Hidrocentrale u Srbiji

Diskusije o razvoju u regionu

Moderator: Igor

laki72
Expert
Postovi: 8081
Pridružio se: Sre Sep 07, 2011 11:56 am
Kontakt:
Pohvaljen: 7574
Pohvalio: 1683

Re: RE: Re: Hidrocentrale u Srbiji

Postod laki72 » Sub Jul 28, 2018 10:01 am

DusanBG napisao:Pa laki gasne elektrane upravo grade zbog toga sto i dalje obnovljivi izvori ne mogu da podmire sve potrebe i nece moci sigurno jos nekoliko deceniija u svakom slucaju. A jedino elektrane na fosilna goriva i nuklearke imaju mogucnost da rade cele godine u svako vreme, nevezano za vremenske uslove. Niko to ne spori.
Da se vratimo pocetku teme, mini hidro elektrane u Srbiji su nikakav nacin da postanemo energetski nezavisni (a sada zapravo i jesmo), posto su generalno malih kapaciteta i morale bi da se naprave sve da budu iole znacajan igrac u el miksu.
Ja sam evo prvi za to da napravimo jos jednu gasnu el uz ove vetro i solar, obzirom da je najmanje zagadjujuci energent, ali ne znam da li nam bas treba u skorije vreme jos kapaciteta

dobro planirane el na biomasu ili biogas mogu da mozda i znacajnije uticu na proizvodnju, a sa manje negativnih uticaja i sigurniji rad tokom godine.


Pa da, upravo o tome i ja pricam, jer se siri mit kakoje dovoljno postaviti par stotina vetrenjaca po banatu i solarne panele po krovovima, i eto nama koliko hoces ciste i jeftine elektricne energije.
Voleo bih i ja da je tako, ali na zalost nije.

A sto se tice pomenutih mini hidroelektrana i aktuelne price vezane za njihovu gradnju bio bih vrlo obazriv i strog.
No ipak, budimo realni. Dal je svaki mali potok ili recica po srbiji toliko lepa i cista? Dakle, ne govorim o konkretnom primeru, ali nije li cudno da sa jedne strane 'branimo' reke i potoke od unistavanja branama, dok istovremeno nikada vise i njih nije bacan raznorazni otpad?
Meni se ipak namece pitanje dal je motiv protivlj uvek iskrena briga za ocuvanje prirodnih bogatstava, ili iza nekada stoje i neki i 'neciji' ekonomski interesi, te zato kazem da bih bio izuzetno oprezan.
Inace, da ce mini hidroelektrane obezbediti energetsku nezavisnost Srbije? Naravno da nece.
Doduse nece ni solarna energija (pogledati datum, pa pogledati kroz prozor ;) )

Žika napisao:I kod tih centrala koliki je stepen iskorišćenja ?


Dal se tu uopste moze govoriti o stepenu iskoriscenja, sobzirom da se veca energija ulaze nego sto se dobija? ;)
Naravno, ipak mislim dau smislu akomuliranja energije kada je ima visak da bi se koristila kada je veca potraznja, reverzibilne elektrane i akomulacije jesu dobre.

abrines napisao:
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=555126#p555126]Михаило » Пет Јул 27, 2018 6:32 pm[/url] napisao:Najbolje rešenje za to su reverzibilne hidroelektrane. Imamo jednu već - Perućac i Zaovinsko jezero, druga je u planu - Đerdap 3. Princip je jednostavan, kad ima viška struje, upumpava vodu uzbrdo u jezero, a kad fali, voda se vraća nazad na turbine i pravi struja. Postoje i druga rešenja, kao što je prvo veliko skladište struje (čitaj: ogromna baterija) koje je Tesla motors izgradila u Australiji.

Имамо још нешто занимљиво, ПАП(Пумпно-акумулационо постројење) Лисина које ноћу по јефтиној тарифи пумпа воду из Лисинског језера у Власинско за Врлу 1,2,3 и 4 у Власинске ХЕ. Иначе занимљивост је да вода из притока Лисинског језера спада у Егејски слив, а Валсинско језеро је Црноморски, тако да препумпавамо воду из једног слива у други.


Hvala na ovom interesantnom podatku vezano za slivove

Sent from my HTC Desire 526G dual sim using Tapatalk
Pohvale za post: 2
nekianonimnilik
Korisnikov avatar
Higher intermediate
Postovi: 887
Pridružio se: Sre Avg 30, 2017 3:54 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 1188
Pohvalio: 15226

Re: Hidrocentrale u Srbiji

Postod nekianonimnilik » Sub Jul 28, 2018 5:32 pm

tacno tako, odlicno si to rekao za potencijalne ekonomsko politicke, slazem se potpuno, moguce je da je neka prica iza toga jer sto kazes tolko sranja baca nas narod u reke da je prosto cudno da ih zanima ova tema, ali ipak postoje pojedinci koje zanima
Žika
Korisnikov avatar
Expert
Postovi: 5459
Pridružio se: Ned Mar 23, 2014 7:28 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 6348
Pohvalio: 1675

Re: Hidrocentrale u Srbiji

Postod Žika » Sub Jul 28, 2018 5:45 pm

Реверзибилна хидроелектрана

Овај објекат, у генераторском режиму рада практично је хидроелектрана са свим својим предностима - карактеристикама. У пумпном раду овај објекат је веома крутих карактеристика. Степен искоришћења циклуса пумпање-турбинирање је 0,73, то овај објекат у целини дефинише као потрошача. Доток у горњи акумулациони базен је безначајан у односу на пумпане количине вода. Ови разлози упућују на рационално коришћење овог објекта у смислу ангажовања што већом снагом у генераторском раду у што краћем времену. Ангаожвање у пумпном раду треба прилагодити, колико се то може, облику дијаграма оптерећења, у смислу њиховог повећања и евентуалног смањења или спречавања прелива и олакшавања пласмана техничких минимума агрегата термоелектрана. Може се рећи да у односу на класичну хидроелектрану, реверзибилна не користи обновљиви ресурс (осим прихватања прелива). Дакле, нема погодности бесплатног горива, али је и мање зависна од хидролошких прилика, а знатно више од стања подсистема термоелектрана. Величина корисне запремине акумулације (150 милиона м3 ; 190 GWh) уврштава овај објекат у веома погодне и употребљиве у обезбеђењу дела хладне резерве у систему.


Očigledno da su samo dopuna tj kratkotrajno uskakanje. Onda je bolje praviti klasične rečne akumulacije, koliko je to manje ekološki štetno.
Gorstak89
Korisnikov avatar
Higher intermediate
Postovi: 1701
Pridružio se: Uto Jan 15, 2013 4:42 pm
Lokacija: Krnjača
Kontakt:
Pohvaljen: 1153
Pohvalio: 458

Re: Hidrocentrale u Srbiji

Postod Gorstak89 » Sub Jul 28, 2018 5:47 pm

Manji ali se isplati i rešava jako velike probleme elektromreže. Elem, moderne vetrenjače imaju promenljiv nagib elisa tako da im jak vetar ne smeta a mogu i slab da koriste, ove fore sa temeljom su plod nečijeg javašluka. E sad, prticama smeta zapravo velika brzina tih lopatica koje umeju da ih ubiju u letu, isto se dešava i sa solarnim elektranama koje reflektuju sunčevu svetlost u jednu tačku, ptica koja proleti kroz taj zrak sunca instant postane para. Svaka tehnologija ima svoje prednosti i mane.
Što se tiče gasa, uglja i sl, kina je npr otkazala izgradnju novih ugljanih elektrana i prešla na građenje solarnih i vetro elektrana. I ogromnih brana. Mi kao i dalje pokušavamo u drmnu da podignemo još jednu elektranu a u stvari se ništa ne dešava. Najveći problem mreže je stabilnosti , i kad imaš solarne panele i kad imaš ugalj. I rešenja ima mnogo više od reverzibilnih hidroelektrana i nama će trebati još koje rešenje u budućnosti da bi sistem bio stabilan, a jeftina struja će verovatno zameniti mesto sa skupom zbog solarnih priliva. Baterijama drastično pada cena pa će i one uskoro biti jedna od opcija, ili neki kondezatori ako budu dovoljno jeftini. Ima i firma koja je radila baterije sa slanom vodom (ali cena i dalje nije mala)
Sve to može u budućnosti da nam kreira izuzetno stabilnu mrežu. E da, tesla ima i svoje kućne baterije, za nas su preskupe ali polako, biće i drugih proizvođaća a icena će biti jeftinija kad se omasove.
I za kraj, priprema se rudnik litijuma kod nas koji je osetno jeftiniji od drugih izvora istog.
@SuroviDadas
Pohvale za post: 1
Žika
Korisnikov avatar
Expert
Postovi: 5459
Pridružio se: Ned Mar 23, 2014 7:28 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 6348
Pohvalio: 1675

Re: Hidrocentrale u Srbiji

Postod Žika » Sub Jul 28, 2018 7:27 pm

Baterije ovakve kakve sada znamo teško da će u budućnosti biti jeftinije jer forsiranjem elektro automobila enormno raste i tražnja. Nemoj da zaboraviš da su kinezi krenuli u veliku ofanzivu kupovine rudnika čije se sirovine koriste u baterijama. Mislim da sada već imaju oko 70% rudnika. Oni su videli tu veliki potencijal za zaradu.
O novim tehnologijama skladištenja el. energije se priča godinama ali se od litijuma nije napravio veliki pomak. U komercijalnom smislu.
Pohvale za post: 1
boca-ica
Korisnikov avatar
Expert
Postovi: 8703
Pridružio se: Pet Apr 02, 2010 4:58 am
Kontakt:
Pohvaljen: 3441
Pohvalio: 819

Re: Hidrocentrale u Srbiji

Postod boca-ica » Sub Jul 28, 2018 7:47 pm

...Sve to može u budućnosti da nam kreira izuzetno stabilnu mrežu....
I za kraj, priprema se rudnik litijuma kod nas koji je osetno jeftiniji od drugih izvora istog...


Da, zaista sa otvaranjem tog rudnika to ce biti kraj tog kraja.... :(
no kako je Beobuild ipak ozbiljan forum sve rečeno mora biti potkovano ..... pa izvolite


Serbia Energy Balkan I Energetika
Energetika Rudarstvo Srbija Balkan
http://serbia-energy.eu/sr

Srbija rudarstvo: Rio Tinto Jadarit Srbija, Koliko je
„zelen“ litijum?

Categories : Srbija Energetika

Date : January 11, 2016

Nalazište litijuma na lokacijama u zapadnoj Srbiji koje istražuje kompanija Rio Tinto
je perspektivno i može doneti ekonomski bum za Srbiju. Očekuje se da Rio Tinto u
narednim godinama, nakon završetka istraživanja, krene u proces eksplatacije koji
ce podrazumevati i otvaranje rudnika. Ekonomski rudarski projekat koji ima veliki
značaj za Srbiju i samu kompaniju Rio Tinto će istovremeno imati uticaja na životnu
sredinu. Ekolozi koji prate rudarski sektor u regionu Balkana očekuju da Rio Tinto
primeni najviše standarde ekološke zaštite. U medjuvremenu do samog početka
eksplatacije ekolozi iz MiningSee.Eu organizacije ukazuju na značaj obrazovanja o
litijumu, njegovoj primeni i načinu proizvodnje nakon eksplatacije.

Tržište za električna i hibridna vozila polako ali sigurno raste - od 0,4 odsto u 2012.
na 0,6 odsto u 2013. i 0,7 odsto u 2014. samo u SAD.

Potrošači kupuju ova vozila uprkos niskim cenama gasa zbog rastuće brige o
životnoj sredini. Sa snažnom privlačnošću alternativne energije raste potržanja za
litijumom koji se većim delom izvozi iz zemalja kao što su Bolivija, Čile, Kina i
Argentina.

U SAD, jedino Nevada, buduće sedište nove Tesline gigafabrike baterija, proizvodi
litijum. Međutim, ukupni ekološki uticaj litijum-jonskih baterija ostaje donekle
nejasan.

Da bi se shvatio uticaj litijuma na životnu sredinu važno je napomenuti da se litijum-
jonske baterije mogu naći u većini mobilnih telefona, lap topova kao i drugih
uređaja koje pokreću baterije na punjenje.

Dostupne su desetine izveštaja o ekološkom uticaju rudnika litijuma.
Nažalost, mnogi od njih su pod uticajem interesa organizacija ili autora koji ih
objavljuju
. Uzimajuću u obzir informacije dostupne u studijama koje objavljuju
državni organi i istraživački instituti,
dobija se sledeća slika:

Elementarni litijum je zapaljiv i veoma reaktivan. U prirodi, litijum se javlja u
složenim oblicima kao što je litijum karbonat, koji zahteva hemijsku obradu kako bi
bio upotrebljiv.

Litijum se obično nalazi u oblastima prekrivenim slojem soli i oskudnim vodom.
Rudarski proces zahteva velike količine vode. Zagađenje, iscrpljivanje zaliha vode i
troškovi transporta su pitanja kojima se treba baviti.

U procesu obrade koriste se toksične hemikalije. Postoji široko rasprostranjena
zabrinutost zbog nepravilnog rukovanja i izlivanja.

Stepen reciklaže litijum-jonskih baterija je u jednocifrenom rangu. Većina ovih
baterija završi u otpadu.

Američka Agencija za zaštitu životne sredine navodi da koblat i nikl, koji se koriste u
proizvodnji litijum-jonskih baterija, predstavljaju dodatne rizike za životnu sredinu.

U Studiji koju je EU sprovela 2012. zaključuje se da litijum jonske baterije, u
poređenju s drugim baterijama, imaju najveći uticaj na metalno pražnjenje, što
ukazuju na komplikovan proces reciklaže. Ove baterije su rangirane kao najgore
kada su u pitanju emisije gasova sa efektom staklene bašte, sa 12,5 kilograma
ekvivalenta CO2 emitovanog po kilogramu baterija.

Tehnologije će se naravno unaprediti, snabdevanje litijumom će biti dovoljno u
bliskoj budućnosti, dok će rasti cene reciklaže. Druga pitanja, kao što su migracija
starijih automobila i elektronskih uređaja u zemlje sa manje razvijenom
infrastrukturom, ostaju na dnevnom redu. Kao i rudarstvo i obrada litijuma. Stoga je
zamislivo da će nove tehnologije za proizvodnju baterija dobiti veći značaj u
godinama koje dolaze.

:sesir:

Najbolja i najveca mega-baterija za čuvanje el. struje je nj. medjunarodno tržište :
višak iz novih hidro-centrala prodavati a u situacijama kada nam je dodatno potrebna od tih zaradjenih para kupovati je
postoji 1.000 razloga za necu, a 1 za hocu :)
Pohvale za post: 1
ivchonny
Intermediate
Postovi: 492
Pridružio se: Pet Maj 19, 2017 10:22 am
Kontakt:
Pohvaljen: 981
Pohvalio: 720

Re: Hidrocentrale u Srbiji

Postod ivchonny » Sre Feb 05, 2020 5:25 pm

Nemam ništa protiv hidro-centrala, ali protiv uništavanja reka i potoka mini-hidrocentralama svakako imam.

Evo jedne pozitivne vesti iz Užica:

https://www.ekapija.com/news/2777446/uz ... oelektrana
vradovic
Higher intermediate
Postovi: 1418
Pridružio se: Sre Okt 31, 2007 3:48 am
Kontakt:
Pohvaljen: 1292
Pohvalio: 309

Re: Hidrocentrale u Srbiji

Postod vradovic » Sre Feb 05, 2020 5:30 pm

Na zalost ovakve zabrane negativno uticu na razvoj Srbije. Pogotovo sto se hidrocentrale generalno smatraju zelenom tehnologijom gde nema zagadjivanja.
Žika
Korisnikov avatar
Expert
Postovi: 5459
Pridružio se: Ned Mar 23, 2014 7:28 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 6348
Pohvalio: 1675

Re: Hidrocentrale u Srbiji

Postod Žika » Sre Feb 05, 2020 7:06 pm

Misliš gradnja. Čitaj malo šire.
Da smanje krađe na razuman nivo, evropskih 5% ti uništivači ne bi ni trebali.

Male, mini i mikro hidroelektrane su elektrane instalisane snage do 10 megavata (MW) koje koriste snagu vodotokova za proizvodnju električne energije. Prema Zakonu o energetici, hidroelektrane (HE) instalisane snage do 30 MW mogu dobiti status povlašćenog proizvođača iz obnovljivih izvora energije (skraćeno OIE). Dobijanje tog statusa znači da se kilovat-časovi (kWh) proizvedeni na taj način otkupljuju po subvencionisanoj (znatno skupljoj) ceni, koju plaćaju potrošači. Zvanično objašnjenje zašto Srbija subvencioniše proizvođače iz OIE je ispunjavanje kriterijuma koji je postavila Evropska unija. Jedan od tih kriterijuma jeste i udeo od 27% utrošene električne energije dobijene iz obnovljivih izvora do 2030. godine. Srbija se trenutno nalazi na 23-24%. Svaki oblik proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora ima posledice po životnu sredinu. Zato je važno razumeti kako iskorišćavanje hidropotencijala utiče na snabdevanje vodom, ali i životnu sredinu.

Postoji više načina na koji se mogu podeliti MHE, ali je najčešća podela na akumulacione (sa branom) i protočne (bez brane). „Klasične“ hidroelektrane (npr. Đerdap) su akumulacione, dok protočne koriste direktno kinetičku energiju vode za pokretanje turbina. Akumulacione HE delimo na pribranske i derivacione. Kod pribranskih, mašinska zgrada za proizvodnju se nalazi u samoj brani, a kod derivacionih HE voda se posebnim cevima dovodi do mašinske zgrade koja se nalazi dalje od akumulacije. Derivacione MHE imaju najveću primenu u brdsko-planinskim krajevima što znači da je ovo glavni tip MHE u Srbiji. Gradnja MHE je jeftinija u odnosu na ostale oblike proizvodnje iz OIE. Međutim, gradnja MHE funkcioniše tako što privatnici ulažu sredstva, a država im garantuje subvencionisanu cenu 12 godina (feed-in tarifa). To znači da je investiranje u oblast OIE u privatnim rukama, dok je državno investiranje ograničeno. Većina privatnih investitora pozajmljuje novac od komercijalnih banaka, koje rado daju kredite za ovakve projekte, jer je profit zagarantovan. Pošto se radi o projektima koji donose dobru zaradu, postoji veliki rizik od pojave korupcije, a cenu svega toga plaćaju građani i građanke. Važno je napomenuti i da je procenat električne energije dobijene iz OIE oko 1% ukupne potrošnje domaćinstva. U tom jednom procentu udeo hidroenergije je 42%. Čak i da se izgrade sve planirane MHE, one će u potrošnji domaćinstva biti zastupljene sa manje od 2%.

Pored finansijskih troškova za građane, postoji i rizik od negativnog uticaja MHE na snabdevanje pijaćom vodom. Naime, MHE mogu imati negativne posledice na akumulaciju iz koje se dobija voda za piće. Ovo je posebno problem za veće akumulacije, jer akumulaciona jezera mogu imati manjak rastvorenog kiseonika u dubljim nivoima. Manjak rastvorenog kiseonika ukazuje na mogućnost zagađenja, a to je upravo voda koja se ispušta i koristi. Zbog toga su potrebna dodatna ulaganja u sisteme aeracije (sistemi kojima se unosi kiseonik u vodu) koja često ne mogu da obezbede adekvatan nivo rastvorenog kiseonika u vodi. Zbog hidrogeologije terena u Srbiji na kojem su planirane MHE, a koje je uglavnom karstnog i pukotinskog tipa, preusmeravanje reka u cevi može dovesti do isušivanja podzemnih tokova kojim se napajaju izvori pijaće vode. Posebno će biti ugroženi izvori na Staroj planini koji imaju veliki potencijal za vodosnabdevanje u budućnosti.

Izgradnja MHE podrazumeva i negativne posledice na samoj lokaciji gradnje. Pored toga, Zakon propisuje i biološki minimum za MHE, što podrazumeva količinu vode koja mora ostati u koritu kako se ne bi ugrozio živi svet. Međutim, slaba kontrola izgradnje i izgrađenih postrojenja dovodi do toga da se ovo ne poštuje, pa su najviše ugrožene ribe, koje ostaju bez ribljih staza, ali i druge ugrožene vrste. Istraživanja pokazuju da će planirani projekti MHE na Balkanu dovesti do nestanka svake desete vrste ribe u Evropi. Zbog toga je kampanja „Spasimo plavo srce Evrope“ prikupila više od 120 hiljada potpisa sa zahtevom da međunarodne banke prestanu da finansiraju ove projekte u cilju očuvanja poslednjih divljih reka Evrope. U Srbiji je najveći problem što je većina projekata MHE planirana u zaštićenim područjima prirode, čime se direktno ugrožavaju zaštićene i ugrožene vrste.

Na kraju, projekti MHE se sprovode bez učešća šire javnosti i lokalnih zajednica. Zbog toga u Srbiji postoji nekoliko incijativa za odbranu reka u lokalnim zajednicama (Priboj, Rzav, Stara planina). Samo postojanje ovih incijativa pokazuje da nije ispoštovano pravo građana da učestvuju u donošenju odluka o životnoj sredini.

Električna energija je danas potreba, ali kao društvo moramo naći ravnotežu između zadovoljavanja potrebe i očuvanja prirode. Umesto da novac građana odlazi vlasnicima MHE, on bi trebalo da odlazi na državne projekte izgradnje proizvodnih kapaciteta OIE kao što su solarna i energija vetra. Povećavanjem energetske efikasnosti i smanjivanjem gubitaka na mreži (12,93% u 2017. godini) može se nadomestiti potrebna energija koju bismo inače dobili izgradnjom MHE.
branik
Higher intermediate
Postovi: 1289
Pridružio se: Uto Sep 10, 2019 7:38 am
Kontakt:
Pohvaljen: 1379
Pohvalio: 431

Re: Hidrocentrale u Srbiji

Postod branik » Sre Feb 05, 2020 9:26 pm

Gradnja MHE po Srbiji, ili bar ono što sam video, katastrofalna je.
To su uglavnom manji vodotokovi, gde alavost investitora dolazi do izražaja. Ne ostavlja se biološki minimum. Delovi toka ostaju potpuno bez vode koja je napajala i izvore i šume i kasnije njive. Ogromna je to šteta za prirodu, ali i za ono malo ljudi koji žive po tim krajevima.
ivchonny
Intermediate
Postovi: 492
Pridružio se: Pet Maj 19, 2017 10:22 am
Kontakt:
Pohvaljen: 981
Pohvalio: 720

Re: Hidrocentrale u Srbiji

Postod ivchonny » Sre Feb 05, 2020 11:44 pm

vradovic » Sre Feb 05, 2020 5:30 pm napisao:Na zalost ovakve zabrane negativno uticu na razvoj Srbije. Pogotovo sto se hidrocentrale generalno smatraju zelenom tehnologijom gde nema zagadjivanja.


Zavisi kako posmatraš. Ako čitavu rečicu, potok ili manju reku uceviš, kao što to rade kod nas, onda si uništio čitav jedan mini-eko sistem. Uništio si prirodu. Tačno je da je energija vode zelena energija sama po sebi, ali uištavanje reka je svojevrsno zagađenje, možda čak i gore od povremenih ispuštanja štetnih materija.

Ako gledaš na način da te baš briga za prirodu, onda je ok. Razvoj kojim sečeš granu na kojoj sediše jesamo privid razvoja. Zapravo je nazadovanje.
vradovic
Higher intermediate
Postovi: 1418
Pridružio se: Sre Okt 31, 2007 3:48 am
Kontakt:
Pohvaljen: 1292
Pohvalio: 309

Re: Hidrocentrale u Srbiji

Postod vradovic » Sre Feb 05, 2020 11:46 pm

Ako tako gledas svaka proizvodnja steti na neki nacin
Wind Farm - Ubija ptice u ogromnom broju. Prodji ispod i videces.
Solar - Presijavanja ubijaju ptice, proizvodnja panela je stetna + baterije da bi radilo nocu je tek ludilo
Coal - Ovo mislim da ne treba da obrazlazem
Nuclear - Cista ali zato u 0.1% slucajeva kad eksplodira zagadio si celu planetu a ne samo okolinu.
Hydro power - iskreno mozda i najmanje zlo
abrines
Korisnikov avatar
Higher intermediate
Postovi: 932
Pridružio se: Čet Maj 04, 2017 9:25 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 1711
Pohvalio: 1579

Re: Hidrocentrale u Srbiji

Postod abrines » Čet Feb 06, 2020 9:18 am

МХЕ није у категорији за поређење са овим горе. Друго су велики хидро системи, другачији је приступ у њиховој изградњи, МХЕ је зелени криминал.
Pohvale za post: 4
Žika
Korisnikov avatar
Expert
Postovi: 5459
Pridružio se: Ned Mar 23, 2014 7:28 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 6348
Pohvalio: 1675

Re: Hidrocentrale u Srbiji

Postod Žika » Čet Feb 06, 2020 11:11 am

To su njegovi našli savršen način da muzu državu. Kao nešto proizvode a u stvari uništavaju reke i ljude koji žive uz te reke.
Pohvale za post: 3
wk_
Intermediate
Postovi: 373
Pridružio se: Pet Mar 07, 2014 1:50 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 584
Pohvalio: 1602

Re: Hidrocentrale u Srbiji

Postod wk_ » Sub Feb 08, 2020 8:11 pm

vradovic » Wed Feb 05, 2020 10:46 pm napisao:Ako tako gledas svaka proizvodnja steti na neki nacin
Wind Farm - Ubija ptice u ogromnom broju. Prodji ispod i videces.

Ne ubija ptice, to je mit.
abrines
Korisnikov avatar
Higher intermediate
Postovi: 932
Pridružio se: Čet Maj 04, 2017 9:25 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 1711
Pohvalio: 1579

Re: Hidrocentrale u Srbiji

Postod abrines » Ned Feb 09, 2020 1:14 am

Žika » Чет Феб 06, 2020 11:11 am napisao:To su njegovi našli savršen način da muzu državu. Kao nešto proizvode a u stvari uništavaju reke i ljude koji žive uz te reke.

Инвеститори су са разних страна, од контраверзних бизнисмена, гастербајтера, бивших директора у Електропривреди, да ли су његови или наши, не знам.
vradovic
Higher intermediate
Postovi: 1418
Pridružio se: Sre Okt 31, 2007 3:48 am
Kontakt:
Pohvaljen: 1292
Pohvalio: 309

Re: Hidrocentrale u Srbiji

Postod vradovic » Ned Feb 09, 2020 1:55 am

wk_ » 08 Feb 2020 07:11 pm napisao:
vradovic » Wed Feb 05, 2020 10:46 pm napisao:Ako tako gledas svaka proizvodnja steti na neki nacin
Wind Farm - Ubija ptice u ogromnom broju. Prodji ispod i videces.

Ne ubija ptice, to je mit.


Prodji ispod i videces. Ja sam prosao i pravi horor je ispod. Svaki cas.

https://thehill.com/homenews/administra ... stood-wind
wk_
Intermediate
Postovi: 373
Pridružio se: Pet Mar 07, 2014 1:50 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 584
Pohvalio: 1602

Re: Hidrocentrale u Srbiji

Postod wk_ » Ned Feb 09, 2020 2:47 am

Iz članka koji si linkovi:
A study earlier this year found that about 150,000 birds are affected by wind turbines in some way every year in the U.S., a number that remains far lower than the number killed by domestic animals each year.

Taj članak linkuje sledeći koji kaže da mačke u SAD ubijaju milijarde ptica godišnje. Milioni stradaju od udara u zgrade i vozila. Tako da je pozivanje na neki navodni masakr ptica od strane vetroturbina besmislen.

Ceo mit je nastao zbog jedne očigledno loše postavljene lokacije u SAD gde zaista jesu stradale neke ptice.
vradovic
Higher intermediate
Postovi: 1418
Pridružio se: Sre Okt 31, 2007 3:48 am
Kontakt:
Pohvaljen: 1292
Pohvalio: 309

Re: Hidrocentrale u Srbiji

Postod vradovic » Pon Feb 10, 2020 5:40 am

Mislim da nisi razumeo.

"ovo in some way" ne odnosi se na neke lokacije ili lose postavljene lokacije. Na skoro svim lokacijama na svetu windmill farme ubijaju ptice.
in 2012 in the United States, wind turbines resulted in the deaths of 888,000 bats and 573,000 birds, including 83,000 birds of prey.

Stetan gas SF6
Most of the wind turbines contain SF6 gas, which is 23,500 times more potent a greenhouse gas than carbon dioxide. SF6 remains in the atmosphere for at least 1,000 years.

A jos i zagadjuju
wind turbines emit slightly more particulate matter (PM), a form of air pollution, at an "exception" rate higher per unit of energy generated(kWh) than a fossil gas electricity station("NGCC"),[31][32] and also emit more heavy metals and PM than nuclear stations, per unit of energy generated.[33][34]
tohuwabohu
Korisnikov avatar
Beginner
Postovi: 43
Pridružio se: Uto Jun 14, 2016 2:50 pm
Lokacija: void and emptiness
Kontakt:
Pohvaljen: 54
Pohvalio: 153

Re: Hidrocentrale u Srbiji

Postod tohuwabohu » Uto Feb 11, 2020 10:39 am

Sulfur hexafluoride, or SF6 as it's usually named, is a heavy, inert, nontoxic and incombustible gas. Its main uses are as an insulation medium in electrical transmittance systems and electrical distributing devices, making an inert cover, or simply for displacing the gas mixtures in metals smelting.


Znači SF6 gas se nalazi svuda oko nas.

Dalje, za PM čestice - koje PM čestice? PM2,5 i PM10 sigurno ne proizvode.

Vetroparkovi su najbolja zelena opcija za nas jer košava duva 2000+ godina, i duvaće bar još toliko. Ptice će naučiti da izbegavaju vetroparkove. Riba ako im zatvoriš reku, to je kraj. 800 MHE planirano za kapacitet od 800MW, to je i više nego jadno. Ali čak i da uzmemo da osobe koje grade MHE poštuju ekološke propise, ja im za inat ne bih dao da ih grade jer ako malo bolje pogledaš te glave to su najveće hohštaplerčine i muljatori koji su našli (još jedan) način da cede državu (i EPS), zabole njih za zelenu energiju i ekologiju baš.
Pohvale za post: 3
tzoran1
Advanced
Postovi: 2636
Pridružio se: Čet Nov 21, 2013 2:38 pm
Lokacija: negde u Beogradu
Kontakt:
Pohvaljen: 4195
Pohvalio: 674

Re: Hidrocentrale u Srbiji

Postod tzoran1 » Uto Feb 11, 2020 11:54 am

Samo jedna dopuna.
Ti hohstapleri ne cede drzavu i EPS vec svakog od nas kroz finalnu cenu elektricne energije koju placa svako domacinsto i firma. EPS je jednostavno te ekstra cene isporucene elekttricne energije kojima kao stimulise povlascene proizvodjace prebacio na krajnje potrosace.
Znaci nije na steti drzava i EPS vec svi mi.
Steta na ekosistemima i prirodi je ogromna.
Mnogi nesposobni ljudi su daleko dogurali. Ko je nesposoban moze raditi sve. Sposobni rade samo ono sto umeju.
branik
Higher intermediate
Postovi: 1289
Pridružio se: Uto Sep 10, 2019 7:38 am
Kontakt:
Pohvaljen: 1379
Pohvalio: 431

Re: Hidrocentrale u Srbiji

Postod branik » Uto Feb 11, 2020 1:17 pm

tohuwabohu » Uto Feb 11, 2020 10:39 am napisao:
Sulfur hexafluoride, or SF6 as it's usually named, is a heavy, inert, nontoxic and incombustible gas. Its main uses are as an insulation medium in electrical transmittance systems and electrical distributing devices, making an inert cover, or simply for displacing the gas mixtures in metals smelting.


Znači SF6 gas se nalazi svuda oko nas.

Dalje, za PM čestice - koje PM čestice? PM2,5 i PM10 sigurno ne proizvode.

Vetroparkovi su najbolja zelena opcija za nas jer košava duva 2000+ godina, i duvaće bar još toliko. Ptice će naučiti da izbegavaju vetroparkove. Riba ako im zatvoriš reku, to je kraj. 800 MHE planirano za kapacitet od 800MW, to je i više nego jadno. Ali čak i da uzmemo da osobe koje grade MHE poštuju ekološke propise, ja im za inat ne bih dao da ih grade jer ako malo bolje pogledaš te glave to su najveće hohštaplerčine i muljatori koji su našli (još jedan) način da cede državu (i EPS), zabole njih za zelenu energiju i ekologiju baš.

Ne duva košava svuda. Samo u Banatu, Pomoravlju, a to je sezonski vetar, nikako podesan za vetropark...
Ptice mogu da nauče da izbegavaju propelere samo iskustveno. Pre će ih potpuno nestati.
tohuwabohu
Korisnikov avatar
Beginner
Postovi: 43
Pridružio se: Uto Jun 14, 2016 2:50 pm
Lokacija: void and emptiness
Kontakt:
Pohvaljen: 54
Pohvalio: 153

Re: Hidrocentrale u Srbiji

Postod tohuwabohu » Uto Feb 11, 2020 4:41 pm

Košava nije sezonski vetar.
branik
Higher intermediate
Postovi: 1289
Pridružio se: Uto Sep 10, 2019 7:38 am
Kontakt:
Pohvaljen: 1379
Pohvalio: 431

Re: Hidrocentrale u Srbiji

Postod branik » Uto Feb 11, 2020 8:16 pm

Da, ali sa velikim razlikama u intezitetu i broju dana zavisno od sezone.
Uslovljava je velika razlika pritiska nad Jadranom i Ukrajinom.
Leti je mnogo ređa pojava polja niskog pritiska nad Jadranom.
boca-ica
Korisnikov avatar
Expert
Postovi: 8703
Pridružio se: Pet Apr 02, 2010 4:58 am
Kontakt:
Pohvaljen: 3441
Pohvalio: 819

Re: Hidrocentrale u Srbiji

Postod boca-ica » Uto Feb 11, 2020 9:43 pm

tohuwabohu » 11 Feb 2020 09:39 napisao: ....Riba ako im zatvoriš reku, to je kraj. 800 MHE planirano za kapacitet od 800MW, to je i više nego jadno. Ali čak i da uzmemo da osobe koje grade MHE poštuju ekološke propise, ja im za inat ne bih dao da ih grade jer ako malo bolje pogledaš te glave to su najveće hohštaplerčine i muljatori koji su našli (još jedan) način da cede državu (i EPS), zabole njih za zelenu energiju i ekologiju baš. ...


Postoje mini hidro turbine koje za koje
treba da se propisse stavka u zakonskim aktima,
da za nihovo postavljanje i koriscenje nije potrebna ikakva dozvola
jer ne utice niti remeti prirodnu sredinu i zivot u njoj
Isto kao sto je u zak. o bez. saobracaja jeste naglaseno sta je izuzeto od registracije i dozvola
:sesir:
Prikačeni fajlovi
mini HC. vreteno.jpeg
mini HC. vreteno.jpeg (15.63 KiB) Pogledano 1537 puta
eko HC,jpeg.jpg
eko HC,jpeg.jpg (12.08 KiB) Pogledano 1537 puta
Portabl HC.jpeg
Portabl HC.jpeg (18.05 KiB) Pogledano 1537 puta
postoji 1.000 razloga za necu, a 1 za hocu :)

Povratak na “Regionalni razvoj”

Ko je OnLine

Korisnika u ovom forumu: branik, Svetlopis i 6 gosta