Kultura i umetnost

Opšte diskusije o ekonomiji, kulturi i vestima vezane za Beograd

Moderator: Igor

Goldstein
Korisnikov avatar
Higher intermediate
Postovi: 1713
Pridružio se: Ned Avg 31, 2008 12:01 am
Lokacija: Beograd
Kontakt:
Pohvaljen: 5
Pohvalio: 0

Postod Goldstein » Uto Dec 02, 2008 3:42 pm

Neizvesna sudbina najakustičnije dvorane u zemlji
O Domu sindikata odlučuje Vlada Srbije

Slika
Ideja da se zgrada Doma sindikata, poznata kao jedna od najakustičnijih koncertnih dvorana u zemlji, pretvori u reprezentativni objekat kulture već godinama lebdi u vrtlogu papirologije i nerešenih vlasničkih pitanja. Najpre se oko njene sudbine „bitka“ vodila između članica bivše Državne zajednice SCG, a sada između Vlade i Saveza samostalnih sindikata Srbije. Glasine kruže čak i da će ovaj vredan objekat biti privatizovan.

Dvorana Doma sindikata izgrađena je pre više od pola veka kao sedište radničkih sindikata, pa otud i nosi ime. Godinama nakon toga u njoj su se održavali pompezni koncerti klasične muzike zbog kojih su Beograd posetili mnogi svetski umetnici. Retko ko sada i zna da, kao simbol tih srećnih vremena, bioskopsko platno Doma sindikata krije velike orgulje. Popularnost bioskopa, koji je krajem 70-ih donosio više novca od muzike, stavila je u drugi plan kvalitete ove, najakustičnije dvorane u zemlji.
Godine 2005. „Blic“ je pokrenuo akciju da se Dvorana Doma sindikata vratiti muzici jer, kako su se složili svi naši tadašnji sagovornici iz kulturnog i javnog života grada, „Beograd zaslužuje veći i akustučniji koncertni prostor od Kolarca“. Ovu ideju podržali su kako Ministarstvo kulture, tako i Republička agencija za imovinu. Čekalo se samo na donošenje Zakona o imovini SCG.
- Ideja je bila divna, jer bi time bila zaokružena kulturna celina na Trgu Nikole Pašića, s obzirom da je tu i Ministarstvo kulture, Istorijski muzej Srbije, pa i Pozorište na Terazijama.
Mislili smo da ćemo time rešiti i pitanje vrednih orgulja, jer je Beograd jedina evropska metropola koja nema koncertnu dvoranu sa orguljama. Zakona o imovini SCG je donet, ali je iskrsao drugi problem. Savez sindikata zgradu tretira kao „svoju i božju“ i preti izlaskom na ulicu na svaki pomen uplitanja republičkih organa u odlučivanje o njenoj sudbini - kaže Srboljub Panić, pomoćnik direktora Direkcije za imovinu Republike Srbije.
Istina je da su sindikati ovo zdanje dobili na poklon od tadašnje države, dodaje Panić, ali vreme se od tada znatno promenilo i Srbija zaslužuje da ima reprezentativni objekat kulture poput Dvorane Doma sindikata.
Njegovo mišljenje, međutim, ne deli Saud Šećeragić, šef pravne službe ove kuće. On tvrdi da je Dom sindikalna svojina i da „mora ostati zauvek sindikalna, čak i po cenu gubitaka“.
- Zgrada je u apsolutnom vlasništvu Udruženja sindikata Srbije i ne nameravamo da je predamo bilo kome, a ni privatizacija ne dolazi u obzir. Činjenica je da interesovanje za film opada i da je potrebno izvršiti adaptaciju zgrade, ali Sindikat će naći načina da reši i te probleme – kaže Šećeragić.
Kako dogovor između Saveza sindikata i Republičke agencije za imovinu nije postignut, Vlada je preuzela stvari u svoje ruke. Dragoslav Agatonović, direktor Dvorane Doma sindikata nam otkriva da je dokumentacija za privatizaciju završena, ali je ceo proces na „stend baju“ jer su u toku intenzivni razgovori sa Vladom oko prelaska Dvorane iz društvenog preduzeća u DOO. - Pošto racionalno poslujemo bez gubitaka, naš stav je da nema potrebe vršiti privatizaciju koja bi nanela više štete nego koristi. Jedino što bi trebalo dodati programu Dvorane je više koncerata, a to ćemo učiniti dovođenjem manje afirmisanih muzičara, jer ova sala sa samo 1.600 sedišta, „zvezdama“ više nije interesantna – kaže Agatonović.
Prema njegovim rečima, Domu sindikata svakako predstoji kompletna adaptacija i rekonstrukcija u narednih pet godina. Planirana je zamena vodovodne, elektro i kanalizacione mreže, kao i uređenje enterijera.

[hr]Ministarstvu „vezane ruke“
Ministarstvo kuture podržava ideju da Dvorana Doma sindikata postane reprezentativna kuća kulture, ali u pregovorima vezanim za njenu budućnost ne učestvuje.
- Naš jedini interes je da Dom sindikata bude prepoznatljiv po kulturnim manifestacijama, a ko će biti njegov vlasnik i kakva ga budućnosti očekuje ne znamo i na to ne možemo uticati – kažu u Ministarstvu.

Izvor: Blic
Link: http://www.blic.rs/beograd.php?id=68156
Goldstein
Korisnikov avatar
Higher intermediate
Postovi: 1713
Pridružio se: Ned Avg 31, 2008 12:01 am
Lokacija: Beograd
Kontakt:
Pohvaljen: 5
Pohvalio: 0

Postod Goldstein » Sub Dec 20, 2008 1:33 am

Биће још лицитација
Агенција за депозит планира сарадњу са неком великом галеријом која би преузела комисиону продају слика банака у стечају. – Потребно је ревалоризовати почетне цене неких дела јер се тржиште стално мења
Slika
Стеван Чукић: „Свечана композиција”, таписерија, 1973 (снимљено на изложби у Петроварадинској тврђави, 2006)

После продаје 157 уметничких дела у власништву Беобанке и ЈИК банке у стечају, која је заказана за 24. децембар у просторијама Беобанке, Агенција за депозит најављује у наредном периоду још неколико нових лицитација. Између осталих и ону на којој ће бити слике које су културно добро, попут дела Миће Поповића „Гвозден чита ’Политику’”.

Агенција за депозит озбиљно разматра и сарадњу са неком великом галеријом која би преузела неке од ових слика на комисиону продају, а преговори су у току са Галеријом „Арте”. Иначе, како „Политика” сазнаје, на лицитацијама које ће бити организоване наредне године заинтересовани ће моћи да купе уметничка дела још четири банке: Инвест банке, Југобанке, Београдске и Славија банке.

Радован Мрвошевић, шеф Одељења за уновчавање имовине у Агенцији за депозит, још није прецизно изнео податке о броју слика које ће бити понуђене наредне године али би, по слободној процени, свака од ових банака могла да понуди за лицитацију оквирно око стотинак слика. Слике Беобанке процењивали су и одређивали почетну цену Никола Кусовац и Петар Петровић, а уметничка дела ЈИК банке је вештачио Градски завод за вештачење 2002. године.

О слици Петра Лубарде „Портрет старца”, за коју је својевремено писано да је нестала из Беобанке и да је МУП наставио да трага за њом, Мрвошевић каже да у папирима ове банке та слика није заведена и да чак и људи из обезбеђења не знају да је она била у просторијама Беобанке. Никакав писани траг о њој једноставно не постоји. Након стечаја, сва су уметничка дела заведена и чувана брижљиво али се та слика није нашла на списку. Једноставно, те слике није било ни на стању ни по папирима.

Радован Мрвошевић је за наш лист нагласио да ће списак са свим уметничким делима која ће бити на овој али и на будућим аукцијама достављати редовно Народном музеју, Музеју савремене уметности и Заводу за заштиту споменика културе како би координација била боља, али такође сматра да свако треба да ради свој посао.

Агенција за депозит је, као правно лице, стечајни управник наведених банака и мора да ради свој посао; уметничка дела се поред других материјалних добара банака морају продати а музеји су, кад је реч о уметничким делима, ту да брину о томе шта свакако треба сачувати и на који начин.

Татјана Цвјетићанин, управница Народног музеја, поводом предстојеће лицитације навела је за „Политику”, да „за слике из Беобанке нисмо били заинтересовани, предмет нашег интересовања су дела до педесетих година прошлог века. Имамо стриктну политику откупа, занимају нас најрепрезентативнија дела одређених фаза и уметника. Ми јесмо раније били заинтересовани за неке ствари из тог целокупног опуса банака у стечају. Са нашом строгом политком откупа чак долазимо у ситуацију да неке поклоне одбијамо.”

Никола Кусовац, наш познати кустос без премца у процени вредности уметничких дела који је и вештачио већину радова коју ћемо видети на овој, али и на лицитацијама наредне године имао је и неке примедбе.

– Већ сам скренуо пажњу да би неке од ових садашњих почетних цена требало поново мењати иако су, када су вештачене, обрачунате у еврима. Јер, постоје закони тржишта, неке цене би требало умањити а неке увећати. С друге стране, оно што се сада продаје су само остаци, највреднија дела су већ продата. Агенција за депозит може да ангажује за поновну процену кога она жели. Мислим да од мене нико боље не прати тржиште али ту је, рецимо, и Мадларт који има своје људе. То што смо ми тада проценили дела у еврима не мора ништа да значи. Велики дилери су пре неколико година надували цену делима Саве Шумановића на 500.000 евра, а данас се она могу набавити за неколико хиљада. Сматрам да би Агенција морала да покрене поновну процену, иако су највреднија дела већ продата. Наши музеју су увек заинтересовани за куповину дела, само министарства не дају новац.

О делу Миће Поповића „Гвозден чита ’Политику’”, које је пре неколико година он проценио на 7.500 евра, Кусовац наглашава да је то солидна цена и данас и да одговара тржишту. За зидну таписерију „Свечана композиција” Стевана Чукића, која је процењена на 6.000 евра, истиче да би цена могла бити мања јер се таписерије данас тешко продају.

Биљана Лијескић

[hr]Културно добро

Вредна дела се проглашавају културним добром на предлог матичних музеја: Народног, Историјског, Музеја савремене уметности, Примењене уметности, Етнографског музеја и Музеја технике. Предлози се достављају Скупштини а она то опет верификује на државном нивоу.

„Али, не мора свако дело бити проглашено културним добром, иако то јесте. Када вештачимо, увек нагласимо која би дела могла бити проглашена. Углавном, све што музеји имају може бити проглашено културним добром. Једно од таквих које је, на нивоу државе, проглашено културним добром од изузетног значаја је Мирослављево јеванђеље”, појаснио је Никола Кусовац.

[hr]„Гвозден чита ’Политику’” 7.500 евра, за почетак

На питање „Политике” шта ће се догодити са две слике Беобанке које су као културно добро овог пута изузете од лицитације и за које право прече куповине имају наши музеји, Мрвошевић је рекао:

– Никола Кусовац је процењивао почетне цене ова два рада. Тако слика Миће Поповића „Гвозден чита ’Политику’” има почетну цену од 7.500 евра, а зидна таписерија „Свечана композиција” Стевана Чукића 6.000 евра. Ова два рада смо издвојили и направићемо убудуће посебну аукцију за њих и евентуално за још нека вредна дела, ако се утврди да има таквих међу сликама које тек треба да буду лицитиране а припадају Инвест банци, Југобанци, Београдској и Славија банци. Тада ће, по праву прече куповине, музеји моћи да купе ту слику али ће претходно и они морати да учествују на лицитацији. Музеји ће имати право да, пре свих, купују по највећој лицитираној цени а не по почетној како се о томе раније спекулисало. Уколико музеји одустану од куповине онда слика може бити продата и физичким лицима, али се не сме изнети из земље. У сваком случају, продају слика нико не може да спречи.

[hr]Таписерију ткало осам жена, три месеца!

Таписерија „Свечана композиција” Стевана Чукића рађена је, рекао је јуче за наш лист уметник, за свечану салу Беобанке, Зелени венац, Београд.

– Тема је ковани новац: лева страна композиције је римски новац а десна страна, полеђина старог српског немањићког новца. У целини тема је свечаност, а таписерија је наменски рађена за Беобанку у чијим се просторима налази, каже Чукић, откривајући нам занимљиве детаље настанка овог дела:

– Таписерију у Југославији нико није могао да изатка. Покушао сам са Бугарском и Румунијом, они су имали те могућности али се испоставио проблем царине. Зато сам ову таписерију реализовао у свом атељеу. Пошто је таписерија ткана по основи, специјално сам конструисао разбој ширине 8 метара, на којем је осам жена ткало три месеца!

[објављено: 20/12/2008]

Izvor: Politika
Link: http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Bice-josh-licitacija.sr.html
Влада
Korisnikov avatar
Advanced
Postovi: 2462
Pridružio se: Čet Dec 21, 2006 10:23 pm
Lokacija: Дорћол
Kontakt:
Pohvaljen: 14
Pohvalio: 0

Postod Влада » Sub Dec 20, 2008 1:50 am

Стани бре па Кусовац је пре неки дан хапшен због верификовања фалсификата као оригинала а сад га опет частимо хвалоспевима типа "познати кустос без премца у процени вредности уметничких дела".

Istraga zbog prodaje falsifikovanih slika
Nikola Kusovac praćen tri godine
Autor: V.Z.C. - S.T. | Foto:D.Grubin | 28.11.2008. - 05:00
Slika
Prvo opštinsko tužilaštvo u Beogradu podnelo je zahtev za sprovođenje istrage protiv Nikole Kusovca (73), penzionisanog kustosa Narodnog muzeja, i Ilije Đorđevića (50), dilera umetnina. Istraga zbog prodaje falsifikovanih slika najpoznatijih srpskih slikara uskoro će biti proširena na još nekoliko osoba, saznaje „Blic” iz izvora bliskih istrazi.

Kusovac je osumnjičen da je za falsifikovane slike davao potvrde da su prave, a Đorđević da je te slike prodavao kao originale.
...

извор http://www.blic.rs/hronika.php?id=67547
Goldstein
Korisnikov avatar
Higher intermediate
Postovi: 1713
Pridružio se: Ned Avg 31, 2008 12:01 am
Lokacija: Beograd
Kontakt:
Pohvaljen: 5
Pohvalio: 0

Postod Goldstein » Uto Dec 30, 2008 1:57 am

Тужна годишњица једног издавача
Осам деценија постојања и петнаест година од смрти Ота Бихаљи-Мерина, Нолит и српска култура обележавају продајом фенси моде у његовим главним књижарама
Slika
Љубомир и Анушка Мицић са Павлом и Отом Бихалијем 1925. године; Књижара „Павле Бихали” у Београду, ових дана

Акција „Политике” за очување „Просвете” и књижаре „Геца Кон” добила је подршку у јавности, чак и у власти. И, док се одвијала та акција, преко пута Београђанке нема више једне од најлепших београдских књижара, назване „Павле Бихали”, по оснивачу часописа „Нова литература” и издавачког предузећа Нолит.

Догодило се то у прилици какву не би пропустила да обележи ниједна култура која држи до себе – Нолит је основан тачно пре 80 година, а пре 15 година је преминуо и други од оснивача тог предузећа, Павлов (1892–1941) брат Ото Бихаљи-Мерин (1904–1993). Баш у години јубилеја, ретког у овдашњој култури и књижевним пословима, у ранију књижару инсталиран је бљештави ентеријер неке фенси радње, уз опште ћутање јавности.

Браћа Ото и Павле Бихали објавили су први број часописа „Нова литература” пред сам крај 1928. године, у не баш срећно време јер је, само недељу-две касније, краљ Александар укинуо парламентаризам и завео диктатуру. Нолит је сада имао да се бори против љутог непријатеља слободне и критичке мисли, против одмах заведене, врло оштре цензуре.

„Нова литература” је била конципирана као ангажовани, интернационални часопис леве оријентације у којем су њени покретачи, како ми је сведочио Ото Бихаљи-Мерин, хтели да остваре и неку врсту синтезе модерне – наиме дадаизма, надреализма, футуризма и зенитизма, са револуционарним радничким покретом.

Интернационалну оријентацију „Нове литературе” је уверљиво, чак спектакуларно потврђивао и састав „редакцијског комитета” часописа у којем су били Алберт Ајнштајн, Александра Колонтај, Сергеј Ејзенштајн, Максим Горки, Анри Барбизе, Егон Ервин Киш, Ервин Пискатор, Кете Колвиц, Аптон Синклер, Георг Грос… Њих је око часописа окупио Ото Бихаљи, док је његов брат Павле од југословенских стваралаца позвао Љубу Бабића, Драгишу Васића, Аугуста Цесареца, Бранка Гавелу, Стеву Галогажу, Драгишу Михајловића… У првом броју ови угледници су објавили неку врсту манифеста под насловом „Интелектуалци Европе читаоцима Југославије”. У том тексту се, уз остало, каже: „Књига је опште добро свих људи. Преко граница једног језика, она преноси мисли и идеје кроз време и простор. Она нас учи руковању механизмом развитка… Тако наша Књижевна Заједница, на основи обостраних интереса за јевтиним (књигама, прим. а.), има високу културну мисију: да уистини напредне духове нашег доба, преко свих међа националног ограничавања, међусобно приближи – да идеје и дела духа пренесе у масе”.

У крајње сложеним околностима, уз почетно избегавање цензорских маказа, часопис је дефинитивно забрањен после дванаестог броја, у јануару 1930. године, али је Нолит наставио своју мисију. Сада објављивањем низа књига које су, поготову, имале великог утицаја на младе.

Затвараног због Нолита пре рата, Павла Бихалија је ухапсио и Гестапо 1941. године. „Ново време” је 19. јула 1941. објавило „Списак стрељаних због саботаже и насиља”. Међу двадесет осам имена стрељаних комуниста и Јевреја из Београда, име Павла Бихалија „издавача”, наведено је као десето. Ову сурову вест Ото Бихаљи је сазнао у заробљеништву, у логору за југословенске официре отеране у Немачку после капитулације. Пошто је преживео рат и логор, Ото је све до смрти 1993. године неуморно радио, проносећи и оне идеје које су га покренуле да заједно с братом Павлом оснује Нолит.

Упркос томе што више нема књижаре која је носила име Павла Бихалија, његово и дело његовог брата Ота Бихаљија трају и тек ће бити предмет нових анализа и нових вредновања.

Слободан Кљакић

[hr]Бихали и Бихаљи

Треба разјаснити различита презимена двојице браће Бихали. Када се Ото вратио у Београд 1945. и почео да објављује у „Борби” потписивао је своје чланке са „Бихали-Мерин”, али би слагач увек „по свом тачном осећању за српски језик”, потпис исправљао у Бихаљи. И, остало је на томе.

Izvor: Politika
Link: http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Tuzna-godishnjica-jednog-izdavacha.sr.html
Poslednja izmena od Goldstein u Uto Dec 30, 2008 1:57 am, izmenjeno 1 put ukupno.
Goldstein
Korisnikov avatar
Higher intermediate
Postovi: 1713
Pridružio se: Ned Avg 31, 2008 12:01 am
Lokacija: Beograd
Kontakt:
Pohvaljen: 5
Pohvalio: 0

Postod Goldstein » Ned Jan 04, 2009 1:47 am

I dalje neizvesna sanacija Dečijeg kulturnog centra oštećenog u bombardovanju 1999.
Deset godina bez velike dvorane
Ispucali požuteli zidovi i prozori koji ne dihtuju slika su Velike dvorane Dečjeg kulturnog centra u Takovskoj ulici. Projekat za sanaciju kompletne zgrade skoro dve godine čeka „amin“ Sekretarijata za urbanizam. Za to vreme, glavno mesto za dečje velike proslave i dalje propada i sve je u gorem stanju, dok deca održavaju manifestacije na ulici ili u tuđim prostorijama.
Slika
Velika dvorana DKC ne radi otkad je bombardovan RTS, što znači da će za nekoliko meseci biti deset godina kako ova sala nije u funkciji. Umesto da u njoj deca prikazuju šta su radila preko godine, koliko su razvila svoje talente za pesmu, pokret, crtanje i glumu, dvorana se koristi kao magacin.
– Bez analiza i instrumentalnih provera, dakle jednom površnom opservacijom ljudi iz Grada, 1999. godine rečeno nam je da je „statika poremećena i da nije bezbedna za rad s decom dok se dodatno ne ispita“. Na usmenoj preporuci je sve tada ostalo, a mi smo ostali bez sale u centru grada koja može da primi 500 ljudi – počinje priču o DKC Snežana Stanković, direktorka. Ona naglašava da je projekat za sanaciju zgrade urađen još 2004. godine, a da su ga 2006. odobrili Udruženje arhitekata i Zavod za zaštitu spomenika. Skraćena varijanta projekta, koja se odnosila samo na sređivanje Velike sale, prošle godine je predata Sekretarijatu za urbanizam i građevinske poslove na usvajanje, ali odgovor do danas nije stigao. Jedini konkretan odgovor od njih, kako kaže direktorka, bila je opet usmena konstatacija da „postoje propusti u projektu“, bez navođenja istih.
– Zato smo prošle godine, dobivši sredstva od Sekretarijata za kulturu, sami uradili ekspertizu statike Velike sale, čije sređivanje je najhitnije. Tada je utvrđeno, sasvim suprotno, da sala jeste bezbedna, a da je prioritet sređivanje krova zbog vlage i prokišnjavanja – kaže Snežana Stanković.
Urađena je hidroizolacija krova, ali je pri tom razrovarena zelena površina ispod koje se nalazi sala. Naime, Velika dvorana se nalazi ispod pasarele između Takovske ulice i Tašmajdanskog parka na kojoj je sada, umesto zelene površine i popločane staze, ostalo samo blato. Da bi se pasarela vratila u prvobitno stanje, „Zelenilu“ se mora platiti oko tri miliona dinara.
– S obzirom na to da oštećenje nije nastalo slučajno ili zbog zemljotresa, troškove će platiti Sekretarijat za kulturu koji je odobrio hidroizolaciju. Koliko mi je poznato, pasarela će biti sređena sledeće godine – dodaje Stankovićeva.
Sekretarijat za kulturu to potvrđuje uz tvrdnju da bi radovi na sređivanju zelene površine odavno počeli da je Dečji kulturni centar blagovremeno reagovao i pokrenuo postupak nabavke.
– „Zelenilo” je naložilo vraćanje u pređašnje stanje i Grad je voljan da da tri miliona, koliko je potrebno za takvu vrstu intervencije, ali direktor Dečjeg kulturnog centra mora da pokrene postupak velike nabavke. Mi smo i uputili pismo DKC-u u kome im obrazlažemo proceduru i korake koje treba da preduzmu, ali iz nama nepoznatih razloga još ništa nije urađeno – objašnjava Ivana Avžner, gradski sekretar za kulturu.
S druge strane, sekretar za urbanizam „nije znao o čemu se radi niti gde je pomenuti Centar i šta treba raditi na njemu“ jer, kako kaže, funkciju sekretara obavlja od septembra, tako da još ne zna šta je sve radio ili planirao da uradi njegov prethodnik, ali „da mu se direktorka slobodno javi, pa da vide šta može da se uradi“. Čini se da je problem, zbog kog najviše deca ispaštaju, nedovoljna obaveštenost, komunikacija između uključenih ustanova i ažurnost istih.
[hr]Centar dečjih manifestacija
Dečji kulturni centar je ustanova kulture čiji je osnivač Gradska uprava. Osnovan je 1952. godine kao Dom pionira Beograda u Knez Mihailovoj ulici. Danas se nalazi u Takovskoj ulici, na površini od 4.660 kvadratnih metara, i predstavlja centar kulturnih događaja namenjenih deci, od kojih je najveći „Radost Evrope“, na kome učestvuju zemlje iz svih delova Evrope i sveta. Centar organizuje i festival „Zlatna sirena“, manifestaciju „Radost Evrope“, festivale dečjih filmova „Mali FEST“, „Kekec“, međunarodni filmski festival „Filmska parada“... Sve ove manifestacije održavale su se upravo u velikoj dvorani, koja je napravljena 1968. godine, a koja zbog neupotrebljivosti nije proslavila svoj 40. rođendan kako dolikuje.

Na ulici ili u tuđim prostorijama
Kako bi pokazali šta su deca naučila i koliko su napredovala, zaposleni u DKC organizuju razne predstave. Međutim, pošto nemaju Veliku salu, leti izvode predstave „na otvorenom“, u parkovima i na ulici, ili u prostorijama ustanova koje im tu uslugu neće naplatiti. Koriste i adaptirani hol ispred Velike dvorane, ali samo ako nemaju više od 100 dece u publici.

Neophodni radovi
Prema rečima Snežane Stanković, elektroinstalacija je potpuno dotrajala tako da se mora menjati, a i osvetljenje je nefunkcionalno. Takođe je neophodna restauracija ili zamena svih 500 sedišta, kao i nabavka adekvatne scenske tehnike.
– Pri tom su ovo najneophodniji radovi u Velikoj sali, a da ne pričam o ostatku zgrade, koja vapi za rekonstrukcijom – ističe direktorka DKC.

Izvor: Blic
Link: http://www.blic.rs/beograd.php?id=72904
Poslednja izmena od Goldstein u Ned Jan 04, 2009 1:48 am, izmenjeno 1 put ukupno.
Goldstein
Korisnikov avatar
Higher intermediate
Postovi: 1713
Pridružio se: Ned Avg 31, 2008 12:01 am
Lokacija: Beograd
Kontakt:
Pohvaljen: 5
Pohvalio: 0

Postod Goldstein » Sub Feb 28, 2009 7:56 pm

177 godina Narodne biblioteke
28. februar 2009. | 16:36 | Izvor: B92

Beograd -- Narodna biblioteka Srbije danas obeležava 177 godina od osnivanja.

Tim povodom je Svetislavu Basari za roman "Uspon i pad parkinsonove bolesti" dodeljena nagrada za najbolju knjigu u mreži biblioteka Srbije, a u zgradi narodne biblioteke svečano je otvoren i kafić - knjižara.

Narodna biblioteka Srbije osnovana je 1832. ukazom kneza Miloša. Danas biblioteka ima fond od oko pet miliona publikacija, a broj korisnika stalno se povećava.

“To je posebno zanimljivo kada se imaju u vidu trendovi u 21. veku, uticaj televizije, Interneta, ali ja mislim da uprkos uobičajenom mišljenju to zapravo doprinosi širenju čitalačke publike”, smatra upravnik Narodne biblioteke Srbije, Sreten Ugričić.

U zgradi Narodne biblioteke otvoren je kafić-knjižara. Ipak, sama biblioteka već skoro dve godine zatvorena je zbog renoviranja.

“Mi smo više od polovine radova završili i do kraja godine ćemo sigurno završiti ukoliko nam to finansijska sredstva omoguće”, najavljuje Ugričić.

01.53 Svetislav Basara -autor knjige "Uspon i pad Parkinsonove bolesti"

Mreža javnih biblioteka Srbije svake godine dodeljuje nagradu za najbolju knjigu. Za 2008. nagradu je dobio Svetislav Basara za roman “Usponi pad parkinsonove bolesti”.

“Ja je ne doživljavam samo kao nagradu za roman koji sam napisao već i kao nagradu za jedan način mišljenja, poetiku koja je dosta dugo u ovoj zemlji bila malo potiskivana, shvatana kao neprijateljsko delovanje putem književnosti i doživljavam ovu nagradu kao duhovno proširenje Srbije”, kaže Basara. Najčitanije knjige 2008, prema podacima narodnih biblioteka u Srbiji su “Ruski prozor “ Dragana Velikića i “Zapis duše” Ljiljane Habjanović Đurović.

Link: http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2009&mm=02&dd=28&nav_id=347531
Влада
Korisnikov avatar
Advanced
Postovi: 2462
Pridružio se: Čet Dec 21, 2006 10:23 pm
Lokacija: Дорћол
Kontakt:
Pohvaljen: 14
Pohvalio: 0

Postod Влада » Pon Mar 16, 2009 1:41 pm

Gospodar Jevremova – sokak kulture
Gospodar Jevremova ulica u centru grada uskoro će postati jedno od glavnih stecišta kulturnih i umetničkih dešavanja i mesto održavanja pozorišnih predstava, koncerata, predavanja, izložbi, književnih susreta, tribina...

– Na dan slave opštine Stari grad, 12. aprila, održaće se niz manifestacija duž cele Jevremove ulice, od Skadarlije do Kalemegdana. Pored ustanova, starih porodičnih kuća i spomenika, biće postavljeni punktovi na kojima će biti izloženi zanimljivi eksponati. Biće to lepo popodne za druženje na otvorenom, a ulicu će oživeti i trke bicikala, tricikala, igra badmintona, stari kostimi, kočije i automobili – najavili su iz Centra za kulturu „Stari grad” interesantnu manifestaciju pod nazivom „Jevremova – ulica susreta”.

Oni su pozvali sve žitelje ovog dela prestonice da se priključe akciji i da balkone okite cvećem, puste dobru muziku i ispričaju po koju priču o svojim precima koji su tu živeli.

Želja zaposlenih u Centru za kulturu Starog grada je i da Gospodar Jevremova ulica obogati kulturnu i turističku ponudu i da postane kulturni centar na otvorenom.

Ovu ulicu u starom gradskom jezgru krase brojne ustanove kulture – Centar za kulturu „Stari grad”, Kulturni centar „Dom porodice Pavlović”, Muzej Vuka i Dositeja, Muzej pozorišne umetnosti, predškolska ustanova „Dečji dani” i osnovna škola „Mihailo Petrović Alas”. Tu su i Muzej fresaka, Jevrejska opština i Bajrakli džamija.

– Stoga se nadamo da će nam se priključiti pripadnici svih konfesija, jer su svi oni naši dragi Beograđani – kaže Risto Raco, član opštinskog veća Starog grada.

Gosti i učesnici „Jevremove – ulice susreta” biće Jevrejska opština i muzej, Islamska zajednica Srbije, Centar pravoslavne omladine, Galerija fresaka, Pedagoški muzej, Narodni muzej, Muzej automobila, Crveni krst, ambasade, strani kulturni centri i mnogi drugi.

Raco kaže da će ova manifestacija biti slična ulici otvorenog srca koja se tradicionalno svakog prvog januara održava u Svetogorskoj ulici.
S. D.
[objavljeno: 16/03/2009]

извор Политика
линк http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/Gospodar-Jevremova-sokak-kulture.lt.html
jovanovm
Advanced
Postovi: 3546
Pridružio se: Pon Apr 09, 2007 11:54 pm
Lokacija: ??
Kontakt:
Pohvaljen: 45
Pohvalio: 8

Postod jovanovm » Pon Mar 16, 2009 1:58 pm

^^^ Bas htedoh ovo da postavim u zlatnu stranu medalje. Sjajna vest koja greje srce, prava Beogradska!
Ambassador
Korisnikov avatar
Advanced
Postovi: 3120
Pridružio se: Sre Jul 04, 2007 2:09 am
Lokacija: Belgrade
Kontakt:
Pohvaljen: 2
Pohvalio: 0

Postod Ambassador » Pon Mar 16, 2009 9:52 pm

:)
Denacionalizujte Novi Beograd, rehabilitujte mo
Влада
Korisnikov avatar
Advanced
Postovi: 2462
Pridružio se: Čet Dec 21, 2006 10:23 pm
Lokacija: Дорћол
Kontakt:
Pohvaljen: 14
Pohvalio: 0

Postod Влада » Sre Mar 18, 2009 1:44 am

Nakon ostavke Upravnog odbora Narodnog muzeja Srbije
Srpska kultura u tranziciji
NADICA MOMIROV: Narodni muzej zatvoren je od 2001. Od tada se desila samo jedna stvar, a to nije rekonstrukcija nego odliv para
Autor: Ivana Matijević
Slika
Povodom čak tri ostavke čelnika i upravnih odbora nacionalnih institucija kulture, u samo mesec dana (zvanično stigla i četvrta, najavljena ostavka Svetlane Bojkovićna mesto predsednice UO nacionalnog teatra), juče smo u Mnistarstvu kulture razgovarali sa Nadicom Momirov, državnom sekretarkom u tom Ministarstvu.

Neuobičajeno brzo i lako prihvatanje ostavki u Ministarstvu kulture, čak i onih ljudi koji su slovili za uspešne menadžere u svojim institucijama, poput Ivana Tasovca na čelu Beogradske filharmonije, uzajamne optužbe za nepostojanje sagovornika u onom drugom, pozivi na entuzijazam kao motivaciju za rad u institucijama kulture, u saopštenjima Ministarstva, ili poruka umetnika da je na mestu ministra kulture potreban kreativac a ne birokrata, suština su trenutnih zbivanja u srpskoj kulturi u tarnziciji. I, ponovo se kao zaključak nameće činjenica da je upravo tranzicija pokretačnesporazuma i sukoba na svim onim nivoima kulture koji podrazumevaju uključenost države, za koje se nažalost još uvek ne nazire pravo rešenje.

Stiče se utisak da su ostavke čelnika i UO nekih od najvažnijih republičkih institucija kulture olako prihvaćene u Ministarstvu kulture, što navodi na pomisao da ova institucija sumnja u stručnost i sposobnost ljudi na tim mestima, u njihovu kompetenciju?

- Ministarstvo kulture ne imenuje, a samim tim i ne razrešava ni direktore niti članove upravnih odbora, to radi Vlada Republike Srbije. Ministarstvo kulture ih prihvata u smislu prosleđivanja dalje, na sednicu Vlade Republike Srbije, gde se o tome odlučuje. Što se tiče toga da li se u pitanje dovodi kompetentnost i stručnost predsednika UO, odnosno, članova UO i direktora, ja ću samo postaviti jedno pitanje - da li smo mi zadovoljni stanjem u kulturi, da li su umetnici i radnici u kulturi zadovoljni tim stanjem? Da li je ovaj saziv Ministarstva kulture došao na zatečeno pristojno stanje u kulturi, ili sa konstatacijom da u svim ovim ustanovama kulture postoji veliki problemi? Šta dobijamo onog momenta kad neki ministar sa svojim timom pokušava da reši probleme u kulturi koji su nagomilani u prethodnom periodu, kada članove UO i direktore poziva na odgovornost za stanje, s obzirom na to da su oni na čelu tih ustanova većgodinama? Pri tom, ne poziva ih na odgovornost u smislu reakcije bilo kojih drugih nadležnih organa nego ih poziva na saradnju, na solidarnost. Onog momenta kada Ministarstvo kulture pročita statut nekom upravniku ustanove kulture, članovima UO, kada oni nakon godinu dana kažu - „Mi sad prvi put čujemo šta je pisalo“, a mi kažemo, „Nema problema, ali sad znate“, oni sutradan podnesu ostavku i kažu - „Mi to nećemo, nama se ne sviđa to da radimo“. Dakle, ne postavlja se pitanje kompetentnosti umetnika. Oni jesu umetnici. Ovde se postavlja pitanje kompetentnosti menadžmenta.

Ivan Tasovac upravo slovi za jednog od, doduše retkih, umetnika na čelu institucije kulture koji je i uspešan menadžer?

- Meni je drago da javnost ima takvu percepciju, ali svaka argumentacija mora da bude zasnovana na određenim činjenicama, na informacijama. Biti dobar menadžer podrazumeva omogućiti svojoj ustanovi dobro poslovanje. I, naravno, prema tome se određuje i visina zarade zaposlenih u toj ustanovi. Ivan Tasovac je smatrao da nakon isteka roka, kada se pravi budžet za kulturu, može da traži povećanje plate od države, pri tome ne želeći da iskoristi mogućnost koju kao dobar menadžer ima, a to je da na osnovu svojih sopstvenih prihoda podigne za 30 odsto platu zaposlenima, zato što on smatra da je lepše, celishodnije da država daje platu. Moje je pitanje, da li to znači da treba da se vratimo u socijalizam, komunizam, da budemo sto posto budžetska firma. Ako je tako, onda to znači da Beogradska filharmonija sve sopstvene prihode, koje obezbeđuje, treba da uplati u budžet Republike Srbije, pa će onda verovatno budžet Republike Srbije moći da poveća Tasovčevu platu sto posto. To je dobar menadžer za mene, a ne to što atraktivno izgleda i što svira na splavovima, i što ima neke zanimljive oglase u novinama... Izvinite, molim vas, ima i Subotica Subotičku filharmoniju, koja je potpuno ozbiljna i potpuno drugačija, sa odličnim menadžerom i ne pravi cirkus od toga.

Jedna istaknuta dramska umetnica nedavno je primetila da ministar kulture treba da bude više kreativac a manje birokrata. Iz Ministarstva, u saopštenjima, stiže poziv čelnicima institucija kulture da svoj rad treba da zasnivaju i na entuzijazmu. Kako to komentarišete?

- Mislim da su pre svega bitni rezultati. Ako poredite prethodne ministre kulture, onda po meni možete da pravite procenu samo na osnovu njihovih rezultata. Na osnovu priče i razgovora ne možete da zaključite da li je neko dobar ministar. Da li nam je to potrebno - priče, razgovori, tapšanje po ramenu, ili su nam potrebni rezultati. Biti birokrata podrazumeva isključivo određene procedure koje postoje u ovom ministarstvu, koje su sada, u ovom momentu, u nekom petom planu. Dakle, konkursi, sredstva za koja konkurišu od mesnih zajednica do nevladinih organizacija, komisije koje se sastaju ovde, donose odluke, te pare idu stihijski. Ustanovama kulture isto, oni samo prepisuju svoje finansijske planove, sto godina jedne te iste, a kada ih sad, u ovom momentu, pitate konkretno, da li znaju gde im je budžet - ne znaju, jer to samo prepisuju i nemaju pojma. Predrag Ejdus nije ni znao da ima pravnike u Narodnom pozorištu, nego je tražio da pravnici iz Ministarstva dolaze kod njega i rade im posao. Ne zna čak ni to, a kamoli da zna za statut, sistematizaciju, za organizaciju rada... Zakon o radu, kako se uopšte rešava pitanje viška zaposlenih, da to ne rešava Ministarstvo kulture nego Ministarstvo za rad i socijalna pitanja itd, on to ništa nije znao. I onog momenta kad mu je rečeno po dvadeseti put i pročitano - čitali smo mu Zakon o radu, on je rekao - „Pa ja to ne mogu, ja podnosim ostavku“.

Vraćam se na kreativnost. Za mene je to kreativnost ministra - što je rezultati rada. Konačno, posle mnogo, mnogo godina, rešava se pitanja ustanova, ali se ono ne može drugačije rešiti nego isključivo u saradnji sa direktorima, odnosno, menadžmentom tih ustanova. Ne možete vi da uđete i da uvedete protektorat. Ne možete da šaljete specijalne izaslanike Ministarstva kulture koji će raditi posao direktora i UO, nego zajedno sa njima. Oni ne mogu da budu opozicija Ministarstvu kulture i kažu - „Ne, mi to hoćemo da radimo kako smo i dosad radili“, a to je - „Dajte pare, dajte pare, a mi ćemo da radimo šta mi hoćemo“. To pitanje je u ovom ministarstvu prvi put pokrenuto. Tako više ne može.

Nadica Momoirov pomenula je ovom prilikom i pitanje decentralizacije kulture, za mnoga prethodna Ministarstva imperativ, poput obnoga da Kartagu treba uništiti, ali i - ništa dalje od toga. Ovaj saziv Ministarstva, smatra ona, uspeo je da to promeni.

- O decentralizaciji kulture se godinama priča. Elaborati, radne grupe čiji su članovi dobijali pare, komisije dobijaju pare, svi dobijaju pare, za šta god da se uhvate, kao da rade i pri tom sastanče i sastanče i samo imamo gomile papira i elaborata na temu decentralizacije kulture, a kad izađete van Beograda, nemate ništa. Nacionalne ustanove koje finansiraju svi građani Republike Srbije nisu mrdnule iz Beograda. Tu i tamo, sporadično neka gostovanja po većim gradovima. Kad su male opštine imale priliku da vide neku predstavu neke nacionalne ustanove? To je sada prvi put urađeno. Sredstva koja je Ministarstvo kulture obezbedilo, prvi put i bez obzira na ovu ekonomsku krizu, u iznosu o jedan posto budžeta za kulturu, najvećim delom namenjena su upravo nacionalnim ustanovama, kroz akciju Srbija u Srbiji. Napravili smo jednu kulturnu mrežu saradnje. Ali, nažalost, o tome se ne piše, to nije tema, tema su ostavke. Znači, nije kultura tema nego su tema Ivan Tasovac, Predrag Ejdus, Svetlana Bojković, Marija Šuput. Toga nema ni u jednoj državi, pa nema ni u Srbiji. To je zamena teza.

I ljudi u Beogradu i ostatku Srbije željni su Narodnog muzeja?

- Narodni muzej zatvoren je od 2001. Od tada se desila samo jedna stvar, a to nije rekonstrukcija nego odliv para - 125 miliona dinara otišlo je u nepovrat. Sada je presečen odliv para, nije zaustavljena rekonstrukcija i ono što mene isto strašno pogađa, to je da su se opet i UO i stručnjaci i javnost zainteresovali kad je presečen odliv para. Od 2001. godine, rekonstrukcija nije započeta. Ona će biti započeta isključivo ukoliko se preseče odliv para. Zato što u budžetu Republike Srbije većodavno nema para za rekonstrukciju Narodnog muzeja koja košta dve i po milijarde dinara. A budžet Republike Srbije i nije jedini izvor za tu rekonstrukciju. Godinama su postojala interesovanja i iz dijaspore i iz mnogih drugih institucija da pomognu rekonstrukciju NM, što odgovorni u NM nisu uopšte hteli da prime kao informaciju. Oni su ih očekivali iz budžeta, od države. Znači da su se promene petog oktobra desile u smislu da hoćemo da se vratimo na vreme Tita. Mi svi hoćemo da se vratimo u komunizam u socijalizam, jednostavno, sto posto država, sto posto budžetske firme, svi ćemo da budemo na teretu države. Pa ne znam gde to može, u kojoj državi, koja je to utopija, daj da odemo da živimo tamo odmah. Ja sam živela u Skandinaviji koja ima najviši standard u svetu, pa ne može da se živi sto posto na teret države, nijedna ustanova, nijedna plata. Kod nas važi još uvek ono - kad dobijam platu. A, plata se ne dobija, plata se zarađuje, ona mora da se odradi da bi je dobili, jel’ tako?

Odložena turneja Beogradske filharmonije


„Trenutna situacija nalaže nam da odložimo planiranu turneju (Beogradske filharmonije) koja se odnosi na koncerte u Austriji, Nemačkoj, Švajcarskoj i zemljama Beneluksa, jer zbog neizvesne budućnosti orkestra i njegovog rukovodstva nećemo biti u mogućnosti da ostvarimo naš plan“, piše Mark Valter Hefelin, iz kuće Swissconcert Intrnational, Ivanu Tasovcu, nekadašnjem direktoru Beogradske filharmonije. „Sa žaljenjem smo saznali da ste dali ostavku na mesto direktora Beogradske filharmonije zbog činjenice da vlada nije pokazala spremnost da se poboljša položaj zaposlenih u orkestru“, kaže Hefelin, dodajući da je ovoj kući izuzetno žao „zbog ovakve situacije, s obzirom na činjenicu da se orkestar BF razvio u jedan od najboljih na prostoru bivše Jugoslavije. Svi dirigenti i solisti koji su, kao rezultat naše saradnje, nastupali sa Beogradskom filharmonijom, imali su samo reči hvale za njen kvalitet. Beogradska filharmonija bila je na putu da postane jedna od kulturnih ikona Srbije!“

извор Данас
линк http://www.danas.rs/vesti/kultura/srpska_kultura_u_tranziciji.11.html?news_id=156187
vrachar
Korisnikov avatar
Advanced
Postovi: 2661
Pridružio se: Sub Dec 09, 2006 5:59 pm
Lokacija: Interzone
Kontakt:
Pohvaljen: 6
Pohvalio: 0

Postod vrachar » Sre Mar 18, 2009 11:59 am

Ako jos jedanput cujem rec "tranzicija" ima batine da padnu :mad:
Velika, cista, poslovna zgrada --
Novac u rukama!
Prljavo djubre na ulazu grada --
Novac u rukama!
Влада
Korisnikov avatar
Advanced
Postovi: 2462
Pridružio se: Čet Dec 21, 2006 10:23 pm
Lokacija: Дорћол
Kontakt:
Pohvaljen: 14
Pohvalio: 0

Postod Влада » Čet Mar 19, 2009 12:01 am

Goldstein
Korisnikov avatar
Higher intermediate
Postovi: 1713
Pridružio se: Ned Avg 31, 2008 12:01 am
Lokacija: Beograd
Kontakt:
Pohvaljen: 5
Pohvalio: 0

Postod Goldstein » Pon Apr 27, 2009 12:35 pm

Srpske balade sa Kosova na hebrejskom
U predgovoru je na 60 stranica data istorija Srbije i Kosova, ilustrovana fotografijama, geografskim kartama i umetničkim slikama
Slika
Specijalno za „Politiku”
Tel Aviv – Izdavačka kuća „Arije Nir” u Tel Avivu objavila je dvojezično, hebrejsko-srpsko izdanje knjige „Poezija Kosova – izbor srpskih balada”, u čvrstom povezu, sa slikom „Kosovka devojka” Uroša Predića na koricama. Prevodilac i autor komentara je Arje Stav.

U predgovoru je na 60 stranica data istorija Srbije i Kosova, ilustrovana fotografijama, geografskim kartama i umetničkim slikama; fotosima iz filma Zdravka Šotre „Boj na Kosovu” sa fotografijom Miloša Žutića u ulozi kneza Lazara. Predstavljena je i ličnost Vuka Karadžića, njegov doprinos definitivnom obliku srpskog pisma i reformi jezika, uz fotografiju spomenika, podignutog mu u Beogradu 1937. godine.

Ali, knjiga je ilustrovana i umetničkim slikama iz ranijih istorijskih perioda. Tako je uz pesmu „Zidanje Ravanice” stavljena slika Đure Jakšića „Car Lazar”, naslikane 1868. godine, pa portret Miloša Obilića, delo slikara Aleksandra Dobrića (1858). Pesma „Marko Kraljević i beg Kostadin” ilustrovana je freskom iz, kako je zabeleženo, jednog manastira u Makedoniji, rađenom 1367. godine. No, više od svega iznenađuje precizan prevod balada Arije Nira, sa srpskog na hebrejski jezik, u koji je morao uložiti veliki trud i dugogodišnji rad.

Paralelno, na srpskom i hebrejskom jeziku, štampani su ciklusi srpskih narodnih pesama: „Pretkosovski ciklus”, „Kosovski ciklus”, „Pesme o Marku Kraljeviću”, „Pokosovski ciklus”, „Hajdučke i uskočke pesme”, „Pesme o oslobođenju Srbije i Crne Gore”.

Na dnu svake stranice knjige nalaze se fusnote, sa objašnjenjima i izvorom literature. Tako je u poglavlju „Zaveštanje kosovske bitke” zabeleženo: „KosovoMedievalBattle, eds. Waynes. VuchinichandThomasA. Emmert” (Minesota, tekst iz istraživanja srpske književnosti profesora Vučinića…) Iz opširne bibliografije može se videti da se Arije Nir služio i Glasnikom društva srbske slovesnosti XIII, 1861,” odakle je preneo „Pohvalno pismo knezu Lazaru”.

U okviru opširnog pogovora objavljena je pod naslovom „Tradicija usmene poezije” studija dr Nade Milošević-Đorđević, profesora književnosti i istorije na Filozofskom fakultetu u Beogradu, u okviru knjige „TheHistoryofSerbianCulture” (1995).

Veoma je značajno što je na poslednjih pet stranica, od 455 ukupno, knjige „Poezija Kosova” objavljena detaljna bibliografija na originalnom jeziku na kojem je pisana i u prevodu, tako da čitaoci koji žele da se ozbiljno bave ovom temom mogu da se posluže opširnim studijama.

Ana Šomlo

[objavljeno: 27/04/2009]

Izvor: Politika
Link: http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Srpske-balade-sa-Kosova-na-hebrejskom.lt.html
bigvlada
Korisnikov avatar
Advanced
Postovi: 2637
Pridružio se: Pet Jun 29, 2007 7:58 am
Lokacija: Beograd - blokovi
Kontakt:
Pohvaljen: 6
Pohvalio: 0

Postod bigvlada » Pet Maj 22, 2009 6:50 am

Sa Intercafea:

Dusko Radovic - Beograde, dobro jutro

Sa vrha Beogradjanke se svako jutro, u 7:15, distribuirala beogradjanima dnevna doza Duska Radovica, uz zvuke melodije U ranu zoru zoru kad svane dan.

Beogradjani su ga godinama uzimali okupljeni po kuhinjama oko tranzistora na baterije, ili nove modele kasetofona kupljenih kod poljaka na Bajlonijevoj iliti Bajlonovoj pijaci.

Svako jutro svakog radnog dana, svaki razgovor se prekidao kad se iz zvučnika začuo On. Samo je džezvama za kafu, i eventualno, nadrndanim peračicama sudova bilo dozvoljeno, ili nije moglo biti zabranjeno, da narušavaju tu svečanu atmosferu kada Duško govori novi aforizam.

Polako, natenane, kao karte u pokeru bi nam ih podelio po pet komada svakog jutra i mi bi ih nosali sa sobom taj dan i delili dalje onima koji ih nisu čuli, ili se prave da ih nisu čuli.

I tako godinama, samo po pet. Rastezali smo Duška da bi nam duže trajao.

Tačno smo znali da će nam jednog dana, kad ga ne bude bilo - mnogo nedostajati. Evo kako je to izgledalo.
http://www.inter-caffe.com/lista-398.html
The world is not based on reality but on the perception of reality. The problem is that for most, illusion is the reality...
bigvlada
Korisnikov avatar
Advanced
Postovi: 2637
Pridružio se: Pet Jun 29, 2007 7:58 am
Lokacija: Beograd - blokovi
Kontakt:
Pohvaljen: 6
Pohvalio: 0

Postod bigvlada » Ned Maj 31, 2009 8:51 am

Nema novca za nastavak rekonstrukcije Narodne biblioteke
Majstora nema već sedam meseci
Autor: Nataša Korlat | Foto:a. veljković | 30.05.2009. - 10:45

Rekonstrukcija Narodne biblioteke Srbije stigla je tek do pola, iako je najavljeno da će radovi biti gotovi do 1. jula 2008. godine. Razlog su neizmirene obaveze prema izvođaču, kao i nedostatak novca da se započeti radovi završe.

Slika

Radovi u Narodnoj biblioteci stoje već sedam meseci, jer ih je izvođač „PMC inženjering“ obustavio u novembru prošle godine. On je nekoliko puta dopisima upozoravao investitora da će se to dogoditi, jer mu nije bio uplaćen novac za izvršene radove. Ukupna investicija na obnovi biblioteke iznosi oko 2,2 miliona evra, a na dugove prema izvođaču trenutno otpada četvrtina te sume.
- Ako i rešimo problem šestomesečnog kašnjenja sa isplatom za izvođača, što je predviđeno rebalansom državnog budžeta, tu je i problem obezbeđivanja sredstava za nastavak radova. Očekujemo da ćemo novac dobiti iz kredita Evropske investicione banke ali, imajući u vidu ekonomsku krize, ne bih se usudio da prognoziram kad će biblioteka biti otvorena - kaže Sreten Ugričić, upravnik Narodne biblioteke.
Radovi na rekonstrukciji biblioteke počeli su 1. oktobra 2007. prvi put posle 35 godina. Tada je najavljeno da će za obnovu biblioteke biti utrošeno oko 184 miliona dinara, a da će sredstva biti obezbeđena iz Nacionalnog investicionog plana. Te godine planirano je da se za rekonstrukciju izdvoji 100 miliona dinara, a za sledeću je navodno bilo rezervisano još 84 miliona dinara. U međuvremenu se ispostavilo da će biti poteškoća oko realizacije ovog projekta, pa je rok za zvršetak radova bio prolongiran za februar ove godine. Po poslednjim proračunima investicija na rekonstrukciji Narodne biblioteke iznosiće oko 2,2 miliona evra, a do sada je potrošeno oko 115 miliona dinara.


- Urađeno je više od 50 odsto predviđenog. Radovi koji su preostali, po proceni izvođača, mogli bi biti okončani za pet meseci. Prva ideja je bila sanacija enterijera, i to samo korisničkog dela. Nakon što je izvođač izveo radove na rušenju konstatovana je dotrajalost postojećih instalacija u mnogo većoj meri nego što je bilo očekivano. Zato smo konkurisali za nova sredstva iz NIP-a sa zahtevom za proširenje radova i na postojeću infrastrukturu. Takođe, radove je usporila i veoma složena i dugotrajna administrativno-pravna procedura dobijanja saglasnosti, rešenja, odobrenja za izgradnju i prijave radova - kaže Ugričić.
Do sada su urađene strujne, hidratantske i mašinske instalacije, neki arhitektonsko - građevinski radovi u čitaonicama, a montirani su i krovni prozori. Pri kraju je izrada čelične konstrukcije u atrijumu biblioteke, a građevinski je urađena kompletna mašinska sala.
- Deo biblioteke je ipak otvoren za korisnike. Obezbedili smo uslove za rad naučne čitaonice u prostoru arheografskog odeljenja. Svakog dana do dvadesetak istraživača, kako domaćih tako i stranih, normalno radi - kaže direktor Narodne biblioteke.
Sve gotovo do kraja godine
Nebojša Bradić, ministar kulture, izjavio je za „Blic“ da je važno što pre vratiti Narodnu biblioteku korisnicima.
- Postoje obaveze prema izvođačima iz ranijeg perioda, ali očekujem da ćemo ovaj projekat završiti do kraja godine i to sredstvima iz Nacionalnog investicionog plana i aktiviranjem nekih drugih fondova - kaže Bradić.

Izvor: Blic
http://www.blic.rs/beograd.php?id=94944
The world is not based on reality but on the perception of reality. The problem is that for most, illusion is the reality...
Ambassador
Korisnikov avatar
Advanced
Postovi: 3120
Pridružio se: Sre Jul 04, 2007 2:09 am
Lokacija: Belgrade
Kontakt:
Pohvaljen: 2
Pohvalio: 0

Postod Ambassador » Ned Maj 31, 2009 10:37 am

Užas, užas.. Ali zato zgrada pored blješti u sve šesnaest... :|
Denacionalizujte Novi Beograd, rehabilitujte mo
Homer Jay
Korisnikov avatar
Expert
Postovi: 7147
Pridružio se: Sre Jan 03, 2007 5:06 pm
Lokacija: Boleč
Kontakt:
Pohvaljen: 3064
Pohvalio: 3470

Postod Homer Jay » Uto Jun 02, 2009 12:31 pm

Ambassador zvuci k'o Dositej Obradovic :) Knjige, knjige, a ne zvona i praporci!!!

Edit: Kad sam vec u ovoj temi, ima izlozba grafika Salvadora Dalija u Servantesu, pa kad setate Knezom, navratite unutra da se sklonite od kise i vidite nesto fantasticno :)
Poslednja izmena od Homer Jay u Uto Jun 02, 2009 12:35 pm, izmenjeno 1 put ukupno.
"You may say I'm a dreamer, but I'm not the only one..."
Ambassador
Korisnikov avatar
Advanced
Postovi: 3120
Pridružio se: Sre Jul 04, 2007 2:09 am
Lokacija: Belgrade
Kontakt:
Pohvaljen: 2
Pohvalio: 0

Postod Ambassador » Uto Jul 28, 2009 4:47 pm

Slika
BEOGRAD:NEMESTA
Salon MSU
[color=grey:1435c02a29]Umetnost u javnom prostoru[/color:1435c02a29]
31 Jul, 2009 - 6 Septembar, 2009
Kustos: Una Popović i Dušica Dražić
BEOGRAD: NEMESTA. Umetnost u javnom prostoru

Otvaranje izložbe: Petak, 31. jul 2009. u 19:00 časova

Umetnici: diSTRUKTURA, Wojciech Gilewicz, Irena Kelečević, Verica Kovačevska, Vanessa Mayoraz, Milorad Mladenović, Erin Obradovic i Marija Đorđević, Milena Putnik, Maja Radanović, Boba Mirjana Stojadinović, Marija Šujica, Predrag Terzić, Reijiro Wada.

Autori izložbe: Una Popović i Dušica Dražić

Partner izložbe: KULTURKLAMMER, Centar za kulturne interakcije (Umetnici Aleksandra Petković i Aleksandar Slivnjak sa saradnicima - Priprema i izrada murala u okviru projekta KONKRETNI PROSTORI)

Sve informacije o radovima su dostupne na belgradenonplaces09.wordpress.com

-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Učestvujte u radu Vanese Majore, donesite jednu sijalicu!

Na dan otvaranja, u periodu od 19:30 do 20:30h publika je pozvana da kontroliše i prati kretanje Verice Kovačevske preko satelitskog snimka Novog Beograda.

-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

U trenutku dok je zgrada Muzeja pod rekonstrukcijom, pravac kustoske prakse se usmerava ka radu u javnom prostoru – muzej se izmešta u grad. Na taj način se redefiniše i sama publika, zapravo celokupna zajednica postaje istovremeno i stvaralac i korisnik. Publika predstavlja bitan deo izložbe – postaje, svesno ili nesvesno, aktivni učesnik, i direktno se uključuje u realizaciju pojedinih radova.

Umetnici su pozvani da reaguju na grad realizacijom site-specific radova. Pri istraživanju grada Beograda otkriveni su javni, fleksibilni prostori otvorenog identiteta, ispunjeni potencijalom – nemesta.

Salon Muzeja savremene umetnosti služi kao “informaciono” mesto koje se tokom izložbe puni dokumentima realizovanih procesa u gradu. Galerija postaje medijator između prolaznika i grada. Kada posmatrač uđe u Salon, on se zapravo poziva da ponovo kroči u grad kako bi otkrio originalne radove.

Izložba BEOGRAD:NEMESTA je priča o gradu i njegovim urbanim, društvenim, ličnim dilemama.

Autori se zahvaljuju na podršci:
Pro Helvetia, Poljska ambasada, Američka ambasada, Monterra, Turistička organizacija Beograd, JKP Zelenilo, Osram, Artinvest, Balon Marketing, Industrija stakla Pančevo, Geokarta, ETC Hosteli, Masel, Win Win.

Izvor: MSUB
Link: http://www.msub.org.rs/izlo%C5%BEba/beogradnemesta
Denacionalizujte Novi Beograd, rehabilitujte mo
Homer Jay
Korisnikov avatar
Expert
Postovi: 7147
Pridružio se: Sre Jan 03, 2007 5:06 pm
Lokacija: Boleč
Kontakt:
Pohvaljen: 3064
Pohvalio: 3470

Postod Homer Jay » Pet Sep 04, 2009 6:53 pm

Napreduje rekonstrukcija Narodne biblioteke

Završeno dve trećine radova

Autor: N. Korlat | Foto: s. đalić | 03.09.2009. - 10:49

Ukoliko ne bude problema sa finansiranjem, rekonstrukcija Narodne biblioteke biće završena najkasnije za šest meseci. Do sada je završeno dve trećine predviđenih radova, a ostaje još da se obnove zidovi, nabavi nameštaj i uredi enterijer.

Slika

- Kada sve bude gotovo, Narodna biblioteka će moći da primi mnogo više ljubitelja knjiga, jer će njeni kapaciteti biti prošireni za 30 odsto. Obnovom Biblioteke moći ćemo da zadovoljimo visok nivo usluge za sve naše posetioce - kaže Sreten Ugričić, upravnik Narodne biblioteke.
Rekonstrukcija Narodne biblioteke Srbije, koja nije renovirana 35 godina, započeta je u oktobru 2007. godine. Projektom je predviđena rekonstrukcija ulaznog hola, prijemnih informativnih punktova, čitaonica i kafeterije, zamenu dotrajalih radnih stolova sa 500 korisničkih mesta i postavljanje novog osvetljenja. U planu je i obnova informacione infrastrukture, odnosno postavljanje računara u svim čitaonicama, kao i poboljšanje uslova čuvanja kulturne baštine u trezoru, u kojem se nalazi više od 900 srednjovekovnih ćirilskih rukopisa i inkuabula.

Slika

- U toku je dizajniranje specijalnog nameštaja koji će biti usklađen sa novim izgledom Biblioteke. Lampe, koje su već poručene, davaće dvostruko veću svetlost nego do sada. Za posetioce je već otvorena Kafe knjižara, Agencija za izdavače i Konzervatorska laboratorija, a pružaćemo usluge i virtuelnim posetiocima, kojih dnevno ima oko 10.000 - kaže Ugričić i dodaje da je za naučno istraživački rad privremeno osposbljena manja čitaonica.
Do sada je iz sredstava Nacionalnog investicionog plana za rekonstrukciju Biblioteke potrošeno oko 177 miliona dinara, a juče je u ove svrhe izdvojeno još 12 miliona. Kako se planira, u njenu obnovu tokom oktobra biće uloženo još 32 miliona dinara.

Slika

- Za uređenje enterijera, opremanje i nameštaj NIP će konkurisati kod Evropske investicione banke, kako bi se obezbedilo dodatnih 130 miliona dinara - kaže Miroslav Čučković, član Gradskog veća.
Rekonstrukciju Narodne biblioteke pomoći će i Opština Vračar, koja će donirati sredstva za dekorativnu rasvetu.

Kinoteka i Muzej savremene umetnosti
Kako je rekao Miroslav Čučković, član Gradskog veća, ministarstvo za NIP će kod Evropske investicione banke konkurisati sa još dva projekta. U planu je obnova "Kinoteke", za koju je potrebno izdvojiti 163 miliona dinara, i Muzeja savremene umetnosti, čija rekonstrukcija će da košta 156 miliona dinara.

Izvor: Blic

04. 09. 2009.| 11:45
Veliki planovi za Malo pozorište "Duško Radović" - adaptacija posle više od 40 godina

Sredinom oktobra 2010. godine trebalo bi da počne rekonstrukcija, sanacija i adaptacija Malog pozorišta "Duško Radović" u Aberdarevoj 1, a projekat će biti finansiran iz bužeta Grada Beograda. Trenutno je u toku tender za izbor firme koja će izraditi tehničku dokumentaciju i za taj proces predviđeno je deset meseci, nakon čega će biti izabrani izvođači radova.

Zgrada Malog pozorišta smeštena je između crkve Svetog Marka, Tašmajdanskog parka, zgrade Radio Televizije Srbije i Dečjeg kulturnog centra, sa kojima čini ambijentalnu celinu u kojoj su zastupljeni objekti i površine kulturno-informativnih i zabavno-rekreativnih sadržaja. Pozorištu je moguće pešice pristupizi iz gotovo svih pravaca od kojih je najintenzivniji pristup iz Tašmajdanskog parka preko postojeće pasarele.

Objekat je površine 1.800 m2 i priveden je nameni 1967. godine kao "Pionirsko lutkarsko pozorište", a njegov autor je akademik profesor Ivan Antić, dipl. inž. arhitekture. Zgrada je projektovana kao dečje marionetsko pozorište sa kapacitetom od 255 mesta. U tom trenutku objekat je zadovoljavao predviđene potrebe, kako u funkcionalnom, tako i u pogledu tehničkih propisa. U međuvremenu se situacija znatno promenila - funkcionalni zahtevi su povećani činjenicom da je u Pozorištu uvedena Večernja scena za odrasle i tinejdžere a promenjeni su i tehnički propisi. Savremena scenska tehnologija je u proteklih četrdesetak godina bitno napredovala, a sam objekat je tokom bombardovanja 1999. godine pretrpeo znatna oštećenja.

Potpuno novi izgled Pozorišta

Projektom rekonstrukcije, sanacije i adaptacije Malog pozorišta "Duško Radović" trebalo bi otkloniti sve te nedostatke. Prilagođavanje novim tehničkim propisima zahteva izmenu instalacija skoro u potpunosti, a važeći propisi zaštite od požara, uz izmenu instalacija, zahtevaju i otvaranje novih požarnih prolaza iz gledališta.

Kako je planirano, objekat će posle adaptacije imati četiri grupe, odnosno bloka prostorija, međusobno povezanih u jedinstvenu kompozicionu celinu. To su prostori za pripremu predstava, scene, prostori za publiku i administrativni prostori.

Prostor scene biće rekonstruisan u skladu sa savremenim principima scenske tehnologije. Planira se ugradnja spiro-liftova, koji će u većini biti sastavni deo glavne pozornice, kako bi se omogućila njena maksimalna pokretljivost. Predviđa se i formiranje prostora za funkcionisanje izvođenja predstava - tiristora i pojačivača, a u okviru glavne sale biće kabine za svetlo i ton.

Publici su namenje velika i mala sala, ulazni foaje, foaje, galerije, kafe u okviru restorana i sanitarni blok sa toaletom za invalide.

U okviru administrativnog prostora planirano je formiranje kancelarija za upravnika pozorišta, umetnički sektor, prostor marketinga, kancelarijski prostor i službu za prodaju karata.

Projektom je predviđena i sanacija fasade kao i zamena postojećih zastakljenih delova fasadom od aluminijumske bravarije.

E kapija
Poslednja izmena od Homer Jay u Pet Sep 04, 2009 7:06 pm, izmenjeno 1 put ukupno.
"You may say I'm a dreamer, but I'm not the only one..."
bigvlada
Korisnikov avatar
Advanced
Postovi: 2637
Pridružio se: Pet Jun 29, 2007 7:58 am
Lokacija: Beograd - blokovi
Kontakt:
Pohvaljen: 6
Pohvalio: 0

Postod bigvlada » Pon Sep 07, 2009 7:39 am

Četrnaest knjiga Branimira Štulića
Najveći Džonijev projekat posle „Azre“
Autor: V. Đurić Đura | 07.09.2009. - 05:00

Legenda novog talasa Branimir Džoni Štulić, koji već godinama živi i radi u Utrehtu, holandskom gradu u koji je otišao neposredno pre raspad Jugoslavije, dvadeset godina je vredno radio prevode najvećih dela klasične literature. Ove jeseni, u izdanju kuće „Plato”, trebalo bi da se pojavi njegovih četrnaest knjiga.

Slika

Iako je bio na vrhuncu karijere kao muzičar, a njegov bend „Azra” popularan od Vardara pa do Triglava, Džoni je rešio da se povuče početkom devedesetih. Poznati rok pesnik na eks-YU scenu vraća se kao pisac, a kako smo saznali od izdavača Baneta Gojkovića, pregovori oko izdanja sabranih dela Branimira Štulića su u završnoj fazi.
- Džoni je uradio ogroman posao. Dvadeset godina je radio sva ova dela. Naučio je starogrčki da bi prevodio „Ilijadu” i „Odiseju”. Po mom mišljenju, to je uradio besprekorno, trudeći se da pronikne u samu srž Homerovih stihova. Dok su se drugi prevodioci trudili da zadrže heksametar u stihu i gubili značajne delove smisla tekstova, Džoni je baš kako mu i dolikuje išao u filozofsku i poetsku dubinu. Mislio je o svemu - od stihova do korica knjiga koje je sam dizajnirao - kaže za „Blic” Bane Gojković, vlasnik izdavačke kuće „Plato”.
Džonijeva sabrana dela činiće njegovi prevodi i prepevi Homerove „Ilijade” i „Odiseje”, Herodotove „Istorije”, Tukididovih „Peloponeskih ratova”, Ksenofontove „Helenštine”. Tu su i Plutarhova dela „Likurg”, „Tezeja”, Pelopida”, „Aleksandrijade” - priče o Aleksandru Velikom, „Argonautike (Ep o Argonautima), trijade Lao Cea: „Knjiga puta i vrline” (Tao te King), potom dela Empedokla, Sun Cuovo „Umeće ratovanja”... Džoni je preveo i sumerske, hetitske, egipatske spevove i tekstove, ep o Gilgamešu, Mahabharatu, Homerske himne, Poreklo Homera i Hesioda i njihovo takmičenje… kao i izvode iz istorijskih knjiga: „O upravljanju carstvom”, „Letopis Popa Dukljanina”… Tu su i tri knjige samog Džonija: „Smijurijada - autobiografija i komentari”, „Azrine pevane pesme” i „Govorili su o Džoniju - Novinski tekstovi 1977-2004”. Ovo obimno delo biće podeljeno u sedam malih i sedam velikih knjiga.

Džonijevi stihovi
Ko poznaje Džonija kao pesnika, moći će da pronađe njegov autentičan rukopis i u malom segmentu prevoda „Tao te Kinga” koji objavljujemo:
„Tko hoda na prstima ne može stajati
Tko korača velikim koracima ne može šetati
Tko se pokazuje nije vidan
Tko misli da je u pravu nije slavan
Tko se kočoperi neće zaslugu steći
Tko se zavarava neće proći
Stanovište je Puta da su to
Splačine ili pak izlučevine
Pošto su tamo Stvari koje ih se gade
Onaj ko Put imade u njima ne stanuje.”

Izvor: Blic
http://www.blic.rs/zabava.php?id=109636
The world is not based on reality but on the perception of reality. The problem is that for most, illusion is the reality...
Homer Jay
Korisnikov avatar
Expert
Postovi: 7147
Pridružio se: Sre Jan 03, 2007 5:06 pm
Lokacija: Boleč
Kontakt:
Pohvaljen: 3064
Pohvalio: 3470

Postod Homer Jay » Pon Sep 07, 2009 11:43 am

Genije Slika
"You may say I'm a dreamer, but I'm not the only one..."
Homer Jay
Korisnikov avatar
Expert
Postovi: 7147
Pridružio se: Sre Jan 03, 2007 5:06 pm
Lokacija: Boleč
Kontakt:
Pohvaljen: 3064
Pohvalio: 3470

Postod Homer Jay » Pon Jul 05, 2010 10:36 pm

Novo pozoriste o kojem se govorilo u "Gradskim vestima".

05. 07. 2010.| 14:23
Novo mesto za smeh u srpskoj prestonici – Izgradnja "Beogradske komedije" počinje u septembru

Slika

Uz "zidarsku" salamu, jogurt, kilo hleba i pivo, glumac Dragan Gagi Jovanović udario je danas (5. jul 2010. godine) prvi kramp kojim je najavio izgradnju nove radionice smeha u delu kompleksa Ustanove kulture Palilula. Društvo na mestu buduće scene "Beogradske komedije" pravili su mu pozorišni "majstori" Jovan Ćirilov, Dušan Kovačević i predsednik opštine Palilula Danilo Bašić.

I tako, Beograd će dobiti novo pozorište na mestu nekadašnjeg Narodnog univerziteta "Braća Stamenković", koji je izgoreo u požaru pre 10 godina, dobiti na jesen 2011. godine.

Kako je saopšteno, opština Palilula će iz ovogodišnjeg budžeta za izgradnju pozorišta izdvojiti oko 5 miliona dinara, što će biti dovoljno za izvođenje grubih građevinskih radova. Ukupna investicija procenjena je na oko 40 miliona dinara, a sledeće godine biće obezbeđena sredstva za kompletno opremanje novog zdanja. "Beogradska komedija" moći će da primi 500 gledalaca, a dvorana će osim za pozorišne predstave, biti pogodna i za druge kulturne manifestacije. Budući objekat od oko 700 m2 imaće foaje, bife klub, salu za pripremu glumaca, svlačionice, a biće to i prvo pozorište koje će imati svoj parking.

Dragan Jovanović kazao je da se nada da će se prvi smeh iz publike u "Beogradskoj komediji" začuti uoči predstojećeg Svetskog dana pozorišta (27. mart 2011. godine).

- Finansijska konstrukcija još nije zatvorena, ali se nadamo da ćemo ubrzo obezbediti novac za sanaciju ovog objekta. Odlučili smo da danas pozovemo prijatelje na mobu i da počnemo prve radove - kazao je Jovanović.

Teatrolog Jovan Ćirilov i pisac Dušan Kovačević pridružili su se Jovanoviću na mestu buduće scene Beogradske komedije i, posle radničkog doručka, simbolično zaboli prve ašove.

- Naš posao je vrsta lepog zanata. Tim zanatom se bavimo i šegrtujemo od ranih dana i onda jednog dana od šegrta postajemo kalfe, a zatim pomoćnici majstora. Gagi je sada u situaciji da ima majstorsku radionicu i veoma mi je drago zbog toga. Ovo je jedan izuzeno lep dan za Beograd i kulturu u Srbiji i nadam se da će biti inspirativan za sve one koji žele da pomognu umetnosti u našoj zemlji - kazao je prilikom mobe pisac Dušan Kovačević.

Kako je najavljeno, tokom leta biće završena sva neophodna dokumenatcija, a prvi radovi na sanaciji predviđeni su za 15. septembar. Potom sledi sređivanje nekadašnje velike dvorane koja je pre više od deceniju izgorela u požaru. Idejno rešenje novog pozorišta uradili su dia Milan Mićanović i dia Dušan Popović, dok će sanacija biti poverena preduzeću "Koto".

Vlasnik budućeg objekta biće Ustanova kulture Palilula, a pozorištem će upravljati preduzeće "Fantasia Theater Production", čiji su osnivači glumac Dragan Gagi Jovanović i inženjer Emir Omanović.

"Beogradska komedija" funkcionisaće po principu otvorenog pozorišta, koje će se moći da se zakupi za određene predstave ali i druge kulturno-umetničke manifestacije. Jedna od njih je Palilulska olimpijada kulture koju je ta opština obnovila 2004. godine. Olimpijada kulture koja je iznedrila mnoge danas afirmisane ljude iz sveta kulture otvaranjem "Beogradske komedije" dobiće svoj novi dom.

Pogledajte detalje buduće scene "Beogradske komedije" :

Slika

Slika

Slika

Izvor E Kapija
"You may say I'm a dreamer, but I'm not the only one..."
Homer Jay
Korisnikov avatar
Expert
Postovi: 7147
Pridružio se: Sre Jan 03, 2007 5:06 pm
Lokacija: Boleč
Kontakt:
Pohvaljen: 3064
Pohvalio: 3470

Postod Homer Jay » Čet Avg 05, 2010 2:50 am

Dusko Radovic:

Slika
Slika

Проширењем репертоара позоришта, мала сала, у простору фоајеа, се наметнула као јасно дефинисан простор двојне намене - сцена односно фоаје у време одигравања представе у великој сали.

Та чињеница указала је на потребу да главни пројекат дефинише улазни хол и фоаје увећавајући улазну партију са билетарницом под надстрешницу, не излазећи из њеног габарита. На тај начин је створена могућност да се простор мале сале ослободи пратећих садржаја. Пратећи композицију објекта и продужавајући његову силуету ка улазу, изнад надстешнице је формиран максимално транспарентан простор кафе-галерије у који се стиже отвореним степеништем из простора фоајеа.

Пројекат предвиђа да се у гледалиште „велике сале" улази кроз двокрилна врата на месту постојећих, на „углу" дворане. С обзиром на смањење капацитета гледалишта, због задовољења услова противпожарне заштите, и увећање волумена дворане, уведене су галерије за гледаоце капацитета око 30 места. Над гледалиштем је предвиђен нови спуштени плафон, у складу са прорачуном акустике и у складу са техничким захтевима-расвета, расветни мост и галерије. Нови, други излаз из гледалишта формиран је ка Руској цркви, у форми транспарентног ветробрана.

У оквиру постојећег габарита извршена је прерасподела постојећих садржаја из технолошких и инфраструктурних разлога, и реконструкција термотехничких, хидротехничких и електро инсталација.

Остварен је значајан напредак у домену сценске технологије. Површина постојећег објекта износи 2028.24м², а саме доградње 242.74м².

Izvor Saobracajni institut CIP
Poslednja izmena od Homer Jay u Čet Avg 05, 2010 2:50 am, izmenjeno 1 put ukupno.
"You may say I'm a dreamer, but I'm not the only one..."
Homer Jay
Korisnikov avatar
Expert
Postovi: 7147
Pridružio se: Sre Jan 03, 2007 5:06 pm
Lokacija: Boleč
Kontakt:
Pohvaljen: 3064
Pohvalio: 3470

Postod Homer Jay » Čet Sep 30, 2010 4:19 pm

30. septembar 2010. | Izvor: Beta, Foto: Fonet
Rekonstrukcija Kinoteke pri kraju

Ministar kulture Nebojša Bradić, direktor Jugoslovenske kinoteke Radoslav Zelenović i preduzeće “Arhi.pro” potpisali su ugovor o izvođenju radova na rekonstrukciji i opremanju zgrade Jugoslovenske kinoteke u Uzun Mirkovoj ulici.


Slika

"Potpisivanje ugovora je početak završne faze koje podrazumeva konačno opremanje zgrade i privođenje radova kraju", izjavio je direktor Radoslav Zelenović.

Ministarka za nacionalni i investiconi plan Verica Kalanović rekla je da infrastruktura predstavlja okvir za razvoj ne samo umetnosti, već i drugih životnih potreba.

"Danas smo ovde da poručimo da smo obezbedili infrastrukturne uslove da arhiv ostane budućim generacijama, kao i da je ovo završna faza u rekonstrukciji Jugoslovenske kinoteke onakve kakvu mi želimo, moderne i napredne institucije kulture", rekla je Verica Kalanović.

Slika

Ministarstvo za nacionalni i investicioni plan u saradnji sa Ministarstvom kulture realizovalo je projekat rekonstrukcije u okviru programa NIP-a "Gradimo zajedno" i do sada je u njega uloženo preko 300 miliona dinara.

Rekonstrukcijom Jugoslovenske kinoteke koja je započeta krajem 2006. godine povećani su kapaciteti za čuvanje filma i građe. Takođe je omogućena komercijalizacija programa i razvoj kvaliteta usluga, a sama zgrada sačuvana je od propadanja.

Izvor B92

I mislim da su ovi entuzijasti zasluzili malo paznje:

23. 09. 2010.| 15:24
"Komedija pozor ište" počinje da liči na teatar

Slika

Promocijom imena "Komedija pozor ište", simboličnog sadržaja nastalog igrom reči, označen je početak radova na pozorištu u okviru Ustanove kulture "Palilula" (bivši Univerzitet "Braća Stamenković") na mestu nekadašnjeg izgorelog muzičkog studija. Od kada je objavljena gradnja pozorišta 5. jula i počelo čišćenje korova i smeća sa prostora buduće "Komedije", do danas, kada je najavljena izgradnja i postavljanje krovne konstrukcije, naziru se obrisi i naslućuje atmosfera novog teatra, prvog koji se gradi u Beogradu posle 43 godine.

Glumac Dragan Jovanović, prisutan od nastanka ideje u priči o izgradnji pozorišta autor je i njegovog naziva "Komedija pozor ište", za koji kaže da mu se učinio najprikladnijim u konkurenciji ostalih tridesetak predloga koji su pristigli na adresu opštine Palilula.

Predsednik opštine Palilula Danilo Bašić je rekao da je opština do sada obezbedila 16 miliona dinara i da će sledeće godine izdvojiti još 25 miliona dinara za izgradnju pozorišta. U toku je tender za izgradnju i postavljanje krovne konstrukcije i izrada glavnog projekta za scenu i kompletan enterijer pozorišta.

- U planu je da svi radovi budu završeni do 30. juna 2011. godine, kako bi se u njemu organizovala već naredna pozorišna sezona- rekao je Bašić.

Jovanović je naveo repertoar sa kojim će pozorište i pozorišna sezona 2011/2012 biti otvorena. Biće izvedene dve premijere, njegova drama radnog naslova "Smešna strana pozorišta" i neka od Čehovljevih ili Šekspirovih drama. Jovanović očekuje da će uz još jednu predstavu svakog meseca biti po dvadesetak izvođenja u novom pozorištu do kraja pozorišne sezone 2011/2012.

Izvor E kapija
"You may say I'm a dreamer, but I'm not the only one..."
Homer Jay
Korisnikov avatar
Expert
Postovi: 7147
Pridružio se: Sre Jan 03, 2007 5:06 pm
Lokacija: Boleč
Kontakt:
Pohvaljen: 3064
Pohvalio: 3470

Postod Homer Jay » Sub Okt 16, 2010 3:22 pm

Beograd se i definitivno kandidovao za Evropsku prestonicu kulture 2020.

Iako mi je na prvi pogled delovala uvredljivo smelost grada da udje u trku za to zvanje, buduci da su dva najznacajnija muzeja zatvorena, da gradski muzej (jos uvek) nema svoju zgradu, da su skoro svi bioskopi u centru grada pozatvarani, da se o kulturnom nasledju ne vodi dovoljno racuna, opet, s druge strane, mozda je ovo i sansa da se sve to promeni.

Doduse, i od Univerzijade smo imali velika ocekivanja, i to ne samo kada je sportska infrastruktura u pitanju, pa opet nista.....
"You may say I'm a dreamer, but I'm not the only one..."

Povratak na “Gradski život i vesti”

Ko je OnLine

Korisnika u ovom forumu: Google [Bot] i 2 gosta