeni tuševi i toaleti, teško je reći. Razlog za to je što sadašnja uprava, zbog nerešenih imovinsko-pravnih odnosa, ne može da dobije građevinsku dozvolu za neophodne radove. Uprkos tome što je područije Ade svojevremeno eksproprisano od fizičkih lica, kojima je isplaćena novčana naknada, rešenja o tome nestala su iz arhive opštine Čukarica. Ista stvar je i sa Čukaričkim rukavcem.

– Ti ljudi se u zemljišnim knjigama još uvek vode kao vlasnici parcela, zbog čega ne možemo da dobijemo građevinsku dozvolu. Pošto su rešenja na volšeban način nestala iz opštine, već šestu godinu tragamo za dokumentacijom po gradskim arhivama, kako stari vlasnici ne bi ponovo naplatili naknadu. Mi smo, inače, već dobili rešenje za uređivanje ovog dela Makiškog polja na osnovu projekta iz 2002. godine. Jednog dana tu će biti izgrađeni objekti s velikim staklenim površinama, sportski tereni, akvarijumi, bazeni i kavezi za ptice – objašnjava Petrović.
 
Problem parkiranja na Adi je i kod ulaza na poluostrvo, ali je problem mnogo drasticniji na makiskoj strani, tj. na makiskom putu, gde ljudi bukvalno hoce autom na plazu! Ko tamo napravi garaze ili parkinge, super ce se opariti (naravno ako se paralelno striktno zabrani parkiranje na starom makiskom putu).
 
Moje je misljenje da nije korisno zabraniti parkiranje na starom M.putu, vec uloziti sredstva i formirati normalna parking mesta celom duzinom puta i naplacivati koriscenje. Takodje, ja sam u potpunosti za (kontrolisanu i umereno skupu) komercijalizaciju Ade - besmisleni su komentari ovog Ljubise koji se citira u tekstu, pa naravno da mora da se naplacuje - ni kod babe nema dzabe :) poznata stvar! :)
 
Pa da, urediti parkinge uz put! Naravno! Ali to nije dovoljno, tako da bi morali i tamo da se montiraju parkinzi - na svakih 200 - 300 metara! Jer leti tim putem uopste ne moze da se prodje, pesaci ne mogu da koriste i onako improvizovane trotoare! Trebalo bi da se srede i autobuska stajalista!
 
Ада Циганлија ?......Cингалија !

На реци Сави, у непосредној близини ушћа у Дунав, на удаљености од само 4 км од центра Београда, налази се негдашње острво, а сада полуострво Ада Циганлија. Обрасла густом листопадном шумом, прошарана пропланцима и ливадама, Ада је постала највеће, најлепше и најпосећеније излетиште, купалиште и одмаралиште Београђана.

Неки хроничари назив овог острва проналазе у сложеници келтских речи синга (острво) и лиа (подводно земљиште), па се тако дошло до речи сингалија од које ће у каснијој транскрипцији настати реч циганлија.
Ада је као ретко природно богатство била запажена још од Карађорђа и кнеза Милоша Обреновића, па је 1821. проглашена за државно добро, што је и данас.

Доња и горња преграда на рукавцу реке Саве изграђене су 1967. године, па је тако Београд добио јединствено језеро, дуго 4,2 км, са просечном ширином 200 м, и дубином 4-6 м.
У дане летње сезоне дневно се овде купа или на други начин рекреира и до 300.000 посетилаца. Укупна површина Аде Циганлије, са Адом Међицом и акваторијумом, износи 800 хектара.

Ада Циганлија је несумњиво један од централних еколошких пунктова, јер захваљујући благотворној комбинацији утицаја водених површина и шумских комплекса Ада има необично специфичну микроклиму, која се одликује повећаном влажношћу ваздуха и нешто нижим летњим дневним температирама у односу на остале делове града.
Главна климатогена вегетација Аде су храстове и брестове шуме. Средином прошлог века она је битно обогаћена уношењем америчке тополе и зеленог јасена

Плажа око Савског језера је у целости уређена и опремљена неопходним инфрастуктурним објектима, па је једна од највећих и најлепших плажа на вештачким језерима у Европи.
Вода Савског језера је топлија од речне и чистија и језеро је погодно за масовну рекреацију. Савско језеро својим положајем, квалитетом воде, опремљеношћу објеката и дужином стаза је веома погодно за врхунска такмичења на мирним водама. Језеро је погодно за пливање, веслање, кајак, ватерполо, скокове у воду, једрење на дасци и друге спортове, па је на њему одржано више светских и домаћих првенстава.

На Ади Циганлији има и преко 50 различитих спортских терена на отвореном, међу којима је и голф терен и жичара за скијање на води. Постоје фудбалски терен, тениски, рукометни, одбојкашки и кошаркашки терени, као и игралишта за бејзбол, рагби и хокеј на трави. Ту су и терени за одбојку на песку и аква сокер, а од екстремних спортова: банџи џамп, вештачка стена и пеинтбол.
За риболовце ту је и језеро Ада сафари.

На улазу су паркинг-простор за хиљаду возила и марина у Чукаричком рукавцу, погодна за пристајање чамаца, јахти и мањих бродова. Посетиоцима Аде Циганлије стоје на располагању и продавнице, простори за пикник, куглана, мини-голф, кочије са коњима, туристички возић, педалине и сандолине за вожњу језером, као и еко-брод на електрични погон.

Vreme je da ovu adu zovemo pravim imenom - Ada Singanlija,jer više priliči Singidunumu.
 
"dragan"":rv58yepe je napisao(la):
Vreme je da ovu adu zovemo pravim imenom - Ada Singanlija,jer više priliči Singidunumu.
Slažem se, pozdravljam ideju
trink39.gif

I ja sam za to da se urade parkinzi na makiškoj strani i naplaćivati korišćenje. Ali ono što bih ja prvo uradio pod broj 1 jeste zaštita od poplave. Predviđaju se sve jače i češće poplave, poput prošlogodišnje, i tu bi trebala, po meni, biti najveća ulaganja.
Drugo, daj više, koliko se priča o toj žičari? Hoće li je konačno napraviti pa da dođem na Adu žičarom iz 44 Bloka ;)
A ostalo; zabraniti ulazak autima na ostrvo, osim službenih i komunalnih, bolji javni gradski prevoz za Adu, možda tramvaj čak do žičare, parkovska železnica oko jezera...
 
"dragan"":sw7v276i je napisao(la):
Vreme je da ovu adu zovemo pravim imenom - Ada Singanlija,jer više priliči Singidunumu.
Siniša":sw7v276i je napisao(la):
Ada Singanlija mnogo bolje zvuči, osim toga to je tačno ime.

Sing je Lav, a to ime se prostire od Beograda, preko Persije i Indije ( narod Siki u Kašmiru gde muška imena obavezno počinju sa Sing ), pa do Singapura ( Sing-a pur ili Lavlja luka / Luka lavova )

Zato pod hitno da se vrati pravo ime adi : Ada SINGANLIJA
coke[1].gif
 
Siniša":2i8r0kpp je napisao(la):
Ali ono što bih ja prvo uradio pod broj 1 jeste zaštita od poplave. Predviđaju se sve jače i češće poplave, poput prošlogodišnje, i tu bi trebala, po meni, biti najveća ulaganja.
http://www.adaciganlija.co.yu/index.jsp

25.12.2006.
Zaštita od poplava
Započeto je podizanje 1,3 metra visokog nasipa na nekoliko kritičnih tačaka na već postojećem bedemu Ade Ciganlije prema Savi, a posao će biti obavljen u četiri faze. Unutrašnje kosine nasipa biće ojačane peskom, kako bi se izbegla eventualna šteta od poplava ili visokog vodostaja, kao što je bio prošlogodišni. U prvoj etapi radova biće nasuti donji špic ostrva i deo nasipa preko puta Ade Medjice. Novac za prvu fazu radova u iznosu od 140 miliona dinara, obezbedjen je iz Nacionalnog investicionog plana, a grad će uložiti još 50 miliona.
 
Ada ciganlija (promena imena je glupost) spada u velike prirodne vrednosti Beograda kao Kalemegdan i Veliko ratno ostrvo. Zadnjih godina je stvarno izvanredno uredjena a i vreme radi za nju - zasadjeno drvece raste i postaje sve lepse. Problem su automobili. Kuda sa njima? Broj koji se pominje (1.700 parking mesta) je suvise mali. Automobili potpuno okupiraju stari obrenovacki put, parkirane kolone su duge kilometrima. Pre svega mislim da treba strogo zabraniti svaki ulazak automobila na samu adu. Treba pustiti samo kola hitne pomoci i vozila za snabdevanje ali njih samo nocu recimo od 21h do 8h ujutru. Praviti ogromne parkinge, eventualno visespratne ili cak podzemne nije resenje. Treba sto vise autobuskih i brodskih linija iz svih delova grada usmeriti ka adi, naravno samo kad je vrhunac sezone. Dosta blizu ade prolazi i tramvaj za Banovo brdo pa kupaci mogu i njega koristiti. Kupovina ulaznica bi mogla doneti lepe prihode sto bi bilo opravdano ali samo pod uslovom da novac ide za dalje uredjenje ade. Ali, pred blagajnama bi se stvarali veliki redovi sto bi maltretiralo gradjane tako da to ipak ne dolazi u obzir, kao i za Kalemegdan.
 
Napisati da je "promena imena glupost " ....je glupost, ako na zvaničnom sajtu Grada Beograda i sajtu 'Ada Cinganlije' stoji objašnjenje nastanka imena, tj. da je pravo ime Singanlija.
Sasvim je normalno vratiti pravo ime, jer naši preci su ga pogrešno izgovarali, pošto su im bliži bili Cigani od Kelta za koje nisu ni čuli.
Da ne govorim koliko puta ime Singanlija bolje zvuči od ciganisanja.....strancima u Bgd.

Ada Singanlija

Ada Ciganlija je izduženo rečno ostrvo nastalo na četvrtom kilometru Save od Ušća u Dunav.
Naziv Ciganlija bi mogao predstavljati toponim keltskih reči „singa“ i „lia“, koje znače ostrvo i podvodno zemljiste. Naziv je dočaravao promenljivost vodostaja Save. Pri niskom to je bila Singa, pri visokom Lia. „Singalija“ se vremenom pretvorilo u Ciganlija. Knez Miloš Obrenović je 1821. godine, ostrvo proglasio za državno i narodno dobro, a tako je i ostalo.

Zbog lepote, Branislav Nušić je Adu nazvao „Vodeni cvet“ i tu osnovao istoimene satirične novine. Od tada, pa kroz decenije, Ada je magično privlačila umetnike i pustolove, koji su očarani, na njoj ostajali, bilo kao stvaraoci ili zanesenjaci.

Pregrađivanjem desnog rukavca , 1967. godine, Ada postaje poluostrvo, okruženo nasipom i omeđeno Savom sa jedne i Savskim jezerom sa druge strane. Danas, zajedno sa Adom Međicom, Jezerom i delom Makiškog polja, Ada zauzima površinu od 800 hektara. Savsko jezero je rezervoar pijaće vode gradskog vodovoda i spada u zonu najstrožije vodozaštite, jer je od strateškog značaja za Beograd.....itd.

JP Ada Ciganlija, Ada Ciganlija 2, 11000 Beograd, tel: 011/ 35-41-117, 35-44-634
 
Nema šanse da se način izgovora menja, ljudi su suviše navikli i samo ime se spontano razvilo. Uostalom, retko ćeš koga čuti da kaže idem na Adu Ciganliju. već samo "idem na Adu" (slično kao i za Bulevar). Meni ne smeta što se zove tako kako se zove i ne pada mi na pamet da to sada menjam zato što se nekada drugačije izgovaralo, a pogotovo ne zbog stranaca.
Ključna reč je u spontano, niko nije nametnuo ovo ime sada (kao što je za ulice posle II sv. rata, pa mi je bilo potpuno lako da pređem na Beogradska, Srpskih vladara itd) već je proizašlo, kako se to lepo kaže, iz naroda.
 
Pa ko kaze da ti moras da menjas nacin na koji zoves Adu? Rec je o tome da se sluzbeno promeni ime Ade Ciganlije a to kako ce je ljudi zvati je druga stvar. Primera je gomila o tome kako ljudi zovu odredjene stvari tj. lokacije u gradu, ulice a da se one u stvari drugacije pravilno zovu. Ali ne mari to je duh naroda i to i treba tako da ostane. Npr. mnogi zovu jednu od nasih centralnih ulica Srpskih vladara iako se ona od 1997 godine opet zove Kralja Milana :cool:
 
Sta se lazemo, oni koji predlazu promenu naziva (koji je vec decenijama prihvacen u narodu) "Ada Ciganlija" imaju averziju prema imenici "ciganin" ali nemaju hrabrosti to da kazu. A zaboga, sta bi tek stranci rekli?! Resenje je da tu adu, koja vise i nije ada, nazovemo "Ada romija".
 
Nema laganja, nema prevare......ko laže iće u zatvor. ;)

Gipsi, cigani, romi....su snalažljiv i bistar narod, zato su i preživeli, svojim načinom života 1.000god. u Evropi.
Oni nikad ne bi izabrali u ono vreme da žive na savskoj, divljoj adi, daleko od grada i svakog naselja od kojih oni žive.Da li neko veruje da su romi,cigani, živeli na toj adi? Naravno da nisu....nisu ludi.
Oni više vole blizinu naselja i put, a ne reku.Nikad nisu bili alasi,niti znaju da upravljaju čamcem,niti da plivaju....jednostavno je nemoguće zamisliti da su imali naselje po kojem bi ada dobila ime - ada Ciganlija.
I danas na V.R.ostrvu nema naselja Roma, koje je bliže Kalemegdanu od Singanlije.

Tačno je da je sadašnji naziv ade 'prihvaćen od naroda' bar 2 veka, otkad su ustanici ušli u Bgd.Ali to ne znači da je i tačan, jer kako se zvala ada pre nego su Cigani došli u Evropu oko 1.100god.
Zvala se Singanlija još od stanovnika Singidunuma, Kelta.

Tačno je da nema više savske ade na tom mestu, več je formirano Savsko Jezero, i kad kažemo ' idemo na adu ', ustvari mislimo ili na Savu ili na Jezero.Jer na svaku adu može da se dođe samo čamcem ili drugim plovilom, a na ovu jedino možeš doći peške ili automobilom......ako ima mesta.

To je još jedan razlog da se promeni zvanično ime 'Ada Ciganlija ' u 'Siganlija' ili ' Singanlija ' koje bi se odnosilo na područje oko savskog jezera.
Uostalom u pitanju je samo jedno slovo, pa ne vidim razlog za ovoliko uzbuđenje.:)
 
Sad me opet zbunjuje tvoja logika "naziv je prihvacen od naroda ali nije tacan"?! Kakvoj "tacnosti"ti to tezis. Dali je tacan naziv "Beograd" odnosno dali je Beograd zaista beo grad. Da li si ti stvarno "drag" covek. Za prijatelje i porodicu sigurno jesi ali mozda nekom i nisi. Da li je "Srebrno jezero" tamo iza Pozarevca stvarno "Srebrno". Ja sam bio tamo i nikakvo srebro nisam video vec samo obicnu dunavsku vodu. Seti se onog monologa Julije iz tragedije "Romeo i Julija". Tu ona kaze:"Sta je ime, ruza bi isto tako mirisala i da je zovemo drukcije...itd". Secam se kada je izgradjeno naselje "Konjarnik". Onda je jedan stanovnik pisao politici ("Medju nama") i trazio da se promeni ime naselja sa motivacijom da tu zive ljudi a ne konji. Odlicno mu je odgovorio jedan citalac. Secam se da je naveo nekoliko starih naselja u Srbiji sa vrlo rogobatnim i "cudnim" imenima i da je postavio pitanje "da svim tim naseljima, kojih ima mnogo, promenimo imena i damo neka lepa recimo po cvecu" to moze, dodao je citalac, ali bi morali stampati nove geografske karte srbije, Uglavnom, naselju "Konjarnik" je ostalo ime "Konjarnik" a ti se molim te ne ljuti sto sam i tvoje ime uzeo za primer. To je sala koja se uklapa u celu temu. Ja se inace zovem "Slobodan".
 
Malo smo otišli OFF u odnosu na temu, pa ću samo još jednom o imenu :

dedinje":k1w18hm2 je napisao(la):
Sad me opet zbunjuje tvoja logika "naziv je prihvacen od naroda ali nije tacan"?! Kakvoj "tacnosti"ti to tezis.
U narodu je prihvaćeno i ime BEČ, što nije tačno.

Dali je tacan naziv "Beograd" odnosno dali je Beograd zaista beo grad.
Nije beo, al' je ZAPADNI grad, kao Biograd na moru,Bjelover ( zapadna tvrđava)

Da li si ti stvarno "drag" covek. Za prijatelje i porodicu sigurno jesi ali mozda nekom i nisi.
Nisam ni za njih......povremeno.:)

Da li je "Srebrno jezero" tamo iza Pozarevca stvarno "Srebrno". Ja sam bio tamo i nikakvo srebro nisam video vec samo obicnu dunavsku vodu.
Srebrno u smislu lepo,dobro, kao ' on je zlatan čovek'

Seti se onog monologa Julije iz tragedije "Romeo i Julija". Tu ona kaze:"Sta je ime, ruza bi isto tako mirisala i da je zovemo drukcije...itd"
Nije vazno koje je boje mačka, važno je da lovi miševe.:)

Secam se kada je izgradjeno naselje "Konjarnik". Onda je jedan stanovnik pisao politici ("Medju nama") i trazio da se promeni ime naselja sa motivacijom da tu zive ljudi a ne konji. Odlicno mu je odgovorio jedan citalac. Secam se da je naveo nekoliko starih naselja u Srbiji sa vrlo rogobatnim i "cudnim" imenima i da je postavio pitanje "da svim tim naseljima, kojih ima mnogo, promenimo imena i damo neka lepa recimo po cvecu" to moze, dodao je citalac, ali bi morali stampati nove geografske karte srbije, Uglavnom, naselju "Konjarnik" je ostalo ime "Konjarnik"
Pre 200god kad su Srbi ušli u Bgd, srušili su sve đzamije, oko 80 minareta ( osim ove koja je danas u Bgd. ), a do danas nisu izmenili turska imena delovima grada.Verovatno je u to vreme 'ozvaničano' i ime ade.Kod nas u Zemunu, niti ima đzamije, niti turskog imena za deo grada.;)
a ti se molim te ne ljuti sto sam i tvoje ime uzeo za primer. To je sala koja se uklapa u celu temu. Ja se inace zovem "Slobodan".
E, sad kad sam završio sa Siganlijom, idem da skuvam kafu .....i da se naljutim.:)
 
Ада Циганлија безбедна од будућих поплава
Члан Градског већа и шеф Градског штаба за одбрану од поплава Срђан Јовановић обишао је данас новоутврђени насип у дужини од око 1.800 метара на Ади Циганлији, који су заједнички финансирали град и република. Обиласку терена присуствовали су и Вељко Димитријевић, директор ЈП „Србијаводе”, Предраг Петровић, директор ЈП „Ада Циганлија”, Слободан Стојчић, заменик секретара за комуналне и стамбене послове, представници Водопривредне организације „Ћуприја” и Предузећа „Иван Милутиновић”. У овом послу република учествује са 115 милиона динара а град са 50 милиона динара.

– Ово је прави резултат заједничког рада републичких предузећа и Градске управе. Уз реконструкцију насипа, који има првенствено одбрамбену структуру, решићемо и инфраструктурне проблеме овог дела Аде. Уз радове на насипу реконструисаће се и електроенергетска мрежа, а биће изграђена и водоводна мрежа. На тај начин градска одлука о постављању привремених објеката на води добиће прави смисао, јер када се буду додељивала места за сплавове, сваки ће имати комплетну инфраструктуру. Овај део Аде Циганлије, изградњом различитих садржаја, биће и додатно обновљен тако да постане део рекреативне целине овог излетишта – рекао је Срђан Јовановић.

Говорећи о безбедности тог дела Аде Циганлије, Јовановић је рекао да је циљ радова постигнут, јер претходни насип није могао да поднесе прошлогодишњи велики притисак воде. Завршетком радова на целом овом потезу Ада Циганлија биће много сигурнија, а предстоји нам и тражење правог решења за Булевар војводе Мишића, који је такође био једна од најугроженијих тачака у прошлогодишњим поплавама, рекао је Јовановић.

Вељко Димитријевић, директор Предузећа „Србијаводе”, рекао је да је на овом простору започето утврђивање још једне деонице у дужини од 800 метара, која ће бити завршена за 15 дана. Истовремено, биће отворена и узводна, четврта деоница дуга више од километра, чиме би до краја лета били завршени комплетни радови на насипу Аде Циганлије.

Предраг Петровић, директор ЈП „Ада Циганлија”, рекао је да су радови на насипу били неопходни јер је током прошлогодишњих поплава претила реална опасност да дотадашњи насип буде пробијен.
– Поред безбедносног дела, сплавови ће добити комплетну инфраструктуру, на насипу ће бити изграђени асфалтни пут са рестриктивним начином коришћења, јавна расвета и бициклистичка стаза. Када се ови радови заврше, више нико неће моћи да ради било какве приватне послове на насипу, о чему ће бринути надлежни органи. Ове године навршава се 50 година од организованог уређивања Аде Циганлије, у њу је уграђен генерацијски рад Београђана и не можемо дозволити да било ко у будућности доведе у питање сав труд који је уложен да би Београд имао овакво излетиште – рекао је Петровић.
1272370_Ada__nasip_v.jpg
извор Град Београд
линк http://www.beograd.org.yu/cms/view.php?id=1272366
 
50g.gif
...Belgrade Sport Fest

Preko 100 sportskih disciplina, takmičenja, demonstracije i učešće posetilaca, kao i brojne omladinske i društvene kampanje, očekuju nas i na trećem Sport Fest-u, od 25. do 27. maja na Adi Ciganliji.

Uz sada već zaštitne znake festivala – takmičenje u bandži skokovima, turnire u fudbalu, košarci, teniski kamp, prezentacije borilačkih veština, izložbu vazduhoplovnih jedrilica, ove godine festival donosi i neke novitete: internacionalni turnir u odbojci na pesku sa 16 ekipa iz raznih evropskih zemalja, zatim odigravanje zvanične utakmice američkog fudbala SELAF međunarodne lige između Beograd Vukova i Ljubljana Silverhawksa, mini festival grafita, i mnogo toga još.

Na ovogodišnjem Sport Fest-u su uvrštene i velika jedriličarska i kajakaška regata, akvatlon, a biće ponovljeno i atraktivno takmičenje za najjačeg čoveka – Strongest man!

Promocija sportskog života mladih i popularizacija životne filozofije čiju esenciju čine druženje, priroda i igra trajni su ciljevi Belgrade Sport Fest-a.

clientlogobck.jpg

http://www.belgradesportfest.com
 
50 godina Ade
Jubilej Ade Ciganlije
Navršilo se 50 godina od kada su brigadiri u okviru omladinske radne akcije započeli pregrađivanje Save i stvaranje Savskog jezera
...
Kupalište na Savskom jezeru, prema zvaničnim statistikama, među najbezbednijima je u Evropi, a ovogodišnjim podizanjem visine nasipa na Savi za 1,3 metra Ada je obezbeđena od mogućih poplava.

Više od šest kilometara plaže posuto je novim čistim šljunkom, izgrađena je biciklistička staza oko jezera u dužini od 12 kilometara, izgrađeno je desetine kilometara staza za šetače, uređeni su toaleti, tuševi, parkinzi, napravljeni su novi sportski tereni među kojima je i teren za veliki fudbal sa veštačkom travom. Postojeći tereni za košarku i mali fudbal su ograđeni, a oko njih su izgrađene tribine. Otvoren je i prvi park za ekstremne i fristajl sportove u gradu.
...
Nekoliko godina sistematskog poribljavanja nije prošlo nezapaženo, pa će na Savskom jezeru u septembru biti održano Svetsko prvenstvo u lovu na šarana. Ribolovci, koji su birali mesto održavanja najvećeg takmičenja, kažu da je Savsko jezero najbolja „staza” za pecanje u Evropi. Prošle jeseni na jezeru je održana i spektakularna trka veslača univerziteta Oksford i Kembridž.
– U toku su intenzivne pripreme za zvanično otvaranje sezone kupanja i druge važne događaje koji nas očekuju, sportska takmičenja, dečje kampove. Naš sledeći važan cilj je potpuno zatvaranje Ade Ciganlije za ulazak motornih vozila – naglasio je Petrović i najavio izgradnju „fastparka”, višespratne garaže za oko 800 vozila, koja će na jesen biti postavljena ispred ulazne rampe na Adu.
J. V.
[objavljeno: 23.05.2007.]
Politika
ceo tekst http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=29112&lang=2
 
ADA DOBIJA SPORTSKI CENTAR I NOVU MARINU

Grad planira da do kraja godine kupi još pet vozića za prevoz posetilaca Ade...

Otvaranje trim-staze na Adi Ciganliji koja ide kroz šumu biće u julu, a u toku je izgradnja terena za odbojku na pesku iza „okruglog kupatila”. Na Makiškoj strani jezera biciklisti su već dobili stazu, dok će kupače ove sezone čuvati 50 umesto 40 spasilaca, najavio je Predrag Petrović, direktor JP „Ada Ciganlija”.

SEZONA - Grad planira da do kraja godine kupi još pet vozića za prevoz posetilaca Ade. Nakon toga, na Adi će biti zabranjen saobraćaj motornih vozila, a svi posetioci moći će vozićem da se prevezu gde god žele - rekao je Bojan Stanojević, gradski menadžer.

Prema njegovim rečima, najveći problem na Adi je nedostatak parking mesta.

- U septembru na ulazu u Adu počinje izgradnja parkinga na sprat, čime ćemo obezbediti dodatnih 800 parking mesta - najavio je Stanojević.

Do kraja godine biće podignut nasip za odbranu od poplava na savskoj obali. Duž novog nasipa biće izgrađena biciklistička staza, uvedena javna rasveta i dovedena voda i struja za obližnje splavove.
- U planu je da se ove godine započne s gasifikacijom Ade i izgradnjom nove, moderne marine. Na jesen krećemo s čišćenjem Čukaričkog rukavca, a na Makiškom polju u planu je izgradnja sportskog centra, po usvajanju novog regulacionog plana, čija je izrada u toku. Tu će biti izgrađeni teniski tereni, različita igrališta, a možda i akva-park - kaže Petrović.

Za sezonu kupanja na Adi, koja počinje 15. juna, sve je spremno, tvrdi uprava JP „Ada Ciganlija". Nivo jezera spušten je za dva metra, šljunak je vraćen nazad, a obe obale posute su i novim peskom. Pokošena je trava iz jezera i uređeno je šest dečjih bazena u Savskom jezeru. Kod „Okruglog kupatila" napravljena su još dva teniska terena.

Povodom 50. rođendana Ade Ciganlije, tokom cele sezone biće organizovana različita takmičenja, a proslava rođendana počinje „Belgrejd sport festom", (25-27. maj). Uz takmičenje u bandži skokovima, najluđim skokovima u vodu, turnire u fudbalu i košarci, biće tu i internacionalni turnir u odbojci na pesku, američki fudbal, kao i mini festival grafita.

Sportovi na Adi:

Bandži džamping skok 2.600 din.
Friklajmbing 100 din.
Skijanje na vodi 30 min. 700 dinara, sat 950, četiri sata 1.400 din.
Snoubord 10 minuta 390 din.
Pecanje 350 dinara pola dana, 450 dinara dan
24 Sata http://www.24sata.co.yu/vesti.php?id=10354
 
Четвртак, 14. јун 2007.
Град уложио више од 10 милиона евра у Аду Циганлију

Град је од 2002. године уложио више од 10 милиона евра у инфраструктуру Аде Циганлије, рекла је заменица градоначелника Радмила Хрустановић на данашњој конференцији за новинаре.
...
Директор Аде Циганлије Предраг Петровић:
-У понедељак се завршава први терен за одбојку на песку који испуњава све техничке услове по међународним стандардима, а на њему ће се у јулу, у организацији Секретаријата за спорт, одржати први професионални међународни турнир у овом спорту – рекао је Петровић.

Он је најавио и да ће у понедељак радници „Зеленила” у шумском делу Аде, на површини од 5, 5 хектара, који је већ деценијама неприступачан за Београђане, почети култивација и санитарна сеча. На овом простору изградиће се и трим-стаза високог стандарда дуга 1,5 километара, која ће већ почетком августа бити доступна Београђанима.

У септембру ће почети гасификација Аде, увођење интернет и телефонске мреже око Савског језера, а биће завршена и можда најзанчајнија инвестиција за будућност овог подручја – подизање и проширење насипа на целокупном подручју Аде Циганлије. У септембру ће почети и изградња паркинга на улазу у Аду, чиме ће постојећи паркинг од 1.000 места бити проширен за још 800 места.
извор Град Београд
цео текст http://www.beograd.org.yu/cms/view.php?id=1279209
 
A kad ce vec da pocnu sa izgradnjom prve faze zicare, tj. od Novog Beograda do Ade?
 
Heheh...

Beograđani se još nisu navikli na nudističku plažu na Savskom jezeru
Traže ogradu za nudiste
Autor: D. Đurić - D. Nedović | 15.06.2007 - 10:28


Kad bračni par Jovanović sa dva dečaka krene na kupanje na Savsko jezero, široko obilazi deo staze koji prolazi pored nudističke plaže. Provlače se i kroz šiblje, samo da bi od dece sakrili nudiste već odomaćene u dnu desne strane jezera.
- Vrlo mi je neprijatno da sinove vodim pored nudista i da ih oni gledaju. Najbolje bi bilo da plažu premeste na drugo mesto. Ako to ne može, bio bi red da je makar ograde nekim paravanom - smatra Nenad Jovanović (37).
Nudistička plaža na Adi Ciganliji predstavlja trn u oku mnogih „tekstilaca“, kako nudisti zovu većinu koja na plažu ide u kupaćem kostimu. Nisu se na nju još nisu navikli, iako je tu već dvadesetak godina.
Dragoljubu Antiću (63), koji šeta ovuda sa unukom, zasmetalo je kad je video da tuda prolazi vozić pun dece iz obdaništa. Na njih se nudisti uopšte ne obaziru već se „raskreče umesto da normalno legnu i sunčaju se“.
- Barem da su neki mladi ljudi tamo - kaže Stojan Gvozdenović (64).
Ovakva situacija ne prija ni mnogim nudistima. .
- Dolazim ovde 25 godina i baš mi je neprijatno od prolaznika. Jedan klinac je vikao za mnom: „Matori, sram te bilo!“ kad sam ustao i krenuo u vodu. Doduše, mi se obučemo kad prolazi ekskurzija, ali ipak je nezgodno - žali se Bogoljub Milosavljević (76). Prema njegovim rečima, opuštenije bi bilo kad bi se oko tog dela plaže posadila živa ograda koja bi ih zaklonila.
Nasred nudističke plaže nalazi se kafić sa baštom „Na kraj sveta“. Većina gostiju ovog lokala upravo su nudisti, mada ima i obučenih koji ovde svrate. Konobar Bratislav Milenić (35) priča da oni uglavnom ne smetaju jedni drugima, iako ima i drugačijih primera.
- Mi tu ništa ne možemo s obzirom da se nalazimo na njihovoj plaži, osim da se prilagodimo. Ja sam se, eto, navikao, to su uglavnom stariji ljudi - priča Milenić.
Ipak, nije mali broj ni ljudi koji i ne obraćaju pažnju na nudiste dok šetaju Adom ili voze bicikl.
- Ne primećujem ih. Meni ne smetaju. Kome smetaju, ne mora da gleda - jasan je Sveta Ljubinković (56).
Milojka Damjanović (72) sunča se na Adi godinama bez kostima radi zdravlja i misli da je to savršeno mesto. Ništa joj ne smeta.
- Moja deca su na drugom delu plaže, ja se odmaram ovde. Prolaznici nekad dobacuju, ali retko. Mene to stvarno ne uznemirava - smeška se Milojka koja je ovde našla potreban mir. Njeno mišljenje deli i većina nudista koji mirno upijaju vrele sunčeve zrake na beogradskom moru.

Ograda od septembra
U upravi JP „Ada Ciganlija“ kažu da su svesni problema i zato zajedno sa stručnjacima JKP „Gradsko zelenilo“ rade na projektu ozelenjavanja, odnosno postavljanja „zelene“ ograde oko nudističke plaže. Direktor JKP „Ada Ciganlija“ Predrag Petrović kaže da će ova sezona proteći bez ograde, a u septembru će početi da ograđuju nudističku plažu.
 
19.06.2007.
KLIZANJE NA ADI CIGANLIJI
Uprava Ade Ciganlije i ovog leta uvodi novine za sve posetioce. Već od subote od 17 časova na Makiškoj obali beograđani će moći da se razonode na klizalištu u koji je ugrađen led sa specijalnim karakteristikama. Led nije uobičajenog konvencionalnog izgleda i ne zavisi od spoljne temperature.

Goran Jokić iz firme IGL kaže da na Adi imamo čast da klizamo na novom tipu profesionalnog leda, koji se u svetu godinama koristi za hokej i umetničko klizanje.

Jokić ističe da je led, koji na prvi pogled liči na pod, kompaktniji kada je spoljna temperatura viša i da je za razliku od standardne podloge, novi tip leda pouzdaniji i sigurniji za početnike.

Montaža klizališta na Makiškoj strani Ade ciganlije biće završena u petak i radiće tokom cele sezone. Klizaljke za sve posetioce su besplatne. Sat klizanja na novom montažnom terenu za odrasle će koštati 250 a za mališane 180 dinara.
izvor Studio B
link http://www.studio-b.co.yu/vest.php?Id=5902
 
Vrh