Beogradski mentalitet !

Po cemu je nas Beogradjanin poseban. Sta ga to odlikuje i razlikuje od svih drugih. Kako je taj mentalitet nastao, gde mu je poreklo, u cemu se prepoznaje. Da li je rec o mentalitetu ilil mentalitetima ?

Хистеричан, агресиван?
Бахат, неваспитан?

Прави градски дух, изворно шмекерство, то је прави београдски менталитет, ово сада што се дешава... Шта рећи. После се ни не чудим што у Србију долазим годинама све ређе.

Tema je najzad proradila. Trebalo bi da postane najposecenija tema kojoj samo metro moze da bude konkurencija. Metro je buducnost koju cekamo, a nas mentalitet je stvarnost koju svaki dan zivimo, osecamo i trpimo, a da ne znamo koliko toga je samo nepotreban teret iz proslosti, ali i buducnosti.


U svakom postupku se bore shvatanja koja nasledjujemo i ona koja nam dolaze danas i koja ce postojati u buducnosti.

Ta shvatanja su nasa koliko i tudja, to je svuda u svetu tako, ali mi smo posebno skloni da brzo i olako odbacimo ono sto mozda i nije bilo samo nase, ali je vremenom postalo i da prihvatimo novo i neispitano, doletelo ko zna odakle i od koga.

Postavio sam ovu temu jer se neprestano raspravlja o pitanjima koja su u sustini pitanje navika, shvatanja - mentaliteta.

A kakva su to shvatanja, navike i mentalitet koji ne dopustaju da nam grad zasija i zbog koga se sve lepo i skladno i uredno tako tesko i sporo stvara i odrzava, a brzo unistava.

Npr. u raznim temama je vise puta pomenuta nasa tradicionalna losa zavrsna obrada ili nemar prema detaljima i sl.Zasto je to tako , gde je poreklo te aljkavosti, jednostavno receno.

Mi sve sto radimo, radimo po principu LAKO CEMO. to znaci da ne brinemo za detalje jer smo usmereni na ishod kao kvantitativni output koji od nas zahteva neka madredjena instanca. Pritom zbog krize institucija te nadredjene instance imaju visok prag tolerancije na kvalitet naseg rada. Nemamo smisla za sistematizaciju, kod nas je propala podela rada, svi rade sta stignu i kako stignu, nema utemeljenosti, navikli smo da nam se "gleda kroz prste" jer i te iste instance znaju da mi znamo da su i njima "gledali kroz prste". Nauku primenjujemo tek onoliko koliko je neophodno da bi se izbegla propast neke procedure ili projekta. Naravno da ima organizacija u kojima se ozbiljno radi ali i to je bledo jer stalna interakcija sa losim sistemom citi i takve organizacije slabim i iskvarenim. Sa druge strane mi kao narod nemamo svest o redosledu zivotnih prioriteta - primer: na skup motivisan rastucom ekonomskom krizom i nezaposlenoscu je doslo 200 ljudi a na skup zbog zabrane prodaje alkohola u vecernjim satima bar 20 puta vise. Da skratim, srz problema je sto smo mi po mentalitetu REAKTIVAN narod a to znaci da reagujemo tek kada nas natera nuzda, za razliku od PROAKTIVNIH koji pokrecu akciju pre pojave nuzde.

Mnogo se kurcimo!

Па добро, курчење, инат, то је било одувек. Али ова бахатост, малограђанство, шабанизам, џиберизам. С тим се ја никако не могу помирити, када видим тај целокупан комунални неред и ове све набројане елементе инфилтриране у свим поровима града. Али све то је скупо плаћен данак за деведесете, ја мислим.

Осамдесетих сам дошао на студије у Београд и једне зиме, која је по количини снега подсећала на ову која је тек прошла, шетао сам Врачаром. Негде око Божидара Аџије. Из једне зграде су изашли отац од четрдесетак, са великом лопатом, и синчић од три-четири године, са пластичном лопатицом за плажу. Ћалац је почео вредно да чисти тротоар од снега, а мали за њим. Било је то (бео)грађанско васпитање на делу.

Имаш менталитет пре Другог светског рата, после Другог светског рата, педесете до седамдесете, седамдесете, осамдесете, деведесете које су пустиле корење и сада. Свака од ових деценија је имала други менталитет, али оно што је остало из деведесетих и не мења се је "ко си ти да ти мени ишта говориш" и "радићу шта хоћу." Ипак поред те бахатости провлачи се много дуже "шта ми комшија или било ко ради, па да знам или блејим да видим."

Beogradski mentalitet ne pljuje u liftu, ne baca smece kroz prozor, ne zagadjuje park ispred zgrade...

У овој теми би царовао Јовановм, али њега одавно нема на форуму...

Оригинални београдски менталитет се полако губи, и готово га уопште више нема...стара гарда београђана је остарила, иселила се, било на периферију или у иностранство а замењена је масовним надирањем дошљака који се нису могли асимиловати у грађанско друштво из простог разлога што су били далеко бројнији....

Мени је ћале причао када се доселио седамдесетих у Београд да првих годину две није волео ни да се огласи док није похватао акценат, норме понашања, изразе итд. итд....није да му је неко замерао, већ једноставно, то је био процес који су сами дошљаци природно прихватали.

Велики културни падови друштвеног понашања се дешавају приликом неконтролисаног раста становништва. Први талас се догађао приликом индустријализације Београда шездесетих и седамдесетих, те тада имамо велики пад грађанске културе у односу на период пре Другог светског рата. Докази да се дошљаци нису асимиловали имамо свуда по НБГ...паркирање на зеленим површинама, бацање ђубрета кроз прозор, упишани ходници, усрани лифтови итд. итд....

Међутм, због владавине права, тај талас је временом добрим делом асимилован.

Деведесетих креће други талас, једнако бројан али у ситуацији целокупне пропасти реда и поретка,
што је проузоковало тоталну анархију и контра асимилацију староседелаца од стране дошљака који су постајали све бахатији.

I najzad dvehiljaditih, posle ubistva Zorana Djindjica krece treci talas kljucnim doprinosom bagre koja je postala nosilac vlasti a koja je 80% drzave-citaj juga i jugoistoka ostavila da tavori u srednjem veku a Beograd(i Novi Sad), pretvorila u pustinjske oaze nekog iole napretka, i uz ono "Beograd otvoren grad" itd gluposti pretvorila ovaj grad u ono sto je danas. U isto vreme mi, rodjeni Beogradjani u svom gradu tesko nalazimo posao a i kad nadjemo za sta radimo - za 25 hiljada, izmedju ostalog zahvaljujuci dodjosima koji hrle i spustaju cenu rada. Prodjite malo dole pa cete videti da je vreme stalo, u zadnje vreme Kragujevac daje nadu i to je kraj. Kad cujem sad ovog Dinkica sta sa URSOM palamudi posle 12 godina na vlasti, kao da je covek stigao sa jupitera, ocigledno nas dozivljava kao maloumnike. Skoro mi ortak bio na razgovoru za posao, za pom. radnika u kuhinji, docekao ga lik sa naglaskom a la Kolasin, Bijelo Polje itd, plata 20 hiljada, radno vreme 10 sati, slobodni dani jedanput u dve nedelje ili 10 dana, to je nasa Beogradska stvarnost. Mozda smo nekad bili ponosni sto smo Beogradjani, sad smo obicne ovce za sisanje.

Kada trazimo odgovore o mentalitetu, ocigledno moze da se ide u raznim pravcima.
Tako da moze da se pise o savremenim pojavama, o nasledjenim i starijim, o promenama u mentalitetu, o poreklu i uticajima na nase ponasanje.

Ali kada se citaju vasa misljenja na temu mentaliteta, otkrivamo da se u sustini govori navise na temu dobrih starosedelaca i losih doseljenika koji su pokvarili sklad.

Ipak ako se raspitamo i saznamo nesto iz novina, knjizevnih dela i od ljudi, shvaticemo da od kako postoji Beograd je bio jedan protocan bojler, gde su se ljudi neprestano doseljavali i iseljavali, verovatno vise nego u drugim gradovima sredjenije Evrope.

Iz toga izlaze nestalnost, nemar, nedovrsenost, neutemeljenost i ono sto je mozda najgore od svega - nepoverenje. Jer prirodno je kad se ljudi razlikuju i ne dele u duzem trajanju isto mesto zivota i navike, govor i drugo, da su manje ili vise strani jedni drugima.

A u Beogradu su sami rodjeni Beogradjani cesto strani jedni drugima, jednostavno kada se upoznaju ne prepoznaju se , ne nalaze nesto sto ih dublje povezuje i cini srodnim, bliskim...imate li to iskustvo ?

Takodje postoje i beogradski mentaliteti, mentalitet krajeva najstarijeg Beograda, mentalitet starijih delova grada, pretezno sa kucama poput Vozdovca i Zvezdare, i Zemuna, za koje je primetno da su ljudi nenametljiviji, pasivniji,tisi,blazi, ali i nepreduzimljiviji, i mentalitet betonskog beograda, naselja izgradjenih od 60ih do danas, gde je u ponasanju prisutna, veca napadnost, ali i preduzimljivost i borbenost, brzi i glasniji govor itd.

U sustini ponasanja o kome pise tragac, stoji sa jedne strane sujeveran strah da se nesto dovrsi dobro sa jedne strane i strah da se ne zameri i izgubi na popularnosti sa druge strane, sto se tice ponasanja u izgradnji, ali i drugim poslovima.

Stari Beograd nestaje pred novim koji je ne samo daleko mnogobrojniji nego i nametljiviji,ali to sto se vise lepih i dobrih osobina i obicaja, pre svega govor nisu u vecoj meri preneli na taj rastuci novi Beograd, kriva je zatvorenost i pasivnost, povlacenje, pa mozda i sebicnost koji su prisutni kod starijih Beogradjana, ne samo u odnosu na nove nego i prema samim drugim Beogradjanima koji su odrasli u starijim delovima grada.

Jedino sto povezuje i stare i novije stanovnike naseg grada je vrlo izrazeno - nepoverenje.

Шта је то уопште београдски менталитет? Београд чине људи који су у њега дошли из свих крајева Србије и бивше Југославије. Према томе, тешко да се менталитет људи који живе у Београду много разликује од менталитета који влада у Лајковцу, Лесковцу или Футогу. Жалосно је, али је тако.

Ја бих највише волео да има много више такозваних правих Београђана, односно људи чији су, макар дедови, рођени у овом граду. Таквих је, нажалост, јако мало. И то је трагедија не само Београда, него Србије у целини. Јер, Србија се празни, сви долазе у Београд и ово постаје својеврсни мелтинг пот.

Уместо тога, требало би да се развија, уређује и гради Србија, а не само Београд. То кажем ја који цео живот живим у Београду. Треба људи да остају да живе не само у мањим градовима, него и на селима. Али, у овим околностима, то је само списак лепих жеља...

samo se vi zanosite da je nekad bilo bolje.


pročitajte knjigu asfalt i kaldrma i videćete da su stvari koje su bile aktuelne pre 100 godina i dan danas iste.

takođe pročitajte knjigu čujte srbi, pa će te opet videti ovo o čemu govorim.


takođe i nušićeva dela nemojte da preskočite.

stf":e0krb9kh je napisao(la):

Велики културни падови друштвеног понашања се дешавају приликом неконтролисаног раста становништва. Први талас се догађао приликом индустријализације Београда шездесетих и седамдесетих, те тада имамо велики пад грађанске културе у односу на период пре Другог светског рата.

Kliknite za proširenje...

A kako objasnjavas to da i pored eksponencijalnog rasta izmedju dva svetska rata (1921. je bilo 150k a 1941 cak 450k ljudi) nije doslo do ovih trendova?

Beogradski mentalitet. Hm... Pa ovako. Od svih gradova u regionu, bar od onih u kojima sam ja bio Beograd ima jedini tu osobinu da odakle god da dodjes u Beogradu se osecas kao kod kuce. Jeste to malo bucna, prljava, kriva sa ispucalim zidovima i cudnim ukucanima, kuca, ali je ipak kuca. U Beogradu se retko ko oseca kao u gostima ili u poseti. Nazalost ta osobina je lagano u odumiranju, a to je ustvari jedina validna osobina za metropolu i to je razlika izmedju metropole i provincije. Medjutim ono sto je mnogo vaznije je da Beograd sam za sebe vec duze vremena opstao kao grad kroz koj su mnogi prosli, nesto doneli, nesto odneli. Jedni su ga gradili, drugi rusili i niti su ga prvi sagradili niti su ga drugi porusili. Nekad kad setam po fantasticnim beogradskim budzacima ja imam osecaj kao da sam grad ima svest i radi ono sto on hoce, a ne kao oni koji zive u njemu. Naravno uvek se nadju neke budaletine da pospu djubreta, da setaju kerove ubice ( zverove ) po ulicama, da zapisavaju i zaseravaju svaku banderu, cepaju i gume i asfalt i tudje zivce po vazda i po citav dan, ali onda u tim budzacima ja nadjem Beograd koj ceka sa smeskom na licu i kao da govori " samo vi izigravajte budale i lozite se, ja sam ovde vise hiljada godina i video sam i doziveo svasta, sahranio mnogo takvih, i onih koji su pokusali mene da sahrane, ali ja sam se digao iz pepela, a vi necete ".
Ljudi pokusavaju da prilagode svoju okolinu sebi, i tako je bilo od vajkada. Inace ne bi ni postojali gradovi. Mi smo prelazna generacija, koja je videla i jedno i drugo. Favorizujemo nesto jer nam se to svidelo, ali generacije koje dolaze ce napraviti neku novu kulturu. Nema u tome nista lose. Lose je kad ljudi prestanu da se u Beogradu osecaju kao kod kuce. Lose je kad ljudi pocnu u Beogradu da se osecaju kao u gostima, odakle god da su dosli. To je trenutak kad se metropola pretvorila u selendru i koliko god stanovnika da ima i koliko god da je lepa i cista ipak je samo selendra u kojoj ti svako gleda preko ramena, i ocenjuje sta i kako radis...

Misljenja sam da veliki, urbani centri poput Beogrtda niakda ne mogu formirati osoben i prepoznatljiv mentalitet koji krasi samo i iskljucivo njihove stanovnike. To je pre karakteristika manjih celina.

Neki gradovi, sa izrazenom urbanom tradicijom, vekovnim politickim i kulturnim kontinuitetom, negovanom i potenciranom samosvescu mozda, u nekoj meri ih imaju. Beograd nije to, nazalost.

Istorija demografskih kretanja Beograda se moze opisati kao ljudski protocni bojler, sa izrazitim diskontinuitetima urbanog razvoja. Pored toga, Beogradu nedostaje nekoliko bitnih preduslova, a jedan od kljucnih je upravo i jedna izvesna doza izolovanosti od makro sredine, a to je posebno pogodno razvoju specificnog "mentaliteta".

Sto se tice medjuratnog perioda, koji je imao demografsku eksploziju, ali navodno zadrzao "mentalitet" - ni tu se ne bih slozio. Pre sam misljenja da se radi o dominantnoj kulturnoj matrici, koja u predratnom i posleratnom dobu nije bila ista. U predratnom periodu, dominantna kulturna martica je bio kulturni elitizam, koji sa sobom nosi teznju ka razvoju urbanih manira, odredjenom odmerenoscu, ptmenoscu, prosvecenim vaspitanjem, uvazavanjem, uvidjajnim ophodjenjem prema svetu oko sebe i sl... A takvo poansanje se smatralo pozeljnim, kao simbol pripadnosti eliti. Te osobinese danas posmatraju kao mentalitet, ali nisu.

Posleratni period je, sa ideoloskom potporom, doneo matricu kulturnog populizma, tj. masovne kulture, koja nije negovala ovakve teznje, vec materijalisticku kulturu mediokritetnosti, i drustvenog kolektivizma, a nije dovoljno vrednovao odgovornost, dakle, svacije - nicije, vazi i ovde.

Kole je lepo rekao - na novoj generaciji je da stvori neku novu kulturu, svoju imterpretaciju Beogradskog "mentaliteta".

Наравно, свако доба има своје џибере, шабане, ђилкоше и тако то. Али мени се чини, да је таквих људи сада много више неко некада... Исто важи и за Братиславу (јер и овде има пуно дошљака), али не у таквом великом размеру, као што је то у Београду.

Nekada je moglo da se sasvim jasno izdaleka, prepozna da li je neko fin ili tzv. dziber, sada jedva da je to moguce.

Ali to se nije desilo odjednom, pocelo je devedesetih, pa nesto krenulo na bolje oko dvehiljadite i onda od 2003. kao da se film vraca unazad. Zasto, nije sasvim jasno, ali tako izgleda.

Npr. secam se oko 2001. ne jednom se desilo da se mladi ljudi ulazeci i izlazeci u javnom prevozu izvinjavaju ili kazu izvoli, sada nikad.Otkud ta iznenadna finoca tada nikada nisam saznao, ali danas je sasvim drugacije. U prevozu npr. svakodnevno mozemo videti ljude koji se uhvate za obe sipke i u prevozu i stoje na sred prolaza, naslone se u svoj svojoj sirini, /koja je nekako poslednjih godina nesto u porastu/, na sipku i to cesto kod vrata, pa ne moze da se pridrzi pri ulazu ili izlazu ili neko stane uz sama vrata i ne obazire da li neko izlazi i slicno.Takvih pojava nije bilo ni devedesetih!

Izgleda da je glavni razlog sto su fini ljudi nestali, je taj sto jednostavno niko nece da bude fin, jer je cenjenija grubost i prljavost, ali to je samo poza.

U sustini nas covek je dobar, bolji od mnogih drugih gradjana velikih metropola, jer upravo ti visemilionski gradovi su po mnogo cemu gori od manjih gradova, pa i po mentalitetu.
Tako da ne treba da budemo suvise gadljivi prema nasim ljudima, bez obzira na mnoge lose pojave u ponasanju.

Svako ko je ziveo u najmnogoljudnijim metropolama zna da su mnoge od tih pojava doletele ovde upravo odatle.

Bilo bi dobro da napisemo i neku rec o nasim dobrim osobinama i pojavama, zar ne !

Сцена из Истеривача духова, други део.
Причају са градоначелником Њујорка како би сви требали да буду љубазни и добри према другима да би смањили негативну енергију у Њујорку.
Он им одговара:
"Бити незадовољан и третирати друге као смеће је Богом дато право сваког Њујорчанина."

tragac":o06d2d8v je napisao(la):

stf":o06d2d8v je napisao(la):

Велики културни падови друштвеног понашања се дешавају приликом неконтролисаног раста становништва. Први талас се догађао приликом индустријализације Београда шездесетих и седамдесетих, те тада имамо велики пад грађанске културе у односу на период пре Другог светског рата.

Kliknite za proširenje...

A kako objasnjavas to da i pored eksponencijalnog rasta izmedju dva svetska rata (1921. je bilo 150k a 1941 cak 450k ljudi) nije doslo do ovih trendova?

Kliknite za proširenje...

Ко каже да није? Па јесте, наравно, али у мањој мери. А зашто? Јер су дошљаци постепено усвајали норме понашања од староседелаца и то прихватали као нормалан процес.

Данаљс дошљаци то не раде, већ напротив, намећу свој примитивизам као норму понашања...не врти се стално чувена реченица: "поремећени систем вредности".

Volimo čistu kuću, a ispred vrata, u ulazu zgrade, ispred kuće , na ulici, baš nas briga.
U našoj kući cigare gasimo u pepeljari, na ulici baš nas briga.
Čistimo i peremo naše automobili , a pikavce, papiriće bacimo koru prozor jer baš nas briga.
Volimo da uredjujemo svoje dvoriše, svoj vrt, a za parkove baš nas briga.
Naše kućne ljubimce kupamo, čistimo za njima u stanu, a izvan kuće baš nas briga.
Ne volimo plastične flaše i najlonske kese u kući, a za ulicu baš nas briga.
Volimo lepe stvari i igračke za našu decu, a one lepe u parkovima što su napravili drugi, baš nas briga.
Ono izvan našeg doma kao da nije naše.

Додај и у кући нећеш пљунути на под, а на улици извучеш из најдубљег дела плућа и пљунеш уз звучне ефекте да те чују у кругу од петсто метара.

stf":3tcu13v3 je napisao(la):

Ко каже да није? Па јесте, наравно, али у мањој мери. А зашто? Јер су дошљаци постепено усвајали норме понашања од староседелаца и то прихватали као нормалан процес.

Данаљс дошљаци то не раде, већ напротив, намећу свој примитивизам као норму понашања...не врти се стално чувена реченица: "поремећени систем вредности".

Kliknite za proširenje...

Bice da su u medjuratnom periodu na te pojave uticala dva faktora - prvo - drustvo na selu i u manjim gradovima je samo po sebi bilo disciplinovanije, a drugo - imali su mnogo veci ideal po pitanju Beograda. Kada dodju u Beograd ophodili su se prema njemu kao prema svetinji. Svakako da je i tad postojao primitivizam ali se bar cuvala javna imovina. Seljak k oji je 30-ih godina dolazio u Bg nije u svojoj kuci imao struju ni radio, niti je citao novine jer je bio nepismen. Zbog toga nije imao prilike da upozna losu stranu grada sve dok ne provede prilican vremenski period u njemu. A do tad se vec navikne na gradski nacin zivota.
Sa druge strane moderni seljaci su se oPOLUpismenili, svi imaju televizore u svojim kucama, i upijaju razne bljuvotine i informacije o Bg kao o divljem gradu. Ono sto je najgore, mnogi potomci stare "gradske gospode"se ponasaju primitivnije od vecine dosljaka.