Tenderi, Aukcije,Akvizicije,Berza,Fondovi,Akcije...

Opšte diskusije o ekonomiji, kulturi i vestima vezane za Beograd

Moderator: Igor

Влада
Korisnikov avatar
Advanced
Postovi: 2462
Pridružio se: Čet Dec 21, 2006 10:23 pm
Lokacija: Дорћол
Kontakt:
Pohvaljen: 15
Pohvalio: 0

Postod Влада » Pon Feb 16, 2009 8:38 pm

Ајмо још једном

Na prodaju Ineksova zgrada u Beogradu

Autor: Tanjug | 16.02.2009. - 15:55

Agencija za privatizaciju objavila je danas da će 18. marta na javnom nadmetanju ponuditi na prodaju imovinu kompanije za međunarodno poslovanje "Ineks-intereksport" u Beogradu.

Na prodaju se "u paketu" nude poslovna zgrada u ulici Kraljice Marije ukupne površine 12.900 kvadrata, poslovni objekti u Vršcu od 280 kvadrata, stan u Beogradu u ulici Ilije Stojadinovića (34 kvadrata) i putnički automobil marke "Zastava jugo", sve to po početnoj ceni od 2,448 milijardi dinara.

Za učešće u kupovini potrebno je položiti depozit u visini od 1,280 milijardi dinara ili položiti prvoklasnu bankarsku garanciju.
Kao posebna celina prodavaće se poslovni prostor u prizemlju te zgrade od 165 kvadrata i to po početnoj ceni od 61,8 miliona dinara, i za učešće u kupovini potrebno je položiti depozit od 32,3 miliona dinara ili položiti bankarsku garanciju.

Pravo učeća na nadmetanju imaće sva pravna i fizička lica, koja pre uplate depozita uplate i 150.000 dinara za otkup prodajne dokumentacije.
U sastavu ove kompanije nekada je bio Ski centar na Brezovici.
On se i danas vodi kao imovina u poslovnim knjigama Holding kompanije "Ineks intereskport" iz Beograda a u državini je turističkog preduzeća "Ineks hoteli", koje je izdvojeno kao posebno preduzeće.

U Ski centru je zaposleno 300 radnika, a da bi se kompleks podigao na zahtevan nivo potrebna su hitna ulaganja od najmanje 300.000 do 500.000 evra.
Prošle godine "Skijalište Srbije" i Holding "Ineks-intereksport" formirali su zajedničko preduzeće koji treba da upravlja planinsko-turističkim centrom na Brezovici.

извор Блиц
линк http://www.blic.rs/ekonomija.php?id=79379
Milance
Korisnikov avatar
Higher intermediate
Postovi: 1979
Pridružio se: Sre Jan 31, 2007 1:08 pm
Lokacija: Srbija
Kontakt:
Pohvaljen: 35
Pohvalio: 104

Postod Milance » Uto Feb 17, 2009 9:39 am

i putnički automobil marke "Zastava jugo"

:lool:
shmeksi
Korisnikov avatar
Advanced
Postovi: 3234
Pridružio se: Sre Okt 24, 2007 1:50 am
Kontakt:
Pohvaljen: 2
Pohvalio: 0

Postod shmeksi » Uto Feb 17, 2009 11:47 am

Ko zna, mozda Jay Leno dodje da kupi preduzece samo zbog antikvitetnog modela Yugo. :kafa:
"Ja volim Starbucks - đaba je wc i ne moram ništa da pijem." by Ambassador
"Gde ja stadoh, ti izdaj na 99 godina i uzmi svoje deo..." by Relja
"Mislim da jedini metro koji će ova generacija da napravi jeste linija M1: Imaginationland - Land of Make Believe." by ACR
"Zaboravio si i M2: Neverland - Imaginationland" by JohnnyLee
bigvlada
Korisnikov avatar
Advanced
Postovi: 2637
Pridružio se: Pet Jun 29, 2007 7:58 am
Lokacija: Beograd - blokovi
Kontakt:
Pohvaljen: 6
Pohvalio: 0

Postod bigvlada » Sub Apr 11, 2009 8:01 am

hmm, valjda je ovoj vesti ovde mesto, ako nije pomerite je. Ideja je da se pomogne lokalna ekonomija pomoću lokalne valute. Ovde pre svega mislim na maloprodaju, bakalnice, dućane, radnje na ćošku itd...

Struggling US towns print their own currency
If you're fresh out of dollars, perhaps a Detroit Cheer, Bay Back or BerkShare will do.

Slika

By Tom Leonard in New York
Last Updated: 5:56PM BST 08 Apr 2009
Three downtown businesses are reviving a Depression-era idea of creating local currency, called scrip, in order to keep money earned in Detroit in the local community Photo: AP

Communities across America are bypassing the dollar and creating their own currencies in an attempt to help both consumers and businesses struggling in the recession.

The idea, borrowed from the Depression era when the currencies were known as "scrip", is designed to boost local spending and keep money circulating within the community.

Related Articles
Lord Turner's key recommendations on banking regulation
Grumpy Spaniards told to 'smile' in bid to boost tourism
'Worthy poor' hit the most by recession, report warns
Organic food sales fall by up to 31 per cent as consumers hunt for value in recession
Dollar rattled by Fed's plans and US jobs woe

Typically, a group of businesses print a new currency which shoppers can then buy at a discount – typically one dollar will cost 90 to 95 cents – and spend at full value with participating companies.

Some of the currencies have been around for years but the recent economic downturn has encouraged others to follow suit. According to some estimates, there are now more than 75 local currency systems across the country.

Others include the Ithaca Hours in upstate New York and the Plenty in North Carolina.

Under US law, small communities can produce their own currency so long as it does not include coins and does not resemble federally-issued money.

The currencies are not a tax dodge as the income to participating businesses is liable to tax.

In Traverse City, Michigan, more than 100 businesses accept Bay Backs, among them restaurants, B&Bs, a doctor, accountant and even a tarot card reader.

Around $2 million worth of BerkShares – the most established local currency – is circulating in the Berkshires, a rural area in southern Massachusetts.

The beautifully-illustrated notes portray local "heroes", including the author Herman Melville, the artist Norman Rockwell and a tribe of Mohicans.

"It reformed the way many business owners and residents think about their local economy and helped educate the community on why shopping locally matters," said Susan Witt, a member of the BerkShares board.

In Detroit, where unemployment stands at 22 per cent, three businessmen are distributing more than $4,500 worth of Detroit Cheers for customers to spend in any of a dozen shops.

"The world is just now reeling from economic chaos. In Detroit, that's how we always roll," Jerry Belanger, a local restaurateur and one of the trio, told the Detroit News.

"There's no question in my mind this has real value," said Billy West, co-owner of a furniture design company that accepts the Cheer.

"I can get a good meal, I can get a beer, I can help another Detroit business. That is money to me." Pittsboro, North Carolina, is reviving the Plenty, created in 2002 and now being exchanged by a local bank at the rate of $9 for $10 worth of Plenty.

"We're a wiped-out small town in America. This will strengthen the local economy," Lyle Estill, president of Piedmont Biofuels, which accepts the Plenty, told USA Today. "The nice thing about the Plenty is that it can't leave here."

Americans are not alone in creating their own currencies to cope with the credit crunch. Lewes, the famously independent-minded county town of East Sussex, created its own pound last year. There are now 31,000 Lewes pounds in circulation and more than 130 traders accepting them.

In the German city of Magdeburg, more than 200 businesses accept the Urstromtaler, one of an estimated 16 regional currencies in the country.

Economists disagree on the usefulness of local currencies but history shows that even the most bizarre can catch on.

Joshua Norton, a British-born San Francisco eccentric who proclaimed himself emperor of the US in 1859 and started issuing his own money to pay his debts.

Despite such dubious provenance, the notes became widely accepted currency in the city.

Izvor: Telegraph
http://www.telegraph.co.uk/news/worldnews/northamerica/usa/5126185/Struggling-US-towns-print-their-own-currency.html

Znam da je u E-magazinu bio članak o ovoj temi pre par godina, ali ili ja ne mogu da nađem njihov sajt ili više ne postoje.
The world is not based on reality but on the perception of reality. The problem is that for most, illusion is the reality...
Goldstein
Korisnikov avatar
Higher intermediate
Postovi: 1713
Pridružio se: Ned Avg 31, 2008 12:01 am
Lokacija: Beograd
Kontakt:
Pohvaljen: 5
Pohvalio: 0

Postod Goldstein » Ned Maj 03, 2009 10:23 am

Држава губитник, власници фабрика на атрактивним локацијама добитници
Купци приватизованих предузећа стичу аутоматски право коришћења земљишта предвиђеног урбанистичким планом, па без накнадног тендера добијају могућност да граде пословни и стамбени простор
Slika
Као највећи добитници из српске транзиције засигурно ће изаћи купци обезвређених државних предузећа. Јер, њихов улог углавном нису биле лиценце и делатност већ грађевинско земљиште, односно право његовог коришћења. Тако су владари приватизације за мало новца дошли до фабрика, које ће заменити новим стамбеним, пословним или комерцијалним квадратима и вишеструко зарадити.

Принцип је увек исти. Потенцијални купци најпре проуче генерални план Београда, па новац улажу у предузећа смештена на локацијама предвиђеним за друге намене. Како их купопродајни уговор обавезује да делатност задрже три или пет година, у међувремену покрећу поступак за измену плана детаљне регулације и његово прилагођавање генералном. Када се створе урбанистички услови и истекну уговорене обавезе гасе производњу или је измештају на неко друго место. Тако добијају право коришћења грађевинског земљишта које обично прелази из јефтинијег – индустријског у скупље вишерангирано – комерцијално.

Примера има на претек. Филип Цептер је 2003. године из стечаја за само 13 милиона евра купио Бродоградилиште Београд које се простире на око 20 хектара. Искористио је погодност генералног плана, у коме је ова зона означена као индустријска са могућношћу трансформације у градски центар што значи да може да буде и стамбена и пословна и комерцијална. Три године касније покренуо је измену плана, а бродоградилиште које му доноси профит неће гасити већ га сели на Дунав. И за то има оправдање. Дунав му пружа више могућности него Сава.

На сличан начин до земљишта су дошли купци фабрике котрљајућих лежајева у Кнез Даниловој улици (око два хектара), фабрике чарапа „Партизанка” на Звездари , БИП пиваре код Мостарске петље (око четири хектара), „Луке Београд” (око 200 хектара), на обали Дунава, фабрика конфекције „Беко” на Дорћолу (4,3 хектара), „Житомлина” (120 хектара), на обали Дунава, Ремонтног предузеће „Аутокоманда”(око седам хектара), Индустрије прецизне механике на Вождовцу (око четири хектара), а по истом принципу требало је да буду продате фабрика трактора ИМТ (око 35 хектара) и Индустрија мотора Раковица (око 23 хектара).

– Формално код нас се продају предузећа, а у суштини се тргује земљиштем. Појединим предузећима држава је без икакве накнаде преносила земљиште, купци су добијали дозволу за градњу, а неплаћену цену земљишта која припада држави урачунавали у будуће квадрате и тако зарађивали. Гашењем делатности приватизованог предузећа власнику престаје свако право коришћења земљишта. Али ми немамо ефикасне државне институције које би тај процес контролисале – тврди Верица Бараћ, председница Савета за борбу против корупције.

Будући да је држава власник целог земљишта, без обзира на то да ли га је стекла национализацијом или својим средствима, она, према Закону о планирању и изградњи, има право да га уступи на коришћење искључиво за урбанистичким планом утврђену намену објекта. То значи да свака промена намене коришћења изискује расписивање конкурса на коме би била постигнута највећа цена. Нови корисник тада се обавезује на плаћање накнаде за закуп и уређења земљишта. Власништво над фирмом, која је пре приватизације имала право коришћења у индустријске сврхе, према мишљењу многих правника, није основ за аутоматско, а поготово не за бесплатно добијање права коришћења земљишта у сврхе изградње пословног, стамбеног, или комерцијалног објекта.

Али како земљиште прати судбину објекта, купопродајним уговором нови власници предузећа стичу право својине на зградама и право коришћења над земљиштем. На основу постојећих објеката они фактички стичу право градње на том плацу, кажу правници, а да ли ће их порушити па градити нове или дограђивати то је њихова ствар. Тако је искључена могућност да купци предузећа, чију делатност су у међувремену изместили на друго место, одлазе на нови тендер за закуп земљишта. Једино ограничење које имају јесте да земљиште не могу да продају, иако уживају сва права као да су су власници, али зато објекте могу да отуђе.

Право на градњу на основу власништва над објектима, према мишљењу стручњака, истина законом није прецизно регулисано па је неопходно ускладити прописе и донети нови закон о јавној својини.

Душан Белановић, из Агенције за приватизацију, тврди да у процесу процене вредности капитала предузећа осим машина и производних капацитета, улази и земљиште. Ова државна институција, каже, има обавезу да контролише да ли купац испуњава обавезе из уговора (да не мења делатност у одређеном року, да инвестира, поштује социјални програм…).

– Када истекне рок има право да ради са својим предузећем шта хоће. Он на основу уговора стиче право коришћења земљишта па може да поруши објекат и гради нови – тврди Белановић.

Ако посао Агенције за приватизацију, није да прати даљу судбину земљишта ни урбанисти нису дужни да имају податке о имовинско-правном статусу земљишта.

Жаклина Глигоријевић, директорка Урбанистичког завода Београда, каже да њихов посао није да знају или истражују под којим условима су корисници парцела стекли то право.

– Генерални план Београда до 2021. године је начелно опредељен да индустријска постројења треба да се изместе из центра града. То се често реализује тако што приватни власници фабрика покрену иницијативу за промену намене јер су, на пример, преселили производњу ван центра, што је еколошки и урбанистички исправно. Урбанисти подрже његове захтеве у складу са планом и ту нема никакве злоупотребе – објашњава Глигоријевићева.

Закон о планирању и изградњи дозвољава промене намене земљишта, ако за то постоје аргументи кроз измене просторног, генералног или детаљног плана. После јавног увида усваја их скупштина, а последњу реч када се ради о просторним и генералним плановима даје надлежни министар. Објављивањем у службеном листу града планска документа практично ступају на снагу.

Из овога проистиче да урбанисти ипак одлуке не доносе самостално. Сваки њихов потез оцењује планска комисија, скупштина града, у којој седе одборници и власти и опозиције.

Да би плански документи вишег реда претрпели измене последњу реч даје ресорни министар. И он као и скупштина могу да их врате у поновну процедуру. То углавном не чине.

Поставља се питање да ли они који гласају за неки план уопште знају за шта подижу руку и какве последице проистичу из њихових одлука. Само једна од њих је смањење прихода у градској каси.

Маријана Авакумовић - Далиборка Мучибабић
[објављено: 03/05/2009]

Izvor: Politika
Link: http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/Drzava-gubitnik-vlasnici-fabrika-na-atraktivnim-lokacijama-dobitnici.sr.html
boca-ica
Korisnikov avatar
Expert
Postovi: 8490
Pridružio se: Pet Apr 02, 2010 4:58 am
Kontakt:
Pohvaljen: 3178
Pohvalio: 771

Re: Tenderi, Aukcije,Akvizicije,Berza,Fondovi,Akcije...

Postod boca-ica » Uto Jan 07, 2014 11:25 pm

Конкурс за архитектонско – урбанистичко решење Еко зеленог насеља
на територији општине Савски венац у оквиру пројекта МILD HOME

....Циљ конкурса је изналажење најквалитетнијег идејно-програмског и просторног решења за Еко зелено насељe, које у целини треба да задовољи критеријуме формулисане у оквиру пројектног задатка, и да их на адекватан начин примени на конкретној локацији на територији Савског венца.....

.... Рокови
Конкурс почиње да тече од понедељка 2.12.2013. године.
Крајњи рок за предају радова је петак, 14. фебруар 2014. године до 15.00 часова .....

http://www.bc47.rs/sr/vesti/konkurs-za- ... 1387281491
biznis centar opštine Savski venac
postoji 1.000 razloga za necu, a 1 za hocu :)

Povratak na “Gradski život i vesti”

Ko je OnLine

Korisnika u ovom forumu: Nema registrovanih korisnika i 2 gosta