Muzeji grada Beograda

Opšte diskusije o ekonomiji, kulturi i vestima vezane za Beograd

Moderator: Igor

relja
Korisnikov avatar
Professional
Postovi: 12475
Pridružio se: Sre Dec 13, 2006 3:44 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 6282
Pohvalio: 1900

Postod relja » Ned Jul 01, 2007 9:20 pm

Михаило napisao:Имамо једног у музеју ваздухопловства ;)

Bilo je nekad i dva, ali je "dobio noge"
Na ovom renderingu
[imghttp://www.x-build.net/4images/data/media/1/podreka-muzej_rn-04.jpg[/img]
je zeleni, predratni, Kraljevski, vezija E, ovaj u muzeju je verzija G, dobijen posle rata, iz Bugarske.
CrazySerb napisao:A zasto bi u beogradskom muzeju nauke i tehnike bio izlozen jedan mesersmit umesto domaceg aviona tipa Rogozarski IK-3, koji je '41-e jeo iste te Mesersmite za dorucak.

Steta samo sto smo do rata stigli da napravimo svega sest prototipova.

Crazy Serb, nemoj da siris dezinformacije :D , bilo je 12 serijskih IK-3 pred rat, a samo 6 ispravnih 6.aprila.
A zasto ne bi bio u muzeju - pa zato sto vise ne postoji ni jedan, ni original niti nekakva replika.
Poslednja izmena od relja u Ned Jul 01, 2007 9:38 pm, izmenjeno 1 put ukupno.
"Čovečuljci sa logaritmarima i računarima će naslediti zemlju." "Feniksov let" , 1965. g
Nenad
Korisnikov avatar
Expert
Postovi: 5297
Pridružio se: Sre Jan 10, 2007 2:30 pm
Lokacija: Hamburg
Kontakt:
Pohvaljen: 9
Pohvalio: 0

Postod Nenad » Sub Jul 07, 2007 5:43 pm

Slika
Milance
Korisnikov avatar
Higher intermediate
Postovi: 1979
Pridružio se: Sre Jan 31, 2007 1:08 pm
Lokacija: Srbija
Kontakt:
Pohvaljen: 35
Pohvalio: 104

Postod Milance » Sub Jul 07, 2007 6:03 pm

^^A gde je ovaj muzej automobila??? Nisam znao da postoji u Beogradu. Jel to neka sala ili je stvarno muzej?
Nenad
Korisnikov avatar
Expert
Postovi: 5297
Pridružio se: Sre Jan 10, 2007 2:30 pm
Lokacija: Hamburg
Kontakt:
Pohvaljen: 9
Pohvalio: 0

Postod Nenad » Sub Jul 07, 2007 6:29 pm

Milance napisao:^^A gde je ovaj muzej automobila??? Nisam znao da postoji u Beogradu. Jel to neka sala ili je stvarno muzej?

Otvoren 2. jula 2002.

Zbirka Bratislava Petkovića
Majke Jevrosime 30
tel/faks 33-42-625
e-mail: eki@infosky.net


Direktor: Bratislav Petković

Osnivači najmlađeg je u nizu tehničkih muzeja u Srbiji su Skupština grada Beograda i Bratislav Petković, kolekcionar i vlasnik zbirke istorijski značajnih automobila i arhivske građe o razvoju domaćeg automobilizma. Muzej je smešten u zgradi koja je pod nazivom "Moderna garaža" proglašena za kulturno dobro. Izgrađena je 1929. kao prva javna garaža (Centralna garaža) u centru grada, po planovima ruskog arhitekte Valerija Staševskog.

U Muzeju je smešten deo zbirke (40 automobila) od preko 70 koji sačinjavaju zbirku. U zbirci se nalaze stari i retki automobili, koji imaju poseban značaj za upoznavanje razvoja i tehničkog napretka automobilizma kod nas i u svetu. Najstariji automobil je Marot-Gardon, Francuska, iz 1897. godine, vozilo na tri točka, drvene karoserije (jasen), sa sedištem za dve osobe. U Zbirci su i francuski automobil Charrron iz 1908. godine, sa drvenim paocima na točkovima i luksuznom drvenom karoserijom tipa Landolet, koja se izrađivala ručno po narudžbini; zatim Ford model T iz 1925. godine, prvi automobil izrađen u velikoj seriji, na montažnoj traci.

Kolekcija obuhvata i automobile iz 50-ih, 60-ih i 70-ih godina XX veka, kaa što su: Mercedes 300 C - kabriolet D, poznat kao Adenauer iz 1956. godine, proizvedeno svega 51 komad; Jaguar MK2, iz 1963. prvi sportski luksuzni auto, razvijao je brzinu preko 200 km/h; Cadillac de ville kabriolet iz 1957. sa osmocilindričnim motorom i automatskim menjačem, u svoje vreme bio je ekstravagantan automobil sa automatskim podizanjem krova, prozora i sa električnim podešavanjem sedišta. Kolekcija obuhvata originalne i restaurisane automobile među kojima se ističu: Ford iz 1902, Lancia Lamda iz 1925, Citroën B10 iz 1926, Buick 28-58 Opera coupe iz 1928, Škoda R6 iz 1929, Aero 10 iz 1929, Alvis iz 1930, BMW 327/328 iz 1938, Rover 14...

Muzej poseduje prateću opremu: točkove, trube, fenjere, radioaparate, alate, vozačke dozvole, postere, trgovačke reklame, registarske tablice, prve saobraćajne propise i zakone, U Muzeju se nalaze i zbirka fotografija, dokumenata starih alata i opreme, kao i biblioteka i videoteka sa više hiljada naslova.

Radno vreme: 11.00-19.00, osim ponedeljkom i praznikom

Izvor: Grad Beograd
Link: http://www.beograd.org.yu/cms/view.php?id=2312
Влада
Korisnikov avatar
Advanced
Postovi: 2462
Pridružio se: Čet Dec 21, 2006 10:23 pm
Lokacija: Дорћол
Kontakt:
Pohvaljen: 15
Pohvalio: 0

Postod Влада » Ned Jul 08, 2007 1:19 am

Г. Петковић је иначе власник и одличне посластичарнице "Петковић" (то му је и основна делатност) на углу Таковске и И. Гарашанина. Поред музеја у "Гаражи" се налази и мало али већ култно позориште.
Сјајан тип :cool:

Е да, музеј је тачно преко пута полицијске станице у Мајке Јевросиме
dragan
Korisnikov avatar
Expert
Postovi: 6376
Pridružio se: Sub Dec 09, 2006 8:31 pm
Lokacija: Fruška gora
Kontakt:
Pohvaljen: 861
Pohvalio: 76

Postod dragan » Ned Jul 08, 2007 9:05 am

Milance napisao:A gde je ovaj muzej automobila??? ......Nisam znao da postoji u Beogradu.
Jel to neka sala ili je stvarno muzej?

Ma, kaki šala ....samo nisi jedini koji ne zna za ovaj muzej ili gde sa nalazi.
Bilo je par emisija na TV-u, ali ja bih mu dao deo u Tvrđavi za takvu postavku.

Većina tih auta je u voznom stanju, koje on - sjajan lik, povrameno vozi po gradu ili
ih iznajmljuje za snimanje filmova ili tv-serija.
relja
Korisnikov avatar
Professional
Postovi: 12475
Pridružio se: Sre Dec 13, 2006 3:44 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 6282
Pohvalio: 1900

Postod relja » Ned Jul 08, 2007 9:44 am

dragan napisao:.... ali ja bih mu dao deo u Tvrđavi za takvu postavku.

Mislim da mu je namera i bila da se jednim potezom napravi muzej i sacuva bas taj prostor prve moderne namenske beogradske garaze tj. servisa, auto salona, pumpe....Pravi potez.

Inace, kada je SPO odlucio da se iz Pariske ulice ukloni kamena kocka i da se ta ulica asfaltira (zasto, nikome nije jasno, sad se taj asfalt obnavlja svakih par godina), g. Petkovic i drugari su otkupili svu kocku. Zasto?
Zato sto je bila postavljena specijalno zbog prve i jedine Grand-prix trke (prakticno danasnja Formula 1) odrzane oko Kalemegdana 3. septembra 1939.
:) :) :) :) :) :) :)
Kakvi carevi!
"Čovečuljci sa logaritmarima i računarima će naslediti zemlju." "Feniksov let" , 1965. g
Nenad
Korisnikov avatar
Expert
Postovi: 5297
Pridružio se: Sre Jan 10, 2007 2:30 pm
Lokacija: Hamburg
Kontakt:
Pohvaljen: 9
Pohvalio: 0

Postod Nenad » Ned Jul 08, 2007 10:30 am

Moram da priznam da na zalost nikada nisam bio u tom muzeju, ali bih definitivno voleo jer je tako nesto odlicna atrakcija u Dortmundu. Inace, nisam ni ja znao za g. Petkovica - izgleda da i on zasluzuje rubriku na temi "Velegradske price" :)
Milance
Korisnikov avatar
Higher intermediate
Postovi: 1979
Pridružio se: Sre Jan 31, 2007 1:08 pm
Lokacija: Srbija
Kontakt:
Pohvaljen: 35
Pohvalio: 104

Postod Milance » Ned Jul 08, 2007 10:47 am

Hvala na informacijama Nenade. Bilo bi isto interesantno cuti sta je grad uradio po tom pitanju tj. da li na bilo koji nacin pomaze tom muzeju. Velika steta ukoliko ne jer je to i po meni super ideja. Svaka cast g. Petkovicu.
Nenad
Korisnikov avatar
Expert
Postovi: 5297
Pridružio se: Sre Jan 10, 2007 2:30 pm
Lokacija: Hamburg
Kontakt:
Pohvaljen: 9
Pohvalio: 0

Postod Nenad » Ned Jul 08, 2007 12:00 pm

Milance napisao:Hvala na informacijama Nenade. Bilo bi isto interesantno cuti sta je grad uradio po tom pitanju tj. da li na bilo koji nacin pomaze tom muzeju. Velika steta ukoliko ne jer je to i po meni super ideja. Svaka cast g. Petkovicu.

Pa, iako kritikujemo gradsku vlast na ostalim poljima (sa velikim razlogom), na polju kulture su stvarno dosta uradili prethodnih godina, a i projekti za skoru buducnost obecavaju!

"Bratislav Petković je", prilikom otvaranja, "u pozdravnom govoru održanom u prostoru Muzeja zahvalio Skupštini grada i njenom Sekretarijatu za kulturu"

Izvor: magazin.krstarica.com
Link: http://magazin.krstarica.com/l/kultura/beograd-bogatiji-za-muzej-automobila/

S obzirom da se g. Petkovic zahvalio Gradu, pretpostavljam da mu je Grad pomogao u osnivanju Muzeja! :))
Poslednja izmena od Nenad u Ned Jul 08, 2007 12:00 pm, izmenjeno 1 put ukupno.
Влада
Korisnikov avatar
Advanced
Postovi: 2462
Pridružio se: Čet Dec 21, 2006 10:23 pm
Lokacija: Дорћол
Kontakt:
Pohvaljen: 15
Pohvalio: 0

Postod Влада » Čet Jul 12, 2007 12:42 am

Сеоба Народног музеја
Више од 400.000 експоната биће пресељено на засад тајно место
Slika
Радови ће трајати до 2010. године
(Фото Д. Јевремовић)

Више од 400.000 експоната Народног музеја, којима је обухваћено девет хиљада година историје и културе цивилизације са ових простора, биће исељено из здања на Тргу Републике на тајну локацију изван града крајем идућег месеца, потврђено је у Народном музеју. Зграда ће потом бити затворена због најављене обнове, а завршетак радова очекује се 2010. године.
Према речима Александре Шојић, портпарола Народног музеја, експонати ће бити смештени у специјалном депоу који је саграђен за чување културних вредности.

– О томе где ће музејско благо бити смештено док радови буди трајали не можемо да причамо из безбедносних разлога. Највреднија дела ће бити смештена у Трезору Народне банке Србије. Тренутно је у музеју све у фази паковања, али је још неизвесно где ће се преселити запослени – истакла је Шојићева.
Четворогодишња обнова националне музејске куће почеће по плану и коштаће око 27 милиона евра. Главни улаз у здање биће са Трга Републике, а над здањем ће доминирати стаклена купола. С једне стране куполе биће читаоница, а са друге стране ресторан. Нови изглед добиће и велика сала за излагање уметничких дела која, када је пројектована, није добила планирану застакљену конструкцију над својим сводовима, већ је светло вештачко. Природно осветљење ће се тако рефлектовати дуж свих нивоа музеја до атријума. Изложбене сале распростираће се на шест нивоа.
М. Р. Б.
[објављено: 12.07.2007.]

извор Политика
линк http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=34276
Влада
Korisnikov avatar
Advanced
Postovi: 2462
Pridružio se: Čet Dec 21, 2006 10:23 pm
Lokacija: Дорћол
Kontakt:
Pohvaljen: 15
Pohvalio: 0

Postod Влада » Ned Jul 22, 2007 5:53 pm

?!!! :/
Srpsko blago u zbegovima
Dragana Matović, 21. jul 2007

KONVOJ od 122 kamiona prebaciće 400.000 eksponata iz Narodnog muzeja u Beogradu polovinom narednog meseca na tajnu lokaciju u okolini Beograda. Najvredniji eksponati, nulte kategorije srećom biće smešteni na najbezbednije mesto, u trezor Narodne banke Srbije na Slaviji, dok će ostali završiti u fabričkom kompleksu.

Kompletno umetničko blago srpskog naroda tako će završiti na nekoliko godina u magacinski prostor daleko od policijske i vatrogasne stanice, pored fabrike betona, iza benzinske pumpe i pored preduzeća koje se bavi proizvodnjom boja i lakova (lako zapaljivog materijala), kako piše u projektu koje su dobile "Novosti" - "Analiza bezbednosne ugroženosti lica, objekata i materijalnih dobara".

U ovom dokumentu, između ostalog, piše da je "prilaz objektu moguć preko neuređenog makadamskog puta u dužini od oko 150 metara. Postojeći objekat je vlasništvo firme "Kunsttrans" iz Beča, a nalazi se pod zajedničkim krovom sa preduzećem koje se bavi proizvodnjom boja i lakova. Lokacija je u jednom delu ograđena betonskim stubovima i redovima bodljikave žice, čije stanje nije moguće da se utvrdi, jer je u najvećoj meri prekrivena gustim rastinjem.

Južna strana objekta, navodi se u ovoj analizi, protekle godine nije bila izgrađena i prema uvidu sa terena, raspoloživih geodetskih i drugih karata predstavlja "zabaren prostor podložan plavljenju u vreme velikih vodostaja Dunava". Kompletna parcela nije imala bezbednosno značajnu ogradu, a na susednoj parceli stalno je prisutan veći broj građevinskih teških mašina (bagera) ili veći broj vozila. A, "konstrukcija bezbednosne ograde mora da odgovara odgovarajućim pretnjama susednih objekata", jer, na primer, postoji "mogućnost eksplozije rezervoara sa gorivom".

Najbliže stanice policije i vatrogasne ekipe su na dvadesetak minuta, ali i to bitno zavisi "od doba dana i dana u nedelji"! Kada se sve ovo sagleda, nameće se pitanje, ko je doneo odluku da se najveći deo našeg nacionalnog blaga smesti baš na ovom mestu? I zašto je sve ovo zavedeno kao strogo poverljiva službena tajna?

Vlasnik ovog prostora je srpsko predstavništvo austrijske firme "Kunsttrans", specijalizovane za transport umetničkih dela, koja najviše posluje u zemljama istočne Evrope, a sa Narodnim muzejem ima ekskluzivan ugovor o transportu i privremenom izvozu izložbi po svetu. Srpsko predstavništvo ima i dodatnu registraciju za čuvanje i zaštitu kulturnih dobara, ali kako saznajemo, nema nijednog stručnjaka iz tih oblasti. Zašto je neko doneo odluku da država ovoj firmi plaća mesečnu rentu (bez PDV) od 37.000 evra mesečno u narednih pet godina, koliko će, prema nekim procenama, trajati rekonstrukcija Muzeja?

- Ugovor o privremenom zakupu sklopljen je bez tendera po ceni većoj od uobičajene - navodi se u pismu (ime autora poznato redakciji) koje je upućeno ministru kulture Vojislavu Brajoviću.

Uz ugovor je, kaže autor pisma i jedan od članova Kluba prijatelja Narodnog muzeja (u kome je više od sto naših istaknutih javnih radnika) priložen i dokument u kome piše da je dobijena saglasnost Instituta za bezbednost, iako je to u suprotnosti sa izveštajem stručnjaka iz ove institucije.

Zvanično objašnjenje za ovaj postupak u Narodnom muzeju, glasi da je primenjen član 23. Zakona o javnim nabavkama, koji podrazumeva dodelu posla mimo tendera, ukoliko postoji samo jedan ponuđač.

S obzirom na to da je bivši ministar kulture Dragan Kojadinović otputovao u Kanadu, a prigovara mu se da je on "nametnuo" sklapanje ugovora, pozvali smo Miladina Lukića, pomoćnika ministra za baštinu u njegovom mandatu, koji je za "Novosti" rekao:

- Nije tačno da je "Kunsttrans" dobio posao bez tendera. U Ministarstvu kulture postoji dokumentacija o tome, a pošto je jedan od uslova koje je Muzej propisao bio i da u obzir dolazi samo specijalizovana firma, "Kunsttrans" je, kao jedino registrovano domaće preduzeće za transport umetničkih dobara, skladištenje i usluge, dobilo taj posao. Narodni muzej, kao centralna ustanova, propisuje uslove čuvanja za sve muzeje, pa su, po tom pravilu, u ovoj ustanovi propisani i svi uslovi koje mora da zadovoljava depo u kome će se skladištiti umetnička dobra tokom rekonstrukcije. Magacin je posebno projektovan i zadovoljava sve uslove za držanje eksponata.

Lukić još objašnjava da "Kunsttrans", kao firma koja se bavi skladištenjem umetničkih dobara, ne mora da ima nijednog zaposlenog kustosa, jer će o kulturnom blagu koje će biti skladišteno u njihovim magacinima brinuti kustosi Narodnog muzeja. On je rekao da o mestu gde je smešten magacin ne treba, zbog zaštite, puno govoriti, a da to što se u blizini nalaze fabrike cementa i hemikalija, benzinska pumpa, bara neće štetiti eksponatima, jer je objekat građen na poseban način. A i centar grada je, kaže, pun prašine, pa to nikome ne smeta.

Ponuda "Kunsttransa" ipak nije bila jedina, kaže naš sagovornik iz Kluba prijatelja Muzeja. On je zapanjen da nije prihvaćen predlog tadašnjeg ministra vojske da se eksponati deponuju u neku od vojnih zgrada. Tvrdi da je Ministarstvo vojske prihvatilo ministrov predlog, a kompletna dokumentacija o tome i dalje je u ovoj ustanovi.

Čak je ponuđen i konkretan prostor od 3.000 metara kvadratnih sa kompletnom infrastrukturom, koji bi omogućio normalan proces rada Narodnog muzeja dok traje rekonstrukcija zgrade na Trgu Republike. Pri tom, vojska bi svoj objekat ustupila za mali novac, da se plaćaju režijski troškovi, a deo novca, koji bi država izdvojila usmerili bi za rekonstrukciju i održavanje Vojnog muzeja. Tako bi se iz jedog budžeta, obnovile dve institucije od javnog značaja.

- Vojska nikada nije ponudila nijedan svoj objekat - tvrdi Miladin Lukić. - Pouzdano znam da je Tatjana Cvjetićanin nedavno išla kod ministra Vojislava Brajovića da ga zamoli da pomogne da dobiju kasarnu u Žarkovu, u kojoj su bili smešteni gardisti, ali ništa nije urađeno.
Direktorka Muzeja dr Tatjana Cvjetićanin, nije bila raspoložena za razgovor, pa nam je preko svog pi-ara poručila da u tajnom magacinu neće biti smeštena najvrednija dela iz Muzeja. Ona će biti prebačena na sigurno mesto, kazala je, u depoe Narodne banke Srbije. To je sve što smo uspeli da saznamo od nje.

- Početkom godine obratili su nam se iz Narodnog muzeja sa molbom da im obezbedimo prostor za čuvanje najznačajnijih eksponata - kaže za "Novosti" Nevenka Savović, savetnik u odeljenju za informisanje u Narodnoj banci Srbije. - Posle toga održali smo više sastanaka sa njima, u nekoliko navrata posetili smo Narodni muzej da vidimo kako se tamo čuvaju eksponati. Na osnovu tih nalaza odredili smo prostor u našim depoima na Slaviji. Nema bezbednijeg mesta u državi od naših trezora.Prostor u NBS ustupićemo im besplatno, jer je to jedan od vidova saradnje državnih institucija.

Mnogi zaposleni u Muzeju zabrinuti su za eksponate iz srpske kulture koji neće završiti u Narodnoj banci, jer nije urađena sistematična priprema materijala pre pakovanja. Ako u narednih pet godina ne budu mogli da priđu eksponatima pretpostavljaju da bi moglo da se dogodi da u pojedinim kutijama pronađu samo prah. Strahuju da i njima, zbog slučajne nepažnje, može da se dogodi ono što je bilo u jednom beogradskom muzeju. Tada je greškom konzervatora uništeno sedamdeset odsto njegovih zbirki. Taj slučaj je zataškan, pa pretpostavljaju da bi se i njima dogodilo nešto slično.

Kustosi koji su zaduženi za pojedine zbirke, uglavnom sami ili sa jednim pomoćnikom pakuju od 5.000 do 8.000 eksponata. Svaki eksponat dobija svoj bar-kod i gotovo je nemoguće da se neki od njih "zagubi". Svaki predmet je od 1860. godine do danas nekoliko puta provučen kroz inventar. Do sada je upakovano oko sedamdeset odsto materijala i ako sve bude teklo po planu selidba bi trebalo da se organizuje polovinom avgusta. Zaposlene najviše brine kako će izneti krupne eksponate, jer neki od njih ne mogu da prođu kroz vrata!

- Francuzi imaju ministarstvo za Luvr, a o nama niko ne brine - kaže jedan od zaposlenih u Muzeju. - Pitam se kako bi Francuzi reagovali kada bi znali da će neka dela njihovih značajnih umetnika bez kojih oni ne bi mogli da zamisle svoju istoriju umetnosti, u narednih nekoliko godina biti čuvana u kutijama u neuslovnom magacinu?

NEMA TAJNE
DIREKTOR beogradskog predstavništva "Kunsttransa" Đorđe Branković, kada je saznao da je naš fotoreporter slikao magacin, pozvao nas je da nas upozori da je to državna tajna. Međutim, kada smo pokušali da razgovaramo sa njim, saznali smo da je u Italiji, pa zbog rominga ne može da se javi na telefon.

SATELITSKI SNIMAK
KOMPLETNA dokumentacija o svemu što se događa u vezi sa selidbom muzejskih eksponata deponovana je u jednoj poznatoj beogradskoj advokatskoj kancelariji.

Tamo je deponovano i pismeno mišljenje eksperta iz Instituta za bezbednost, koji je dao krajnje negativanu ocenu o bezbednosti kulturnog blaga koje treba da bude izmešteno u Krnjaču. U svom nalazu on piše da su uslovi loši, zbog podzemnih voda i vlage, a to je baza za pojavljivanje gljivica koje napadaju sve eksponate. Do zgrade uskladištenja nema asfalta, a iza je močvara i šiblje zbog koga se ne može videti da li postoji zaštitna ograda. Čak postoji i satelitski snimak na kome se vidi da uz ovaj depo stoje četiri kontejnera za benzin.

PREPISKA
U PISMU koje je dobila naša redakcija, a upućeno je ministru kulture, argumentovano je izražena briga vezana za predstojeću rekonstrukciju Narodnog muzeja i smeštaja kulturnih dobara. Uz svoje pismo, Brajović je priložio i odgovor Tatjane Cvjetićanin, u kome, između ostalog, piše:

"Bezbednosnu procenu pre početka projektovanja izveo je isti konsultant koji je radio i procenu zgrade Narodnog muzeja, da bi što manje osoba bilo upoznato sa sigurnosnim i bezbednosnim elementima. Na osnovu ove procene investitor je uradio projektni zadatak. Bezbednosne procene, kao i primedbe konsultanata su službena tajna. Od prvog dana priprema za rekonstrukciju Narodni muzej se sa apsolutnom pažnjom odnosi prema svim segmentima vezanim za bezbednost i očuvanje kulturnih dobara. To je naš osnovni zadatak i uveravamo vas da ćemo do okončanja svih poslovanja vezanih za rekonstrukciju prevashodno imati u vidu ovaj momenat bezbednost i očuvanje kulturnih dobara."

ZADATAK MUZEJA
ZAPOSLENI u Narodnom muzeju izražavaju svoju zabrinutost tajno. Ali, oni stariji, koji su ceo radni vek proveli u ovoj ustanovi ne boje se da izraze svoje mišljenje. Istoričarka umetnosti mr Katarina Pavlović, koja je 35 godina bila kustos u Muzeju, rekla nam je da pretpostavlja da nešto nije u redu, ali da nije sigurna, pa ne može to kategorički da potvrdi:

- Ja sam "stara garda" muzealaca. Nas su učili da je zadatak muzeja da čuva, prikuplja i procenjuje predmete materijalne kulture. Izlaganje je, otprilike, šlag na torti. Mi, koji radimo u muzeju, taj materijal nismo stvorili, već smo ga nasledili da ga sačuvamo za buduće generacije. A on je naš, koliko i vaš.

REKONSTRUKCIJA
U REKONSTRUKCIJU Narodnog muzeja biće uloženo 25 miliona evra, a novac će, većim delom biti obezbeđen iz Nacionalnog investicionog plana. Do kraja ovog meseca kada se usvoji NIP za 2007. Muzej bi trebalo da dobije prvih 550 miliona dinara.

SELIDBA
MADA su nam pre tri dana u Narodnom muzeju rekli da ova ustanova zbog visoke temperature u petak neće raditi, te večeri stigao je kamion "Kunsttransa" sa eksponatima koji su neposredno pre bombardovanja izmešteni iz ove ustanove. (To je zabeležio naš fotoreporter svojim objektivom.)

Vecernje novosti
http://www.novosti.co.yu/code/navigate.php?Id=14&status=jedna&vest=106364&datum=2007-07-22
Nenad
Korisnikov avatar
Expert
Postovi: 5297
Pridružio se: Sre Jan 10, 2007 2:30 pm
Lokacija: Hamburg
Kontakt:
Pohvaljen: 9
Pohvalio: 0

Postod Nenad » Pon Jul 23, 2007 10:16 am

Obozavam tajne lokacije za koje svi znaju gde se nalaze! :) Zasto ih onda uopste zovu tajnim??

Samo da svi ti exponati prezive selidbu i obnovu! Daj Boze!
Влада
Korisnikov avatar
Advanced
Postovi: 2462
Pridružio se: Čet Dec 21, 2006 10:23 pm
Lokacija: Дорћол
Kontakt:
Pohvaljen: 15
Pohvalio: 0

Postod Влада » Pon Jul 23, 2007 6:58 pm

Ево ипак брзе реакције, ето шта бива када се успостави феудални систем где нико никог не контролише.
Naše blago nije za hangare
Dragana Matović, 22. jul 2007

SAZNANJA do kojih su došle "Novosti" o izmeštanju 400.000 eksponata iz Narodnog muzeja na neprikladnu lokaciju u okolini Beograda uzburkala su stručnu i kulturnu javnost i podigla nekoliko resornih ministarstava na noge.

Svi podaci o bezbednosti magacina nalaze se u projektu "Analiza bezbednosne ugroženosti lica, objekata i materijalnih dobara", koji je dobio naš list, a zaveden je kao strogo poverljiva službena tajna. Kancelarija za Nacionalni investicioni plan, iz čijeg budžeta se finansira rekonstrukcija Narodnog muzeja (za šta je ove godine izdvojeno 550 miliona dinara), u nedelju je najavila obustavljanje svih isplata, dok se slučaj dobro ne ispita, a u Ministarstvu kulture zakazana je vanredna sednica.

- U svom životu bio sam svedok brojnih seoba naših muzeja u razne, mahom neprikladne prostore - kaže akademik Dejan Medaković, jedan od naših najpriznatijih istoričara umetnosti sa ogromnim iskustvom. - Iz tih seoba trebalo je da izvučemo trajnu pouku i strah i veliku nelagodnost pri pomisli da se u našim uslovima, bolje reći neuslovima, sele objekti sa ovakvim nacionalnim blagom od neprocenjive vrednosti.
...
Medaković je zapanjen činjenicom da je neposredan "izvršilac seobe Narodnog muzeja" austrijska špediterska firma "Kunsttrans", sa predstavništvom u Beogradu.

- Zar je moguće da mi u svojoj rođenoj zemlji nemamo dovoljno kvalifikovane ljude za takvu operaciju? - upitao je Medaković. - Šta nas je "primoralo" da zatražimo inostranu pomoć? Poznato mi je da se Šlomovićeva zbirka pozajmljivala dalekom Japanu, pa mi nije jasno kako su tada prevezli eksponate. U svakom slučaju, duboko su opravdane uznemirenost i briga za naše nacionalno blago, ali ohrabruje da se javlja mnogo ljudi koji upozoravaju da se nacionalno blago ne rastura u nekom gotovo paničnom stanju. Treba upozoriti da je danas prihvatljivo u međunarodnim sudovima pitanje "komandne odgovornosti". Krajnje je vreme da se ovo načelo "međunarodne pravde" počne primenjivati i kod nas. Nadamo se da će imati lekovito dejstvo i da će dohvatiti one kojima je Fortuna udelila tu veliku čast čuvara narodnog blaga.
...
VELIKA KOMISIJA
U MINISTARSTVU kulture u ponedeljak u 10 časova biće održan sastanak velike komisije, koja ocenjuje rad i situaciju u svim institucijama kulture. Prva tačka dnevnog reda biće Narodni muzej u Beogradu!

- Sve odluke su donete u prethodnom sazivu Ministarstva kulture - rekao je za "Novosti" Miomir Korać, pomoćnik ministra za baštinu. - Najstrašnije je to što sve ono što je vekovima sticano na našim prostorima nema odgovarajuću zaštitu. Ovo što se događa u Narodnom muzeju upravo je pokazatelj kako se odnosimo prema objektima kulture. Ceo svet uzima veliki novac zahvaljujući svom nacionalnom umetničkom blagu. Narodni muzej i još nekoliko velikih muzeja zbog rekonstrukcije ne rade, a sigurno je da naša publika žudi za kvalitetnim izložbama. Zašto ne bismo pronašli neke prostore za velike izložbe, dok je Muzej zatvoren? Na sastanku velike komisije, a i kasnije, pokušaćemo nešto da sagledamo šta tu možemo da uradimo. Država mora da iznađe način da se taj problem reši. U upravnim odborima najznačajnijih institucija u svetu sede ključni ljudi tih država. Zašto to ne bi bilo i kod nas? Ministarstvo kulture zalagaće sa za aktivnu ulogu države u institucijama od nacionalnog značaja, jer to je jedini način da se one sačuvaju.

DRAGAN ĐILAS, MINISTAR ZADUŽEN ZA NIP
STOPIRANA PLAĆANJA, RASKINUTI UGOVOR

- ODLUKA bivše garniture Ministarstva kulture da se privatnoj firmi koja za to ne ispunjava zakonom predviđene uslove povere eksponati od neprocenjive vrednosti na čuvanje, zatečeno je stanje. Za mene je uopšte neprihvatljivo da se sredstva predviđena za investicije troše na rentiranje nekih objekata. Da je resorno ministarstvo konkurisalo sa projektom za izgradnju, onda bi moglo da bude u redu, ali ovako ćemo videti koje su zakonske mogućnosti i raskinućemo ugovor - kategoričan je u izjavi za "Novosti" Dragan Đilas, ministar bez portfelja u Vladi Srbije, zadužen za Nacionalni investicioni plan.

Đilas naglašava da je Trezoru dat nalog da se stopiraju sva plaćanja po ovom ugovoru, te da je neophodno utvrditi da li je tačno da je Vojska dala bolju ponudu, a da je posao poveren privatnoj firmi koja ne ispunjava sve uslove.

- Ovo je samo još jedan dokaz da je neophodna veća budnost i pojačana konrola koju sam najavio po preuzimanju dužnosti, a koja će biti obezbeđena usvajanjem procedure za sprovođenje NIP - zaključuje ministar Dragan Đilas.

Новости
цео текст http://www.novosti.co.yu/code/navigate.php?Id=4&status=jedna&vest=106408&datum=2007-07-22
Nenad
Korisnikov avatar
Expert
Postovi: 5297
Pridružio se: Sre Jan 10, 2007 2:30 pm
Lokacija: Hamburg
Kontakt:
Pohvaljen: 9
Pohvalio: 0

Postod Nenad » Uto Jul 24, 2007 9:05 am

^^^Smesni su!

Ali ovo je dobar primer da preko medija ipak nesto moze da se uradi! Ako se isto tako "zaurla" u vezi Prokopa, i ostalih on -hold projekata, mozda se malo i poguraju ministarstva!
Влада
Korisnikov avatar
Advanced
Postovi: 2462
Pridružio se: Čet Dec 21, 2006 10:23 pm
Lokacija: Дорћол
Kontakt:
Pohvaljen: 15
Pohvalio: 0

Postod Влада » Uto Jul 24, 2007 7:40 pm

За Прокоп је ипак и даље одговоран исти човек, у Министарству културе је ипак дошло до промене, па неће Тихи дозволити да га памте по оваквим глупостима. :)
Nenad
Korisnikov avatar
Expert
Postovi: 5297
Pridružio se: Sre Jan 10, 2007 2:30 pm
Lokacija: Hamburg
Kontakt:
Pohvaljen: 9
Pohvalio: 0

Postod Nenad » Sre Jul 25, 2007 9:21 am

^^ Tu si naravno u pravu. Ali u svakom slucaju, treba izvesti jedan svojevrsni "desant" na odgovorne za projekte koji skupljaju prasinu po fijokama. Da se posovu u emisije, pa da se sukobe sa drugom ugovornom stranom itd. Ako su vec lopovi i sta li vec, neka onda lepo i narod javno sazna zasto je sve to stalo!

Tako da, napred mediji, samo prozivajte!! :)))
Влада
Korisnikov avatar
Advanced
Postovi: 2462
Pridružio se: Čet Dec 21, 2006 10:23 pm
Lokacija: Дорћол
Kontakt:
Pohvaljen: 15
Pohvalio: 0

Postod Влада » Pet Avg 03, 2007 12:33 am

Опа па ово постаје сапуница
Preterali u brizi
VN, 2. avgust 2007

NARODNI muzej u Beogradu ima obavezu da odgovori na seriju netačnih članaka iz pera Dragane Matović, koji su objavljivani u "Novostima" od 22. do 28. jula 2007. godine. Ta obaveza proističe iz same uloge Narodnog muzeja, kao najstarije i najodgovornije matične ustanove za čuvanje i prezentaciju nacionalnog umetničkog blaga i kulturnog nasleđa. Narodni muzej svestan je svoje odgovornosti i svog značaja u nacionalnim i međunarodnim okvirima. Upravo ta velika odgovornost je i bila razlog da Narodni muzej, još pre pet godina, započne opsežan plan temeljne rekonstrukcije, pošto uslovi čuvanja i izlaganja kulturnog blaga - najblaže rečeno - nisu bili odgovarajući. Sve faze razrade plana rekonstrukcije Muzeja, izbora projektanta, razrade projekta i pratećih poslova, pa sve do izbora specijalizovanog depoa za privremeno čuvanje eksponata, do u tančine su dokumentovane i blagovremeno dostavljane Vladi Republike Srbije, nadležnim ministarstvima, kao i onim službama i institucijama koje su po zakonu zadužene za proveru i odobravanje takvih dokumenata. Svu tu dokumentaciju Narodni muzej poseduje i spreman je da je, u svako doba, stavi na uvid nadležnim inspekcijskim službama i stručnim komisijama. Jedan od tih dokumenata je i odluka Vlade Republike Srbije, kojom se odobrava Narodnom muzeju da angažuje preduzeće "Kunsttrans Beograd" za privremeno čuvanje eksponata iz Narodnog muzeja, uključujući i odobrenje cene mesečnog zakupa.

Anonimni sagovornici
PRIRODNO je da srpska javnost bude obaveštena o projektu rekonstrukcije Narodnog muzeja. Muzej je u proteklih pet godina organizovao mnogobrojne prezentacije, izložbe i konferencije kojima su sukcesivne faze ovog velikog projekta detaljno bile predstavljane javnosti. O detaljima koji se tiču bezbednosti zbirki ili tehničkih i stručnih specifikacija pojedinih aspekata preseljenja i skladištenja kulturnih dobara, šira javnost - razumljivo - nije bila obaveštena. Međutim, nadležna ministarstva, s odgovarajućim službama, ne samo da su bila informisana o svim ovim aspektima, već su ih i odobrila u svakoj fazi i detalju.
U sve ovo Dragana Matović sumnja. Dragana Matović i "Novosti", naime, ne veruju Narodnom muzeju i njegovom Upravnom odboru, ne veruju Visokom odboru za rekonstrukciju Narodnog muzeja (čiji je predsednik po funkciji ministar kulture), ne veruju Ministarstvu kulture, ne veruju Vladi Republike Srbije, ne veruju mnogobrojnim institucijama i službama koje su dale odobrenje za različite faze projekta, ne veruju angažovanim stručnjacima, ne veruju kustosima Narodnog muzeja... A kome Dragana Matović i "Novosti" veruju? Veruju anonimnim dostavama, veruju neimenovanim sagovornicima, veruju čaršijskim pričama, glasinama, sopstvenim domišljanjima i konstrukcijama. Ako su pisci anonimnih pisama i neimenovani sagovornici za Draganu Matović i "Novosti" relevantan izvor podataka, onda je zaista bespotrebno osvrtati se pojedinačno na brojne netačne i zlonamerne navode o preseljenju, okolini i opremljenosti specijalizovanog depoa za privremeno čuvanje eksponata iz Narodnog muzeja.

Potpuna neobaveštenost
DRAGANA Matović i "Novosti", međutim, imaju i sagovornike s imenom i prezimenom - ugledne kulturne i javne radnike - koji su se iz broja u broj "Novosti" zgražavali i brinuli zbog toga što će "kulturno blago biti preseljeno u hangare", "što će Muzej biti zatvoren" i "što će naše nacionalno blago čuvati strana špediterska firma". Jedni su isticali da je "svejedno gde se predmeti nalaze ako su smešteni u specijalne kutije", drugi su smatrali da će se upravo u kutijama predmeti pretvoriti u prah, dok su pojedini tvrdili da se "zna da je vojska ponudila neki svoj objekat", i da je u pitanju "jedna mućka". Narodni muzej uopšte ne sumnja u iskrenu zabrinutost ovih uglednih i vrednih ljudi. Iz njihovih izjava, međutim, jasno proizlazi da im je jedini izvor podataka o preseljenju eksponata iz Muzeja bila Dragana Matović. A o njenim "podacima" izlišno je govoriti. Kako drugačije, osim potpunom neobaveštenošću, objasniti dobronamerne savete uglednih naučnika u "Novostima" da bi "stručnjaci trebalo da obiđu to mesto" (specijalizovanog depoa), i da bi trebalo proveriti "da li postoji adekvatna dokumentacija". Doduše, začuđujuće je da tako iskusni naučnici i umetnici nisu osetili potrebu da - pre nego što daju izjavu za "Novosti" - provere neke od navodnih podataka koji su im bili servirani. Recimo: da pitaju svoje kolege u Narodnom muzeju, ili da sami pogledaju barem jedan od stotina dokumenata kojima su obrazložene i odobrene sve akcije Muzeja, uljučujući i selidbu eksponata u specijalizovani namenski depo.

Narušen ugled
NARODNI muzej niti može, niti želi da istražije za čiji račun Dragana Matović i "Novosti" iznose neistine u javnost i time podrivaju poduhvat rekonstrukcije Narodnog muzeja i zaštite našeg kulturnog blaga. Rukopis čitave akcije "Novosti", nažalost, isuviše podseća na neka ružna i protekla vremena, kada su anonimne dostave i nepotpisane humoreske bile "verodostojan" izvor informacija i generator isfabrikovanih afera. Verujemo da su ta vremena nepovratno za nama. Šteta koju su tekstovi Dragane Matović u "Novostima" naneli našoj kulturi i Narodnom muzeju nije samo moralna, već je i materijalna. Objavljivanje detalja lokacije specijalizovanog depoa povećava bezbednosni rizik, te će i cena osiguranja koju će Muzej platiti, nesumnjivo biti veća. Organi Muzeja razmotriće mogućnost da tuže Draganu Matović i "Novosti" zbog nanesene moralne i materijalne štete. Tako će i "Novosti" imati priliku da, makar odštetom, pomognu srpskoj kulturi i očuvanju njene baštine. Svi se slažemo s rečenicom Matije Bećkovića, koji je upravo u "Novostima" izjavio: "Nemoguće je preterati u brizi o narodnom blagu Narodnog muzeja".

Direktor Narodnog muzeja
dr Tatjana Cvjetićanin

Predsednik Upravnog odbora
prof. dr Marica Šuput
(Oprema teksta redakcijska, sutra odgovor "Večernjih novosti")

извор Новости
линк http://www.novosti.co.yu/code/navigate.php?Id=12&status=jedna&vest=106819&datum=2007-08-02
Влада
Korisnikov avatar
Advanced
Postovi: 2462
Pridružio se: Čet Dec 21, 2006 10:23 pm
Lokacija: Дорћол
Kontakt:
Pohvaljen: 15
Pohvalio: 0

Postod Влада » Sub Avg 04, 2007 1:14 am

Evo i najavljenog odgovora
Šta krijete od naroda Srbije?
VN, 3. avgust 2007

Poštovana gospođo direktorko Narodnog muzeja,
Poštovana gospođo predsednice Upravnog odbora

Narodni muzej u Beogradu je najstarija i najodgovornija matična ustanova za čuvanje i prezentaciju nacionalnog blaga. Obaveza "Večernjih novosti" je čuvanje tih institucija profesionalnim i objektivnim izveštavanjem javnosti!
Sve što ste u vašem pismu napisali, a što su "Večernje novosti" u petak u celosti prenele, jeste - netačno, neistinito, zlonamerno, sa puno insinuacija i daleko ispod nivoa vaših zvanja i titula.
Jedini motiv za tekstove koje su objavile "Večernje novosti" od 22. do 28. jula bio je: interes građana Srbije za očuvanje nacionalnog blaga! Interes države za očuvanje svoje kulture i istorije; očuvanje Narodnog muzeja kao velike nacionalne kuće; očuvanje neizmernog bogatstva koje se nalazi u velelepnom zdanju na Trgu republike.
U interesu te istine otkrili smo: da je privremeno skladištenje tog blaga u vreme rekonstrukcije Narodnog muzeja neadekvatno, da je bilo mnogo zakonskih propusta, manipulacija i zloupotreba tokom donošenja svih važnih odluka vezanih za rekonstrukciju ove značajne kulturne institucije.

PITANjA
Vaše pismo ne sadrži nijedan valjani podatak koji opovrgava činjenice iznete u seriji tekstova "Večernjih novosti". Nasuprot.

Da li je srpsko blago bezbedno u nabrzinu adaptiranom magacinskom prostoru, daleko od vatrogasne i policijske stanice?

Da li je tačno da je taj magacinski prostor građen na močvarnom tlu? U dokumentu koji su dobile "Novosti" piše da je "prema uvidu geodetskih i drugih karata lokacija predstavlja zabaren prostor podložan plavljenju u vreme velikih vodostaja Dunava. Zemljina površina na kojoj je izgrađen postojeći magacinski prostor je ispod nivoa puta".

Priznajemo da smo pogrešno napisali da će depo biti smešten pored fabrike koje se bavi proizvodnjom boja i lakova. Depo će biti smešten, pored skladišta u kojem se čuvaju boje i lakovi!

Da li je tačno da je objekat izgrađen u industrijskoj zoni, pored fabrike betona, a na susednoj parceli stalno je prisutan veći broj građevinskih teških mašina (bagera) ili veći broj vozila?

Kako je projektant konstruisao bezbednosnu ogradu koja mora da odgovara odgovarajućim pretnjama susednih objekata, jer postoji "mogućnost eksplozije rezervoara sa gorivom", a "ulaz u Depo je moguć na regularan ili nasilan način kroz ulazna vrata ili nasilnim prodorom kroz bočne zidove ili krov"?

Da li je tačno da je objekat otvoren za diverziju?

Ko je bio u komisiji koja je odlučivala o lokaciji?

Ko je bio u Upravnom odboru muzeja koji je odlučivao?

Zašto nije sproveden javni tender, što je obavezno po zakonu, a na kome bi se transparentno izabrao najpovoljniji ponuđač?

Zašto se ovaj posao oko privremenog čuvanja nacionalnog blaga sprovodio u strogoj tajnosti? Je li to stvar nekih pojedinaca, između ostalih i dr Tatjane Cvjetićanin?

Zar ministar kulture, koji je po svojoj funkciji predsednik Visokog odbora Narodnog muzeja, nema pravo da bude upoznat sa bezbednosnom procenom i primedbama konsultanta, jer su ti dokumenti zavedeni kao službena tajna? (To ste vi, dr Tatjana Cvjetićanin, naveli u svom dopisu od 18. juna 2007. godine).

ČINjENICE
Vi, kao direktor Narodnog muzeja, dr Tatjana Cvjetićanin morali ste da gradite krajnje bezbedno skladište našeg bogatstva postupkom o kome bi svi bili obavešteni i u kome bi svi koji imaju dobre namere mogli da učestvuju.

Ko je odredio uslove ugovora sa "Kunsttransom"?

Nenormalno je i neodgovorno da se za 800 m 2 plaća kirija od 35.000 evra.

Zašto je sklopljen ugovor o trajnoj saradnji sa "Kunsttransom", ako se zna da će u narednom periodu morati da se rekonstruiše više od osamdeset muzeja u Srbiji? Zar nije bilo logično da država izgradi ili pronađe bezbedan objekat u kome bi se besplatno skladištili eksponati iz tih ustanova?

Kada ste se vi, gospođo Tatjana Cvjetićanin, upoznali sa kompletnom prepiskom koja je vođena sa Vojskom?

Koliko hiljada evra će država morati da izdvaja mesečno za zakup depoa firme "Kunsttrans"? Na godišnjem nivou to je - oko pola miliona evra.

Da li znate da je "tajni depo" lociran iz satelita? Na satelitskom snimku se vidi da uz ovaj depo stoje tri kontejnera za naftu. Ko ga je snimio? Koliko znamo država Srbija, a ni Narodni muzej, nemaju svoje satelite?

Vi "Novostima" prebacujete da su otkrile nebezbednu lokaciju, a znate (verovatno) da su dva dnevna lista pre nas pisali o sumnjivim lokacijama?

ANONIMUSI
U pismu koje su u petak objavile "Novosti" direktor Narodnog muzeja i predsedik Upravnog odbora, koje ispred svog imena ispisuju i "dr" kažu da "Novosti" "veruju" anonimnim dostavama, neimenovanim sagovornicima, čaršijskim pričama, glasinama, sopstvenim domišljanjima i konstrukcijama".
Da li to znači da su za ove dve gospođe anonimusi Dejan Medaković, Ljubica - Cuca Sokić, Bata Mihailović, Kosta Bradić, Đorđe Kadijević, Matija Bećković, dr Đorđe Trifunović, dr Miomir Korać, pomoćnik ministra kulture, dr Saša Živković, arhitekta Marija Jovin, Nevenka Savović, savetnik u odeljenju za informisanje Narodne banke Srbije, Miladin Lukić, doskorašnji pomoćnik ministra kulture, mr Katarina Pavlović i drugi naši sagovornici? Da li su predsednik države Boris Tadić, ministri Dragan Đilas, Zoran Stanković, Vojislav Brajović, Dragan Kojadinović, Velimir Ilić anonimni sagovornici? Da li je Ministarstvo odbrane anonimna institucija? U Narodnom muzeju posedujete evidenciju članova Društva prijatelja Narodnog muzeja, pa, jesu li i oni, za vas anonimni sagovornici?
Po Zakonu o dostupnosti javnih podataka direktor muzeja ne samo da je dužan, nego je i obavezan da na uvid javnosti pruži kompletnu dokumentaciju za ovaj posao. Gospođa direktor to ne želi.

NAMERE
Želja autora ove serije i Redakcije "Novosti" je bila da sve dobronamerne ljude, i najviše i najodgovornije državne institucije informiše i motiviše da se aktivno uključe u zaštitu srpskog nacionalnog blaga. I ništa više.
Vaše ocene, poštovane gospođe, da u čitavoj akciji "Redakcija 'Novosti', nažalost isuviše podseća na neka ružna i protekla vremena, kada su anonimne dostave i nepotpisane humoreske bile verodostojni izvor informacija i generator isfabrikovanih ideja" - više govori o tome da vas je vreme pregazilo i da ste zaboravili u kojoj sadašnjici živite, nego o "Novostima", njihovoj uređivačkoj politici i njihovom nacionalnom i demokratskom opredeljenju.
Vi tvrdite, kao rukovodioci sa titulama doktora da su "Novosti" "nanele štetu našoj kulturi". Da, poštovane gospođe, išta znate o tome koliko "Novosti" ulažu u nacionalnu kulturu i koliko žele dostojanstveno i profesionalno da brane nacionalne interese, takve kvazikomunjarske floskule i takvo intelektualno buncanje ne bi sebi dozvolile. Pre biste otišle u te vaše depoe i tamo ćutale. Samo, primera radi, u poslednje vreme "Novosti" su poklonile školama u Srbiji 100.000 knjiga, Vojsci Srbije - 28.000, objavile su tri knjige o Kosovu, prodale gotovo četiri miliona knjiga - knjiga koje su "Novosti" lansirale!
Naš je interes, naša je želja, naše je opredeljenje, naš je profesionalni zadatak i izazov, da objektivno pišemo o nacionalnim kućama kao što je Narodni muzej. Nastavićemo to da radimo - uprkos vašim ocenama i pretnjama sudom.
Pravi sud o vašem poslu naročito ovom oko magacina u nedođiji daće skoro, buduće vreme.
Sud o nama već odavno daju svakog dana stotine hiljada naših vernih čitalaca.

Redakcija "Večernjih novosti"

Vecernje novosti
http://www.novosti.co.yu/code/navigate.php?Id=12&status=jedna&vest=106882&datum=2007-08-04
Nenad
Korisnikov avatar
Expert
Postovi: 5297
Pridružio se: Sre Jan 10, 2007 2:30 pm
Lokacija: Hamburg
Kontakt:
Pohvaljen: 9
Pohvalio: 0

Postod Nenad » Pon Avg 06, 2007 11:48 am

Исељавање из Народног музеја у септембру
Директорка Народног музеја Татјана Цвјетићанин изјавила је да је још у току техничка контрола главног пројекта реконструкције Народног музеја, као и изградња депоа за смештање музејских збирки и фондова, тако да ће исељавање из зграде, планирано за август, према тренутним проценама, каснити месец дана.

„Ако останемо на тим малим померањима то је још одлично”, рекла је Цвјетићанин у интервјуу Танјугу, напоменувши да би после исељења националног културног блага и запослених, зграда музеја била претворена у градилиште. Народни музеј би, према плану, у нови живот поново требало да крене на свој Дан, 10. маја 2010. године.

„Камиони ће, надам се, у септембру да носе предмете из музеја. Ништа још из музеја није изашло. Све је ту”, рекла је Цвјетићанинoвa. О коликом благу је реч говори то што ће бити потребно 120 камиона носивости пет тона да током шест дана из музеја изнесу највећи део колекције, илустровала је она.

Исељавање се, напоменула је, такође обавља по пројекту. Прво су прегледане све збирке и сачињен извештај о њиховом стању. На основу тог извештаја неке збирке су саниране, оне осетљиве издвојене, неке због присуства микроорганизама посебно третиране. На основу тога је одлучивано шта ће ићи у депо, а шта у трезор Народне банке Србије, прецизирала је Цвјетићанинова. Она је објаснила да једино слике нису паковане како не би дошло до оштећења и оне ће директно бити пренете.

Све што је упаковано тако ће и бити чувано у депоу. Сваки предмет, односно кутија у којој се налази, има свој код и биће кодирани при изласку из музеја и приликом уласка у депо. Урађен је велики посао, не само зато што је упаковано око 400.000 предмета, од чега око 200.000 нумизматичких примерака, већ што се коначно прецизно зна чиме располаже национални музеј, што је први пут све пописано и кодирано, без шансе да буде затурено.

Депо је у завршној фази и када буде готов пријем ће обавити комисија састављена од независних стручњака међу којима ће бити они из осигуравајућих друштава који уметничка дела неће осигурати ако нису адекватно смештена. Татјана Цвјетићанин је напоменула да о детаљима који се тичу пресељења и складиштења културних добара шира јавност из разумљивих безбедносних разлога није обавештавана, али да су надлежни о свему били детаљно упознати.
[објављено: 06.08.2007.]

Izvor: Politika Online
Link: http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=36738
Nenad
Korisnikov avatar
Expert
Postovi: 5297
Pridružio se: Sre Jan 10, 2007 2:30 pm
Lokacija: Hamburg
Kontakt:
Pohvaljen: 9
Pohvalio: 0

Postod Nenad » Pon Avg 06, 2007 6:32 pm

Text o Podrecca i Muzeju Nauke i Tehnike.

Link: http://www.ekapija.com/website/sr/page/120212
Poslednja izmena od Nenad u Pon Avg 06, 2007 6:32 pm, izmenjeno 1 put ukupno.
Nenad
Korisnikov avatar
Expert
Postovi: 5297
Pridružio se: Sre Jan 10, 2007 2:30 pm
Lokacija: Hamburg
Kontakt:
Pohvaljen: 9
Pohvalio: 0

Postod Nenad » Čet Avg 09, 2007 5:23 pm

Израда пројекта адаптације и санације дела Музеја Николе Тесле
Четвртак, 09. aвгуст 2007.
Град је обезбедио 2,1 милион динара за израду пројекта адаптације и санације дела објекта Музеја Николе Тесле са елаборатом постојећег стања. Пројекат адаптације и санације односиће се на приземље, спрат и поткровље. Површина музеја, укључујући и сутерен и поткровље, јесте 1.002 квадратна метра.

Прошле године град је уложио 13 милона динара у замену дела електроинсталација са набавком и уградњом расвете, конзерваторске радове на дрвеним елементима и облогама, набавку и монтажу плишаних завеса, дела мобилијара, набавку изложбених паноа и пратеће опреме, музеолошких витрина и рачунарске опреме.

Зграда у којој је смештена комплетна оригинална заоставштина Николе Тесле, у Крунској 51, саграђена је између 1927. и 1929. године. Одлуком Скупштине града Београда зграда је 1987. године проглашена за споменик културе, а одлуком генералног директора Унеска 2003. године архива Николе Тесле, као најзначајнији део научникове заоставштине, сврстана је у светску културну баштину уписивањем у Унесков регистар. Музеј је отворен за јавност 1955. године и отад није ни адаптиран ни саниран, све до 2006, када је урађена делимична адаптација.

Izvor: Beoinfo
Link: http://www.beograd.org.yu/cms/view.php?id=1285994
Nenad
Korisnikov avatar
Expert
Postovi: 5297
Pridružio se: Sre Jan 10, 2007 2:30 pm
Lokacija: Hamburg
Kontakt:
Pohvaljen: 9
Pohvalio: 0

Postod Nenad » Pet Avg 10, 2007 10:50 am

Širi se Muzej savremene umetnosti
SADRŽAJ Park prijateljstva je ogroman zeleni prostor koji se prostire od hotela „Jugoslavija", duž obale Dunava i Save do Brankovog mosta i do Bulevara Mihaila Pupina. U njemu je zgrada Palate Federacije i temelji nekada započetog Muzeja revolucije. Muzej savremene umetnosti, koji je takođe smešten u Parku prijateljstva, biće proširen (sadašnja zgrada bila bi Muzej savremenih umetnosti 20. veka, a nova Muzej savremenih umetnosti 21. veka).

Izvor: 24sata
Link: http://www.24sata.co.yu/vesti.php?id=12623
Nenad
Korisnikov avatar
Expert
Postovi: 5297
Pridružio se: Sre Jan 10, 2007 2:30 pm
Lokacija: Hamburg
Kontakt:
Pohvaljen: 9
Pohvalio: 0

Postod Nenad » Pet Avg 10, 2007 11:02 am

Osnivanje vojnog muzeja
Slika
Daleke 1878. godine, Srbija je lečila rane iz pobedonosnog rata sa Turskom, zadovoljna što je sultan Abdul Hamid Drugi, morao da se upiše na listu prethodnika koji su u sukobu sa Srbima doživeli poraz. Doduše, Srbija, pobednik u tek okončanom ratu, po zaključenju mira na Berlinskom kongresu je morala da vrati Turskoj deo osvojenih teritorija naseljen srpskim življem. Srbiji su vraćena četiri okruga - niški, vranjski, pirotski i toplički. U pobedničkom raspoloženju, rođena je ideja o tome da se vojnički uspesi Srbije, kao i ratnička tradicija, ovekoveče u okviru muzejske zbirke dokumenata, oružja, uniformi i ostalih vojničkih znamenja.
Knez Milan Obrenović i država Srbija, odlučili su da osnuju svoj prvi Vojni muzej. Međutim, zbog spleta raznih okolnosti ova institucija nije mogla da zaživi kao javnosti pristupno dobro. Tako je Vojni muzej pune tri decenije bio daleko od očiju Beograđana.

Tek u novom veku, po nalogu opštinskih vlasti, 1908. godine, Beograd je dobio novi generalni urbanistički plan, koji je izradio francuski arhitekta Kambon. Jedina stvarna novost koju je plan doneo je to da je Košutnjak, dotadašnje lovište Obrenovića, postalo dostupno građanstvu. Popis stanovnika Beograda pokazao je da u prestonici Srbije živi 75.000 duša. Tada je dekretom vlasti Vojni muzej dobio priliku da ono što čuva prikaže zainteresovanom građanstvu.
Na svečanosti prilikom otvaranja muzejskih dveri, okupile su se najznačajnije političke ličnosti i krem vojnog establišmenta Srbije. Narednih sedmica i meseci kroz skroman izložbeni prostor prošao je ceo Beograd. LJudi su ćutke stajali ispred Karađorđevog barjaka iz Prvog srpskog ustanka, zastava Kneževine iz vremena Čukur česme i zastave koja je na bedemu beogradske tvrđave smenila turski barjak prilikom predaje gradskih ključeva i tvrđave knezu Mihailu Obrenoviću.

Ipak, pravi prostor za izlaganje velikog blaga koje poseduje, Vojni muzej je morao da čeka narednih 16 godina.
Na Kalemegdanskom Gornjem gradu, na platou ispred Zapadnog bedema, 1924. godine je završena izgradnja impresivne palate namenjene Kartografskom vojnom institutu. U dogovoru sa vojnim vlastima je odlučeno da se u zgradi nalik na zamak, smesti Vojni muzej. U tom prostoru izložena su najslavnija znamenja iz istorije Beograda i njegovog šireg okruženja: naoružanje, vojne uniforme, zastave i barjaci, razna dokumenta i odlikovanja, medalje i vojna priznanja, vojne karte i planovi mnogih velikih bitaka koje su srpska država i njena prestonica proživela vekovima unatrag.
Zahvaljujući eksponatima, ali i ambijentu Beogradske tvrđave, Vojni muzej je postao jedan od najatraktivnijih u prestonici. Posebno je impresivan deo muzeja izložen na prostoru između bedema. Takoreći na autentičnim mestima su postavljeni najstariji srpski topovi iz Karađorđevog vremena. Izliveni su nedaleko odatle u topolivnici u podgrađu. U istom ambijentu su i tenkovi, topovi raznih kalibara, mašinske puške, mitraljezi i vozila korišćena u dva svetska rata. Za najmlađe posetioce Vojnog muzeja, izložba na otvorenom je svakako najprivlačniji deo.
Nažalost, upravo je u periodu tih svetskih ratova Vojni muzej doživeo najveća oštećenja. Beograd je po nekoliko godina bio u neprijateljskim rukama, pa je okupator opljačkao deo muzejskog blaga. Ipak, ono što je sačuvano, na pravi način oslikava ne samo ratničku tradiciju srpskog naroda, već i tešku vojničku sudbinu koju su Beograd i Srbija proživeli u prethodnim vekovima.

Izvor: Glas Javnosti
Link: http://www.glas-javnosti.co.yu/clanak/glas-javnosti-10-08-2007/osnivanje-vojnog-muzeja
Влада
Korisnikov avatar
Advanced
Postovi: 2462
Pridružio se: Čet Dec 21, 2006 10:23 pm
Lokacija: Дорћол
Kontakt:
Pohvaljen: 15
Pohvalio: 0

Postod Влада » Uto Avg 14, 2007 1:40 pm

Obnova dela muzeja Nikole Tesle počeće krajem oktobra
Novi život muzeja
Slika
Po bogatstvu arhivskog fonda, u kome ima više od 150.000 najraznovrsnijih svedočanstava o životu i stvaralaštvu Nikole Tesle, kao i po značaju njegovih izuma, muzej ovog genija je jedinstvena ustanova kod nas i u svetu. Deo muzeja u kome se, inače, čuva celokupna Teslina lična ostavština, do kraja ove godine biće rekonstruisan, a iz budžeta Grada je za izradu projekta adaptacije i sanacije odobren 2,1 milion dinara.

- Od prošle godine, koja je inače bila Teslina godina, ušli smo u dobar "vrtlog". Muzej je već bio zamro u komunikaciji sa svetom, ali, srećom, to se sada popravlja. Ogromno je interesovanje za lik i delo ovog genija, pa je ovo dobar momenat da približimo javnosti njegovo stvaralaštvo - kazao je Mladen Vujović, zamenik direktora muzeja.

Ponuđači su već počeli da rade projekat koji bi trebalo da bude završen do kraja avgusta, a radovi bi, kako su nam rekli u muzeju, mogli u najboljem slučaju da počnu u oktobru.

Zgrada u kojoj je smeštena kompletna originalna zaostavština Nikole Tesle i koja je 2003. godine svrstana u svetsku kulturnu baštinu upisivanjem u Uneskov registar, nije adaptirana još od otvaranja muzeja 1955. godine. Prošle godine je urađena delimična sanacija u desnom delu muzeja koji je posvećen Teslinom životu. A za drugu fazu obnove predviđen je deo u kome je stalna izložbena postavka koja se odnosi na stvaralaštvo ovog naučnika, ceo gornji sprat i jedinstvena biblioteka koja je ujedno i radni prostor za zaposlene.

-Imamo još planova za dalji period, čime bi se omogućio jedan novi život muzeja. U suterenu za sada stoji potpuno neiskorišćen prostor od koga planiramo da napravimo galeriju, kongresnu dvoranu, pa i kafić koji bi bio u Teslinom stilu - rekla je Zorica Nečajev, sekretar muzeja, i dodala da je u planu i lift za osobe sa posebnim potrebama.

Budući da je zgrada muzeja pod zaštitom države, nisu dozvoljene temeljne izmene, ali postoji mogućnost da se deo fasade obloži staklom, što bi prilično osvežilo izgled stare građevine.
- Dosta dugo našoj javnosti nisu bili dostupni Teslini pronalasci, život, omiljeni predmeti... Naš je cilj da približimo svima bogatu dokumentaciju i originalna svedočanstva o životu i radu ovog naučnika svetskog glasa. Imali smo srećnu okolnost prošle godine kada smo slavili 150. rođendan našeg genija. Naime, zbog poseta značajnih delegacija, Gorica Mojović, pomoćnik gradonačelnika, predložila je da se zgrada rekonstruiše, jer je sve bilo u prilično lošem stanju. Tada je i započeta prva faza obnove - kaže Nečajeva.
Autor:
E. G.

izvor Glas javnosti
link http://www.glas-javnosti.co.yu/clanak/glas-javnosti-14-08-2007/novi-zivot-muzeja

Povratak na “Gradski život i vesti”

Ko je OnLine

Korisnika u ovom forumu: lisica i 4 gosta