Čije je naše Zlato

Diskusije o razvoju u regionu

Moderator: Igor

dragan
Korisnikov avatar
Expert
Postovi: 6755
Pridružio se: Sub Dec 09, 2006 8:31 pm
Lokacija: Fruška gora
Kontakt:
Pohvaljen: 1182
Pohvalio: 117

Re: Čije je naše Zlato

Postod dragan » Sub Avg 10, 2019 2:34 pm

Anastasija14 » 10 Avg 2019 02:13 pm napisao: Jel mi mozete reci kakva je situacija momentalno sa licencama oko Zijinovog projekta Timok. .

Kinezi rade na projektu "Timok" ( bogato nalazište Čukaru Peki) preko svoje firme
"Rakita" ( koja je registrovana u Srbiji) i stigli su do Prostornog plana za taj rudnik.

Sve informacije možete da pratite na njihovom sajtu ili da ih direktno pozovete :
http://www.rakita.net/sr/2019/07/03/obj ... karu-peki/
Prikačeni fajlovi
IMG_20190810_143437.jpg
Pohvale za post: 1
dragan
Korisnikov avatar
Expert
Postovi: 6755
Pridružio se: Sub Dec 09, 2006 8:31 pm
Lokacija: Fruška gora
Kontakt:
Pohvaljen: 1182
Pohvalio: 117

Re: Čije je naše Zlato

Postod dragan » Sub Avg 10, 2019 2:54 pm

Perkan » 10 Avg 2019 02:10 pm napisao:Iz svega ovoga, cela šema sa prodajom RTB, zaokruživanjem eksploatacije i
proizvodnje zlata, te njegovim deponovanjem u tezorima NBS izgleda veoma pametna -
prosto da ne poveruješ da je neko naš smislio tako nešto pametno i dobro za državu.

Radi objektivnosti, prvobitna namera je bila nalaženje strateškog partnera
za rudnik Bakra, jer to je osnovni proizvod u borskom basenu, a zlato, srebro
paladijum i ostalo su samo "nečistoće" koje se dobijaju u toku proizvodnje Cu.

Kao što sam naveo u jednom postu, kineski ZiJin je primarno "zlatna kompanija"
odnosno to im je glavni posao, a onda su počeli da rade i sa bakrom i cinkom, pa
"Zijin Bor Copper" ulaže u proširenje kapaciteta i kupovinu nove rudarske opreme.

Sa kinezima može da se napravi i dogovor oko prodaje zlatnih poluga, jer oni će
morati da plate "rudnu rentu" od 5% i "porez na dobit" od 15% - koliko je za rudnik.
Sve to bi moglo da se preračuna i da te i druge dažbine državi plate polugama. :)
Perkan
Intermediate
Postovi: 152
Pridružio se: Pet Maj 12, 2017 10:10 am
Kontakt:
Pohvaljen: 414
Pohvalio: 43

Re: Čije je naše Zlato

Postod Perkan » Sub Avg 10, 2019 3:09 pm

@dragan

Naravno, podrazumeva se da je bakar lajtmotiv svih kineskih ulaganja u Istočnoj Srbiji.
Pošto je tema vezana za zlato, moj post gore odnosio se isključivo na proizvodnju zlata.
Bakar je druga priča.
dragan
Korisnikov avatar
Expert
Postovi: 6755
Pridružio se: Sub Dec 09, 2006 8:31 pm
Lokacija: Fruška gora
Kontakt:
Pohvaljen: 1182
Pohvalio: 117

Re: Čije je naše Zlato

Postod dragan » Sub Avg 10, 2019 3:29 pm

Perkan » 10 Avg 2019 03:09 pm napisao:Naravno, podrazumeva se da je bakar lajtmotiv svih kineskih ulaganja u Istočnoj Srbiji.

Da, bakar je bio "ulaznica", ali njih interesuje i zlato : viewtopic.php?p=642974#p642974

Oni su samo par meseci posle kupovine naše kompanije, kupili i kanadsku.
Nalazište Čukaru Peki može da se svrsta u rudnik bakra, ali i rudnik zlata.

Osim toga, rade i neku Studiju za rudnik zlata, olova i cinka Lece kod Medvedje.
Zlato je njihova "prva ljubav" i kupiće oni još licenci za istražna prava oko Bora.
Prikačeni fajlovi
IMG_20190810_160218.png
roland
Intermediate
Postovi: 360
Pridružio se: Sre Apr 01, 2015 11:46 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 794
Pohvalio: 197

Re: Čije je naše Zlato

Postod roland » Sub Avg 10, 2019 7:36 pm

Da, Kinezi su platili za RTB Bor 350 milona dolara, a za tu kanadsku kompaniju koja nema čak ni otvoren rudnik već samo potvrđeno nalazište bakra Čukaru Peki, i rudnik u Eritreji, su platili 1,4 milijarde dolara.
https://www.ekapija.com/news/2243860/ki ... -planovi-i

Kad uporedimo cenu koju su dobili Kanađani i koju smo dobili mi, ispada da je opet državna imovina otišla ispod cene.
dragan
Korisnikov avatar
Expert
Postovi: 6755
Pridružio se: Sub Dec 09, 2006 8:31 pm
Lokacija: Fruška gora
Kontakt:
Pohvaljen: 1182
Pohvalio: 117

Re: Čije je naše Zlato

Postod dragan » Sub Avg 10, 2019 8:25 pm

roland » 10 Avg 2019 07:36 pm napisao:Da, Kinezi su platili za RTB Bor 350 milona dolara, . . .

Opet se ti baviš političarenjem kao ne nekim drugim temama.
Moram radi tačnog informisanja da napišem šta je ovde istina:

Prvo, kineski "Zijin" je kupio samo 63% vlasništva, a ne ceo RTB.
Odmah je platio 350mil $, ali i 200mil $ razna dugovanja firme.

Ukupno se obavezao u ponudi na 1.460mil $, koje će investirati
narednih godina, a već sada ulažu 200mil $ u rudarsku opremu.
Oni će sigurno da ulože i više nego što su obavezni po ugovoru.

Drugo, kanadski "Nevsun" ( vlasnik Rakite) kojeg je kupio Zijin
ima i rudnik cinka koji radi u Eritreji, pa je zato bila tolika cena.

Treće, prodaja oko 2/3 vlasništva RTBa je najbolji posao koji je
Srbija napravila u postupku privatizacije, jer kinezi neće otići
iz Bora par decenija i značajno će učestvovati u izvozu Srbije.
Pohvale za post: 1
roland
Intermediate
Postovi: 360
Pridružio se: Sre Apr 01, 2015 11:46 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 794
Pohvalio: 197

Re: Čije je naše Zlato

Postod roland » Sub Avg 10, 2019 9:19 pm

Ja se samo bavim matematikom, ako imaš nešto protiv toga što su 2+2=4 onda ti tu niko ne može pomoći.
Po tvom tumačenju ispada da rudnik bakra u Eritreji vredi duplo više od RTB Bor. Možda jeste tako, najverovatnije nije, ali to možemo samo da nagađamo. Ako imaš neki link o vrednosti rudnika u Eritreji stavi u post.
dragan
Korisnikov avatar
Expert
Postovi: 6755
Pridružio se: Sub Dec 09, 2006 8:31 pm
Lokacija: Fruška gora
Kontakt:
Pohvaljen: 1182
Pohvalio: 117

Re: Čije je naše Zlato

Postod dragan » Sub Avg 10, 2019 9:22 pm

Pitaj kineze zašto su toliko platili. . . Ovde je sasvim druga tema.
roland
Intermediate
Postovi: 360
Pridružio se: Sre Apr 01, 2015 11:46 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 794
Pohvalio: 197

Re: Čije je naše Zlato

Postod roland » Ned Avg 11, 2019 12:10 am

Ti si prvi spomenuo kanađane, ja sam se samo nadovezao. Ako si ti pogodio temu, onda sam i ja.
Pitao sam internet i evo šta kaže https://en.wikipedia.org/wiki/Nevsun_Resources:
The Bisha Mine is a volcanogenic massive sulfide ore deposit (“VMS”) deposit which has been in production since February 2011. The first phase of the mine included gold production from February 2011 to June 2013, which allowed for an early payback of pre-production capital and funding of the supergene phase expansion. Commissioning of the copper flotation plant at the Bisha Mine commenced in late June 2013 and commercial production was achieved in December 2013. Mining copper ore from the supergene phase ceased during Q2 2016. Commissioning of the zinc plant commenced in early June 2016 and commercial production was achieved in October 2016. The Company is now in the primary phase of the mineral deposit at the Bisha Mine and will continue to produce both zinc and copper in concentrate through to the end of the mine life, which is projected to the end of 2021.

Prevedeno na srpski, rudni u Eritreji ima projektovani životni vek do kraja 2021. Da li rudnik kojem će da se iscrpi ruda za 2 godine vredi milijardu evra?
dragan
Korisnikov avatar
Expert
Postovi: 6755
Pridružio se: Sub Dec 09, 2006 8:31 pm
Lokacija: Fruška gora
Kontakt:
Pohvaljen: 1182
Pohvalio: 117

Re: Čije je naše Zlato

Postod dragan » Ned Avg 11, 2019 5:42 am

roland » 11 Avg 2019 12:10 am napisao:Ti si prvi spomenuo kanađane, ja sam se samo nadovezao. . .

Ja sam pomenuo kanadjane zato što su kinezi od njih kupili rudnik u Srbiji
i zato je to povezano sa temom o "Našem Zlatu", a ne o "Cinku u Eritreji" !

Za RTB je bio raspisan medjunarodni tender u Londonu i ZiJin je dao najviše.
Pohvale za post: 1
dragan
Korisnikov avatar
Expert
Postovi: 6755
Pridružio se: Sub Dec 09, 2006 8:31 pm
Lokacija: Fruška gora
Kontakt:
Pohvaljen: 1182
Pohvalio: 117

Re: Čije je naše Zlato

Postod dragan » Pon Avg 12, 2019 5:43 am

Preuzimanje kompanija RTB i Nevsun od strane kineskog ZIJin sam pratio detaljno
i kad je već počela priča o tome, napisaću šta se sve tu dogadjalo oko tih kupovina.

Srbija je godinama tražila 'Strateškog partnera' za RTB, ulagala u nove pogone i iz
budžeta trošila stotine miliona evra, ali RTB je napravio dug od ~1,3 Milijardi evra.
Pošto niko nije hteo da ga kupi, Srbija je zamolila Kinu da pronadje kupca za RTB.

Tada je u Bor došao 'ZiJin' da snimi situaciju i video je da pored RTB-a tu postoji i
bogato nalazište Čukaru Peki u vlasništvu 'Rakite' kanadske kompanije 'Nevsun'.
Kinezi su odmah shvatili da ako kupe obe kompanije imaju 'Dobitnu kombinaciju'.

Zato su rešili da daju tako velike ponude koje će se sigurno prihvatiti i koje neće
moći da da neko drugi, jer samo ako se kupuju obe firme to ima punog smisla.
Za 63% RTB su punudili 1.460mil €, a ponuda rusa je bila 880mil € za 65% RTBa.

Odmah su krenuli sa kupovinom na berzi i 'Nevsun'-a 'ponudom koja se neodbija'
tako što su ponudili 6$ po akciji, iako je tada njena cena na berzi bila samo 4,5$.
Naravno, to je odmah prihavaćeno, jer je neka predhodna ponuda bila samo 3,85$.
Pohvale za post: 1
roland
Intermediate
Postovi: 360
Pridružio se: Sre Apr 01, 2015 11:46 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 794
Pohvalio: 197

Re: Čije je naše Zlato

Postod roland » Pon Avg 12, 2019 10:44 am

Jedna analiza koja daje detaljniju sliku prodaje RTB Bora, kao i kupovinu kanadskog Nevsuna od strane Zijina
https://www.danas.rs/nedelja/da-li-su-nas-kinezi-preveslali-sirote-preko-zlata/
Ovo su trenuci slavlja i opijenosti zbog uspešne prodaje Rudarsko topioničarskog basena Bor pa se otvara dilema da li poklonu treba gledati „u zube“ i pitati da li je posao uspešno obavljen kako se priča. Na prvi pogled prodaja Bora može se posmatrati kao dar s neba jer su bivši i aktuelni predsednik Srbije (plus bivši ministar rudarstva) toliko dugo i snažno moljakali predsednika Kine da je ovaj najzad popustio i poslao kompaniju Ziđin kao strateškog partnera u Srbiju sa 350 miliona dolara da kupi 63 odsto RTB Bor. Sad se samo s nestrpljenjem očekuje da Kinezi, daj bože, i formalno potpišu ugovor o dokapitalizaciji i biznis planu za narednih šest godina.

Stiče se utisak, na uporno insistiranje predstavnika vlasti, da smo s ovom transakcijom dobro prošli, odnosno da smo Kinezima povoljno „utrapili“ jednu privrednu lešinu kojoj nije bilo spasa. Tako su se u poslednje dve godine prema kompaniji RTB Bor odnosili državni zvaničnici, pojedini ekonomski analitičari i mediji. Istini za volju, RTB Bor je svojim poslovnim rezultatima i ponašanjem menadžmenta (najpre generalnog direktora) i zaslužio takav odnos javnosti. Istina je da je država zalegla za Bor, uterala ga u UPPR (ovlašćeni revizor ogradio se od dostavljene dokumentacije) i oprostila mu 900 miliona evra (istorijskih i friških) dugova. Ništa se, međutim, posle toga nije promenilo u poslovanju te rudarske kompanije, nastavila je loše da posluje i da pravi nove dugove (200 miliona evra). Sve je to stvaralo loš utisak javnosti koji je pojačavan spinovanjem o besperspektivnosti kompanije i neophodnosti njene privatizacije, bilo prodajom imovine ili dokapitalizacijom. Predsednik države, još dok je bio premijer, dobar deo svog radnog vremena u protekle dve-tri godine proveo je u ubeđivanju kineskog predsednika da nađe neku kompaniju iz te zemlje koja će da uzme „pod svoje“ borsku olupinu od firme.

Danas, međutim, kad su se pojavile neke nove informacije čini se da se sudbina RTB Bor nije rešavala samo „u četiri oka“ dva predsednika. I, što je još značajnije, pokazalo se da borski proizvođač bakra nije nikakva privredna lešina nego u globalnim razmerama izuzetno perspektivna kompanija.

Presudna vest za novi pogled na RTB Bor objavljena je u – Kanadi i samo dan pošto je srpski ministar rudarstva Aleksandar Antić objavio da je kineska kompanija Ziđin zainteresovana da dokapitalizuje Bor i postane vlasnik 63 odsto kompanije. U toj vesti se kaže da je kanadska kompanija Nevsun risorsiz (vodeća kompanija srednje veličine za preradu teških metala) objavila kako je sa kineskom kompanijom Ziđin sklopila finalni sporazum o kineskom preuzimanju svih emitovanih i deonica u opticaju kompanije Nevsun po ceni od šest kanadskih dolara za deonicu. Za tu transakciju kompanija Ziđin obavezala se da iskešira (u gotovini) 1,9 milijardu kanadskih dolara (1,4 milijarda američkih dolara).

Zanimljivo je da je ponudu za kupovinu Nevsuna 26. jula dala firma Lundin na 1,5 milijardu kanadskih dolara (4,75 dolara po akciji). Međutim, 9. avgusta Odbor direktora Nevsuna, „posle pažljivog razmatranja i prijema preporuke specijalne komisije nezavisnih direktora i posle obavljenih konsultacija sa svojim finansijskim i pravnim savetnicima“ odbio je kao neprijateljsku ponudu Lundina. Potom stiže ponuda iz Kine, od kompanije Ziđin. Potez Kineza smatra se neoubičajenim u ovakvim berzanskim transakcijama. Uobičajen put je da novi ponuđač u početku krene s cenom akcije koja je neznatno viša (na primer, za 10-15 centi) od ponude prvog ponuđača, pa da onda u procesu nadigravanja postepeno diže cenu na tri, četiri ili pet odsto. Kinezi su, međutim, odmah u startu podigli cenu za 57 odsto u odnosu na cenu akcija od 7. maja (kada je Lundin objavio svoju nameru da preuzme Nevsun), odnosno za 26 odsto (1,25 kanadskih dolara po deonici) veću od Lundinove i time demonstrirali neverovatnu zainteresovanost za kupovinu Nevsuna. Iza takvog nestandardnog reagovanja Kineza verovatno se krije pouzdana računica koja pokazuju da Nevsun ima „zlatne“ biznise koji u narednim godinama mogu da odbace vrlo visoke, čak nestandardno visoke, profite. Potom je Odbor direktora Nevsuna 5. septembra jednoglasno preporučio akcionarima da prihvate ponudu Ziđina i toj kompaniji prodaju svoje deonice. Akcionari imaju 105 dana (od 18. septembra kad je Ziđin u obavezi da im dostavi pisanu cirkularnu ponudu za preuzimanje) da razmisle o prodaji.

Tako je kompanija Ziđin za samo dva dana obelodanila nameru da u Srbiji i Kanadi pazari „bakarne“ biznise za skoro dve milijarde američkih dolara.

Ali, kakve veze ima kanadska kompanija Nevsun s RTB Bor i Srbijom, osim što im je kupac isti?

Ozbiljne. Nevsun posluje u Srbiji preko svoje kompanije Rakita eksplorejšn koja realizuje projekat „Timok“. Nevsun je vlasnik istražnih prava nad nalazištem bakra i zlata svetske klase Čukaru Peki u Boru. Veze Nevsuna i Srbije traju već osam godina. Naime, 2010. godine Rakita je, prema ugovoru konzorcijuma kompanija Rezervoar Minerals i Friport Mekmoran Eksplorejšn (najveći svetski proizvođač molibdena i drugi najveći proizvođač bakra), započela geološka istraživanja u okviru licence „Bor-Metovnica“. Licencu i istražna prava verovatno je dala Vlada Srbije, odnosno resorno Ministarstvo rudarstva, i o tome potpisala Ugovor. Ali, Vlada nikada nije objavila taj Ugovor, iz koga bi trebalo da se vidi šta su prava i obaveze korisnika i davaoca istražnog prava. Mnogo je intrigantnih pitanja vezanih za taj Ugovor, ako on postoji. Bilo bi, na primer, zanimljivo videti koliko je Srbija naplatila licencu za istražna prava? Zatim, da li vlasnici istražnih prava mogu da ih preprodaju trećoj strani i pod kojim uslovima? Dokle važe istražna prava i kakve su dalje obaveze tih kompanija? Da li one imaju pravo preče kupovine budućeg rudnika? Šta su prava i obaveze Srbije prema kompanijama koje istražuju nalazište?

Dve godine kasnije (jul 2012.) Dejan Koželj, geolog Rakite, otkrio je nalazište Čukaru Peki i za to 2016. godine dobio nagradu na konferenciji Kanadske asocijacije za rudarstvo i razvojna istraživanja.

Jula 2012. godine, pošto je stekla 55 odsto učešća u kapitalu firme Rakita, američka korporacija Friport pravi sporazum sa Rezervoar Minerals da bude isključivi operator projekta „Timok“ i da sama finansira troškove projekta do završetka Studije izvodljivosti. U geološka istraživanja investirano je više stotina miliona dolara. Rezervoar Minerals u januaru 2014. godine objavljuje Prvi tehnički izveštaj o proceni mineralnih resursa na ležištu Čukaru Peki.

Svi podaci o potencijalu novog nalazišta u Boru bili su poznati, u realnom vremenu, državnom i političkom vrhu Srbije. O tome posebno svedoči i izlaganje ministra rudarstva Aleksandra Antića na sedmoj sednici drugog redovnog zasedanja Skupštine Srbije 1. decembra 2015. godine povodom predloga Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima. Antić je tom prilikom rekao: „Moram da istaknem da smo po pitanju zakona imali konsultacije i određene predloge i sugestije i od najvećih svetskih kompanija, poput kompanija Friport Mekmoran, zatim kompanije Rakita Eksploration… Proteklih nedelja i meseci bili ste u situaciji da vidite i čujete da Srbija zaista ima ozbiljne potencijale. Pre svega, u Borskom basenu imamo istraživanja koja rade privatne renomirane kompanije, a među kojima je i Rakita Eksploration, čiji je vlasnik kompanija Friport Mekmoran. Oni na lokaciji Čukaru Peki rade značajno istraživanje čiji rezultati daju veliko ohrabrenje da ćemo imati novo eksploataciono polje koje će biti svetske klase, sa visokim stepenom bakra i zlata, čija eksploatacija može u narednim desetinama godina u velikoj meri da promeni život i privrednu strukturu u Srbiji. Ponavljam, svi dosadašnji pokazatelji govore da je reč o nalazištu svetske klase, koje će nas dovesti u narednih nekoliko godina do otvaranja novog rudnika“.

U martu 2016. godine Rezervoar Minerals objavljuje i Preliminarnu ekonomsku analizu koju je napravila nezavisna rudarska i geološka kompanija SRK Konsalting iz Velike Britanije. Prema toj studiji Čukaru Peki je potencijalno jedno od najvećih svetskih nalazišta bakra i zlata, u čijoj se Gornjoj zoni može otkopati 35 miliona tona rude s 2,9 odsto bakra i 1,9 odsto zlata po toni (oko 900.000 tona bakra i 70 tona zlata), a Donja zona neuporedivo je bogatija.

Posle takvih preliminarnih nalaza rasplamsava se interesovanje među svetskim kompanijama za Čukaru Peki. Firma Rezervoar Minerals objavila je 2. maja 2016. godine da je iskoristila pravo preče kupovine i za 135 miliona dolara otkupila od Friporta deo vlasništva. Tako je stekla 55 odsto udela u Gornjoj zoni projekta Timok na ležištu bakra i zlata Čukaru Peki i povećala interes u Donjoj zoni. I već spominjana kompanija Lundin bila je zainteresovana da za čak 262,5 miliona dolara otkupi deo Friporta, ali je pravo preče kupovine (po ugovoru) imala Reservoar Minerals.

A onda u julu 2016. kompanija Nevsun kupuje Rezervoar Minerals za pola milijarde američkih dolara, automatski postaje vlasnik firme Rakita u Srbiji i projekta „Timok“ u okviru kojeg je otkriveno jedno od najveći svetskih nalazišta (Čukaru Peki) za koje se preliminarno tvrdi da ima rezerve 14 miliona tona bakra i blizu 300 tona zlata. O kolikim se količinama radi, ako se pokaže da su tačne, najbolje se vidi stavljanjem u odnos s podatkom da je u proteklih 110 godina postojanja RTB Bor proizvedeno oko 3,5 miliona tona bakra i oko 160 tona zlata. To je taj Nevsunov „zlatni“ biznis koji su Kinezi „iskopali“ pregovarajući sa rukovodstvom Srbije o kupovini RTB Bor i za koga su „iz cuga“ digli cenu akcije za četvrtinu (otprilike ista suma novca koju nude za kupovinu 63 odsto vlasništva RTB Bor) i pobedili Lundin.

Da li je Srbija u trenutku kad je Nevsun kupio Rezervoar Minerals mogla na bilo koji način da reaguje kao davalac prava istraživanja na projektu „Timok“? Odgovor na to pitanje krije se u Ugovoru koji je (ako je) Srbija sklopila 2010. godine s konzorcijumom Rezervoar Minerals-Friport Mekmoran. Nepoznato je, na primer, da li je Srbija kao davalac istražnih prava ograničila i pod kojim uslovima je omogućila preprodaju prava istraživanja. Da li je Srbija, kao sve ove svetske kompanije umešane u borski projekat, angažovala i konsultovala finansijske i pravne savetnike? Inače, isto pitanje o savetnicima važi i za ulazak kompanije Ziđin u RTB Bor – bilo bi veoma korisno ako bi resorni ministar Antić objavio ko su bili finansijski konsultanti za dokapitalizaciju Bora, a ko su advokati koji rade na Ugovoru o dokapitalizaciji.

Na puškomet od poslovnog sedišta kompanije RTB Bor istraživačke kompanije otkrile su „zlatnu žicu“ koja bi mogla da promeni privredni život Srbije. U trenutku dok među velikim globalnim igračima umešanim u sudbinu borskog bogatstva traje razmeštanje karata visoke vrednosti, u Srbiji se o RTB Boru govori kao privrednoj lešini bez budućnosti koju što pre treba prodati i skinuti s vrata srpskih poreskih obveznika jer je pravila i samo će praviti gubitke. Umesto da angažuje konsultante ugleda Mekinzija ili Boston konsaltinga koji bi ispisali novu istoriju bakarnog biznisa (a ne spasavanje preduzeća RTB Bor) pa onda bira s kojim će svetskim rudarskim liderom realizovati novu strategiju, rukovodstvo Srbije krenulo je u svet „grlom u jagode“ da moljaka prijatelje da spasu građane Srbije, kupe taj i takav dronjav RTB Bor i učine Srbiji najveću moguću uslugu. Prijatelji su traženi na raznim stranama sveta – u Rusiji, Turskoj… i najzad pronađeni u Kini.

A Kinezi su, za razliku od rukovodstva Srbije koje je bilo „slepo kod očiju“, očas posla izračunali da će novi rudnik Čukaru Peki (kad se otvori a taj dan nije daleko) generisati nekoliko puta veću vrednost postojećih postrojenja i rudnika RTB Bor. Nije bilo teško sabrati da će novo nalazište i stara kompanija stvoriti neverovatnu sinergiju i preokrenuti poslovanje RTB Bor. Kako izgleda ta sinergija plastično je pre neki dan objasnio srpski ministar Antić: kompanija Ziđin se kao strateški partner obavezuje da do treće godine obezbedi punu iskorišćenost kapaciteta Topionice od 80.000 tona godišnje (trenutna je 43.000 tona), a da do šeste godine proizvodnja Topionice bude između 120.000 i 150.000 tona.

Uostalom na tu temu je sasvim jasno i otvoreno govorio Čen Đinghe, predsednik kompanije Ziđin, prilikom objave vesti o kupovini Nevsuna: „To je izuzetna rudarska kompanija sa čvrstim fokusom na sigurne, efikasne i održive rudarske prakse. Kao novi vlasnik Nevsuna zadržaćemo taj fokus i radujemo se radu sa zainteresovanim stranama u Srbiji i Eritreji i unapređenju ovih rudarskih i razvojnih resursa. U Srbiji na projektu Čukaru Peki nameravamo da brzo razvijamo Gornju zonu i u njoj otpočnemo proizvodnju i da nastavimo da unapređujemo i definišemo prvoklasne potencijale Donje zone“.

Još jedna tema vezana za kinesku akviziciju Nevsuna može biti intrigantna. Ako je Klif Dejvis, predsednik kompanije Nevsun, 19. jula 2016, izjavio (za Večernje novosti) da je za 500 miliona američkih dolara kupio kompaniju Rezervoar minerals (pa time i srpski projekat „Timok“) a sada prodaje Nevsun kineskoj kompaniji Ziđin za 1,4 milijardu američkih dolara (sa sve srpskim biznisom) pitanje je da li i gde treba da plati porez na kapitalnu dobit (900 miliona dolara)? Verovatno u Kanadi, ali možda je legitimno i pitanje „gde sam tu ja“, odnosno Srbija?

A možda Srbija i ne zaslužuje ništa više sem „mrvice“ od 350 miliona dolara koje je dobila od Kineza za 63 odsto RTB Bora. Ako se rukovodstvo Srbije pravilo da ne vidi (ili nije videlo!!!) sinergetski potencijal Bora i nije uspelo da prepozna šta se valja „ispod brda“ Čukaru Peki, onda su nas prijatelji Kinezi s pravom preveslali „žedne preko vode“ i ponašali se u ovom poslu kao da je Srbija njihova kolonija. Ako srpski političari nisu znali ili nisu mogli da pretpostave da u rukama drže „zlatnu žicu“, onda su bar mogli da angažuju svetski priznate konsultante da ih savetuju šta i kako da rade. Zašto nisu?

Nije suština samo u tome, kako vlast želi da prikaže, da će Srbija imati koristi jer će joj novi RTB Bor, s većinskim kineskim vlasnikom, uplaćivati u budžet dividende i rudnu rentu. Verovatno, ni to nije malo. Međutim, mnogo veći efekat od ovog posla i značajniji uticaj u globalnim razmerama Srbija bi imala da su njeni zvaničnici u pregovorima oko sudbine RTB Bor znali (ili želeli) da sagledaju širu sliku i insistiraju, na primer, da država sačuva veći (od 37 odsto) deo vlasništva u borskom kombinatu. Recimo, 49 ili čak 51 odsto. S obzirom da su Kinezi tačno znali šta mi imamo u „našoj kući“, nije isključeno da bi sagledavajući objedinjeni potencijal Bora pristali, recimo posle upornih molbi srpskog predsednika, i na manji procenat vlasništva u RTB Bor. Srbija je u pregovorima s Kinezima imala „keca u rukavu“ i nije ga iskoristila a mogla je da se ponaša kao Nevsun u pregovorima o prodaji s Lundinom kome je rečeno: „Malo nudite za nešto što mnogo vredi“.

Kad se sagleda globalna igra oko srpskog bakra i način rešavanja sudbine RTB Bor teško je poverovati da srpska strana (ma ko u njoj bio) nije znala o kakvom strateškom potencijalu pregovara s Kinezima. Ako nije znala onda su predstavnici Srbije u pregovorima bili nekompetentni, nesposobni i nestručni. Jednom rečju, nedorasli velikom izazovu. Ali, ako su srpska strana znala (a morala je znati), onda je logično pitanje zašto je naš tim ovako traljavo gubitnički odigrao
dragan
Korisnikov avatar
Expert
Postovi: 6755
Pridružio se: Sub Dec 09, 2006 8:31 pm
Lokacija: Fruška gora
Kontakt:
Pohvaljen: 1182
Pohvalio: 117

Re: Čije je naše Zlato

Postod dragan » Pon Avg 12, 2019 11:26 am

"A možda Srbija i ne zaslužuje ništa više sem „mrvice“ od 350 miliona dolara
koje je dobila od Kineza za 63 odsto RTB Bora"
. . . Miša Brkić

Pošto je autor tog članka poznati opozicionar Miša Brkić, koji je već prilično u godinama
i komentariše sve i svašta za pristojan honorar, ali skoro uvek sa osvrtom na ovu vlast
moram da napišem par reči o ovoj tzv. "analizi" u kojoj ima i tačnih delova oko kupovina.

Kada su strane firme dobile Licence za istraživanje i posle više godina bušenja u koje su
uložile svoje znanje i desetine miliona dolara, pa pronašle bogato nalazište Čukaru Peki
ne može sada da se država pita šta će oni da rade sa tim svojim rezultatima bušenja.

One medjusobno prave razne ugovore o saradnji, a nekad i o prodaji tih prava i država
može samo da im naplati Licencu za otvaranje rudnika, Rudnu rentu i Porez na dobit.
Miša, oronuli kvazi analitičar, bi morao da zna kako se posluje po svetskim zakonima.

Ali, on ne zna ili prosto laže kad kaže da smo "dobili mrvice od 350mil.€ za 63% RTBa"
jer je ukupna vrednost 1.460mil.€ ( 350 keš, 200 dugovi, 136 ekologija, . .) ostalo prema
Biznis planu u narednih 5-6god., ali biće i veća ulaganja zbog proizvodnje i za Čuka.Peki.
Pohvale za post: 2
dragan
Korisnikov avatar
Expert
Postovi: 6755
Pridružio se: Sub Dec 09, 2006 8:31 pm
Lokacija: Fruška gora
Kontakt:
Pohvaljen: 1182
Pohvalio: 117

Re: Čije je naše Zlato

Postod dragan » Uto Avg 13, 2019 5:33 am

"Timok Magmatic Complex" u geotektonskom smislu pripada Karpato-Balkanidima istočne Srbije, a nastao je tokom kontinuirane vulkanske aktivnosti, koja je trajala oko 10mil godina. On je vekovima poznato nalazište bakra i zlata koje se ispiralo u rekama Timočke krajine.

Zato su u taj region došle sve velike svetske kompanije da traže najveću koncentraciju ruda koje bi bile dovoljne za otvaranje rudnika. Od države dobijaju Licence za istraživanje na definisanoj lokaciji (parcelama), koje se daju na određeno vreme. Ako hoće da otvore rudnik (što se do sada nije dogodilo) onda dobijaju posebnu dozvolu. Tek sada je kineski 'ZiJin' pokrenuo postupak tako što se prvo radi Prostorni plan za rudnik u Gornjoj zoni nalazišta Čukaru Peki.

Na sici se vidi kako je između raznih kompanija podeljen "Timok Magmatic Complex" . Posebno su naglašena dva projekta firme 'Mundoro', na severu sa japanskom drzavnom kompanijom, a na jugu sa američkim 'Freeport'-om, koji ima i 56% vlasništva na Donjoj zoni nalazišta Čukaru Peki.
Pošto je 'ZiJin' kupio 'Nevsun', sada su njegovi prijekti "Timok-Rakita" (Čukaru Peki) i "Tilva".
Prikačeni fajlovi
IMG_20190813_053225.jpg
Pohvale za post: 1
dragan
Korisnikov avatar
Expert
Postovi: 6755
Pridružio se: Sub Dec 09, 2006 8:31 pm
Lokacija: Fruška gora
Kontakt:
Pohvaljen: 1182
Pohvalio: 117

Re: Čije je naše Zlato

Postod dragan » Sre Avg 14, 2019 5:33 am

'Naše Zlato' se nalazi u "Tethyan Belt", jedanom od najvećih svetskih pojaseva za proizvodnju metala koji se sastoji od mnogih sektora kao što je naš 'Timok Magmatic Complex'. On se prostire od Balkana, Turske, Irana i dalje na istok. Drugi tako veliki pojas je planinski venac Andi u Južnoj Americi.

Na ovom klipu od 3:20 može da se vidi gde se nalazi 'naše zlato', rudnici oko Bora i Majdanpeka i lokacije na kojima istražuje kanadska firma "Mundoro" sa partnerima iz Japana i Amerike. Oni na pojedinim bušotinama imaju odlične rezultate, tako da postoji mogućnost da im se prikljući i kineski 'ZiJin'.

Pohvale za post: 1
dragan
Korisnikov avatar
Expert
Postovi: 6755
Pridružio se: Sub Dec 09, 2006 8:31 pm
Lokacija: Fruška gora
Kontakt:
Pohvaljen: 1182
Pohvalio: 117

Re: Čije je naše Zlato

Postod dragan » Čet Avg 15, 2019 5:32 am

'Naše Zlato' je nastalo daleko od Nas, negde u dubini Svemira u sudaru Neutronskih zvezda. Do sada astronomi su verovali da zlato na Zemlji, ali i čitavom univerzumu potiče od eksplozije Supernove. Ipak, novi dokazi upućuju na daleko dramatičniji nastanak ovog plemenitog metala.

Kataklizmički sudar dve neutronske zvezde zapravo bi mogao biti uzrok stvaranja zlata. Sudar je uzrokovao kratke, ali intenzivne izbačaje gama zraka, pri čemu je nastao i oblak „otpadnog materijala“, ispunjen složenim koktelom teških elementa, među kojima je bilo i zlata.

Naučnici su u avgustu 2017. zabeležili sudar dve neutronske zvezde na oko 130 miliona svetlosnih godina od Zemlje, jedan od najžešćih događaja u svemiru u kojem nastaju zlato i platina.
http://www.021.rs/story/Info/Nauka-i-te ... zlato.html

Pohvale za post: 2
dragan
Korisnikov avatar
Expert
Postovi: 6755
Pridružio se: Sub Dec 09, 2006 8:31 pm
Lokacija: Fruška gora
Kontakt:
Pohvaljen: 1182
Pohvalio: 117

Re: Čije je naše Zlato

Postod dragan » Pet Avg 16, 2019 7:05 am

'Naše Zlato' je 1994. godine spasilo monetarni sistem i ekonomiju države.
Posle Velike inflacije predhodne 1993. godine, uspostavljen je "Novi dinar".
Ali, nije bilo dovoljno novca za otkup poljoprivrednih proizvoda, žita, kukuruza, . .

Pošto nije bilo ni deviznih rezervi, Narodna banka je od naših Zlatnih rezervi
počela da pravi zlatnike težine 7,775g kojima se plaćao otkup na selima.
U početku se davao samo Certifikat za Zlatnik koji je glasio na donosioca.
https://www.nbs.rs/internet/latinica/75 ... 5_2_6.html

Koliko stotina hiljada zlatnika i od koliko tona zlata je iskovano nije tačno
poznato, a na sajtu NBS piše "max. količina 500.000". Verovatno je veliki
deo zlatnika završio kod zlatara gde je pretopljen za izradu raznog nakita.
Prikačeni fajlovi
IMG_20190816_060547.jpg
IMG_20190816_060516.jpg
IMG_20190816_060516.jpg (175.55 KiB) Pogledano 587 puta
dragan
Korisnikov avatar
Expert
Postovi: 6755
Pridružio se: Sub Dec 09, 2006 8:31 pm
Lokacija: Fruška gora
Kontakt:
Pohvaljen: 1182
Pohvalio: 117

Re: Čije je naše Zlato

Postod dragan » Sub Avg 17, 2019 4:14 pm

'Naše Zlato' se jednim manjim delom nalazi i u kovanicama Narodne banke koje su
iskovane u 'Zavodu za izradu novčanica' u BG, povodom nekog jubileja ili godišnjice.
Takvi zlatnici spadaju u Numuzmatiku jer se zna tačan broj i finoća otkovanih zlatnika.

"Investiciono zlato" u obliku zlatnika, pločica ili poluga nije Numizmatika, jer se kod
takvih proizvoda ne zna broj izdatih komada, pošto to u ovom slučaju i nije bitno, već
je važna samo težina i finoća zlata od kojih su napravljeni, a njihova cena je na berzi.

Država je 2018g. donela zakon kojim se "promet i uvoz investicionog zlata" oslobadja
PDV-a od 20% i od tada više firmi prodaje takvo zlato iz uvoza, a neke i na internetu.
Nažalost, Narodna banka Srbije još nije počela sa kovanjem našeg Investicionog zlata.
Prikačeni fajlovi
IMG_20190817_161225_732.jpg
IMG_20190817_161225_732.jpg (63.64 KiB) Pogledano 533 puta
dragan
Korisnikov avatar
Expert
Postovi: 6755
Pridružio se: Sub Dec 09, 2006 8:31 pm
Lokacija: Fruška gora
Kontakt:
Pohvaljen: 1182
Pohvalio: 117

Re: Čije je naše Zlato

Postod dragan » Ned Avg 18, 2019 8:16 am

Specifičan vid Investicionog zlata su "Zlatne rezerve" raznih Centralnih banaka
koje se poslednjih godina povećavaju, a naročito kod Rusije, Kine, Turske, Indije, .
Zlatne rezerve su u različitom procentu deo Deviznih rezervi kod raznih država.

Srbija ima nameru da ubrzo poveća svoje Zlatne rezerve sa 21tone na 30 tona.
Srednjeročni culj je da imamo 50 tona, što bi po trenutnoj ceni od oko 1.500$
bilo nešto preko 2 Milijarde $ koje bi onda činile ~15% ukupnih Deviznih rezervi.
Prikačeni fajlovi
IMG_20190817_183612.png
dragan
Korisnikov avatar
Expert
Postovi: 6755
Pridružio se: Sub Dec 09, 2006 8:31 pm
Lokacija: Fruška gora
Kontakt:
Pohvaljen: 1182
Pohvalio: 117

Re: Čije je naše Zlato

Postod dragan » Pon Avg 19, 2019 9:18 am

Zlato se nalazi svuda u Prirodi, u zemlji i okeanima, pa i u telu Čoveka.
Problem je naći što veće koncentracije koje bi bile isplative za rudarenje.
Kada je cena zlata veća, onda se isplati raditi i sa 'siromašnom rudom'.

Smatra se da je od početka nalaženja i prerade zlata do sada iskopano
oko 194.000 tona od kojih bi mogla da se napravi kocka stranice 21.6m
a da su 'dokazane' podzemne rezerve zlata koje nas čekaju 54.000 tona.
Prikačeni fajlovi
IMG_20190818_060303.png
dragan
Korisnikov avatar
Expert
Postovi: 6755
Pridružio se: Sub Dec 09, 2006 8:31 pm
Lokacija: Fruška gora
Kontakt:
Pohvaljen: 1182
Pohvalio: 117

Re: Čije je naše Zlato

Postod dragan » Sre Avg 21, 2019 11:06 am

Naše Zlato je predhodih 14 dana i dalje oko 1.500$, što je najviša cena od 2013.
Na cenu najviše utiču geopolitička nestabilnost, trgovinske nesuglasice USA-Kina
aktivnost centralnih banaka, referentna kamatna stopa u USA i vrednost $ dolara.

Pojedine Centralne banka ubrzano kupuju zlato, kamata je snižena u Americi, a
sukob Trampa sa Kinom, Rusijom, Turskom i još nekim "saveznicima" i dalje traje.
A i ekonomski pokazatelji vodećih svetskih privreda nisu baš sjajni ove godine.
Prikačeni fajlovi
IMG_20190821_104739.png
dragan
Korisnikov avatar
Expert
Postovi: 6755
Pridružio se: Sub Dec 09, 2006 8:31 pm
Lokacija: Fruška gora
Kontakt:
Pohvaljen: 1182
Pohvalio: 117

Re: Čije je naše Zlato

Postod dragan » Ned Avg 25, 2019 3:04 pm

Prošle nedelje je cena zlata odskočila čak do 1.527$, a evo kako je
planirano da se ono izrudari na klipu firme "Nevsun" - sada "ZiJin".

Bogato nalazište Čukaru Peki ( projekat ("Timok"), može da se svrsta
po sadržaju metala u rudi i kao "rudnik bakra", ali i kao "rudnik zlata".

Firma "Rakita" doo je sada u vlasništvu kineza i nedavno je uradjen
Prostorni plan za otvaranje rudnika, koji je sada na Javnoj raspravi.

dragan
Korisnikov avatar
Expert
Postovi: 6755
Pridružio se: Sub Dec 09, 2006 8:31 pm
Lokacija: Fruška gora
Kontakt:
Pohvaljen: 1182
Pohvalio: 117

Re: Čije je naše Zlato

Postod dragan » Sre Avg 28, 2019 6:28 am

Predhodni video je iz prve polovine 2018g pa se podaci o bušenju
odnose na predhodni period, a do tada je izbušeno preko 100 km
na 180 vertikalnih i kosih bušotina kako bi se definisalo rudno telo.

Ispitivanje je počelo još 2012g i bilo je potrebno mnogo rada i novca
kako bi se došlo do pozitivnih rezultata, a bušenja nisu ni prekidana
jer ona najveća "Donja zona", još nije definisana i stalno se povećava.
Prikačeni fajlovi
IMG_20190826_103348.png
dragan
Korisnikov avatar
Expert
Postovi: 6755
Pridružio se: Sub Dec 09, 2006 8:31 pm
Lokacija: Fruška gora
Kontakt:
Pohvaljen: 1182
Pohvalio: 117

Re: Čije je naše Zlato

Postod dragan » Pon Sep 02, 2019 2:45 pm

Naše Zlato se nalazi i u Donjoj zoni nalazišta Čukaru Peki u kojoj
većinsko vlasništvo ima američki "Freeport" sa 54% i "ZiJin" sa 46%.

Ta zona je na 850 do 2.000met ispod površine i ona se dalje istražuje
odnosno još nije definisana, a i sada je mnoogo veća od Gornje zone.

Amerikanci mogu da prodaju prava kinezima ili da zajedno eksploatišu
narednih par decenija, pošto kinezi završe sa Gornjom zonom oko 2035.
Prikačeni fajlovi
IMG_20190902_133258.png
IMG_20190902_133137.png
IMG_20190902_133137.png (227.49 KiB) Pogledano 195 puta
dragan
Korisnikov avatar
Expert
Postovi: 6755
Pridružio se: Sub Dec 09, 2006 8:31 pm
Lokacija: Fruška gora
Kontakt:
Pohvaljen: 1182
Pohvalio: 117

Re: Čije je naše Zlato

Postod dragan » Sre Sep 04, 2019 8:10 am

Da pribeležim ovo povećanje cene od 100$ za mesec dana :
Prikačeni fajlovi
gold_30_day_o_usd_x.png
gold_30_day_o_usd_x.png (13.32 KiB) Pogledano 138 puta

Povratak na “Regionalni razvoj”

Ko je OnLine

Korisnika u ovom forumu: Nema registrovanih korisnika i 1 gost