Finansijska tržišta (trgovina akcijama, obveznicama i dr. instrumentima)

..... Inače, Živanić je prošle nedelje priznao da nema novac za isplatu i da će od banaka zatražiti kredite, pa
se tako još ne zna kako će finansirati kupovinu. Istina, Živanić je potvrdio da vodi pregovore sa „Marfin invest grupom“
iz Grčke oko sufinansiranja i da se u razgovorima pominjalo da po osnovu uloženog novca ovoj kompaniji
pripadne 66,6 odsto vlasništva u Robnim kućama. „Marfin grupa“ je istog dana kada je proglašen pobednik
saopštila da je vlasnik srpskog trgovinskog lanca u tom procentu, a Živanić je na to uzvratio da pregovori nisu
dovedeni do kraja i da će ova grupa svakako biti jedan od partnera.

Predstavnici ove grčke investicione grupe juče je trebalo da doputuju u Beograd, ali su, kako tvrde u „Citadelu“,
konsultantskoj kući „Verano motorsa“, odložili dolazak zbog nemogućnosti da se sretnu sa najvišim državnim
rukovodstvom, predsednikom Borisom Tadićem i premijerom Vojislavom Koštunicom.

Inače, u „Marfin grupi“ oko deset odsto akcija drži direktno arapski kapital - „Dubai investment grupa“.
Ova arapska grupacija je poznata po tome što joj je u Engleskoj zabranjeno da ulaže, čak i u engleske fudbalske klubove.
Kako bi što lakše ušli u EU, Arapi su našli saveznika u Andeasu Vgenopulosu, grčkom bankaru.

On pravi „Marfin grupu“ i od britanskog bankarskog giganta HSBC, koji je hitno želeo da se oslobodi akcija u
Popular banci, odnosno Laiki banci, zbog njenog učešća u pljački srpskog novca za vreme Slobodana Miloševića,
kupuje 22 odsto vlasništva. Vgenopoulos je zbog svog agresivnog nastupa dobio nadimak „ubica“.

Istovremeno sa naftaškim parama koje pritiču, on kupuje i grčku banku Egnacia bank i zajedno sa Popular bankom
i njenom ekspoziturom u Grčkoj Europien popular bankom kreira novu banku pod nazivom Marfin popular banka.

Serafim Konstantinidis, direktor za medije „Marfin investment grupe“, na pitanje da li je u transakciju kupovine
Robnih kuća uključen novac koji je iznošen iz Srbije, izjavio je „da je to žalosna činjenica koja se dogodila pre
kupovine banke i da su u banci sada novi ljudi koji nisu povezani sa tim, kao i da se ne bave pranjem srpskih para“.

Kliknite za proširenje...

... Trece, ATE je jedna thrash Grchka banka koja jedva da opstaje iz kvartala u kvartal.
Pre dve godine umalo da propadne od otrovne aktive koju je imala. Menadzment katastrofalan a
uticaj drzave koja je glavni akcionar dodatno opterecuje banku.

Znachi, ATE definitivno nije partner za pozeleti! Josh bi gore bilo ako krene da muti sa
josh sumnjivijim grchko/kiparskim bankama kao npr. Marfin Popular.
Pogledaj malo shta se na kipru deshavalo kad su ovi pirati iz Marfin-a preuzeli Laiki -- klasichan greenmail.
Isto mogu i ovde to da pokushaju i zato ih treba sprechiti.

Kliknite za proširenje...

Београдска берза први пут основана 21. новембра 1894. године у „Грађанској касини”

Зграда Београдске берзе
(Фото Л. Адровић)
Београдска берза данас слави Аранђеловдан, у знак сећања на 21. новембар 1894. када је у кафани „Грађанска касина” у Београду одржана оснивачка скупштина прве берзе на Балкану.
Било је то време великог привредног успона младе балканске краљевине, чији је виспрени, образовани и кочоперни „европејски” оријентисан краљ Милан потписао Закон о јавним берзама, који је Народна скупштина усвојила 3. новембра 1886, да би осам година доцније берза била и основана. И то у елитној престоничкој кафани.

Заслуга за стварање Београдске берзе припада трговцима окупљеним око ондашњег Српског трговачког друштва и надахнутим уверењем да је „извор моћи једне државе и благостања њеног народа у добро уређеној трговини и напредној народној привреди, без чега ниједна држава не може напредовати, нити јака бити”.

Статут Берзе потврђен је у Министарству привреде 3. октобра 1894. године, а већ два дана касније објављен је позив за упис у чланство нове институције, којем су се одазвали сви виђенији српски трговци.

Пошто је на Нову годину свечано освећена и отворена, Берза је рад почела 2. јануара 1895. године на првом спрату старинске куће у којој је била кафана „Босна” у Савамали. Упркос трњем посутом путу, Берза се постепено успињала, о чему сведоче подаци по којима је у првој години пословања обрт био 10.582.396,15 динара, 1904. године - 30.048.314,80 динара, а од оснивања до уочи Првог светског рата (краја 1913. године) обрт је износио укупно 549.839.058.83 динара.

Рад прве београдске берзе прекидали су ратови, а 6. април 1941. означио је и прекид пословања који је потрајао готово пола века.

У априлском бомбардовању Београда уништена је Народна библиотека Србије, а у њој су, уз остало благо, страдали дупликати годишњих извештаја, курсних листа и других берзанских публикација и докумената.

Архива Београдске берзе, како наводи Милко Штимац у књизи „Српско берзанско пословање”, по свему судећи „завршила је као огрев” у првој поратној београдској зими 1944-1945. године.

Тиме су, добрим делом, затрти и докази о власништву над знатним иметком предратних акционара.

Еутаназија Београдске берзе, која је пре тога била у пословној клиничкој смрти више од деценије, извршена је, одлуком Владе Србије, 1953. године, а њена имовина се, изгубивши титулара, претворила у друштвену.

Под именом Југословенско тржиште капитала, које су основале 32 банке из СФРЈ у време владе Анте Марковића, берза васкрсава 27. децембра 1989. године, кад је одржана оснивачка скупштина, док је први берзански састанак био 27. фебруара 1990. године, тако да ове године, кад је коначно прорадило званично берзанско тржиште - листинг А, берза постаје пунолетна.

Традиционалном имену Југословенско тржиште капитала се вратило 28. маја 1992. године кад је поново названо - Београдска берза.


Весна Арсенић
[објављено: 21.11.2007.]

Kliknite za proširenje...

27.11.2007 16:19 BEOGRAD (Tanjug) - Komisija za zaštitu konkurencije zatražila je od ''Verano motorsa'', koji je kupio Robne kuće ''Beograd'', da dostavi podatke o poslovnom odnosu te firme i ''Marfin grupacije'', rečeno je danas Tanjugu u toj komisiji.
''Tražili smo podatke ko sa njima ulazi u tu priču, odnosno da li se sami pojavljuju kao kupac (Robnih kuća ''Beograd'') ili idu zajedno sa nekim. Nezvanično smo čuli da oni zatvaraju finansijsku konstrukciju s 'Marfin grupom' i želimo da vidimo kakav je njihov odnos - da li je reč o čistom finansiranju ili i oni postaju neki suvlasnici'', rekla je Tanjugu predsednik Komisije za zaštitu konkurencije Dijana Marković- Bajalović.

Kliknite za proširenje...

15 mil. evra za lokal Jugoeksporta
13:05 | Izvor: B92, Beta
Beograd -- Poslovni prostor "Jugoeksporta" u Knez Mihailovoj sa početnih 271 milion dinara dostigao je cenu od 1,27 milijardi dinara.

Objekat u Knez Mihailovoj prodat za 1,27 milijardi dinara

Ovu lokaciju kupila je firma Radiks (Radix), u ime lanca parfimerija Jasmin. U Agenciji za privatizaciju na licitaciji su prodati i drugi objekti kompanije "Jugoeksport" (Yes Yugoexport Sistem) u stečaju za ukupno 1,4 milijarde dinara, za koje je ukupna početna cena bila 333,56 miliona dinara.

Vlasnik "Radiksa" Radivoje Dražević najavio je da će se u tom objektu, koji će biti luksuzno opremljen, prodavati roba namenja ženama.

Za kupovinu tog "Jugoeksportovog" objekta nadmetalo se 13 zainteresovanih kupaca, a "Radiksu" je najveći konkurent bio "Veterinarski zavod" iz Zemuna, čiji je vlasnik, kao i konfekcije "Zekstra", Dragan Djurić. U akuciji su učestvovali i "Fešn" (Fashion co), Lili drogerije i AIK banka iz Niša.

Aleksandar Stevanović, vlasnik firme "Zlatiborac" koja se bavi preradom mesa, kupio je dva objekta "Jugoeksporta", u Bulevaru kralja Aleksandra u Beogradu i kuću na Zlatiboru.

Lokal u Beogradu, prodat je za 21,5 miliona dinara, a početna cena je bila 21,4 milion, dok je kuća na Zlatiboru prodata za 50 miliona, što je duplo više od početne cene.

Stevanović je učestvovao i na aukciji za prodaju poslovnog prostora "Jugoeksporta" u Valjevu, koji je za 26,4 miliona dinara prodat valjevskoj firmi "Delfin petrol" čiji je vlasnik Svetolik Lazić. Početna cena objekta bila je 14,1 milion dinara.

Na aukciji za kupovinu lokala "Jugoeksporta" na Trgu Republike u Beogradu, u tržnom centru "Staklenac", čija je početna cena bila 4,3 miliona dinara, nije bilo prijavljenih učesnika.

Stečaj "Jugoeksporta" je otvoren sredinom 2001. godine, a većina objekata tog preduzeća data je u zakup po cenama koje su mnogo niže od tržišnih.

Kliknite za proširenje...

Beograd - Kompanija Verano motors, koja je prošlog meseca pobedila na javnom nadmetanju za Robne kuće Beograd, objavila je juče da je spremna da plati izlicitirani iznos od 360 miliona evra, kao i da će to učiniti čim od Komisije za zaštitu konkurencije dobiju saglasnost za tu transakciju. "Komisiji za zaštitu konkurencije smo u zakonskom roku dostavili svu potrebnu dokumentaciju i nastavili da dajemo dodatne informacije, rešenje Komisije, za koje verujemo da će biti pozitivno, očekujemo u najkraćem roku. U međuvremenu, sa Komisijom smo u stalnom kontaktu i stojimo im na raspolagaju kako bismo što brže i efikasnije okončali proces kupovine", navodi se u saopštenju Verano i najavljuje da će odmah posle zvaničnog uspostavljanja vlasništva javnost obavestiti o planovima sanacije objekata u sastavu Robnih kuća Beograd. M. N. S.

Kliknite za proširenje...

HenkMan":1pwgoex3 je napisao(la):

15 mil evra za prostor u Knezu? Da li neko zna koliko je to veliko (ceno po m^2)?

Kliknite za proširenje...

15:15 -> 18:35 | Izvor: B92
Beograd -- Komisija za zaštitu konkurencije još nije donela rešenje u slučaju prodaje Robnih kuća Beograd kompaniji Verano motors.

U Veranu kažu da su dostavili dokumentaciju, Komisija tvrdi suprotno!

U Komisiji kažu da su od Verana tražili dodatnu dokumentaciju, među kojom su podaci o budućoj vlasničkoj strukturi Robnih kuća, kao i o delatnosti koju će organizovati u objektima, jer postoji sumnja da će ta kompanija imati dominantan poliožaj na tržištu.

Iako u Veranu tvrde da su svu dokumentaciju dostavili, u Komisiji navode da ona još nije stigla. U međuvremenu, akcionari i poverioci željno čekaju rasplet situacije i uplatu novca, iako postoji mogućnost da se rok za isplatu pomeri do marta sledeće godine.

U komisiji za zaštitu konkurencije kažu da još nije istekao rok za donošenje rešenja o mogućem monopolskom položaju Verano motorsa.

Predsednica komisije Dijana Marković-Bajalović kaže da će ono biti doneto kada Komisija ispita sve sporne detalje, i kada dobije svu traženu dokumentaciju. „Prvo nas je zanimala buduća delatnost RKB, da li će nastaviti da rade ono što su radili pre nego sto su otisli u stecaj ili će se taj prostor koji je vrlo atraktivan i nalazi se u centralnim gradskim zonama iznajmljivati, tj. davati u zakup“, kaže ona.

„Drugo, tražili smo, pošto su bile neke vesti u medijima da zapravo Verano ne nastupa sam već ima finansijera, da vidimo u kakvom su oni međusobnom odnosu. Ne što se tiče porekla novca, već kakva će biti buduća vlasnička struktura. To je za nas relevantno“, dodaje predsednica komisije.


Iz Verano motorsa saopštavaju da su u stalnom kontaktu s Komisijom za zaštitu konkurencije i da su dostavili svu traženu dokumentaciju. Kako je za dnevni list Danas rekao Radomir Živanić, vlasnik te kompanije, Komisija je ta koja je usporila čitav slučaj i apeluje na nju da bude ažurnija.

“Izgleda da Komisija, koja se trenutno bavi Deltom, nema vremena da pogleda i našu dokumentaciju. Nije nam jasno ni šta toliko istražuju, s obzirom na to da smo mi kupili nekretnine, a ne trgovinski lanac i nemamo dominantnu poziciju ni u jednoj delatnosti“, rekao je za Danas Živanić.

„Mislim da ljudi koji sede u Komisiji ne shvataju da nama već mesec dana stoji depozit od 44 miliona evra, koji smo dali kao garanciju za učešće na licitaciji, da nam 370 miliona evra, koje smo obezbedili od grčkog partnera takođe stoji, a da je tržište novca osetljivo na svaku promenu i da se lako može dogoditi da se uslovi pod kojima smo obezbedili sredstva izmene”, objašnjava on.

Akcionari Robnih kuća očekuju da će Verano motors poštovati rokove i uplatiti 360 miliona evra, jer smatraju da se niko ne bi igrao s 44 miliona evra datih za bankarske garancije, koji ostaju državi ako Verano ne isplati kupoprodajnu cenu.


Radoje Arsenić, predsednik UO Udruženja akcionara i poverilaca RK Beograd, kaže za B92 da „’vađenje’ komisije na to da to da li će on biti monopolista ili neće ’ne pije vodu’ iz razloga što u oglasu koji je dat za kupovinu Robnih kuća nigde ne stoji obaveza da se novi vlasnik mora baviti trgovinom“.

„Prema tome to validan odgovor za nas nije. Ako oni to ne obave onda nešto drugo stoji iza toga - ili njihova nespremnost ili nemanje novca. Ja neću da verujem da Verano nema novca, jer ne bi dozvolili da 44 miliona evra propadne“, smatra Arsenić.

Rok za uplatu novca od 30 dana nije fiksan i odlaže se sve dok Komisija ne donese rešenje, a maksimalno četiri meseca od potpisivanja ugovora. To znači da bi prodaja Robnih kuća mogla da se završi tek početkom marta sledeće godine.

Ukoliko Komisija na kraju ne izda rešenje, jer Verano nije dostavio potpunu dokumentaciju, ta kompanija moraće da nadoknadi nastalu štetu Robnim kućama. Međutim, ukoliko Komisija proceni da bi kupovinom Robih kuća Verano stekao dominantan položaj na tržištu, ta kompanija bila bi oslobođena odgovornosti da plati štetu.

Kliknite za proširenje...

Beograd - Agencija za privatizaciju Srbije objavila je juče treći tender za prodaju Industrije motora Rakovica (IMR). Kako se navodi na sajtu Agencije www.priv.yu, ponuđeno je 90,05 odsto kapitala IMR u restrukturiranju. Pravo učešća na tenderu imaju firme koje se bave proizvodnjom ili prodajom motora za motorna vozila, traktore i poljoprivredne mašine najmanje poslednje tri godine, čiji je prošlogodišnji prihod veći od pet miliona evra. Rok za slanje zahteva za otkup tenderske dokumentacije je 25. januar 2008. godine, a za dostavljanje obavezujućih ponuda, uz garanciju od 50.000 evra, 22. februar. Iz prodajne cene, ako privatizacija bude uspešna, namiriće se dugovi IMR u iznosu od 33 miliona evra, a ukupne obaveze tog preduzeća posle restrukturiranja su 15 miliona evra. Beogradski IMR proizvodi dizel, motore, traktore i rezervne delove, ukupni kapital preduzeća je procenjen na oko 28 miliona evra, a u 2004. godini je prodao proizvode i usluge u vrednosti oko 10 miliona evra.

Kliknite za proširenje...

„Југоекспортов” локал плаћен 32.000 евра по квадрату, а досадашњи рекорд држао локал у згради „Албанија” од 86 квадрата који продат за 1,5 милиона евра или 17.400 евра по квадрату

Ко тргује робом за жене не може да пропадне
(Фото Д. Ћирков)

Недавном продајом „Југоекспортовог” локала у Кнез Михаиловој улици у Београду, на популарној „штрафти”, постигнута је досад највећа цена по квадратном метру пословног и трговачког простора у Србији. На лицитацији за продају „на парче” овог некадашњег спољнотрговинског гиганта, фирма „Радикс”, власник ланца парфимерија „Јасмин”, понудила је чак нешто више од 15 милиона евра. С обзиром на то да поменути локал има 485 квадратних метара, произлази да је цена достигла чак 32.000 евра по квадратном метру.

Последњи је лицитациону палицу подигао Радивоје Дражевић, власник „Радикса”, али ни осталих 12 конкурената нису много заостајали за њим. Будући да су се за локал на најатрактивнијој локацији надметали „Фешн енд ко.” Милије Бабовића, ланац дрогерија „Лили” и компанија „Зекстра” која је заступник неколико брендова светски познате модне куће „Макс Мара” – изгледа да је било суђено да се у њему (локалу) продају најлуксузније ствари за жене. Астрономска цена потврђује овде добро познату новокомпоновану пословицу да онај ко тргује робом за жене не може да пропадне.

Продаја невеликог „Југоекспортовог” локала у Кнез Михаиловој за астрономских више од 15 милиона евра изненадила је јавност и под лупу ставила и неке друге продаје у овој зони. Примера ради, „Центротекстил” је са својом зградом од шест спратова, два су касније дозидана, само ћошак даље на почетку исте улице, а на углу са Сремском, продат не тако давно на тендеру швајцарској фирми Филипа Цептера за 18,9 милиона евра. У овом случају ради се о канцеларијском простору, али се ипак тиме не објашњава знатно нижа цена него код купопродаје локала у истој зони.

Они који су, по природи посла, добро упућени у цене локала и њихову понуду на популарној „штрафти” кажу да постигнута цена од чак 32.000 евра за квадрат није ни тако неочекивана јер се ради о последњем локалу у тој зони до кога се куповином могло доћи. У београдској чаршији Кнез Михаилова је већ названа Делтино или Мишковићево сокаче јер је овај српски бизнисмен куповином „Обућиних” и „Бетексових” продавница већма загосподарио трговином на „штрафти”. И остали Дражевићеви лицитациони конкуренти ту су добро позиционирани.

Генерални директор „Радикса” Данијела Лучић каже да су они куповином овог локала, иако му је цена висока, направили добар пословни потез. Јер, према захтевима модерног тржишта нове парфимерије се не отварају у локалима мањим од 150 метара квадратних. Малопродајну мрежу „Јасмина” стално проширују сада и ван Београда, припремајући се тако за евентуалну страну конкуренцију.

„Очекивали смо високу цену за локал, јер су оне у овој зони у последње три године сумануто повећане, практично десет пута. За нас је ово исплатива инвестиција уколико се пореде цене закупа на истој локацији које за много мањи локал достижу 40.000 евра месечно, а то је ипак новац који се баца кроз прозор. Ми стабилно послујемо, имамо добар кредитни рејтинг и задуживање код банке за ову исплату нам није проблем”, каже Лучићева. „Радикс” иначе држи половину српског тржишта увозних козметичких и парфемских производа почев од, како она каже, јефтинијих марке „макс фактор” па све до најскупљих „шисеида” и „шанела”.

Милан Павловић из агенције „Амбасадор М” која се бави продајом луксузних некретнина каже да није изненађен постигнутом ценом, али да је она ипак виша од тржишне.

„Цене локала на тој локацији су последњих година вишеструко увећане. Ипак није то толико фрапантно скупо уколико се пореди с ценом закупа на истој локацији која за локал од 100 квадратних метара достиже 30.000 евра и уколико се узме у обзир да је то место практично центар Балкана. Прогнозирао сам да ће цене локала на таквим локацијама осетно порасти, а тврдим да ће се то наставити. При том мислим и на локале у булевару Краља Александра до Вуковог споменика, Пожешку улицу на Бановом брду, Главну у Земуну. И најлуксузније стамбене некретнине на Дедињу, Сењаку, Врачару ће за две године достићи 5.000 евра по квадрату”, каже Павловић, додајући да би нови власник ако би за годину дана препродао поменути локал, зарадио пет милиона евра.

Иначе, досадашњи рекорд у скупоћи држао је локал у згради „Албанија” од 86 квадрата који је приватник продао за 1,5 милиона евра или 17.400 евра по квадрату.
Јована Рабреновић
[објављено: 01.12.2007.]

Kliknite za proširenje...

5.12.2007 17:01 BEOGRAD (Tanjug) - Kompanija ''Verano Motors'' saopštila je danas da je Komisiji za zaštitu konkurencije dostavila svu traženu dodatnu dokumentaciju i da sada očekuje njeno pozitivno rešenje.
Komisija za zaštitu konkurencije zatražila je od ''Verano motorsa'' da dostavi podatke o poslovnom odnosu te firme i grčke ''Marfin grupacije'' koja je najavila učestvovanje u finansiranju kupovine tog trgovinskog lanca.

Kliknite za proširenje...

Beograd -- Komisija za zaštitu konkurencije odobrila je preduzeću Verano motors ’uslovnu’ koncentraciju kapitala po pitanju RK Beograd.

Predsednica te komisije Dijana Marković-Bajalović je objasnila da to znači da će Verano morati da obaveštava o svakom davanju u zakup prostora Robnih kuća Beograd većeg od 300 kvadratnih metara, ako se prostor izdaje firmi koja u maloprodaji pretežno ima prehrambene proizvode i prihod veći od 30 miliona evra.

U tom slučaju će Komisija za zaštitu konkurencije davati saglasnost za davanje prostora u zakup, objasnila je ona.

Kompanija Verano motors kupila je Robne kuće Beograd na javnom nadmetanju 29. oktobra tako što je u konkurenciji od preostalih devet zainteresovanih kupaca izlicitirala najveću cenu od 360 miliona evra.

Komisija za zaštitu konkurencije zatražila je od te kompanije da dostavi podatke o poslovnom odnosu te firme i grčke Marfin grupe koja je najavila učestvovanje u finansiranju kupovine tog trgovinskog lanca.

Kliknite za proširenje...

Beograd -- Trgovinski sud u Beogradu utvrdio je da kompanija RK Beograd nije vlasnik zgrada u Knez Mihailovoj ulici broj 5, 41 i 45.

Udruženje Mreža za restituciju saopštilo je da je određena privremena mera zabrane otuđenja ili opterećenja nepokretnosti. Kako je navedeno, presudom od 10. decembra utvrđeno je da su navedeni objekti imovina Republike Srbije i da kao takvi nisu mogli biti predmet prodaje u postupku stečaja, a reč je o 11 hiljada kvadratnih metara poslovnog prostora.

Sud je, prema navodima saopštenja, naložio Službi za katastar nepokretnosti da u roku od osam dana po pravosnažnosti presude izbriše Robne kuće "Beograd" sa liste nepokretnosti, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Udruženje Mreža za restituciju, koje čine Udruženje građana za povraćaj oduzete imovine "Beograd" i Narodna inicijativa za restituciju oduzete imovine i ljudskih prava, zahteva da se pokrene pitanje odgovornosti direktora Agencije za privatizaciju i drugih nadležnih osoba.

Trgovinski sud u Beogradu doneo je 25. oktobra privremenu meru raspolaganja robnom kućom u Knez Mihailovoj ulici u Beogradu, što je podrazumevalo da je Agencija za privatizaciju trebalo da tu nepokretnost izuzme iz prodaje.

Umesto toga, samo dan kasnije, 26. oktobra, predmet je prosleđen Višem trgovinskom sudu koji je pobio to rešenje, čime je ponovo prodaja bila omogućena.

RK Beograd prodate su 29. oktobra za 360 miliona evra preduzeću "Verano motors", u vlasništvu Radomira Živanića iz Beograda, a naslednik bivših vlasnika Mladen Komadinić ponovo je podneo tužbu Trgovinskim sudu.

Predstavnici Verana su istakli da je imovina Robnih kuća prodata u vreme kad nije postojala nikakva sudska zabrana i da se budući zakon o restituciji neće moći primenjivati retroaktivno.

U slučaju da deo imovine Robnih kuća ima bivše vlasnike, odnosno da postoje njihovi naslednici koji su ostvarili pravo na povraćaj oduzete imovine, država treba da preuzme sve obaveze prema njima i obešteti ih u novcu ili obaveznicama, tvrde u Veranu.

Verano očekuje da iduće nedelje dobije rešenje Komisije za zaštitu konkurencije kojim se uslovno odobrava kupovina Robnih kuća i da, nakon objavljivanja tog rešenja u "Službenom glasniku", isplati kupoprodajnu cenu i zvanično postane vlasnik Robnih kuća.

Kliknite za proširenje...

БЕОГРАД – Министар економије и регионалног развоја Млађан Динкић изјавио је Танјугу да је данас окончана трансакција за Робне куће „Београд”, јер је прворангирани на аукцији, компанија „Верано”, уплатила 360 милиона евра на рачуне стечајног дужника.

На тај начин је она и формално и званично и суштински постала власник Робних кућа „Београд” у стечају, рекао је Динкић и напоменуо да је 360 милиона евра фирме „Верано”, убедљиво највећи приватизациони приход у 2007. години.

„Дакле, то је добра вест, јер је ових 360 милиона евра убедљиво највећи приход од приватизације у овој години и спада у једну од највећих трансакција од самог почетка процеса приватизације, а сигурно је то највећи приход који је остварен у процесу стечаја у Србији”, нагласио је Динкић.

Што се тиче права запослених и бивших запослених у Робним кућама „Београд”, добра вест је да ће у наредних месец дана они добити обећаних 29,5 милиона евра.

Динкић је прецизирао да има 11.700 запослених и бивших запослених који су евидентирани као примаоци ових средстава и свако од радника ће добити око 135 евра по години радног стажа.

„Наиме, ради се о свима онима који су у Робним кућама радили од 1966. године, када су оне основане, па до данас”, подсетио је министар економије.

Kliknite za proširenje...

"09. 01. 2008. | 11:59
Ulazak "Verano motorsa" u posed Robnih kuća "Beograd" krenuo je iseljenjem zakupaca. Razlog je, kaže potpredsednik "Verana" Krsto Sandić, odluka da odmah zatvore sve objekte, da bi ne gubeći vreme krenuli sa renoviranjem.

Kliknite za proširenje...

Beograd -- Najbolju ponudu za kupovinu beogradske Industrije mašina i traktora dao je konzoricujum u kojem je i biznismen Filip Cepter.

Gubici IMT-a u prošloj godini su bili između 25 i 28 miliona evra

Taj konzorcijum, koji čine Cepterova firma „Hom art“ i SIP iz Slovenije, za 94,5 odsto kapitala IMT-a ponudio je 121,1 milion evra, kao i investicioni program od 10,2 miliona evra. Ovo je do sada od početka privatizacije najveća data ponuda za jednu firmu iz metalskog kompleksa.

Pored te ponude u Agenciji za privatizaciju su otvorene još dve ponude dostavljene na tenderu za prodaju IMT-a, koji je objavljen 16. jula prošle godine. Konzorcijum „Nevrfild limitid“ je ponudio cenu od 109,3 miliona evra i ulaganja od 13 miliona dinara. Jedan od potpisnika te ponude je bivši ministar energetike Srbije Goran Novaković.

Treći konzorcijum „Agri investments“ je ponudio cenu od 76 miliona evra, ali nije spreman da odmah ponudi i investicioni program. Firme koje čine taj konzorcijum, beogradski MPC i Adriano korsi iz Italije, navele su u ponudi da će plan investicija napraviti tek kad detaljno analiziraju stanje u IMT-u.

Predsednik tenderske komisije Nebojša Ćirić je rekao da je zadovoljan pristiglim ponudama za IMT i da su realne cene ponudjene za kapital fabrike.

Direktor IMT-a Slobodan Petrović, koji je član tenderske komisije, naveo je da od kupca preduzeća očekuje da obnovi proizvodnju, a minimalnim socijalnim programom, koji su prihvatila sva tri ponuđača, predviđeno je da u prvoj godini ne bude otpušten niko od 1.100 zaposlenih. On je ocenio da je atraktivna lokacija na Novom Beogradu, na kojoj se nalazi IMT, privukla ponuđače koji su poznati u oblasti nekretnina. Budući kupac, će, kako je naveo, najverovatnije izmestiti fabriku na drugu lokaciju.

"Imajući u vidu lokaciju, koja je što se tiče poslovanja najelitnija u tom delu Novog Beograda, verovatno bi svako ko ima poslovnog smisla izmestio fabriku na periferiju. To nije ništa strašno, pogotovo što fabrika zahteva potpunu obnovu, imajući u vidu da su poslednja ulaganja bila sedamdesetih godina prošlog veka", rekao je Petrović.

"Mi 13 godina radimo s blokiranim računom isključivo od avansa kupaca. Dobijamo novac bez ikakve garancije da će dobiti robu koju su naručili", rekao je Petrović, dodavši da očekuje da će se posle privatizacije ta praksa promeniti. On je rekao da su mu poznata sva tri strateška partnera u konzorcijumima, precizirajući da je "jedan veliki trgovac iz Italije, drugi je proizvođač mehanizacije iz Slovenije i treći proizvođač mehanizacije iz Poljske".

U vlasništvu IMT-a je plac od 35 hektara, na kojem je nekoliko hala i poslovnih objekata. Gubici tog preduzeća u prošloj godini su, prema rečima Petrovića, bili između 25 i 28 miliona evra.

Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić najavio je krajem prošle godine da su na tender pristigle tri ponude i, po svemu sudeći, ovo će biti uspešan tender, jer je prethodni propao pošto nije bilo zainteresovanih kupaca. Tender za prodaju IMT-a raspisan je 16. jula prošle godine. Rok za dostavljanje konačnih obavezujućih ponuda bio je 21. septembar, ali je naknadno produžen do 2. novembra 2007.

Prvi tender za prodaju IMT je bio neuspešan jer nije stigla ni jedna obavezujuća ponuda, a na drugom tenderu mogle su da učestvuju firme koje se najmanje poslednje tri godine bave proizvodnjom poljoprivrednih mašina ili traktora i čiji je prošlogodišnji prihod bio veći od 20 miliona evra.

IMT se bavi proizvodnjom traktora, traktorskih priključaka, cevnih konstrukcija, obradom metala i proizvodnjom alata i alatnih mašina, a u 2004. godini je ostvario prihod od 30 miliona evra. Od imovine, IMT poseduje hale za proizvodnju traktora (91.424 kvadratnih metara), objekat razvoja proizvoda (6.100), hale za proizvodnju mašina (30.325), restoran društvene ishrane (4.750) i odmaralište IMT-Divčibare (2.595).

Tu su i proizvodne linije za obradu delova traktora i poljoprivrednih mašina, za završnu obradu brušenjem, za ozubljenje i specijalne mašine za obradu kućišta. Fabrika ukupno zapošljava 1.237 radnika, a očekuje se da će posle sprovodjenja socijalnog programa taj broj biti smanjen na oko 1.100.

Kliknite za proširenje...

„Цептер сити” уместо тракторграда
У највећој датој понуди за једну фирму из металског комплекса, познати бизнисмен са својом швајцарском фирмом „Хоум, арт енд сервисис” дао је најбољу понуду за куповину београдског ИМТ-а вредну 121,1 милион евра
...
Петровић је оценио да је атрактивна локација на Новом Београду, на којој се налази ИМТ, привукла понуђаче који су познати у области некретнина.
Будући купац, ће, како је навео, највероватније изместити фабрику на другу локацију. ИМТ поседује и плац од девет хектара у Добановцима. Губици тог предузећа у прошлој години су, према речима Петровића, били између 25 и 28 милиона евра.

Петровић је навео да од новог купца ипак очекује да подигне производњу и врати фирми положај на тржишту који јој је некад припадао.

Kliknite za proširenje...

Он је истакао да фирма није у најбољем стању, производи свега до 500 трактора годишње и то чини свега четири одсто некадашње највеће производње.
...
Ово је до сада, од почетка приватизације, највећа дата понуда за једну фирму из металског комплекса.

Kliknite za proširenje...