Reciklaža - Sortiranje otpada i nove tehnologije

Auf rodjace,imas pravo,ubise me u pojam sa tim razglasom...a kako li je njima da svaki bozji dan pustaju tu istu poruku od minut beskonacno sa razglasa,dan mrmota

Ja sam ih cuo milion puta ali sam ih tek video pre koju nedelju...znaci neki raspadnuti stari auto (i to limuzina, a ja sam ocekivao neko kamionce), neki Opel ili tako nesto, a unutra sedi ciga s porodicom...


Btw, sad ozbiljno, mislim da mi nismo svesni koliko veliki posao obavljaju Romi-sakupljaci otpada...jes da drpnu neki saht ili tablu sa spomenika tu i tamo, ali zamislite koliko bi inace korisnog otpada zavrsilo na deponijama da nema njih...

Ако се нађе неки шахт у секундарним сировинама нису криви Роми већ они који врше откуп јер немају Роми технологију да тај шахт претопе, а и не бих баш Роме оптуживао за сваки шахт који нестане, нађе понекад тај шахт своју примену не само као секундарна сировина. Иначе и по Земуну кружи један сакупљач секундарних сировина тако да се може рећи да је тај проблем решен бар кад су у питању лимови и стари акумулатори Мада питање је колико они тога накупе јер је очигледно да се код нас људи емотивно вежу за старе ствари, довољно је погледати по двориштима и видеће се колико је ту у ствари старог лима који сигурно никад никоме неће затребати али је људима жао да га баце.

orion":ylbvwk7y je napisao(la):

Ако се нађе неки шахт у секундарним сировинама нису криви Роми већ они који врше откуп

Kliknite za proširenje...

Upravo.

Prilično je jednostavno kontrolisati one koji otkupljuju sekundarne sirovine, pa ako im se nađe u otkupljenom materijalu nečija bista, šaht ili bilo šta ukradeno, odrapi kaznu i zatvaraj radnju. Lopovi kradu šahtove zato što mogu da ih unovče, ako se onemogući njihova preprodaja, nema ni krađe.

orion":2s0pjfgy je napisao(la):

Мада питање је колико они тога накупе јер је очигледно да се код нас људи емотивно вежу за старе ствари, довољно је погледати по двориштима и видеће се колико је ту у ствари старог лима који сигурно никад никоме неће затребати али је људима жао да га баце.

Kliknite za proširenje...

Nije u pitanju emotivno vezivanje, vec ne tako svetao standard. Svaki krs moze da nadje drugu primenu, odnosno da bude recikliran. Evo, ja sam pre neku nedelju pokupio neka vrata od kancelariskog ormana, koje je neko bacio, jer ih lako mogu prepraviti u neke police za podrum. Staru fotelju takodje nisam bacio, vec sam je prepravio da u njoj spava moj haski.

Dragi forumasi, i to je reciklaza.

Можда је ово што се рекао управо суштина , то ме подсећа на http://thereifixedit.failblog.org/ . Најбоља рециклажа је кад се не производи отпад. Кад је у питању пластична амбалажа највећи корак напред би био кад би се забранила продаја пива у пластичним боцама јер углавном у природи виђам браон пластичне боце, ваљда људима повећањем нивоа алкохола у крви опада еколошка свест.

Tako je. Pravog, neupotrebljivog otpada ima jako malo. Ukoliko se ratosiljate neke stvari,prvo razmislite da li vam ona, ili neki njen deo moze posluyiti necemu. Ukoliko ne, raymislite da li bi doticni predmet mozda bio koristan nekom drugom, pa ga poklonite. Baciti je lako, a proizvodi najgore posledice.

22. 12. 2010. 12:23h | Beoinfo| foto: Beoinfo
Stanari Savskog venca prikupili 15 tona ambalažnog otpada

U okviru projekta "Eko-kese za čistiji Savski venac", koji je počeo 5. jula ove godine, do sada je prikupljeno više od 15 tona ambalažnog otpada. Kese za razvrstavanje otpada dele se preko mesnih zajednica i predsednika skupština stanara, a distribuiraju se i preko časopisa koji izdaje lokalna samouprava.

Akciju realizuje Javno komunalno preduzeće "Gradska čistoća” i Opština Savski venac.


U dobijene kese građani prikupljaju papir, metal i plastičnu ambalažu. Ovako razvrstan otpad ne bacaju u kontejnere, već ga određenim danima iznose ispred svojih stambenih objekata. Odatle ih ekipe JKP „Gradska čistoća” odnose prema utvrđenoj dinamici.

Do sada je podeljeno 17.200 eko-kesa.

Savski venac je prva opština u Beogradu u kojoj je počelo sprovođenje projekta primarne selekcije i sakupljanja posebnih vrsta otpada. Akcija će uskoro biti proširena na sve gradske opštine i opštinu Surčin.


Pored građana, u akciju su uključeni i svi privredni subjekti na teritoriji Savskog venca. U svim školama i vrtićima na opštini postavljena su takozvana reciklažna zvona za odvajanje papira, plastike i metalne ambalaže.


Projekat su podržali i u njega se uključili ministarstva spoljnih poslova, odbrane, unutrašnjih poslova, kao i Uprava za opšte poslove Vlade Republike Srbije, Klinički centar Srbije, Medicinski fakultet i mnogi drugi.

Sviđa mi se akcija

Malo je ne pošteno što korisnik reciklažnih sirovina ne daje za uzvrat adekvatnu nadoknadu onima koj su istu i prikupili
(pogledati cenovnik po toni koliko košta ista kad se uvozi ili izvozi sa sv. tržišta)

Da ne bi raspravljali šta je adekvatno, naj jednostavnije je utvrditi cenu
Na primer nekada je na konzervi kokakole lepo pisalo 5 centi
i svima je bilo jasan ekološki odnos reciklirati tj. koliko to vredi ili ne vredi ovako ....

Na primer sva dnevna i ostala štampa ima i otštapanu cenu 20,30, 50 ili 100 dinara može se doštapani recilažna cena kroz
( 35 din / 3,5 din ili koliko vec treba) to- kroz- nam obezbeđuje definisanu cenu kod potrošača koj odlučuje da li vredi reciklirati
tako da kad vratimo 10 - 20 starih primeraka dobijemo jedan novi a u smecu nece završiti dragoceni reciklažni materijal
Firma koja štampa - dostavlja - i prodaje vec ima trasportna sresta u opticaju a ima i koristi ne vraca se vozilo prazno a slično to isto mogu da primene sa fabrikom papira te im je kupovina novog papira za štampu jeftinija

Takvih mogucnosti nemaju svi proizvodi, ali ono sto moze ne vidim razlog sto se to ne uvede... jeste malo tesno sa kapacitetom čuvanja ali oni vec postoje iz vremena kada su svi radili u sa punim kapacitetom, što danas nije slućaj , tako da ima mesta, samo je stvar ekološke tj ekonomične volje

Evo jedne cinjenice o svesti reciklaze.

Na mom faksu su pre mesec dana postavljene kante za papir, na kojima ogromnim slovima pise: SAMO ZA PAPIR. Medjutim, u njih se baca sve, od najlon kesa do plastike. Na kraju dana, tetkice idu po fakultetu i vade ta sranja iz kutija. Klinci (prva godina, 91. godiste) su opominjani ali nema sile da to utuve u glavu. Toliko o svesti, narocito mladjih populacija.

boca-ica":7r831ifi je napisao(la):

Na primer sva dnevna i ostala štampa ima i otštapanu cenu 20,30, 50 ili 100 dinara može se doštapani recilažna cena kroz
( 35 din / 3,5 din ili koliko vec treba) to- kroz- nam obezbeđuje definisanu cenu kod potrošača koj odlučuje da li vredi reciklirati
tako da kad vratimo 10 - 20 starih primeraka dobijemo jedan novi a u smecu nece završiti dragoceni reciklažni materijal
Firma koja štampa - dostavlja - i prodaje vec ima trasportna sresta u opticaju a ima i koristi ne vraca se vozilo prazno a slično to isto mogu da primene sa fabrikom papira te im je kupovina novog papira za štampu jeftinija

Takvih mogucnosti nemaju svi proizvodi, ali ono sto moze ne vidim razlog sto se to ne uvede... jeste malo tesno sa kapacitetom čuvanja ali oni vec postoje iz vremena kada su svi radili u sa punim kapacitetom, što danas nije slućaj , tako da ima mesta, samo je stvar ekološke tj ekonomične volje

Kliknite za proširenje...

Ja sam imao jos malo radikalniju ideju, mislim da sam je vec ovde negde izlozio.

Ja uopste ne bi isao na foru da li se meni isplati da recikliram. To mora da se radi. To je odgovorno kako prema prirodi, tako i prema ekonomskim parametrima. Mi smo siromasna zemlja i ako nesto ne moramo da kupujemo, onda to i ne treba da kupujemo.

Na svaki proizvod koji moze da se reciklira isla bi dodatna taksa koja bi znatno prevazilazila cenu tog materijala. Ta taksa bi bila te velicine da te itekako zaboli po dzepu ako se ne ponasas odgovorno.

To bi izgledalo na primer ovako:
-na dnevnu stampu npr 15 dinara
-na plasticne flase svih velicina 20 dinara
-na baterije 15 dinara
itd.

Kad iskoristis proizvod, ako neces da ga doneses na neko unapred odredjeno mesto za reciklazu, gubis te pare. Ako doneses dobices te pare nazad. Mesto za reciklazu i osoba koja bi naplacivala taj vec uredno sredjen reciklazni materijal bi se finansirala od sredstava koje bi firme za reciklazu davale za skupljeni reciklazni materijal.

Stvorila bi se neka nova radna mesta, kontejneri bi bili oslobodjeni kabastog materijala kao sto je plastika(sto vodi ka racionalnijem koriscenju kontejnera, odnosenju smeca, manjim deponijama, .. sto vodi ka ustedi),..

Da se donese sutra takva odluka, sve bi moglo da se organizuje za mesec dva dana baz nekog znacajnijeg ulaganja.


Prosto.

Рециклажа на белгијски начин
[quotе]Свакодневно разврставање при одлагању смећа у кесе различитих боја је законска обавеза грађана Брисела, где се рециклира 90 одсто амбалаже. У Србији смеће углавном завршава на депонијама, што у ЕУ сматрају еколошки и финансијски неодрживим.

Сваки становник Европе дневно баци око килограм и по смећа, односно више од пола тоне годишње. У Србији, стотине хиљада тона смећа и даље завршава на депонијама, а значајне рециклаже готово да нема, што је еколошки и финансијски неодрживо.
Изјаве Гаеле Јансенс, радника чистоће и Јурија Слуцког


У Бриселу се рециклира 90 одсто амбалаже, а свакодневно разврставање при одлагању смећа законска је обавеза свих грађана.

Понедељак увече је време када на улицу треба избацити смеће. У Бриселу није у питању једна већ три различите кесе са смећем.

То важи и за породицу Јансенс.

"Ми разврставамо смеће у три кесе које имамо у кући. Ту су жуте кесе за папир, картон и новине. Плаве кесе су за амбалажу од пластике и метала, флаше од млека и лименке. Беле кесе су за све остало", каже Гаела Јансенс.

Од јануара 2010. године сортирање смећа је обавезно за грађане Брисела.

На улицу се може изнети само смеће које је спремно за даљу обраду. Следећег јутра кесе односи камион за селективно прикупљање. На једну страну иду папир и картон, на другу амабалажа.

Осим ако у кесама радници не нађу нешто што не треба. Радник градске чистоће у Бриселу каже да се дешава да грађани не разврставају смеће.

Сваки грађанин одлаже бар четири врсте отпада: стакло, метал, пластику и папир. Резултат годину дана касније показује да је удео смећа које се рециклира порастао за 25 одсто.

Разврставање смећа завршава се у центру за тријажу, где се прецизно раздвајају материјали.

Метална, стаклена, амбалажа, папир, пластичне флаше, па чак и одећа настају од рециклираног материјала.

"Не можемо да оставимо амбалажу или је бацамо на депоније. То је незмисливо расипање материјала. Сва та амбалажа је материјал од које могу настати нови производи", каже Јури Слуцки из организације Фостплус.

Сваки Европљанин произведе око 1,5 килограм смећа дневно или више од пола тоне годишње.

У Бриселу се сада рециклира 35 одсто укупног смећа. ЕУ је поставила циљ 50 одсто до 2020. године - време je за садашње и будуће чланице да почну припреме.[/quotе]

Izvor: RTS
Link: http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/2/Свет/838560/Рециклажа+на+белгијски+начин.html

U osnovi postoje dva modela jer pored velike ekologije sve je to dobar biznis oko repromaterijala

1. Razvrstavati na smetlištu (cetralno) i time uposliti masu ljudi i dece koji tako preživaljavaju - Afrički model
2 Razvrstavanje po izboru građana ali sa adekvatnom nadoknadom vrednosti recikliranog materijala
e da....najunosniji za izabrane članove društva je dodatni model :blah:
3 Dobrovoljno razvrstavanje bez nadoknade u ime ekologije a na kraju lanca neko izabran kupi kajmak jer repromaterijal ipak vredi dosta.

Једно корисно обавештење за све оне који желе да очувају животну околину, а мислим да смо то сви са овог форума. Данас на улазу зграде где живи моја мајка, у Блоку 38 у Новом Београду, пронађох овај плакат залепљен на стакло улаза.

Баш корисна стварчица и ко код да је ово осмислио свака част ! Надам се да ће бити мање бачене старе беле технике и осталих електричних уређаја по свим деловима града и да ће људи што више користити ову услугу, а уосталом и бесплатна је, само један телефонски позив. Корисно за све.

Можда ће некоме деловати као реклама, али предпостављам да многи не знају за ово, а треба ће, јер не знају шта урадити са оваквим старим стварима које им не требају, зато и објављујем.

Штета што немају свој сајт. Да ли још неко зна нешто о овом лепом примеру очувања животне околине ?



Uploaded with ImageShack.us

Evo taman da se nadovezem na temu, da prepricam iskustvo mog druga koji je otisao u Francusku turisticki. Zadesio u Parizu bas u vreme nekog velikog koncerta na otvorenom. Standovi sa alkoholnim i bezalkoholnim picima svugde. Rece mi da je cena tocenog piva u plasticnoj polulitarskoj casi kostalo oko 3 evra, a za svaku recikliranu bocu dobija se natrag 1 evro(predpostavljam da je ista prica bila i sa bezalkoholnim picem) Kako nisu svi ljudi toliko revnosni, video je tu mogucnost da zaradi i zaradio je, barem po njegovim recima oko 300 eura...

orion":161g33s3 je napisao(la):

Мислим да би се проблем старих батерија врло лако могао решити, сећам се кад сам био у Грчкој виђао сам испред продавница пластичне канте које су биле препуне старих батерија и имајући у виду да се то не баца сваки дан могле би де поставити такве канте нпр. код великих супермаркета. Тиме би и ти супермаркети могли покупити део захвалности јер данас је ин причати о одрживом развоју.

Kliknite za proširenje...

ево да цитирам самог себе сећам се да сам неко време после овог поста послао мејл Темпу сличне садржине, ништа нису одговорили, скоро да сам и заборавио да сам га послао кад данас видех ово http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/Društvo/861316/Kontejner+za+istrošene+baterije+.html . Не мора значити да има везе са мојим мејлом али ако има значи да није лоше понекад послати неки конструктиван предлог. У сваком случају браво за Макси.

boca-ica":3j3lsf33 je napisao(la):

U osnovi postoje dva modela jer pored velike ekologije sve je to dobar biznis oko repromaterijala

1. Razvrstavati na smetlištu (cetralno) i time uposliti masu ljudi i dece koji tako preživaljavaju - Afrički model
2 Razvrstavanje po izboru građana ali sa adekvatnom nadoknadom vrednosti recikliranog materijala
e da....najunosniji za izabrane članove društva je dodatni model :blah:
3 Dobrovoljno razvrstavanje bez nadoknade u ime ekologije a na kraju lanca neko izabran kupi kajmak jer repromaterijal ipak vredi dosta.

Kliknite za proširenje...

Postoji cetvrti model, a to je obavezno razvrstavanje po zakonu uz kazne za one koje to ne cine.

To da neko "kupi kajmak" u tom slucaju je i tacno, i netacno. Nije sav repromaterijal dovoljno vredan da bi se nekome isplatilo da ga skuplja - ali se mozda isplati da od njega nesto pravi ukoliko ga dobije za dzabe od opstine. Medjutim cak i kada bi opstina besplatno poklanjala otpad koji moze da se reciklira firmama kojima se time bave, to bi bila usteda za opstinu, jer ne bi morala da placa trajno skladistenje tog otpada (i to kosta, naravno). To kao kada das cigi-sakupljacu otpada nesto za dz, jeste on dobio od tebe nesto besplatno i eventualno ce da "pokupi kajmak" zbog toga, ali tebi je ustedeo vremena i troska - nisi morao sam taj neki stari bojler, lavabo, ili sta vec drugo da odneses na otpad.

Postoji cetvrti model, .......

Tačno , sve vreme je prisutan model entuzijazma i njegovi rezultati su vidljivi .... :bash:
Da pojasnim ,
Crko mi TV, u suštini to je opasn otpad, ima u sebi određenog specifičnog repromaterijala , da ne nabrajam...
Prvo da ga nosim na otpad ili u TV servis ili prodavnicu a isti tako i tako ne žele da mi daju išta za uzvrat, a drugo to i ne sakupljaju...
zbog toga ladno ga ostavim ispred kontejnera i eto divne slike koja nas proganja sve vreme dok ne dođe neki ***iga da ga odnese pitaj boga gde. :rant: Zato i nevalja
Manimo se entuzijazma ,
Urediti zakonski da ga mora otkupi, po nekoj ceni koja bi bar nadoknadila napor koj uložim za dostavu na adekvatno mesto bez obzira da li se radi o plastičnoj flaši ili TV-u ili novinama (prodavnica koja i prodaje tu vrstu robe)

Repromaterijjal je sve skuplji , a mi se razbacujemo a plus što uništavamo sami sebe trujuči okolinu .... vozili smo se suviše na tom modelu pa čak i na četvrtom (medicinski otpad je zakonom regulisan ima kaznu i nalazi se svuda) i eto gde smo sada.... nigde.
Perspektiva nam je onaj prvi model ko u Africi da veliki broj ljudi i dece , pretura po gradskim deponijama razvrstavjući otpad za nekog...
zato se i zalažemo za drugi model: adekvatnom nadoknadom u odnosu na vrednosti recikliranog materijala
Što bi ja stari TV ostavio kod kontejnera kad mogu da dobijem novac bar u vrednosti jedne čokolade za dete, u prvoj tehno radnji
Ako je akcenat u četvrtom na kazni građana- onda treba da me uhvati na delu, a to je igra mačke i miša...slaba vajda..
Sobzirom da četvrti i treći model ne daje rezultae , a ne želimo onaj prvi :notok: hajde da probamo sad ovaj drugi možda i zaživi
O detaljima je vec pisano u prethodnim postovima od strane više članova Beobuilda kako bi taj drugi model bio , da ne davim ovde . pisano ali đaba ....

BOKI SMOKI":2nm9q4y8 je napisao(la):

Ne bi bilo lose naplacivati prazne staklene i plasticne flase, kao sto to rade u Finskoj npr. Time bi poststakli ljude da recikliraju.

Kliknite za proširenje...

ko neće da gleda ceo video, neka premota na deo od 4:50 da vidi gde završavaju plastične flaše...

http://www.youtube.com/watch?v=pBai3fl8MbI

Glavi snabdevači reklažnog centra treba da budu prodavnice-firme koje i prodaju robu sa reciklažnim materijalom
a ne pojedini građani ili grupe . Vec pisano o tome ,evo primera.
Trafika prodaje novine, -reciklažni materijal omoguciti da za 10-15 starih novina može se kupiti jedna današnja
Dostavna vozila, kad nose današnje novine vracaju se prazna u svoje sedište. Magacinski prostori nekada su bili puni a zbog trenutne situacije su polu prazni , iskoristiti ih za skladištenje starih novina do momenta dostave u reciklažni centar.
Na osnovu tog primera, svi mi bi smo mogli da ekonomski pravedno učestvujemo u reciklaži sa skoro svim artiklima

Ovako i dalje ce biti svaljeno na određene siromašne grupe koje ce iz kontejnera nositi u taj centar... a to će ih terati da i dalje prave privremene deponije oko svojih staništa .... i šta je time dobio grad opet ništa. :notok:
Uvesti obavezu svim trgovcima da moraju da preuzimaju reciklažni materijal po određenom cenovniku od građana, pa i oni će imati vajdu od toga kroz lančanu cenu.

Да ли неко зна да ми каже, где да однесем оштећени термометар?
Жива није исцурела, али је он неупотребљив, односно, постоји опасност од цурења.

stf":3b6wrm0p je napisao(la):

Да ли неко зна да ми каже, где да однесем оштећени термометар?
Жива није исцурела, али је он неупотребљив, односно, постоји опасност од цурења.

Kliknite za proširenje...

Apoteka, tako je trebalo da bude, ako su se dogovorili, a sumnjam da jesu.

Postavljen je kontejner za reciklazu baterija u opstini Stari Grad.



http://www.blic.rs/Vesti/Beograd/267898/Kontejner-za-odlaganje-dotrajalih-baterija-na-Starom-gradu

imam gomilu 0.33 staklenih boca a ne bih baš da ih bacim kantu. jel zna neko gde bih mogao da ih recikliram.