Stari Beograd (Stare fotografije Beograda)

Opšte diskusije o ekonomiji, kulturi i vestima vezane za Beograd

Moderator: Igor

jovanovm
Advanced
Postovi: 3551
Pridružio se: Pon Apr 09, 2007 11:54 pm
Lokacija: ??
Kontakt:
Pohvaljen: 61
Pohvalio: 19

Postod jovanovm » Uto Okt 28, 2008 1:19 pm

Ambassador, ne moras meni da pricas o drustvenim okolnostima u urbanizaciji - secas se valjda cime se bavim? :)

relja, (a ostali izvinite na Godwinu).. znas ko je jos zeleo da zatvori druge ljude u egzil sa osnovnim rucnim alatom?

Sto se dvora tice, ima jedan lep crtez, ali ja ne mogu sad da ga nadjem - ali ako postoji u digitalnoj formi, postavicu ga sigurno, ili ako neko ima skener, pa da vam postavim i neke druge interesantne stvari :)
Goldstein
Korisnikov avatar
Higher intermediate
Postovi: 1713
Pridružio se: Ned Avg 31, 2008 12:01 am
Lokacija: Beograd
Kontakt:
Pohvaljen: 5
Pohvalio: 0

Postod Goldstein » Uto Okt 28, 2008 1:28 pm

Slika Pirincane objavljena u Godisnjaku Muzeja grada Beograda II, 1955. u tekstu Rajka L. Veselinovica - Neka pitanja iz proslosti Beograda XVI-XIX veka:
Slika
relja
Korisnikov avatar
Professional
Postovi: 12607
Pridružio se: Sre Dec 13, 2006 3:44 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 6576
Pohvalio: 1946

Postod relja » Uto Okt 28, 2008 1:49 pm

jovanovm napisao:relja, (a ostali izvinite na Godwinu).. znas ko je jos zeleo da zatvori druge ljude u egzil sa osnovnim rucnim alatom?

Na rajsko ostrvo na kojem svega ima, a bez strazara? Ne znam...? :)
"Čovečuljci sa logaritmarima i računarima će naslediti zemlju." "Feniksov let" , 1965. g
jovanovm
Advanced
Postovi: 3551
Pridružio se: Pon Apr 09, 2007 11:54 pm
Lokacija: ??
Kontakt:
Pohvaljen: 61
Pohvalio: 19

Postod jovanovm » Uto Okt 28, 2008 1:50 pm

E da! Ovo iza sto "toweruje" nad hanom je dvorac Eugena Savojskog... Koji je tu bio bar do 1870, to znamo... zasto je posle toga ruseno, nije mi jasno... :(
shabanajzer
Korisnikov avatar
Intermediate
Postovi: 386
Pridružio se: Ned Jun 01, 2008 8:40 pm
Lokacija: Illyricum
Kontakt:
Pohvaljen: 2
Pohvalio: 0

Postod shabanajzer » Uto Okt 28, 2008 1:52 pm

evo zanimljivog teksta o dzamijama u bg posle oslobodjenja od turaka:

Абдулах Талунџић
Џамије у Београду

послије одласка Турака – Османлија 1867. године

Освојивши Београд од Мађара 1521. године, Турци – Османлије су га постепено насељавали и претварали у китњасти оријентални град, чија је панорама са многобројним мунарама издалека одушевљавала многе европске путнике и пролазнике тог доба.

Већ 1571. године у Београду је било 27 насеља – махала.

Према великом османлијском путописцу Евлији Челебији, који је боравио у Београду 1660. године, Београд је тада имао око 98.000 становника, од којих 21.000 нису били Муслимани.

Тада је у Београду поред јавних објеката било 7 јавних купатила – хамама, око 7000 кућних бањица – хамама, 6 караван сараја, 21 трговачки хан и 217 месџида и џамија.

Евлија Челебија је оставио називе за 35 џамија у којима је обављана заједничка служба – џума и 12 месџида.

Османлијски географ Хаџи Калфа, забиљежио је 100 џамија, а наш познати учењак – оријенталиста, рахметли Хазим Шабановић, сматрао је да се тада у Београду налазило 75-80 џамија.

У Београду су тада насељене 41 махале (кварта).

Београд је већ концем XVI стољећа, по својој љепоти и величини, у многоме надмашивао Будим, Софију, Сарајево, Скопље и многе друге градове европског дијела Отоманског царства. Он постаје „Дарол-џихад“ – Мјесто ратова, како су Османлије називале Београд.
Београд, 1789. године

Београд, 1789. године

Приликом првог аустро-њемачког освајања (1688-1690.) многе џамије су порушене, а оне које су преостале – неоштећене, претворене су у хришћанске цркве. За вријеме кратке османлијске владавине (1690-1717.) многе џамије су обновљене, а неке су из темеља изграђене.

Када су аустро-њемачке армије под заповједништвом надвојводе Евгенија Савојског (у чијем су саставу били војници разних народности: Нијемци, Французи, Талијани, Швицарци, Португалци, Шпањолци, Мађари и други) по други пут освојиле Београд (1717-1739.) затекле су у њему око двије хиљаде стамбених зграда, многе џамије, јавне бање, ханове и друге објекте.

Витке мунаре џамија, напосе у горњем и доњем дијелу тврђаве, биле су порушене како би панорама града изгледала више европска. Многе џамије су претворене у цркве разних хришћанских редова који су дошли заједно са војском и досељеним живљем: „тринитарци“, „фрањевци“, „језуити“, „минорити“ и Јермени католици. Тринитарци и фрањевци су добили по двије џамије да преуреде за цркве, капуцини, језуити, минорити и Јермени католици по једну. Остале сачуване џамије су употријебљене за војне магазине, као и за ускладиштење соли, сијена и пољопривредних производа, а једна је употребљавана за војну болницу. Тада у Београду није било муслиманског становништва, јер је на основу члана III „уговора о капитулацији од 18. аугуста 1717. године...“ дозвољено цијелом гарнизону да се повуче слободно и сигурно са женама и дјецом, оружјем и пртљагом уз ударање добоша и са развијеним заставама, што се односи и на становништво, које жели да изиђе у исто вријеме, ма каквог да је положаја, вјере или народности, као и раније робље које је примало исламску вјеру прије опсаде.

Послије побједе над аустро-њемачком војском 1739. године код Гроцке, Османлије су поново загосподариле Београдом, и њиме владале 50 година (1739-1789. године). За то вријеме они су поправили многе оштећене и повратили у првобитно стање многе џамије претворене у цркве, изградили су и многе нове џамије.

Према неким савременицима, у Београду је 80-тих година XVIII стољећа било 50 џамија. У току великих борби за Београд 1739. године, између 60 хиљада аустро-њемачких војника, које је предводио 74-годишњи маршал Лаудон и 9000 Османлија бранилаца града, на челу са Осман-пашом и у току окупације (1789-1791. године) страдало је 30 џамија.

Свиштовским миром од 4. аугуста 1791. године Леополд II, аустријски цар морао је препустити Отоманској империји Београд, Шабац, Рам и дио Србије који је био освојен. У плану Београда, којег је израдио аустријски потпоручник Бруш 1789. године, уцртано је 15 џамија, али све нису идентифициране. У том плану није назначена Батал џамија, која је била лоцирана у близини садашње Савезне народне скупштине. Тај се број џамија углавном одржао до Првог српског устанка.

У току борби за ослобођење Београда 1806. године, многе џамије су страдале, а оне преостале биле су претворене у бакалнице, у неким су свиње затваране (држане), једна је била претворена у православну цркву, а Карађорђевић је многим турским женама „које су немилосрдно и нечовјечно војници остављали наге... указао милосрђе и одредио им двије џамије за становање“.

Повратком Османлија у Београд, почиње се са обнављањем и поправкама мање оштећених џамија, док са обнављањем више оштећених и полупорушених у минулим ратовима није могло да се отпочне због тадашњих финансијских прилика у Отоманској империји, а напосе у Београдском пашалуку.

Према Јоакиму Вујичу, који је боравио у Београду 1826. године и, између осталог, забиљежио: „наводи се до 30 џамија које су највећим дијелом батал, порушене и поваљане“.

Српске власти су 1836. године пописале џамије у Београду, и у том списку се налазило 16 џамија.

Према приповједачу Лазару Комерчићу, у Београду је било: „на неких 15-16 џемата махала (квартова), а сваки џемат је имао своју џамију“.
Изглед Дорћола, 1846. године

Изглед Дорћола, 1846. године

Иако је број џамија у Београду, у односу на раније периоде, много смањио „китњаста и танка минарета џамија, која се блистају на сунцу“, унела су Београд у Мајеров универзум – Лексикон 1838. године под насловом „Најљепши видици свијета“. Почетком рата 1876. године, господин Барбунти – Бродано је забиљежио 14 џамија.

Феликс Каниц (: Felix Kanitz), путописац, археолог, новинар и илустратор, боравећи у Београду 1861. године наводи: „У граду и вароши било је 15 мунара“. Исти писац констатује 1887. године „од 15 београдских џамија затекао сам још само једну ’Бајракли џамију’ (џамију са бајраком) у Јевремовој улици“, коју је подигао султан Сулејман Велики, гдје су се некад скупљали ходочасници који су одлазили у Меку, изваљених прозора и врата препуштену пропадању; даље, мања „Карџамија“ са задимљеним димњаком употријебљена за плинску котловницу за освјетљење Народног позоришта.

Према једном турском плану, београдског града и вароши, до шанца који потиче из 1863. године у којем су уцртане све зграде са ознаком етничке припадности њихових власника и 172 важнија разна објекта, међу којима 12 џамија и три текије, како слиједи:

1. Хасан-пашина џамија у Доњем граду,
2. Султан Мехмеда џамија у Горњем граду,
3. Султан Мустафина џамија,
4. Али-пашина џамија,
5. Бајракли џамија,
6. Реис-ефендијина џамија,
7. Лаз-оглије џамија,
8. Јахја-пашина џамија,
9. Дефтедарова џамија,
10. Лаз-хаџи Махмуда џамија,
11. Кизлар-агина џамија,
12. Бајрам-бегова џамија,
13. Шејх Хасана-ефендије текија,
14. Шејха Мухамеда текија,
15. Шејха Хафиза Мехмедова текија.

У плану нису уцртане џамије које су се налазиле на периферији вароши.

Случај на Чукур чесми, уличне борбе и бомбардирање Београда 1862. године убрзало је закључење споразума о коначном одласку Турака из Београда и тадашње Србије.

По члану 1, став 2, „Канличким протоколом од 4.9.1862. године било је предвиђено: да ће вјерске грађевине и гробови које оставља муслиманско становништво, напуштајући мјеста која је до сада држало, на основу вјерских права, бити поштовани са свима обзирима“.

По члану 1, став 3, предвиђено је рушење једног дијела вароши „настањеног скоро искључиво муслиманима ради безбједности београдске тврђаве, а Порта се обавезала дати обештећење и турским и српским власницима“.

Приликом тога „чишћења“ 1863/64. године порушене су и двије џамије: Султана Мустафе и Али-паше.

Откупна сума „у име свију накнада“ за муслиманска имања износила је, према уговору закљученим са Портом, 1865. године 9 милијуна пјастера.

Исељењем „турског“ живља из Београда 1867. године (међу којима је велики број био славенског поријекла са презименима: Бајрактаревић, Бошњак, Смедеревац, Кокић, Исламовић и друга) почео је жалосни неслућени крај београдских џамија. Како наводи Феликс Каниц (: Felix Kanitz) „где кад би ноћу случајно експлодирале мине рушећи џамије које су ометале регулацију“.

Да је тада било бољег разумијевања између два свијета, источног османлијског и западног европског, међусобне коегзистенције, толеранције и трпљења, између двију конфесија - хришћанске и исламске, не би дошло до антагонизма, међусобног уништавања, разарања и пљачкања.

Ми би се данас у Београду, дивили још неком муслиманском сакралном објекту – богомољи, са високим мунарама, које би парале тмурне видике и опомињале нас да су их људске руке, а можда и руке наших даљних рођака градиле у једном бурном – пролазном времену. Овако је Београд неславно доживио судбину прије 125 година, попут ранијих градова Будима, Гера (Џера), Печуха, Осијека, Славонске Пожеге, Илока, Книна, као и многих других градова средње Европе у коме су под утјецајем „цивилизиране“ Европе прије 300 година порушени сви муслимански објекти осим малих изузетака.

То нас вријеме подсјећа на данашње прилике у Босни и Херцеговини, гдје је под контролом Караџићеве војске и војске ХВО-а порушено око 1000 џамија, међу којима око 30-так значајнијих објеката изграђених у XV и XVI стољећу, који су били под заштитом државе и UNESCO-а као врхунски споменици културе.

izvor: "Most", casopis za obrazovanje, kulturu i nauku, Mostar, BiH, Broj 174 (85 - nova serija) Godina XXIX maj/svibanj 2004.
(http://www.most.ba/085/076c.aspx)

EDIT: oprostite zbog duzeg posta, ali evo malo boljih slika 'dvorca eugena savojskog':
Slika Slika Slika

poslednje dve fotografije su sa kraja XIX / pocetka XX veka. ako se ne varam, jedna od zgrada na poslednjoj fotografiji (ona desno) je ona koju sam pomenuo u jednom od prethodnih postova, gde je danas pekara.

cini se da je do vremena kad je sazrela svest o cuvanju istorijskih gradjevina 'dvorac' vec bio potpuna ruina.
Poslednja izmena od shabanajzer u Uto Okt 28, 2008 2:04 pm, izmenjeno 1 put ukupno.
All the cities that have ever held dominion over the world, and that have been jewels of empires not their own, someday people will ask where they were.
jovanovm
Advanced
Postovi: 3551
Pridružio se: Pon Apr 09, 2007 11:54 pm
Lokacija: ??
Kontakt:
Pohvaljen: 61
Pohvalio: 19

Postod jovanovm » Uto Okt 28, 2008 2:12 pm

Ali to je tako dobro moglo da se restaurira.. postojali su planovi, ideje.. ajde razumem da nije bilo novca, ali zar nije moglo da se ogradi, ostavi nekim buducim pokolenjima? :( :(

@relja - Dobro, onda Tito. :D
Goldstein
Korisnikov avatar
Higher intermediate
Postovi: 1713
Pridružio se: Ned Avg 31, 2008 12:01 am
Lokacija: Beograd
Kontakt:
Pohvaljen: 5
Pohvalio: 0

Postod Goldstein » Uto Okt 28, 2008 2:15 pm

Na toj trecoj slici su prikazane tri kuce od sedam koliko ih je ukupno bilo, a izgradio ih je Elijas Flajsman u trecoj deceniji 18. veka. Ostala je sacuvana jedino poslednja na slici i danas vazi za najstariju stambenu zgradu u gradu.
relja
Korisnikov avatar
Professional
Postovi: 12607
Pridružio se: Sre Dec 13, 2006 3:44 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 6576
Pohvalio: 1946

Postod relja » Uto Okt 28, 2008 2:19 pm

E, da to je fotografija u sredini!

@Jovanovm - pa ja i imam u vidu nešto kao Brioni, ne a ne Goli :D
"Čovečuljci sa logaritmarima i računarima će naslediti zemlju." "Feniksov let" , 1965. g
shabanajzer
Korisnikov avatar
Intermediate
Postovi: 386
Pridružio se: Ned Jun 01, 2008 8:40 pm
Lokacija: Illyricum
Kontakt:
Pohvaljen: 2
Pohvalio: 0

Postod shabanajzer » Uto Okt 28, 2008 2:19 pm

@ Goldstein: cek, jel odatle (i iz tog perioda) potice zabluda da je zapravo ta kuca = 'pirincana' = 'dvorac princa eugena'?
Poslednja izmena od shabanajzer u Uto Okt 28, 2008 2:21 pm, izmenjeno 1 put ukupno.
All the cities that have ever held dominion over the world, and that have been jewels of empires not their own, someday people will ask where they were.
Goldstein
Korisnikov avatar
Higher intermediate
Postovi: 1713
Pridružio se: Ned Avg 31, 2008 12:01 am
Lokacija: Beograd
Kontakt:
Pohvaljen: 5
Pohvalio: 0

Postod Goldstein » Uto Okt 28, 2008 2:27 pm

Pa ja mislio da zabune ne bi trebalo da bude pogotovo sto se ove kuce nalaze na parnoj strani a dvor se nalazio na neparnoj. Mada, ova slika u sredini me zbunjuje jer na njoj pise da je dvor a meni pre lici na Flajsmanove kuce. ali ako se ima u vidu da je dvor dugo vremena propadao mozda se na kraju zaista i sveo na to da lici na pomenute kuce. Mislim da je greska na razglednici, da to nije Pirincana ali to je moja procena.
Poslednja izmena od Goldstein u Uto Okt 28, 2008 2:28 pm, izmenjeno 1 put ukupno.
Goldstein
Korisnikov avatar
Higher intermediate
Postovi: 1713
Pridružio se: Ned Avg 31, 2008 12:01 am
Lokacija: Beograd
Kontakt:
Pohvaljen: 5
Pohvalio: 0

Postod Goldstein » Uto Okt 28, 2008 2:29 pm

Evo jos jedne slike tog kraja iz drugog ugla:

Slika
shabanajzer
Korisnikov avatar
Intermediate
Postovi: 386
Pridružio se: Ned Jun 01, 2008 8:40 pm
Lokacija: Illyricum
Kontakt:
Pohvaljen: 2
Pohvalio: 0

Postod shabanajzer » Uto Okt 28, 2008 2:34 pm

^^ ja zapravo ne znam ni kako je mogla da izgleda neparna strana cara dusana u to vreme. prvo, verovatno je dunav bio siri nego danas, a sasvim sigurno je to zemljiste bilo plavljeno... citao sam negde da je nivo podzemne dunavske vode ispod te najstarije kuce samo 5 metara. kako li je to izgledalo u ranom 18. veku mogu samo da nagadjam, verovatno je licilo na mocvaru ili neki sibljak.

mada, pretpostavio bih da je 'dvorac' imao neku vrstu izlaza na reku zbog prevoza stvari i ljudi, pa je tako verovatno bio dalje od ulice nego sto mislimo... ili se prosto njegovo imanje protezalo sve do vode.
Poslednja izmena od shabanajzer u Uto Okt 28, 2008 2:41 pm, izmenjeno 1 put ukupno.
All the cities that have ever held dominion over the world, and that have been jewels of empires not their own, someday people will ask where they were.
Goldstein
Korisnikov avatar
Higher intermediate
Postovi: 1713
Pridružio se: Ned Avg 31, 2008 12:01 am
Lokacija: Beograd
Kontakt:
Pohvaljen: 5
Pohvalio: 0

Postod Goldstein » Uto Okt 28, 2008 2:42 pm

Svakako da je ceo taj kraj od Cara Dusana do Dunava bio naseljen i izgradjen. Nazivao se Jalija i bio je naseljen Jevrejima. A preciznije, Pirincana se nalazila otprilike tamo gde je sada zgrada Doma sv.Save, na broju 13 u Cara Dusana (danas Fizicki fakultet). jer postoje podaci da je jedan njen deo, mozda i najveci, uklonjen 1882. godine prilikom regulacije ulice C.Dusana i kopanja temelja za pomenuti Dom sv.Save.
Goldstein
Korisnikov avatar
Higher intermediate
Postovi: 1713
Pridružio se: Ned Avg 31, 2008 12:01 am
Lokacija: Beograd
Kontakt:
Pohvaljen: 5
Pohvalio: 0

Postod Goldstein » Uto Okt 28, 2008 2:43 pm

Evo i jedne "novije" fotografije ulice Cara Dusana, iz 90-ih godina XIX veka. Zgrada u pozadini sa leve strane je Dom sv.Save:
Slika
Poslednja izmena od Goldstein u Uto Okt 28, 2008 2:46 pm, izmenjeno 1 put ukupno.
Goldstein
Korisnikov avatar
Higher intermediate
Postovi: 1713
Pridružio se: Ned Avg 31, 2008 12:01 am
Lokacija: Beograd
Kontakt:
Pohvaljen: 5
Pohvalio: 0

Postod Goldstein » Uto Okt 28, 2008 2:49 pm

Zapravo, prica ide i dalje u proslost. Postoji podatak da je prvobitno postojao cuveni karavansaraj Mehmed pase Sokolovica s Bezistanom podignut 80-ih godina XVI veka a da je dolaskom Austrijanaca 1717. godine taj karavansaraj nacelno rekonstruisan u baroknu palatu princa E.Savojskog.
shabanajzer
Korisnikov avatar
Intermediate
Postovi: 386
Pridružio se: Ned Jun 01, 2008 8:40 pm
Lokacija: Illyricum
Kontakt:
Pohvaljen: 2
Pohvalio: 0

Postod shabanajzer » Uto Okt 28, 2008 3:10 pm

vidis, secam se da sam negde citao o tom karavan-saraju... i mislim da se prica bas i vezuje za jevreje-trgovce za koje je bezistan, tj. bedesten i gradjen. mada logicno i zvuci - bedesteni su gradjeni kao tvrdjave, nije nemoguce da se u njega uselio vojni komandant u nedavno osvojenom gradu.
All the cities that have ever held dominion over the world, and that have been jewels of empires not their own, someday people will ask where they were.
GOJE
Korisnikov avatar
Advanced
Postovi: 3694
Pridružio se: Uto Apr 15, 2008 10:35 am
Lokacija: Dort Yol
Kontakt:
Pohvaljen: 5645
Pohvalio: 3361

Postod GOJE » Uto Okt 28, 2008 3:28 pm

Da li je moguće da je tek posađeni drvored na desnoj strani Cara Dušana sa prethodne slike, upravo prelepi aktuelni drvored. Baš je zanimljiva pomisao da je on maltene jedini ostao iz perioda od pre 120 godina sa slike (uz tek nekoliko zgrada).
....Frizurica sređena, pomorandža ceđena...Brodski podovi, morski plodovi...Podno grijanje, intimno brijanje...
http://www.youtube.com/watch?v=qnPZy3vHmsA
shabanajzer
Korisnikov avatar
Intermediate
Postovi: 386
Pridružio se: Ned Jun 01, 2008 8:40 pm
Lokacija: Illyricum
Kontakt:
Pohvaljen: 2
Pohvalio: 0

Postod shabanajzer » Uto Okt 28, 2008 3:33 pm

ne bi me cudilo da to jeste taj drvored, ali nisam siguran kako bi to drvece prezivelo dva rata. ne zbog, stajaznam, granatiranja ili bombardovanja, nego prosto jer su ljudi pretpostavljam sekli sta su imali za ogrev kad ga nije bilo moguce nabaviti, pa tako i drvorede. doduse bg nije u novijoj istoriji nikad bio pod opsadom kao recimo lenjingrad ili sarajevo, ali ipak... bilo bi dobro da neko napise nesto o tome ako zna
All the cities that have ever held dominion over the world, and that have been jewels of empires not their own, someday people will ask where they were.
GOJE
Korisnikov avatar
Advanced
Postovi: 3694
Pridružio se: Uto Apr 15, 2008 10:35 am
Lokacija: Dort Yol
Kontakt:
Pohvaljen: 5645
Pohvalio: 3361

Postod GOJE » Uto Okt 28, 2008 3:51 pm

Negde sam čitao pisanije na temu: Kada bi se čovečanstvo odjednom povuklo sa zemlje i ostavilo sadašnje stanje (zgrade, putevi, i sva ljudska dela i nedela), šta bi neki budući arheolog mogao da vidi na prvi, drugi i treći pogled za 50,000 godina. Odgovor je na prvi pogled apsolutno ništa ne bi bilo vidljivo, čak ni izbliza. Čak i posle 500 godina jedva da bi se nešto prepoznalo. Priroda nikako ne sme da se potcenjuje. Zato me je ovaj drvored inspirisao na to.

E sad, zbog prisustva ljudi - možda to nije sadašnji drvored, ali tako lepo i romantično bi bilo da jeste.
Poslednja izmena od GOJE u Uto Okt 28, 2008 3:52 pm, izmenjeno 1 put ukupno.
....Frizurica sređena, pomorandža ceđena...Brodski podovi, morski plodovi...Podno grijanje, intimno brijanje...
http://www.youtube.com/watch?v=qnPZy3vHmsA
Goldstein
Korisnikov avatar
Higher intermediate
Postovi: 1713
Pridružio se: Ned Avg 31, 2008 12:01 am
Lokacija: Beograd
Kontakt:
Pohvaljen: 5
Pohvalio: 0

Postod Goldstein » Uto Okt 28, 2008 4:05 pm

Ja mislim da je regulisanjem Ulice Cara Dusana tad i napravljen drvored koji se, moguce je, odrzao do danas, zapravo siguran sam. E sad, drvece je verovatno menjano kako je starilo i umiralo a na isto mesto je sadjeno novo pa danas imamo jednu od najlepsih ulica u gradu, samo steta sto je nesredjena. Evo jedne fotografije ulice iz tridesetih godina XX veka. Vidi se opet relativno mlado drvece (verovatno danasnji platani) sto ide u prilog tezi da se postojeci drvored obnavljao. Na slici je, inace, Panickina kuca na broju 21 arhitekte Milosa Savcica.

Slika
GOJE
Korisnikov avatar
Advanced
Postovi: 3694
Pridružio se: Uto Apr 15, 2008 10:35 am
Lokacija: Dort Yol
Kontakt:
Pohvaljen: 5645
Pohvalio: 3361

Postod GOJE » Uto Okt 28, 2008 4:26 pm

Pa na onoj slici iz 1890-ih neparna strana i nema drvored, tako da je i dalje moguće da je onaj originalni. Inače sad gledajući drveće sa prozora (jer u toj ulici radim), ispod mog prozora je novo drvo umesto nedavno posečenog drveta, čiji je panj imao preko metar u prečniku. Ima uglavnom najviše tolikih primeraka, ali i manji broj drveća osrednje veličine.
....Frizurica sređena, pomorandža ceđena...Brodski podovi, morski plodovi...Podno grijanje, intimno brijanje...
http://www.youtube.com/watch?v=qnPZy3vHmsA
boris73
Korisnikov avatar
Intermediate
Postovi: 324
Pridružio se: Uto Jul 01, 2008 1:24 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 5
Pohvalio: 0

Postod boris73 » Uto Okt 28, 2008 9:31 pm

мени је увек било жао што се слабо разумем у дрвеће. :/ и мени се чини да је могуће да се то дрвеће одржало до данас. на сајту "свет биљака" се може прочитати много занимљивих ствари. :)

http://www.svetbiljaka.com/Forums/viewtopic/p=293746.html
Goldstein
Korisnikov avatar
Higher intermediate
Postovi: 1713
Pridružio se: Ned Avg 31, 2008 12:01 am
Lokacija: Beograd
Kontakt:
Pohvaljen: 5
Pohvalio: 0

Postod Goldstein » Čet Okt 30, 2008 10:22 am

Evo slike neparne strane Cara Dusana iz istog perioda, dakle krajem XIX veka, sa novim drvoredom:

Slika

i pocetkom tridesetih:

Slika
Goldstein
Korisnikov avatar
Higher intermediate
Postovi: 1713
Pridružio se: Ned Avg 31, 2008 12:01 am
Lokacija: Beograd
Kontakt:
Pohvaljen: 5
Pohvalio: 0

Postod Goldstein » Čet Okt 30, 2008 11:11 am

Prica o komsijama kojih vise nema

Jos malo o Dorcolu i njegovim stanovnicima. Tekst povodom izlozbe koja je bila pre nekoliko godina u centru Rex.

Ova izlozba posvecena je Beogradu kakvog vise nema, Beogradjanima kojih vise nema, Jevrejima, stanovnicima Dorcola. Vecina njih stradala je tokom Drugog svetskog rata u masovnim streljanjima ili ugusena gasom u specijalnim kamionima.
Izlozba je omaz Jevrejima Sefardima koji su u ovom delu grada imali svoju kompaktnu zajednicu koja je davala pecat celom kraju. Tu su bile smestene sve institucije kao sto su Jevrejska opstina, sinagoge, prostorije humanitarnih i verskih drustava, skola .
Askenaski Jevreji se doseljavaju kasnije u Beograd i stanuju u drugim delovima grada - iz tog razloga nisu obuhvaceni ovom izlozbom.
Zelimo da ukazemo na jedan period iz zivota ovog grada i na njegove stanovnike koji su oko 400 godina ziveli na obalama Save i Dunava a onda brutalno unisteni u toku nekoliko mececi 1941-42. godine. Unistena je takodje sva njihova imovina. Zaboravljeno je da ulice, kuce, radnje i ustanove u kojima danas zivimo i radimo, gledamo filmove, pravimo izlozbe, nisu uvek ovako izgledale. Pokusavamo da na trenutak prizovemo jedan nestali svet, da ozivimo sliku dorcolskih Jevreja.
Slika
Podatci o boravku Jevreja na teritoriji Beograda datiraju od rimskog vremena. Pouzdano se njihov boravak moze pratiti od XVI veka. Sefardi su ziveli na dunavskoj padini, na Jaliji i Dorcolu, da bi se posle I svetskog rata sve vise peli prema Knez Mihajlovoj ulici. Izmedju dva rata uglednije i bogatije radnje su u Knez Mihajlovoj ulici i na Terazijama. Na Dorcolu ostaje sve sto je tradicionalno. Tu su sinagoge, skole, Jevrejska opstina, prostorije jevrejskih drustava.
Na izlozbi nisu mogle biti prikazane sve ulice na Dorcolu u kojima su Jevreji ziveli. Izabrane su zato one u kojima su bile zgrade institucija: Jevrejska, Solunska, Cara Urosa, Cara Dusana, Kralja Petra.
U Jevrejskoj ulici bilo je nekoliko vaznih zgrada i institucija koje su podigli beogradski Jevreji. Na uglu Jevrejske i Solunske ulice bilo je ritualno kupatilo, mikva, odnosno kako se to ovde zvalo, amam. Nije poznato kada je ovo kupatilo izgradjeno ali u starim hebrejskim izvorima pominje se jos u XVII veku. U mnogim svecanim prilikama, o praznicima, kroz ovu ulicu su prolazile svecane povorke u kojima su se ponekad nosile relikvije iz obliznje sinagoge. Za Jevreje, bio je to deo verske obaveze, za ostale gradjane, slikovit prizor.
Pored brojnih jevrejskih kuca u Solunskoj ulici bila je i jedna posebno znacajna: mildar - jevrejska opstina i skola. To je bila zgrada na sprat podignuta oko 1862. godine. Tada je zapravo vec postojala jer se na osnovu dokumenata zna za jednu zanimljivu pricu koja je vezana za ovu zgradu: za vreme turskog bombardovanja Beograda 1862. godine, Jevreji sa Jalije sklonili su se u ovu zgradu jer je ona bila od cvrstog materijala i pruzala je bolju zastitu od njihovih trosnih kuca izgradjenih od blata. Strah od bombardovanja dostigao je vrhunac kada je jedna ogromna kugla zafijukala iznad te zgrade. No kao cudom, djule se zaustavilo u krovu i nije eksplodiralo. U znak secanja na to cudnovato spasenje, beogradski Jevreji su ostvili to djule uzidano u krov skole a datum tog dogadjaja uzet je kao poseban praznik "Beogradski Purim".
U ulici Cara Urosa bila je sinagoga Bet Israel. Na starim fotografijama vidi se da je ona, krajem prve decenije ovog veka kada je sinagoga sagradjena, kao jedina visoka zgrada u ovom kraju potpuno dominirala ulicom. Na temeljima ove zgrade, posle Drugog svetskog rata podignuta je Galerija fresaka.
Ulica Kralja Petra je jedna od najstarijih i najzanimljivijih ulica u gradu. Ona spaja Savu i Dunav, dve obale i dva sveta. U njoj su spomenici pravoslavlja, muslimanske i jevrejske vere. Ona je simbol etnicke sarolikosti koja je nekada postojala u Beogradu.
U Dusanovoj ulici bile su prostorije verskih citalista, kafane u kojima su se Jevreji cesto sastajali i prostorije cionistickih organizacija u kojima su se stampale jevrejske novine.


Istoricari pominju jednu veliku zgradu u "Jevrejskom kraju" u kojoj su ziveli Jevreji. Ali od takve zgrade nije ostalo nikakvog traga. Najstariji spomenici materijalne kulture Jevreja u Beogradu zapravo su nadgrobni spomenici. U literaturi se pominje i opisuje nekoliko takvih spomenika iz XVI-XVII veka pronadjenih bilo na dunavskoj bilo na savskoj padini. Na ulazu u Jevrejski istorijski muzej izlozena su dva takva spomenika koja su sacuvana. Jedno se spomenik Avrahama Kohena iz 1641. godine, a drugi je spomenik Dona Klare, koja je umrla 13. sevata 5380. godine (1619).
Najstarija zgrada u jevrejskom kvartu koja je postojala sve do 1952. godine bila je Stara sinagoga. Od starih dorcolskih privatnih kuca unistenih u Prvom i Drugom svetskom ratu, danas nije ostalo gotovo nista. Medjutim ostale su zgrade jevrejskih institucija. Ove zgrade bile su podignute izmedju dva rata i neke od njih jos i danas postoje iako im je namena sasvim izmenjena.
Ovih nekoliko zgrada, Stara sinagoga i sinagoga Bet Israel, zgrada Oneg Sabat, zgrada Jevrejske opstine i zgrada Jevrejskog zenskog drustva, obelezile su u potpunosti zivot skoro svakog Jevrejina sa Dorcola. Tradicija i obicaji vezivali su ih za ove zgrade od rodjenja do smrti. Sve radosti i tuge bile su podeljene sa ostalim clanovima jevrejske zajednice upravo u ovim zgradama. U sinagogama su se mala muska deca odmah po rodjenju obrezivala. U singogama su decaci ulazili u versko punoletstvo i tu su ispunjavali svoje verske obaveze, tu su se vencavali i tu su za njih citane molitve kada su umirali. U opstini su placali porez i time postajali punopravni clanovi jedne odredjene zajednice, sticali su svoja prava i duznosti, ukljucivali se u pravni sistem drzave.
Zgrade drustva "Oneg Sabat " i "Jevrejskog zenskog drustva" imale su veliku ulogu u obrazovanju jevrejske dece. Pored cisto edukativne funkcije koja se odvijala kroz skole i razne kurseve, zivot u ovim zgradama imao je veliki sozijalizacijski znacaj. Kroz desavanja u ovim zgradama moze se pratiti duh promene u zivotu beogradskih Jevreja.
Zgrada "Oneg Sabat" bila je pravi opstinski dom i Jevreji ovog kraja su je tako i zvali. Sluzila je za sve svrhe pocevsi od verskih pa su je neki smatrali sinagogom ( imala je i tutore i gabaje kao i svaka sinagoga ) a sluzila je i za potpuno sekularna okupljanja, kermese, slavlja, svadbe, veselja, predizborne skupove, nacionalne stranacke mitinge. Sa razvojem omladinskog pokreta sve vise se priroda desavanja u ovoj zgradi od versko tradicionalnog, menja u nacionalno mobilizatorski.
Izgradnja sinagoge Bet Israel u ulici Cara Urosa bio je znak emancipacije beogradskih Jevreja i boljih ekonomskih prilika koje su omogucile izgradnju velike i lepe zgrade, kao i znak izlaska iz tradicionalnog okruzenja na Dorcolu. Stara sinagoga ostace mesto tradicionalnijeg upraznjavanja verskih obreda. Oko nje ce se okupiti stari i neprilagodljivi privrzenici vere. U sinagogi Bet Izrael nasuprot tome, okupljace se emacipovani Jevreji, drukcijeg, gradjanskog ponasanja, evropskog duha, novih profesija i zanimanja. U sluzbi ce ucestvovati i hor srpsko-jevrejskog pevackog drustva, dolazice predstavnici vlade i kraljevske kuce. Ona postaje izraz asimilatorskih tendencija nasuprot staroj sinagogi koja je olicenje tradicionalizma.
Uloga zene u jevrejskom zivotu je sasvim osobena i veoma znacjna. Zena je stub porodice i ona je zapravo nosilac tradicije u okviru doma i porodice. Ona odrzava tradiciju kroz jezik (zene su retko znale hebrejski i govorile su ladino), kostim, ishranu, vaspitanje dece. Kako su vecina Sefarda bili trgovci koji su dugo odsustvovali od kuce zbog poslova i putovanja, zene su odrzavale kucu i porodicu.
Ovakve zene su pocetkom XX veka pocele da se emancipuju. Zgrada Jevrejskog zenskog drustva bila je znak ogromnih promena u zivotu dorcolskih zena. Ona je znacila da mlade devojke mogu da se skoluju i steknu svoja zanimanja i svoj hleb
i da ne zavise samo od udaje.
Posle okupacije, Jevreji su u ovoj zgradi organizovali svoju bolnicu koja je sa svim personalom i bolesnicima bila otpremljena u logor Sajmiste u ugusena u kamionima s gasom.
Na izlozbi je uz slike iz privatnog zivota raznih porodica, prikazan i uspon trgovca Alkana Djerasija koji je kao fabrikant i rentijer postao jedan od najbogatijih clanova beogradske jevrejske zajednice. Na placu izmedju Jevremove i Visnjiceve
ulice podigao je veliku lepu zgradu u kojoj su bili stanovi za iznajmljivanje a on je ziveo u vili u Jevremovoj ulici br 20. U toj zgradi danas je decije obdaniste. Bio je dobrotvor i donator. Kao svedocanstvo o tom dobrocinstvu ostale su sacuvane
brojne diplome i zahvalnice drustava i udruzenja kojima je davao priloge.
Zgradu u ulici Kralja Petra br. 71 u kojoj je do Drugog svetskog rata bila Jevrejska opstina, projektovao je arh. Samuel Sumbul. Po njegovim projektima izgradjena je i zgrada Alkana Djerasija u Visnjicevoj 3, kao i zgrada drustva "Oneg Sabat". Inventar i namestaj raznih institucija koje su bile smestene u zgradi opstine unisten je i razvucen u toku rata. Najveca steta ucinjena je nestankom slika Leona Koena, poznatog beogradskog slikara. Ovim slikama bile su ukrasene sve prostorije u zgradi. Isto tako, nestala je biblioteka u kojoj su se cuvale knjige koje su se u Beogradu u XIX veku stampale na hebrejskom kao i knjige koje su beogradski rabini pisali tokom XVII i XVIII veka a stampali ih u Veneciji, Krakovu, Carigradu i drugim gradovima.


Sliku romanticnog zivota jevrejske porodice na Jaliji kraj Dunava, krajem XIX veka, dao je pisac Hajim S. Davico. Opisao je mirisne baste pune cveca isped kojih su u tople beogradske letnje noci sedele na klupama starije Sefardkinje i pevale romanse, koje su 400 godina ranije prenete iz Spanije kao kulturno nasledje. Mlade devojke slusale su ih sa setom, jer je, sudeci po pricama, vecina mladalackih ljubavi na Jaliji i Dorcolu zavrsavala tragicno. Patrijarhalni zivot, stroga pravila i duznosti u okviru porodice bili su neprikosnoveni i svi su ih postovali..
Tako Hajim Davico, pored tragicnih sudbina lepih mladih Jevrejki, govori o obicajima i praznikicima, opisuje sobe sa minderlucima i brojnim jastucicima, pa i nargilama, kuhinje u kojima se pripremala tradicionalna sefrdska hrana zvucnih naziva - burmuelos, alharos, pastel. Bila je to mesavina iberijskih i orijentalnih uticaja na zivot koji je postepeno primao obicaje sredine.
Posle I svetskog rata slika porodicnog zivota veoma se izmenila. Jevreji su bili skolovaniji i emacipovaniji ljudi. Posto su se skolovali u raznim evropskim centrima, usvajali su nov nacin ponasanja i ophodjenja. Dorcol je bio vec tada prilicno porusen pa su mnogi gradili kuce i iznad Dusanove ulice. Vise nije bilo basta. Sedenje pred kapijom uz romanse zamenili su odlasci u pozoriste, na koncerte, na predavanja, izlozbe. Porodicne svecanosti nisu vise samo dug tradiciji, one postaju prilika za isticanje bogatsva, prilika za druzenje sa komsijama ne Jevrejima. Razmenjuju se pokloni i kolaci, pokazuju toalete.
Postepeno se uvode i obicaji da se za pojedine porodicne svecanosti zakupe neke od dorcolskih kafana (najcesce Jevrejska kasina). Ali purimske i druge svecanosti odrzavale su se i u drugim lokalima i poznatim kafanama sve do Terazija.
Dobosare i telale zamenile su sada fine stampane pozivnice na svadbe i zabave. Jevrejske novine pune su oglasa o veridbama, svadbama ili o smrtnim slucajevima.
Ali ono sto se tesko menja jeste odnos majke i dece. Ma kakvi da su bili uslovi zivota, ma kakve da su nedace bile nad sudbinom porodice, majke su obicno tezile da svojoj deci omoguce da u okviru porodice nadju utociste, ohrabrenje i snagu
da se suoce sa problemima.
Pojava nacizma i kao odgovor na to masovno prihvatanje cionistickih i marksistickih ideja od strane mladih Jevreja, dovelo je do nesporazuma i neslaganja u okviru porodice. Roditelji tradicionalnih shvatanja nisu bili uvek u stanju da razumeju svoju decu koja su prestajala da postuju svoju veru i odbijala da ucesvuju u odrzavanju verskih i drugih rituala i obicaja. Do drasticnih lomova je doslo na pocetku II svetskog rata kada su mladi ubedjivali svoje roditelje da treba bezati, napustati dom i kada to nije bilo shvaceno.


Stalni progoni i zabrane posedovnja zemlje i bavljenje zemljoradnjom primorali su Jevreje da se bave trgovinom, sitnim zanatima i novcanim poslovanjem. Tek kada su Ustavom iz 1888. godine u Srbiji dobili sva gradjanska prava, postala su im pristupacna i ostala zanimanja. Jevreji Mahale postepeno napustaju svoj zatvoreni porodicni zivot i aktivno ucestvuju u svim porama gradskog zivota.
Trgovina i zanatstvo i dalje su najvise zastupljena zanimanja medju Jevrejima. Tu su mnogobrojne zanatske radionice - stolarske, obucarske, limarske, opticarske, krojacke, fotografske. Medjutim tu su i vlasnici mesara, kafana, koser restorana, hotelijeri....
Mnogi Jevreji odlaze na skolovanje te je porastao broj lekara, advokata, arhitekata, umetnika svih profila.
Jevreji su statisticki razmerno vise bili angazovani u trgovini i bnkarstvu, manje u industriji i zantima, vise u slobodnim profesijama, manje u javnoj sluzbi. Od 2002 poreska obveznika u Sefardskoj opstini uoci Drugog svtskog rata 27% su bili
trgovci, 21% cinovnici, 8% zanatlije i 4% lekari ili inzenjeri. Pogresno bi bilo misliti da su svi Jevreji na Dorcolu bili bogati. U najnizoj poreskoj grupi bilo je 74% domacinstava a cetiri stotine porodica bile su isuvise siromasne da bi placale porez.


"Konacno resenje jevrejskog pitanja"
Posle bombardovanja Beograda 6. aprila 1941. godine zapocela je nacisticka okupacija Jugoslavije. Bio je to pocetak stradanja naroda Jugoslavije, a narocito jugoslovenskih Jevreja. Nekoliko dana po ulasku u Beograd, Gestapo je pristupio
merama koje su vodile ka "konacnom resenju jevrejskog pitanja". Posebne protivjevrejske mere kao sto je popisivanje Jevreja, obelezavanje zutim trakama, hapsenje, izbacivanje iz svih sluzbi, odvodjenje na prinudne radove, ubijanje talaca, odvodjenje u sabirni logor Topovske supe i logore smrti Banjica i Sajmiste, bile su mere koje je okupator sproveo u prvoj etapi od aprila do avgusta 1941. godine. U to vreme izvrsena su brojna pojedinacna i jedno vece grupno streljanje Jevreja, kao odmazda za diverzije u gradu. U drugoj etapi, od avgusta do oktobra 1941. godine, sprovedeno je interniranje Jevreja muskaraca od 14 godina starosti pa nadalje. Treca etapa, od oktobra do kraja decembra 1941. godine, predstavlja period u kome su gotovo svi muskarci pobijeni.
Zene i deca su internirani 12. decembra u logor na Sajmistu. U posednjoj, cetvrtoj etapi, od januara do maja 1942. godine pobijeni su u logoru na Sajmistu svi preostali muskarci, kao i zene i deca. Od ukupno 11.870 Jevreja, koliko ih je zivelo u Beogradu pre Drugog svetskog rata, pobijeno je preko 10.500.
Nacizam je preko noci gotovo unistio Jevreje. Nestalo je Jalije, jevrejskog Dorcola i svih onih specificnosti karakteristicnih za beogradsku jevrejsku sredinu do Drugog svetskog rata.
Preziveli Jevreji su uz ogroman napor, zajedno sa ostalim gradjanima, ucestvovali u obnovi i izgradnji grada kao i u obnovi svoje razorene zajednice.

Link: http://www.rex.b92.net/rexold/jevrejid.htm

takodje, nesto slika objekata koji su u vezi sa Jevrejima na Dorcolu:

Sefardska sinagoga u Ulici Cara Urosa:
Slika
Slika
Na njenom mestu danas se nalazi Galerija fresaka.

Odmah iza ove zgrade, a u Ulici Kralja Petra, nalazi se zgrada Jevrejske opstine, u kojoj je danas, izmedju ostalog, smestein i Jevrejski istorijski muzej. Zgrada je izgradjena 1928. godine po projektu Samuela Sumbula:
Slika
Slika

Jevrejska ulica nekada:
Slika

Ulica Kralja Petra, ranije Dubrovacka bila je nekad glavna trgovacka ulica i veza savske i dunavske padine. Takodje, ova ulica bila je vrlo znacajna za Jevreje koji su tu imali svoje ranjde, stanove, kuce, Opstinu...
Na slici je prikazan deo ulice gde je u toku izgradnja hotelskog kompleksa. Treca kuca s leva je kuca Arona Levija koja i danas postoji a u dnu se vidi kupola Jevrejske opstine:
Slika
Kuca Zaka Bulija, koja i danas postoji na broju 58, doduse nadogradjena:
Slika
Jos jedan deo Ulice Kralja Petra sa prodavnicom namestaja Vilija Feldmana. preko puta se vide skele na zgradi Zaduzbine Nikole Spasica, a u cosku reklama za salon namestaja u nekadasnjem Modnom magazinu, danas svima poznatom vise po butiku Oviesse sagradjenom po projektu Viktora Azriela
Slika
Knjizara Gece Kona u Ulici Kneza Mihaila:
Slika
Goldstein
Korisnikov avatar
Higher intermediate
Postovi: 1713
Pridružio se: Ned Avg 31, 2008 12:01 am
Lokacija: Beograd
Kontakt:
Pohvaljen: 5
Pohvalio: 0

Postod Goldstein » Pon Nov 17, 2008 6:34 pm

Novoizgrađena zgrada hotela ''Balkan'':
Slika

Zgrada Praške kreditne banke podignute 1921. godine:
Slika

Palata Osiguravajućeg društva ''Jugoslavija'' iz 1931. godine:
Slika

Terazije pošetkom 40-ih godina prošlog veka:
Slika

Povratak na “Gradski život i vesti”

Ko je OnLine

Korisnika u ovom forumu: Nema registrovanih korisnika i 1 gost