Šta je novo?
Od:
Filteri

Veliko ratno ostrvo ideja

Велико ратно острво само као природни резерват са што мање људског мешања што кроз грађевину што кроз какве фестивале. Довољно је нешто мало дозволити да се гради и то ће да повуче лавину за собом.
 
Ja obožavam prirodu i protivim se ikakvoj seči, al šta će mi tolka priroda kad ne mogu da dođem do nje, da se nadišem čistog vazduha u prljavom gradu nalik Beogradu. Sve je zakrčeno, staze su uvek bile perfektno rešenje, a gradjevine koje sam naveo samo bi doprinele turizmu Beograda...Niko nije ugrožen, ni ptice, vazduh bi tamo ostao perfektno čist jer kao što sam rekao, bio bi zabranjen prilaz regularnim automobilima... Zakoni služe tome da ne može doći do lavine (sada može, jer trenutno u ovoj državi takvi zakoni ne postoje). Sobzirom da već postoji jedan deo VRO koji je bez šume, ništa ne bismo ni izgubili jer bi taj deo ponovo bio posumljen, a delovi potrebni za izgradnju tornja i opere bi bili iseceni, al to je veoma mali prostor... pticama nista ne bi falilo (pored toliko prirode u Srbiji, baš bi se tu nabile neke retke ptice kao što neki kažu) , ne bi bilo buke, samo ljudi...
 
Биолог кога сам упознао ми је рекао да на Великом ратном острву живи више врста птица него у целој Великој Британији. Треба да се очисти од викендица и да се Лидо огради високом оградом.
 
Arnorian":2cin713w je napisao(la):
Биолог кога сам упознао ми је рекао да на Великом ратном острву живи више врста птица него у целој Великој Британији. Треба да се очисти од викендица и да се Лидо огради високом оградом.
Kliknite za proširenje...
Tako je.Takodje je jedino VRO prirodni ekosistem sa sumom u Sirem Delu Beograda.Sve ostale sume su narusene zbog automobila i stambene izgradnje.

Vikendice moraju da lete sto pre,ne znam ni kako im dozvoljavaju da se grade kada je to zasticena zona i to mislim pod prvim nivoom zastite.

Ptice su vec izgubile staniste na Adi Ciganliji,kad krenu automobili preko mosta to malo sto ce ih ostati razbezace se,sta god pricali na sajtu mosta da im nece smetati.
 
pre 200 godina Ratno ostrvo je bilo karantin za putnike.. teško da ga nije bilo..
 
Град Београд треба да одустане од планова за изградњу на Кожари. И целу банатску обалу Дунава до насипа, од Панчевачког моста до границе са Зрењанином, заједно са Великим ратним острвом, прогласи за градски природни резерват.
rezervatdunav.jpg
 
_Wuk_":3jfkca14 je napisao(la):
Ja bih na R.O. stavio gradski park sa zoo-m.
Ko CENTRAL PARK. :D
Kliknite za proširenje...
I ja sam za to da se zooloski vrt izmesti jer su kavezi sada nehumano mali za zivotinje. Mi bi na RO-u mogli da napravimo jedan fenomenalan, da ne kazem najveci u Evropi :D, u koji bi se dolazilo brodicima i gde bi mogao da se provede ceo dan bazajuci okolo stazama (veliki rezervati za zivotinje bi to zahtevali) mozda cak i na biciklima ili onim automobilima na pedale za porodice i grupe. Samo treba resiti problem plavljenja, mozda na svakoj parceli obezbedjujuci neki visi deo gde zivotinje mogu da se sklone kad je visi vodostaj. Bila bi to vrhunska atrakcija, jedan zesci svetski zooloski vrt, a u samamo centru grada i sa fenomenalnim pogledom, a do njega moras brodicem... sa koga puca pogled na Kalemegdan.

Ovakva ideja sa pregradjivanjem je mnogo vise primerena Adi Huji, a ja bih se malo plasio i hidrologije, ovde bi se stvarao uspor koji bi dodatno plavio Zemun kad je Dunav visok. Ovaj deo Dunava pomaze evakuaciji velikih voda koje da se to zatvori ne bi imale kud pa bi se dodatno plavilo uzvodno. Ti problemi ne postoje na Adi Huji jer je ona puno manja a i tako je vec samo rukavac.

Na kraju, ako Bog da, mozda ce se jednog dana uspostavljati i brodske linije (to je moj san) od Jugoslavije i Venecije do recimo Dorcola-Visnjicke Banje i/ili do Sajma i Bloka 45. I u Londonu su shvatili da je reka jedna fenomenalna saobracajnica na kojoj nikad nema zagusenja i cekanja na semaforu. A ovo bi bile i precice kojima bi se izbegavao saobracaj korz grad. Ja ovo nikako ne bih zagradjivao.
 
Ja iskreno na tom VRO ne bih nista radio... Osim mozda... :) Sa Google Earth-a se vidi da ima jedan deo ostrva koji je prokrcen. KO zna mozda bi tu mogla da se napravi tipa neka atrakcija, novi simbol Beograda... London ima Big Ben, Pariz Ajfelov toranj, a Beograd bi mogao da dobije novi super vidikovac, u centru trougla Stari Beograd, Novi Beograd i 3 Beograd... :)

Ne bih premstao zoo vrt tu. Zoo vrt bih vremenom premestio u 3. Beograd u blizini lokacije Velikog Blata, te bi celokupan taj prostor mogao da se pretvori u jedan respektabilan Zoo vrt plus Safari...
 
Veliko ratnio ostrvo mora ostati rezervat tj., da ostane ne dirnuto ali ne zbog prica i prirode nego zbog nas samih

Jedino sto se nije menjalo od nastanaka je upravo Veliko ratno ostvrvo .

Pogledajte stare grafike, slike, fotografije...
Sve se manje više menjalo u zavisnosti od vremena i događaja...i Kalemegdan, Zemun, da ne spominjem i ostale delove grada.

Veliko ratno ostvro je uvek ostajlao isto i prepoznatljivo .

Prepoznao bi Bgd i sa Meseca po njemu .
Boguhlono i divljački je i pomisliti da se uništi tako materjalna čvrsta spona i veza sa svim prohujalim vremenima.

Beograd ima oko 16 rečnih ostrva i od svakog može se praviti Menheten po volji,i sve što se poželi, osim na Velikom ratnom ostrvu

Samo po sebi nosi elemente svega prepoznatljivog najstarijeg simbola za sva vremena , starijeg i od Pobednika i samog Kalemegdana
pripoznatljivog simbola i u budučnosti. Prirodni i neuništiv, jedino ga mi sami možemo uništiti.
Ono spaja i čini da smo upravo ono što i jesmo Beograđani od uvek i zauvek.
 
Pametno i tacno. Ali neki nenametlivi sadrzaji koji nenarusavaju prirodne vrednosti ostrva, a posetu cine jos zanimljivijom su tema o kojoj bi moglo da se razmislja.
 
Simboli Beograda (22)
Graničnik i mesto susreta zaraćenih država
AUTOR: MILIVOJE TOMAŠEVIĆ
Na prelazu iz 20. u 21. vek gradski oci imali su razne ideje: da na Ostrvo presele zoološki vrt, da naprave veliki poslovni ili šoping centar, da izgrade zabavno-sportski centar, da uspinjačom spoje ostrvo s Kalemegdanom, da tu organizuju velike muzičke koncerte. Ostrvo se opet pobunilo, pa su vode Dunava i Save 2006. godine potpuno preplavile kopno.Ni vrhovi drveća se nisu videli. Bila je to jasna opomena.


Oglasite se na www.danas.rs
Svaka glupava ideja koja je bila uperena protiv Ostrva je, na sreću, propadala brže nego što je nastala i Ostrvo se uvek sačuvalo za misiju koja mu je još pri nastanku namenjena: da bude fizički ukras i duhovno sidro Beograda i Beograđana. Tako će biti i u budućnosti. Ako bi profit uništio Ostrvo bila bi to najava Apokalipse, između nje i Beograda ništa više nebi stajalo.

Veliko Ratno Ostrvo je tako nazvano jer je stvoreno u ratu prirode protiv prirode, a mnogo puta je poslužilo i kao mesto ili povod za rat među ljudima. Tu gde se sastaju dve velike reke po svemu bi trebao da bude ponor, najdublja voda; a ne ostrvo. Ali, nije; nastalo je kopno, kao karaula između dve civilizacije: Istočne i Zapadne; između tri religije: pravoslavne, katoličke i muslimanske; između više država - ni broj im se nezna.

U prošlosti je to parče zemlje često bio graničnik i mesto susreta zaraćenih država. Poslednji put je carigradskom konvencijom od 2 marta 1741. godine Veliko Ratno Ostrvo podeljeno: Turska je dobila polovina prema Beogradu, a Austrougarska deo prema Zemunu, s tim da vojske ne borave na ostrvu. Te podele se, međutim niko nije držao.

Ugovor su kršili i jedni i drugi, a Srbe niko nije ni pitao da njihovu zemlju podele. Zato su Karađorđevi ustanici 1806. godine, na dan smrti Cara Dušana Nemanjića (20. decembra 1355.g.), na ostrvo prebacili topove i odatle bombardovali Turke u beogradskoj tvrđavi. Ostrvo im je bilo odskočna daska do grada i do države. Ostrvo je poslužilo i Austrougarskoj vojsci 1915. godine. Tada je Ostrvo poslužilo da se ubrza osvajanje Beograda, ali i da se definitivno slomi Austrijska monarhija. Cena je bila prevelika za obe države i za oba naroda.

Nekad je ostrvo služilo kao jedan od stubova mosta, za prebacivanje ljudi i tereta s jedne obale na drugu. Nekad, kao nosač flote čamaca koji su se, puni vojnika željnih pobede i plena, otiskivali da brane ili napadaju Beograda. Nekad je to bila lansirna rampa bojnih topova koji su tukli beogradske bedeme ili zemunsku stranu. Često je bilo u funkciji rata, ali je, na kraju, svima donosilo i mir i smiraj. Kad nisu ratovali ljudi, rat su zapodevale reke terajući jedna drugu oko ostrva.

http://www.danas.rs/danasrs/srbija/...sreta_zaracenih_drzava.39.html?news_id=212828
 
vucko":17m2p562 je napisao(la):
Simboli Beograda (22)
Graničnik i mesto susreta zaraćenih država
AUTOR: MILIVOJE TOMAŠEVIĆ
Na prelazu iz 20. u 21. vek gradski oci imali su razne ideje: da na Ostrvo presele zoološki vrt, da naprave veliki poslovni ili šoping centar, da izgrade zabavno-sportski centar, da uspinjačom spoje ostrvo s Kalemegdanom, da tu organizuju velike muzičke koncerte. Ostrvo se opet pobunilo, pa su vode Dunava i Save 2006. godine potpuno preplavile kopno.Ni vrhovi drveća se nisu videli. Bila je to jasna opomena.


Oglasite se na www.danas.rs
Svaka glupava ideja koja je bila uperena protiv Ostrva je, na sreću, propadala brže nego što je nastala i Ostrvo se uvek sačuvalo za misiju koja mu je još pri nastanku namenjena: da bude fizički ukras i duhovno sidro Beograda i Beograđana. Tako će biti i u budućnosti. Ako bi profit uništio Ostrvo bila bi to najava Apokalipse, između nje i Beograda ništa više nebi stajalo.

Veliko Ratno Ostrvo je tako nazvano jer je stvoreno u ratu prirode protiv prirode, a mnogo puta je poslužilo i kao mesto ili povod za rat među ljudima. Tu gde se sastaju dve velike reke po svemu bi trebao da bude ponor, najdublja voda; a ne ostrvo. Ali, nije; nastalo je kopno, kao karaula između dve civilizacije: Istočne i Zapadne; između tri religije: pravoslavne, katoličke i muslimanske; između više država - ni broj im se nezna.

U prošlosti je to parče zemlje često bio graničnik i mesto susreta zaraćenih država. Poslednji put je carigradskom konvencijom od 2 marta 1741. godine Veliko Ratno Ostrvo podeljeno: Turska je dobila polovina prema Beogradu, a Austrougarska deo prema Zemunu, s tim da vojske ne borave na ostrvu. Te podele se, međutim niko nije držao.

Ugovor su kršili i jedni i drugi, a Srbe niko nije ni pitao da njihovu zemlju podele. Zato su Karađorđevi ustanici 1806. godine, na dan smrti Cara Dušana Nemanjića (20. decembra 1355.g.), na ostrvo prebacili topove i odatle bombardovali Turke u beogradskoj tvrđavi. Ostrvo im je bilo odskočna daska do grada i do države. Ostrvo je poslužilo i Austrougarskoj vojsci 1915. godine. Tada je Ostrvo poslužilo da se ubrza osvajanje Beograda, ali i da se definitivno slomi Austrijska monarhija. Cena je bila prevelika za obe države i za oba naroda.

Nekad je ostrvo služilo kao jedan od stubova mosta, za prebacivanje ljudi i tereta s jedne obale na drugu. Nekad, kao nosač flote čamaca koji su se, puni vojnika željnih pobede i plena, otiskivali da brane ili napadaju Beograda. Nekad je to bila lansirna rampa bojnih topova koji su tukli beogradske bedeme ili zemunsku stranu. Često je bilo u funkciji rata, ali je, na kraju, svima donosilo i mir i smiraj. Kad nisu ratovali ljudi, rat su zapodevale reke terajući jedna drugu oko ostrva.

http://www.danas.rs/danasrs/srbija/...sreta_zaracenih_drzava.39.html?news_id=212828
Kliknite za proširenje...
Da li se stvarno nisu videli ni vrhovi drveca?! Da li neko ima slike?
 
Tada nisu postojale interkoninetalne rakete, pa je bio ogranicen domet topova, i desantnih snag
iz tog razloga i u ratu i u miru ostrvo je bilo samo sa manim drvecem koje je obezbeđivalo nesmetan uvid u dešavanja na samom ostrvu.

Elektronska narodna biblioteka Srbije ima E grafike iz tog doba, naročito sa Zemuske strane kao i grafike i fotografije gde se vide razni Beogradski mostovi, mnogi su bili i pontonski . Interesantno preko Dunava oduvek je bio samo jedan most pontonski, drveni i sl. Ratno ostrvo je prikazno i sa formaciskim rasporedima sa intresantnim prikazom Kalemegdana i tadašnjom Beogradskom okolinom.
 
Arnorian":1oe3klha je napisao(la):
Град Београд треба да одустане од планова за изградњу на Кожари. И целу банатску обалу Дунава до насипа, од Панчевачког моста до границе са Зрењанином, заједно са Великим ратним острвом, прогласи за градски природни резерват.
http://img9.imageshack.us/img9/9205/rezervatdunav.jpg
Kliknite za proširenje...
то су урадили Аустријанци (Nationalpark Donau-Auen), иде од Беча па до границе са Словачком. слажем се са идејом да се првобитно прогласи са резерват природе, па онда ако буде услова и за национални парк Средње Подунавље
 
Upravo ovde na Beobuildu u zelenom forumu je tema započeta 23 March 2007 o VRO u kojoj su navedeni podaci
nekada i sad... sa fotografijama
http://www.beobuild.rs/forum/viewtopic.php?id=144&p=1 a preporučujem novim članovima da pročitaju i prve postove baš ovde na ovoj temi
Bez zlonamere, izgleda sa se vrtimo u krug. :) mada nije loše ponekad i podsetiti se
 
bilo bi korisno za ocuvanje Velikog Ratnog Ostrva da mu sa promeni ime u Veliko ZELENO Ostrvo.

Ionako je tesko objasniti strancima zasto se zove "ratno", nema tu nikakve tvrdjave illi groblja, a epitet "zeleno" ne samo da je cinjenica nego bi i do veka zapecatilo sudbinu ostrva kao prirodnog rezervata.
 
Зашто је битно да се објасни странцима како се зове. Туга је што ми претендујемо само на стране туристе који би дошли у провод, ја кад идем у неки град добро се упознам са културом и историјим тог града и не би ми био проблем да се неко такво острво налази у другом граду па да ми објасни зашто се тако зове. Кад год се спомене Ратно острво успут иде и нека прича типа "било би добро да се тамо изграде кафићи...да кад дођу странци...било би добро да се изгради жичара да странци могу доћи са Калемегдана...".
Ако се данас промени назив у Зелено сутра га неко може променити у Острво Забаве. Може на пример да се угледамо на Грчку и закон који су 95. донели за Метеоре где стоји да је то место заштићено и неприкосновено. Можда није баш адекватан пример али је идеја и више него употребљива. Дакле да се донесе закон да се Ратно острво прогласи као "природни резерват, заштићен и неприкосновен, под заштитом државе". Наравно и закони су променљиви па бих ишао корак даље покушао да се изборим за заштиту и под покровитељством УН, можда мало претенциозно али волео бих да ми неко укаже на сличан пример резервата који је пар стотина метара удаљен од строгог центра града.
 
Ratno ili Zeleno - ostrvo treba ostati zasticeno, bez obzira sto je ideja o gradnji na njemu pravi san za arhitekte :)

Opet to ne znaci da ga potpuno treba prepustiti prirodi, vec, ako je rezervat, jos vise obogatiti florom
i ne potpuno zabraniti pristup ljudima, ako ne turistima, onda naucnicima i manjim grupama koje bi imale tu mogucnost da prolaze kroz ostrvo, a da svojim pristustvom ne ometaju ekosistem ostrva.
 
Према њеним речима, велики део питања Упитника Европске Комисије односио се на имплементацију Директиве о стаништима и птицама, на чему се у Србији доста ради.

- Велико ратно острво је добро од изузетног значаја, које чини станиште вредних биљних и животињских врста, а поседује 200 насеобина сталних и птица селица. У Србији има скоро 500 заштићених природних добара и 1.700 строго заштићених биљних врста - навео је директор Завода за заштиту природе Србије Ненад Ставретовић.

Како је објаснио директор ЈКП „Зеленило-Београд" Радован Драшкић, Велико ратно острво обухвата простор од 211 хектара и користи се у едукативне сврхе и за камповање, а острво је подељено у неколико зона.

- Планиране су активности које неће угрозити то добро, биће засађене саднице, изграђене стазе, а поступно ће бити уколоњене и сојенице, а биће изграђен визиторски центар - закључио је Драшкић.

http://zelenilo.rs/index.php?page=novosti_prikaz&uid=20110413134114
 
Mожда би управо та потпуна забрана и била мамац за туристе. Прича о нетакнутој природи у центру града. То има потенцијал. Споразумети се са МПЦ-ом да д се отвори видиковац са Ушћа за посматрање острва, а други видиковац са астрономске куле на Калишу. Наравно и туре малим бродићима око острва, са неком причов водича.

Евентуално на Лиду може да се отвори ресторан под управом града.

Могу се помирити нетакнута природа и туризам.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh