Šta je novo?

Predlog za projekat - Unapređenje postoje

Za sada je najbolja odbrana tramvajske bastice travnjak.
Travica u Milentija Popovica i nema vise ni 95. ni taksista.

To je verovatno najjeftinije resenje a tesko da iko moze da se usprotivi zelenilu :)

images


Koliko zapravo smeta 95. ? ipak bi bilo legitimno da autobus koristi tramvajsku trasu kao zutu traku.
 
Али ту траву треба и шишати :rolleyes: Можда би бусеви могли да деле трасу са тромовима, али да буде урађена бетонска траса само за точкове, а између трава :D Шта мислите?
Овако нешто :)
foto_sys_Afbeeldingen_Afbeelding_589.jpg
 
Ево још једног предлога за уналпређење трамвајског подсистема: Решење Аутокоманде

Као што сам већ постовао у теми о Војводе Степе, на Аутокоманди има довољно места да се уреди кружни ток величине Славије. Без икаквог рушења.

1.Дакле, проширење кружног тока, и пребацивање трамвајске трасе крз средину кружног тока. Тиме се укрштање са друмским саобраћајем смањује са 4 на 2 позиције. Такође, добија се континуална траса према В. Степе без великог радијуса.
2. Пребацивање шина у В.Степе на јужну страну улице, тј. на десну. До сад је било више предлога за ову улицу, али ми се чини да је овај најефектнији имајући у виду проблем са ширином. Значи, пребацивање шина у средину је готово немогуће јер би стајалишта била стварно минимална, можда као у Немањиној, ако и толико. Пошто садашње стање није никако добро, остаје пребацивање на једну страну. Тиме се штеди на ширини, јер се за стајалишта према Бањици користи постојећи тротоар.

Такође, пребацивањем на одесну страну елеминише се укрштање са аутомобилима код семафоризованих раскрсница са Витановачком и Љубе Вучковића, чиме се добија трамвајска траса без семафора од Аутокоманде до Трошарине. Не заборавимо да се и сечење В. Степе код Трошарине такође елиминише.
2nv820z.jpg


Паркинг би био омогућен само на левој стр. В. Степе, број скретања десно би био максимално смањен.
На скици сам оставио могућност да се резерва окретница задржи, у случају скраћења линија до Аутокоманде, као што је данас случај.
 
zidar":flexuazr je napisao(la):
Koliko zapravo smeta 95. ? ipak bi bilo legitimno da autobus koristi tramvajsku trasu kao zutu traku.
To treba detaljno ispitati. Ono cega sam se ja najgedao nekoliko puta kada je neka guzva, a to je neverovatan broj taksista, cak dosta i privatnih automobila koji koriste te tramvajske bastice . Kad se na to doda i oni minibusevi, autobusi 95 i 68 onda je problem veci. Zamislite da u nemanjinoj po tramvajskim basticama idu svi takstisti, minibus, 83 i 78. Mislim da bi se stvorio problem
 
@milanche

to sam i ja primetio, da saobracajna policija pusta privatne automobile u bastice kada je guzva na Uscu kao i u Karadjordjevoj :bash:

Kada bi se izbacili taksisti i automobili verovatno bi bilo dovoljno lufta i za tramvaje i za 95.

Isto se pitanje postavlja i u JNA od Komande do Slavije.

Poredjenje sa Nemanjinom je odlicno, slikovito i efektno.


@stf

pomeranje tramvaja na zapadnu stranu u Vojvode Stepe ima smisla :kk:, ionako su sve jake ulice koje se u nju ulivaju sa istocne strane kao i veci deo naselja.
Verovatno ce jedini problem biti prilaz garazama sa te strane ali i to se da resiti.

Sto se povecavanje kruznog toka tice resenje je dobro jer povecava sam kolovoz te ce vozaci biti zadovoljni, ali morace da se semaforizuje prolazak tramvaja po sredini.

U svakom slucaju ne sme se ponoviti greska kao na Slaviji i ostaviti tramvaj u kruznom toku.

evo jedne verzije sa tramvajem oko kruznog toka i okretnicom u parkicu (sifra: Tasmajdan)

- zapadne sine (smer Grad-Banjica) ostaju na mestu. Samo mala ispravka kod cvecare, a moze i juzno od nje da se postavi trasa kroz parkic, sa sve stanicom, samo cemo imati konflikt u JNA sa prilazom za pumpu (ljubicasta varijanta)

- Tramvaj i dalje sece M. Ivkovica i juzni deo JNA ali se guzva rasporedjuje na 2 tacke

- Pravci Vojvode Stepe-Grad i Trise Kaclerovica/Tabanovacka(Kumodraska) -Grad otvoreni u oba smera bez ukrstanja sa tramvajem.

danas - tramvaj sece sve pravce dva puta, uzan kruzni tok
sutra - tramvaja sece samo 2 pravca po jednom, sirok kruzni tok

Koliko bese treba da kosta onaj cuveni nadvoznjak na komandi koji sa ovom organizacijom gubi smisao postojanja ?

68_komanda-tramvaj-okolo2.png
 
На жалост, у Немањиној је чест случај да приватна возила и таксисти возе баштицом. Кад се гужва повећа, онда то постаје масовна појава.

Мислим да би било погрешно избацивати 95 из трамвајске баштице у М. Поповића. Оптерећена, дугачка линија, веома важна. Докле год нам је овакав начин организације линија, она треба да буде ''савезник'' трамвајима а не противник. Једино што би требало ограничити пролазак баштицом само на бусеве и трамваје. Да је и у Немањиној могуће организовати да бусеви деле трасу са трамвајима, не верујем да би то значајно успорило трамваје, проблеми су на Славији и на Савском тргу. Ни једна ни друга улица нису оптерећене бусевима као нпр. Деспота Стефана, па да трамваји трпе због њих.

Што се тиче аутокоманде, пада ми на памет разлог зашто би била добра евентуална станица у паркићу: Коме год сада треба превоз до Храма или Славије, чека на ''шпицу'' тротоара, извирујући да ли ће прво да се појаве 47/48 или нешто из Војводе Степе. Иста прича је и ако се чека 48 или 33.
 
@ zidar

Та варијација је простија за извести, али се бојим да неће решити већину проблема трамвајског саобраћаја на тој локацији.

Данас је за трамвајски саобраћај најпроблематичнији део управо сечење М.Ивковића и често се дечава да се трам пробије до пешачког острва, и потом стане због блокираних шина љутомобилима који улазе у кружни ток. Тиме трамвај блокира улаз са кружног тока у М.Ивковића и настаје хаос. Исти случај је и са сечењем Б.Ослобођења. Оба улива у кеужни ток су прилично широка и имају острво што неминовно ствара застоје.
Такође, истина је да трам у овом случају сече само две улице, али заборављаш да у ствари сече 4 одвојена смера кретања.

Варијацијом коју сам нацртао, трамвај сече само 2 правца кретања, а притом улази у раскрсницу на две насигурније позиције.
 
U oba slucaja resenje je nagazni semafor :)

U tvojoj varijanti tram sece ceo kruzni tok, znaci sve smerove koji prolaze autokomandom osim Tabanovacka-grad i Stepe-Grad

U mojoj varijanti ostaje slobodan i smer Grad-Stepe ( i samim tim Grad-Trise Kaclerovica). Uz to automobili koji cekaju na prolaz tramvaja cekaju na ukljucenju/iskljucenju M. Ivkovica i JNA a ne na sredini kruznog toka.

Hocu da kazem da u prvoj varijanti tramvaj prekida ceo kruzni tok dok u drugoj prekida samo dve ulice dok ostatak kruznog toka i dalje neometano funkcionise. Dok vozila koja iz grada idu u M. Ivkovica cekaju da tramvaj prodje, ona koja iz grada idu na Vozdovac nisu blokirana.

Ne znam koja je brza i bolja, verovatno zavisi od uskladjivanja semafora i sirine samog kruga to jest prostora za cekanje prolaska tramvaja.
 
Можда си и у праву. Можда би Карло могао да помогне са својим знањем, тј. како су се показали кружни токови са трам трасом преко средине.

Претпостављам да је на Аутокоманди исувише велика количина саобраћаја да би се пролаз кроз средину исплатио.

Мало ме је забунило то, што се твоја варијација не разликује много од тренутног стања, које је заиста лоше. Потпуно сам сметнуо са ума да се пребацивањем трама на западну страну В.Степе пректично решио проблем, те да траса која сече М.Велимировића и Б.Ослобођења више неће бити проблем.

А проширење кружног тока ће допринети саобраћајној пропусности. Данас када трам прелази, блокира целокупну ток, док се истом трасом уз проширење тока то неће дешавати. :kk:
 
овако ја замишљам савршен систем за убзавање трамвајског саобраћаја. Трамваји би били опремљени радио станицама преко којих би комуницирали са рачунаром стационираним у орману за управљање семафорима на раскрсници. На рачунару би био инсталиран програм који би на основу података о кретању свих трамваја који прилазе раскрсници, а које би добијао од рачунара у возилима преко радио везе, изводио прорачун за најоптималнији начин рада семафора тако да се трамвајски саобраћај одвија максимално брзо. Нормално трамваји би имали апсолутну предност над аутомобилима, а у систем би могли да се укључе и аутобуси.
 
Takav sistem vec postoji, ugradjuje ga nekoliko velikih firmi, pre svega Siemens. Ne znam samo koliko bi mogao da kosta.
 
Taj sistem kosta zato su nam uvalili polurijesenje da sofer izlazi gura neku spravicu u uredjaj na semaforu i prebacuje .A toliko nazadno a u svajcarcima su imali taj napredni sistem koji govori b tuta :bash:
 
Нагазни семафор. :kk:
 
@stf @zidar
Моје знање и искуство су ограничени, а то што сам се ја директно бавио саобраћајном науком не значи да "обични људи немају појма". Моја специјализација је шински саобраћај, а друмским саобраћајем се нисам бавио превише дубоко.

Са обзиром да сам одрастао на Вождовцу, имам вишегодишње искуство непосредним запажањима. Из Кумодрашке, Војводе Степе, Булевара ослобођења и Милутина Ивковића имамо веома јаке токове преко петље према Славији и аутопуту. Пешаци, трамваји, возила која са петље иду у Булевар ослобођења и Војводе Степе врше саморегулацију, која спречава да се петља тотално закрчи. То што се праве огромне колоне према аутокомонди на свим прилазима осим из правца петље је боље него да се пренесу на део од кружног тока према граду. Због нервозних возача, на аутокоманди малтене свакодневно сам виђао чукања док сам ишао у средњу школу. Када сам кружни ток има већи капацитет од суседних раскрсница у случају великог саобраћајног оптерећења могуће је потпуно закрчити кружни ток. То се на Аутокоманди веома ретко дешава, а тада се дешава да чак и трамвај, као у шпицу најпоузданији превоз за Вождовац, закаже. У таквим случајевима најбоље услове да спасемо трамвај имамо са Зидаревим решењем, а сам друмски саобраћај се омета у мањој мери, и имамо нешто боље услове за сигнални приоритет. Семафори који ће давати сигнални приоритет је пожељно да буду мало даље од кружног тока, а трамвај пресеца токове на делу где су ограничења у капацитету мања.

Тамо где не постоји могућност озбиљних загушења, као на Новом Београду (углавном) немамо такав проблем са кружним токовима. Једино што би још могли применити је да се користе неки интелигентнији транспортни системи, који ће на семафорима пре Аутокоманде из праваца Душановца, Вождовца и Дедиња смањивати интервале, како би ситуација на кружном току била подношљива. Тада је свеједно да ли се примењује прво или друго решење проласка кроз кружни ток.

Ипак, и једно и друго решење може бити предложено као варијанта, а као варијанту треба ставити и трамвајски надвожњак или подвожњак. Лично сам за надвожњак јер волим надземне железнице, али из практичних разлога, и бољег уклапања у даље планове (УМП) подвожњак би могао имати већу шансу.

Узгред, Руски прелаз, интересантно решење и за наше услове.
images
 
Како се ближи радионица: УНАПРЕЂЕЊЕ ПОСТОЈЕЋЕГ ТРАМВАЈА У БРЗИ ТРАМВАЈ, полако треба да се припремамо :kafa:

Почетак планског документа би требао имати анализу тренутног стања, генералне позитивне и негативне критике на рачун трамвајског система.

Затим, треба направити некакву анализу осталих, као и осталих потенцијалних подсистема у граду, и на тај начин се прави основа за избор решења. Остали подсистеми су аутобуски, тролејбуски, аутомобилски, бициклистички, метро, приградска железница. И прво и друго урадити описно, уз тек по неки конкретан податак.

Тек на основу ова два долазимо до могућности, шанса и предности трамваја, јер инвестиције се правдају предностима у односу на друге инвестиције или не урадити ништа.

Следеће што се поставља су циљни стандарди, при чему се раздвајају основни циљни стандарди, и циљни стандарди за специјалне случајеве. На пример, 30 цм висина перона, као општи стандард, а 15цм на аутобуско-трамвајским стајалиштима. Брзина 60 км/с на потпуно издвојеним деоницама, 50км/с на деоницама где постоји пресецање са друмом, али прихватљиве су мање брзине на окретницама, на скретањима на раскрсницама са просторним ограничењима, у пешачким зонама, на већ изграђеним вијадуктима и сл. На по неком семафору трамвај ће морати да стане, али то бисмо требали елиминисати у бар 80% садашњих случајева итд.

Следеће је анализа мреже по сегментима. Ја сам поделио мрежу на 17 сегмената.

-1- Јурија Гагарина: Од терминуса Блок 45 до Железничке станице Нови Београд.
-2- Источни Нови Београд: Од Депоа, и Железничке станице Нови Београд до Владимира Поповића (Радове лепотице).
-3- Карађорђева, Савски трг, Стари савски мост: Између Поште код Железничке станице, Кнеза Милоша, Радове лепотице и Булевара војводе Бојовића (ово су места пресецања пруге између којих се налази сегмент мреже)
-4- Савска и Војводе Мишића: Од Поште код Железничке станице на северу, до Хиподрома и Цареве ћуприје на југу.
-5- Баново брдо: од Пожешке до терминуса Баново брдо.
-6- Топчидер: Од Цареве ћуприје до Пере Велимировића (без Пере Велимировића)
-7- Раковица и Кнежевац: Од Пере Велимировића до терминуса Кнежевац.
-8- Славија са зоном утицаја: Славија, Булевар Ослобођења од Славије до Ветеринарског факултета, Немањина од Славије до Кнеза Милоша, Београдска, Старине Новака, 27.марта, Краљице Марије од Палилулске пијаце до Рузвелтове, укључујући раскрсницу Рузвелтове и Краљице Марије.
-9- Војводе Степе: Од Ветеринарског факултета до Студентског дома 4.април.
-10- Бањица: Од Студентског дома 4.април до терминуса Бањица.
-11- Ресавска-Вуков споменик: Цео трамвајски део Ресавске, Булевар од Терминуса Ташмајдан до Вуковог споменика укључујући и сам Вуков споменик (изузимајући раскрсницу са Краљице Марије)
-12- Булевар краља Александра, реконструисани део: Од Рузвелтове до Господара Вучића, без раскрсница са овим улицама.
-13- Булевар краља Александра после Цветкове пијаце: Од Господара Вучића до терминуса Смедеревски пут, укључујући раскрсницу са Господара Вучића.
-14- Рузвелтова и Мије Ковачевића: Од Краљице Марије до Терминуса Омладински стадион, без терминуса Омладински стадион.
-15- Дорћол: потез од Вуковог споменика до терминуса Калемегдан Беко, од Палилулске пијаце према Калемегдану.
-16- Калемегдан: ремонтована пруга око Калемегдана.
-17- Пруга преко моста на Ади.

Сектори нису идеално подељени, и могуће их је и другачије расподелити. Циљ ми је био да сваки сектор обухвати неку зависну целину. За секторе 3 и 8 смо већ нудили неколико варијанти решења и разрађивали их. И за многе друге секторе је било предлога решења, а до радионице било би добро да постоји анализа за сваки од сектора.

На крају треба дати и финансијску страну, коју небисмо могли комплетирати, али бисмо могли дати смернице, са неким демонстративним примерима. За цео предлог пројекта треба припремити презентације, демонстрације, скраћене верзије итд. Можда се појавимо на Миксеру или неком сличном догађају... ајде нека нам је уздравље :vops:
 
Karlo citas mi misli :)

stigao sam sinoc u Beograd pa vam predlazem da se okupimo da malo popricamo uzivo o svemu ovome.

Standardno mesto, Kasina, u subotu u 17h
 
Одговара ми термин у суботу, а не знам да ли теби одговара да у периду до твог одласка из Београда направимо 3 радионице?

Прва радионица би требала бити анализа тренутног стања и постављање циљева. Када се сагледају циљеви, и могућности да буду остварени, тек тада смо спремни за стваран рад. Са јасним циљевима и добрим усмерењем ни тежак рад неће бити толико тежак.

Структура целе екипе је такође важна. Добро је да има архитеката, који ће водити рачуна о целом простору, и "лаика" који виде неке ствари које "стручњаци" не виде. Ја сам у саобраћајном делу приче, али потребан би био још један инжењер или студент друмског саобраћаја због уклапања решења у друмски саобраћај. Потребан би нам био и економиста, или бар консултовање са економистом, па и еколога. Шминка решења, и неки бомбастичан податак типа "са уложених 40 милиона евра град штеди 140 милиона евра" нам могу бити веома јаки аргументи. А у комплетном наступу у јавности не дозволити да се тумачимо као "трамвај је потпуна замена за метро" него "унапређење трамваја као решење за подручја града која ће наредних неколико деценија чекати метро."

Конкретно, за Савски трг, предлог 2, са померањем садашње друмске раскрснице према Славији је решење горе од тренутног стања. Садашње решење је са 3 пара друмских токова и 3 пара трамвајских токова, при чему се у свакој од три фазе пропушта по један пар друмских, и један пар трамвајских токова, док остали токови чекају. Да би колико-толико спасили ствар, инжењери су убацили и четврту фазу семафора у којој у кратком времену трамваји могу да иду од свуда за свуда, али то је крпеж лошег система, урађен и на раскрсници Рузвелтове и Булевара. Са предлогом 2 трамвајима ће остати само 4 фаза, јер од и према Славији сече 4 проблематичнија од 6 друмских токова. (Десна скретања су мање проблематична). Са друге стране, предлог 1 је одличан, јер у сваком од праваца трамвај, јер на 3 места сече само по један од токова. Случајеви где трамвај сече само један ток су идеални за сигнални приоритет. Ситуација на свакој од 3 раскрснице је до те мере једноставна, да је могуће смањити циклусе семафора са 120 на 70-90 секунди.
 
На састанку у Касини смо порадили на формулисању проблема. Било је тешко ово саставити после мало више :vops: :vops: :vops: и ширења приче како шта урадити боље у микроплану :pob: :gobb:

Притисните на спојлер да видите прву верзију дијаграма анализе проблема кроз узроке и последице. У средини је глобални проблем. Први ред изнад њега су директне последице, а изнад последице последица. Први ред испод су узроци главног проблема, а према доле иде анализа узрока узрока главног проблема.
258crxt.jpg
На основу тог дијаграма формулишу се циљеви и начин да се до њих дође.

Напомињем да је ово прва верзија, и мора се дорађивати. Последице су мање више погођене, али узроцима треба озбиљнија дорада. Узроке би због нас све требало навести, због прегледа ситуације, а након тога на оне на које можемо, и на које не можемо утицати.

Волео бих да Експрес да свој коментар... нешто га дуго нема на форуму...
 
@Karlo del Ponte
Ih . . . kolko piva. . . da bi utvrdili opšte poznatu ne zainteresovanost nadležnih za svoj posao :laugh: :lool: :laugh:

akcenat rada nadležnih za nj. rad i postupanje po
p o v r a t n o j i n f o r m a c i j i
je ključ za ispravan put
 
Није уопште глупо. То што надлежни не поступају по повратној информацији је проблем, а сада је питање зашто је то? Шта је узрок томе? Шта ми као нека групица тамо неких можемо урадити по том питању?

Добра анализа проблема, добро формулисање циљева и стратегије је кључно. Без тога могуће је са сасвим добром идејом ударити у тврд зид, :bash: превише се замерити моћнијима и надлежнима, а при томе бити нејасан и без икакве репутације у јавности одбачен и заборављен. Игра се са моћнијим играчима, и треба бити промишљенији и паметнији од њих. Сујету, популизам и остале људске слабости моћнијих треба да окренемо као ветар у наша једра. Не смемо себи дозволити испаде попут "доносиоци одлука су *цензура*" . Проблем нису доносиоци одлука као људи, већ што је превоз лош.

Међу примарним узроцима сам прескочио инфраструктура недовољно прилагођена јавном саобраћају. Узроци тога су недовољно инвестирања у напреднија решења јавног саобраћаја, задржавање старопројектованих саобраћајних решења приликом реконструкција улица, имовинско-правни проблеми приликом проширивања постојећих саобраћајница, недовољно учешће грађанске и стручне јавности. :dil: У ове узроке треба ући дубље, и видети на које можемо, а на које не можемо утицати.

Људи, ово је успостављање дијагнозе нашег "болесног" система. Без добре дијагнозе нећемо знати "како да га лечимо". А процес лечења ће бити дуг и тежак. :rolleyes:
 
Za sve linije javnog saobracaja a naročito tramvaja treba ponovo analizirati stajališta tj nj stanice
u poslednjih 20 i više godina, grad je doživeo i unutrašnju transformaciju a stajališta su ostala na istim mestima
To jeste povratna informacija sa terena -i šta oni čine ? - n i š t a -
Sa novim smanjenim rasporedom stajališta, automatski se dobija na vecoj brzini

Uvođenjem bar minimalne razdaljine od 1000 metara svakome bi i prijala šetnja ispod 500 metara a da se brže preveze
u protivnom umesto tramvaja nek se uvedu pokretne trake pa neka na svakom koraku siđe gde ko želi

Edit
Dokaz unutrašnje trasformacije grada
čitavi redovi lokala u ulici su prazni jer jednostavno nije više prometno mesto.
Umesto tri stajališta u tom delu , dovoljno je jedno
 
То је, и тек један пример унутрашње трансформације града. :grand:

Што се растојања између стајалишта тиче, тренутно је просечно 450 метара. При томе има стајалишта која су једно од другог 150-200 метара. За самог путника је важнија добра позиција стајалишта него међустанично одстојање, када је у питању прилаз. Тако, на пример, Мостар и Сајам не би било добро спајати у једно стајалиште, јер су сада на погодним местима. Уз чињеницу да површински трамвај има ограничења брзине 30-50км/с, како где, са продужавањем међустаничних растојања преко 700 метара се не постиже значајан ефекат. Евентуално у Топчидерској долини, или на неком другом делу мреже где се са брзинама преко 50км/с не угрожава ничија безбедност, то има значаја. Ако би де инсистирало на превеликом проређивању стајалишта, било би одређеног незадовољства људи, и на крају би се број корисника и смањио ако би то било спроведено на силу. Проређивање стајалишта се не сме вршити без консултација са грађанима. Уколико постигнемо да просечно растојање међу стајалиштима продужимо на 600-650 метара, а да већина суграђана то подржи, постигли смо велики успех.
 
Vrh