Šta je novo?

Energetska efikasnost [standardizacija i primena]

nikola011

Advanced
Učlanjen(a)
29.03.2012.
Poruke
2.147
Pohvaljen
12
Mislim da je izolacija do sada bila deo gde su gradjevinari najvise stedeli u gradnji. Mnogo ljudi je kupilo lepe stanove sa italijanskim plocicama na skupoj lokaciji po visokoj ceni da bi posle nekog vremena shvatili da je na zgradi 2-3cm stirodura sve sto imaju od izolacije. Kod nekih zgrada pojedini zidovi sa strane su ostali bez ikakve izolacije jer je tu "planira" druga zgrada koja ce se prilepiti uz nju, ali koja se nikad nije pojavila i sl.

Ukoliko se ovo bude zaista sprovodilo sa nekom kontrolom mislim da ce gradjevinarstvo poprilicno napredovati. Otvorio sam temu jer se nadam da ce ovo zaista zaziveti pa da i nekretnine pocnemo da gledamo kao i tehnicke uredjaje. Platicu, ali da vidim bar neku deklaraciju o tome sta kupujem.

pasos.jpg
 
Od danas obavezni energetski pasoši za zgrade

Srbija
nedelja, 30 septembar 2012 09:03

energpas.jpg


Od danas obavezni energetski pasoši za zgradeEnergetski pasoši za zgrade koji će pokazivati potrošnju energije u objektima na godišnjem nivou, danas prvi put počinju da se primenjuju u Srbiji, a trebalo bi da omoguće uštedu energije i pomognu očuvanje životne sredine.

Energetski pasoši, kako je odredjeno pravilnikom čija primena počinje danas, biće obavezni i nijedan novi objekat neće moći da dobije upotrebnu dozvolu ili da bude uknjižen ako vlasnici ne poseduju taj dokument.

Energetski pasoš će sadržati opšte podatke o zgradi, klimatske i termotehničke podatke, kao i preporuke za poboljšanje energetskih svojstava objekta.

Prema pravilniku, u energetskom pasošu utvrdjeno je osam kategorija energetskih razreda od A plus do G, gde je A plus najveća energetska efikasnost.

Nove zgrade moraće da imaju najmanje kategoriju C, a potrošnja za te objekte neće smeti da bude veća od 65 kilovatsati po metru kvadratnom godišnje, što je na nivou evropskog proseka.

Pasoš vhe biti obavezan i prilikom rekonstrukcije i prometa i izdavanja nekretnina, ali neće biti potreban za vikendice, zgrade manje od 50 kvadrata, kao i pomoćne zgrade i proizvodne pogone gde je temperatura grejanja ispod 12 stepeni Celzijusa.

Stari objekti moraće da se unaprede najmanje za jednu kategoriju po pitanju utroška energije, što će postići dodatnom izolacijom fasade, zamenom prozora, stolarije.

Pravilnikom o energetskoj efikasnosti obuhvaćeno je 10 kategorija objekata, i to su stambene zgrade s jednim stanom, sa dva ili više stanova, upravne i poslovne zgrade, zgrade namenjene obrazovanju i kulturi, zdravstvu i socijalnoj zaštiti, turizmu i ugostiteljstvu, sportu i rekreaciji, zgrade mešovite namene.

Kako je ranije agenciji Beta kazao predsednik Inženjerske komore Srbije Dragoslav Šumarac, u zemlji postoji oko tri miliona raznih objekata čija je prosečna potrošnja od 150 do 200 kilovatčasa po metru kvadratnom na godišnjem nivou, dok u Evropskoj uniji ta potrošnja iznosi izmedju 50 i 70 kilovatsati.

On je naveo da je licence za izradu elaborata energetske efikasnosti, na osnovu kojih će se kasnije izdavati pasoši, dobilo 300 inženjera koji su bili na obuci i položili stručni ispit, dok je oko 400 inženjera trenutno na obuci.

Inženjerska komora Srbije je ranije procenila da je potrebno obučiti i zaposliti oko 2.000 licenciranih inženjera, kako bi svi objekti u zemlji mogli da budu kategorisani.

Očekuje se i da nadležno ministarastvo počne da izdaje dozvole za firme koje su zadužene za izdavanje energetskih pasoša.

Procenjeno je da će uvodjenje energetskih pasoša poskupeti izgradnju za oko pet procenata, ali i da povraćaj uloženih sredstava u energetsku efikasnost može da se očekuje za pet do šest godina.

http://www.zelenasrbija.rs/srbija/2944- ... -za-zgrade
 
Kako se ova tema razvija u medijima,sve vise u javnost izlaze neke cudne informacije. Pre svega o kolicini izolacije da bi se ispunio minimum za energetsku efikasnost. Naime, i do sada su se gradile zgrade sa 5cm stiropora, cak i one stare betonske. Stepa se gradi u dve varijante, sendvic zid sa 5cm stiropora ili klasican zid sa 10cm kamene vune sto i nije nista posebno iznad standarda koji su korisceni radnije, bolje je samo u odnosu na fuseraj koji su radili privatnici prethodnih par godina gde sam vidjao da se stavljalo 2cm stirodura ili cak nista.

Sada izlazi informacija da ce minimalna izolacija biti 15cm sto mi je i normalno jer sam video jednom na jednoj emisiji iz Nemacke da se tamo stavlja i po 25cm. U svakom slucaju, ispade da je Stepa obicna zvaka po pitanju izolacije i da ce tek zgrade koje budu planirane da se grade od danasjeg dana zaista imati bolju izolaciju.

Naravno, ako se budu postovali zakoni.


Izjava veka:


"Сада су се цене станова формирале према локацији – да ли је то Кнез Михаилова или Дедиње. То су углавном били најскупљи станови. Сада ће се гледати да ли је стан А+, без обзира на то да ли је у Борчи или на Дедињу", каже председник Инжењерске коморе Србије Драгослав Шумарац.


Увођењем енергетског пасоша, годишња потрошња енергије у зградама мора бити на нивоу европског просека – до 65 киловат-сати по метру квадратном. То је три пута мање него сада. Пооштравају се услови градње. Изолација зидова, која је сада пет центиметара, убудуће не сме да буде испод 15.

http://www.rts.rs/page/stories/sr/story ... omove.html
 
Koju energetsku kategoriju će imati betonske zgrade iz 60-tih, ili zgrade sa nekom izolacijom (5cm)?? Koji su uslovi za A+?
Čini mi se da će ovo biti kao sa zimskim gumama za kola, prvo su najvljivali pa odustali :bash:
 
svsavic":1t7frjym je napisao(la):
Koju energetsku kategoriju će imati betonske zgrade iz 60-tih, ili zgrade sa nekom izolacijom (5cm)?? Koji su uslovi za A+?
Čini mi se da će ovo biti kao sa zimskim gumama za kola, prvo su najvljivali pa odustali :bash:


Fora je sto se nece gledati samo izolacija zida, vec stolarija, da li ima grejanje, da li ima potrosnu toplu vodu i sl.
Pa bas da vidimo kakvu ce klasu dobiti Stepa sa 5 cm stiropora, nije dobila toplovod koji se ocekivao, a stolarija nije bas sjajne klase. Dr Ivan Ribar, oni socijalni stanovi su gradjeni kao jednostruk zid sa 5cm izolacije, a mislim da se tako gradi i Dina u Zelezniku kao i vecina zgrada u Beogradu.

Pretpostavljam da bi klasa A+ bila nesto sto do sada u Srbiji nikada nismo ni videli. Mozda neke od onih pametnih zgrada poput one Kariceve na Terazijama.
Mene vise zanima sta ce biti minimum za C klasu ispod koje se vise nece moci graditi.
 
videla žaba da se konj potkiva pa i ona digla nogu.

Послато са U8815 користећи Тапаток 2
 
Konačno. Uvođenjem nekih minimalnih standarda, i investitori će se malo uozbiljiti.
 
Једва чекам да видим прве огласе

Продајем кућу у предграђу, 120 квм, гаража, централно, ЕнЕф Ц, цена по договору ...
 
Ovo je pravi napredak.Jer ce se vremenom ceniti sigurno ne u toj meri kao lokacija,ali recimo stavis da li ima TA ili CG grejanje i koja je klasa,to opet moze znaciti onima koji znaju da uloze svoj novac.

Veci deo blokova na NBG ce uzasno proci datim klasifikovanjem ali to je realnost,mozda to i potera stanovnike zajedno sa opstinom i gradom da urade normalnu izolaciju preko onih betonskh ploca.
 
Na cenu nekretnine (sa CG) će klasa energetske efikasnosti uticati indirektno. Kada svaka zgrada/stan ima svoj kalorimetar, cena grejanja po kvadratu će biti različita npr. od 50 do 200 dinara. Po ovoj ceni će zavisiti i cena nekretnine.
Energija za grejanje stana od npr. 60kvm u betonskoj zgradi će biti 5-6 puta veća nego u npr. zgradi sa toplotnom pumpom, sedmokomornom stolarijom, senvič zidovima 20/15/12cm, termomostovima itd.
 
"Veci deo blokova na NBG ce uzasno proci datim klasifikovanjem ali to je realnost,mozda to i potera stanovnike zajedno sa opstinom i gradom da urade normalnu izolaciju preko onih betonskh ploca."

To treba raditi planski sa gradom za sva stambena naselja...

http://binged.it/RaxO7x

Ovo je naselje u Pragu koje je komplet renovirano sve komi zgrade su sa sredjenim fasadama stolarijom terasama... I sve je uniformisano, a ne kao kod nas gde svako zastakljuje terasu kako hoce bira boju roletni koje hoce itd. Steta samo sto je ugao u bingu los... Ja sam se odusevio i voleo bih kad bi neko znao koji su modaliteti kako se do toga dolazi...
 
Moji zive u jednom betonskom soliteru i zgrada je mislila da ne postoji nikakva izolacija, ali kada je komsija busio rupu za klimu kaze da postoji i to 5 cm stiropora. Ja sam stiropor video i u onim zgradama na Banjici, znaci nisu te stare zgrade bez izolacije kako ide prica, ljudi koji su promenili prozore i ulazna vrata nemaju bas problema sa grejanjem u tim zgradama, naprotiv, citavu zimu su u kratkim rukavima. Mozda je bilo nekog fuseraja, ali sumnjam da je danasnjih 5 cm bolje od nekadasnjih 5cm, samo je sve novo i dihtuje pa izgleda mnogo bolje, ne duva po ulazima, hodnicima, sve to znaci.

Mene zanima ko ce da gradi sendvic zidove kad su oni uvek bili retkost, ja sam ih vidjao samo u nekoj dobroj staroj gradnji, uglavnom su to bolje vojne zgrade, blok 19 kod Sava Centra, kockice kod Energoprojekta, Cerak Vinogradi, manja blok naselja sa fasadnom ciglom na Kanarevom brdu i sl.

Od novijih zgrada sendvic zidove imaju samo bolji objekti, tipa Divceve zgrade u Vojvode Stepe, one oko Hrama i Crvenog krsta, neke skuplje lokacije na Bezanijskoj kosi. Sve ostalo je cigla + max 5cm stiropora, mislim da je cak vecina zgrada u Vojvode Stepe takva iako su se prodavale po basnoslovnim cenama.

Ja sam mislio da ce celo naselje Stepa imati sendvic zidove, ali to nije tako, ispada da su to samo one zgrade koje imaju fasadnu ciglu, negde su to samo delovi zgrada, ostali imaju kamenu vunu, doduse, 10cm.

Nesto mi se cini da ce ovo biti samo neka prica za dodatno maznjavanje para i nove agencije, a ja to ne bih voleo, vec vidim price gde svi govore nesto drugacije:

Ministarka energetike Zorana Mihajlović kaže da će biti potrebno vreme dok ne počne masovnije izdavanje energetskih pasoša, ali da je mnogo važnije što su građani i privreda krenuli putem energetske efikasnosti. Uvođenje energetskih pasoša, koji će meriti potrošnju energije objekata, doneće uštede između pet i sedam odsto, a energetska efikasnost u narednih pet do sedam godina biće povećana za dva odsto.

Novi objekti će, u skladu sa propisima EU, morati da imaju energetski pasoš da bi dobili upotrebnu dozvolu, a stari ukoliko se prodaju, izdaju ili rekonstruišu. Po pravilniku, sekretarijati u svim opštinama trebalo bi od 1. oktobra da traže uz tehničku dokumentaciju i elaborat energetske efikasnosti na osnovu kojeg se dobija energetski pašos. Elaborate će potpisivati licencirani inženjeri i organizacije koje imaju ovlašćenje nadležnog ministarstva.

Energetski pasoši će u prvoj fazi primene pratiti samo potrošnju energije za grejanje objekta i predviđeno je osam razreda od A plus do G, stim što je A plus najveća energetska efikasnost odnosno najmanja potrošnja energije po kvadratnom metru.

- Za postojeći stambeni fond energetski pasoš ne može da bude obaveza - tvrdi Goran Rodić iz Privredne komore Srbije. - Stanovi su tržišna kategorija. Da li će stari stanovi, koji se prodaju ili iznajmljuju imati pasoš ili ne to je stvar koju će među sobom rešavati kupac i prodavac, odnosno vlasnik i podstanar. Naravno, kada se objekti rekonstruišu energetska efikasnost će morati da bude ispoštovana.

I iskren da budem, ja ne ocekujem toliku paljevinu kupaca na energetsku klasu. Pa pre cu kupiti stan na dobroj lokaciji i urediti ga da bude energetski efikasniji nego kako Sumarac kaze da odem da zivim u Borci u A+ klasi. Sta ce mi u Borci A+ klasa kad cu zimi iz Borce do grada doziveti BusMinus klasu i bice mi jos gore. Kako taj covek lupeta, ne mogu da verujem.
 
Nije to tako skupo, naselja na Vidikovcu i Labudovom brdu skoro su u potpunosti izmenjena, skoro sve betonske visespratnice su rekonstruisane i dodata je spoljna izolacije i sredjena fasada na konto nadzidjivanja solitera po 2 sprata.
Naravno, danas kad su cene pale, ne znam koliko bi se neki investitor upustio u isplativost takvog projekta, ali da ta naselja danas izgledaju lepo, izgledaju. Stavljam i primer jedne zgrade gde je jedna lamela dozvolila nadzidjivanje i dobila dodatnu izolaciju, i pored nje staru Betonku.

Labudovo brdo oko 15.gimnazije, skoro u potpunosti citavo naselje je adaptirano, bile su betonske zgrade:


480283-500x375.jpg



Primer kad neko nece da pristane na nadogradnju a komsije pored pristanu:


925390-500x375.jpg
 
Jel tu bio onaj skandal kad je pala fasada?
 
Mislim da jeste, ali to je bila neka zgrada gde je trajala rekonstrukcija a mesto nije bilo dobro gradjevinski uredjeno. Jaci vetar i ode sve u pm.

Ima tu jos dosta zgrada gde je investitor finansijski riknuo na pola posla i to bas izgleda katastrofa.
Ali veliki deo je bas lepo sredjen i moze da bude za primer. Mene cudi da ovu opciju nisu iskoristili beogradski blokovi kad su njihove nekretnine imale enormnu vrednost. Stanovi na visokim spratovima, a odlicnim pogledom, imaju kupce. Zato se kompletan Vidikovac nadzidjivao iako su soliteri vec bili visoki.
 
Podrzavam energetski pasos i ostalo
kako stvari stoje pravi se samo reklamni trik da zapravo najnovija novo-gradnja je opravdano jos skuplja i od postojece novo-gradnje i dr.
razlika u ceni sigurno nece ici u obrnutom smeru
Usvojeni standard daje mogucnost da se cena kvadrata umanjuje za energetski nedostatak
ali kod nas ce se propisani normativ naplacivat kao dodatak
a dodatak je ono sto premasuje standard a standard je ovim postavljen
 
skupština ima dobru efikasnost, kao i genex kule.

ovaj blok na čukaričkoj padini svetli kao buktinja. neverovatno za noviji objekat da je toliko loš. i zgrada u 27. marta isto svetli kao buktinja.
 
skupština ima dobru efikasnost, kao i genex kule.

ovaj blok na čukaričkoj padini svetli kao buktinja. neverovatno za noviji objekat da je toliko loš. i zgrada u 27. marta isto svetli kao buktinja.
 
Imala je i slika jedne novije zgrade koju je radila Regija, mislim da je ta bila najbolje uradjena. Ja nisam imao aparat da slikam ovo.

+1 za slike
 
Ovo je citat sa foruma novih socijalno-neprofitnih zgrada u naselju Dr Ivan Ribar.
Ba me zanima koju ce klasu energetske efikasnosti da im daju :)

Nisam bas zadovoljan ni klasom stolarije u Stepi, zanima me da li ce se i to gledati u ovim pasosima, a ne samo da li su prozori novi. Nekad su bolji oni drveni od 30 godina nego neki novi.

BILJANABB":1g5aho9u je napisao(la):
Postovane komsije,
Samo me zanima da li ce ikakva pravda stici ove kretene.
Kroz kucu duva kao da sam na avalskom tornju.
U blizini prozora u dnevnoj sobi se nije moglo sjediti, a o nekom grijanju i da ne pricam.
Vjerovatno ovo prija jedino zavjesama koje non-stop leprsaju.
Pozdrav
 
kakvi su po pitanju energetske efikasnoti haj tek prozori sa tri stakla i slično?
 
Toplije zgrade uz podršku države
T. S. - M. N. S. | 07. novembar 2012. 20:55 | NOVOSTI

Povećanje energetske efikasnosti nemoguće bez pomoći iz budžeta. Kredite koje trenutno za to nude banke građani ocenjuju kao veoma nepovoljne i čekaju konkretne poteze države
Objekti bez izolacije gube veliki procenat toplotne energije

BEZ pomoći države, građani Srbije ne mogu da povećaju energetsku efikasnost u svojim domovima. Za obnovu spoljne stolarije i izolacije potrebno je i do 10.000 evra, što je za većinu porodica - nemoguća misija. S druge strane, i država ima interes da se smanji potrošnja energije, pa su nadležna ministarstva prionula na posao da nađu model kako da se iz budžete pomogne građanima.
Kredite koje trenutno nude banke za energetsku efikasnost građani ocenjuju kao veoma nepovoljne. Ako država zaista želi da reši problem ona mora da u dogovoru sa bankama obezbedi uslove koju su prihvatljivi za prosečan srpski džep.
- Mnoge su opcije otvorene i ozbiljno radimo na tome da nađemo rešenje - kažu „Novostima“ u Ministarstvu energetike.
DOTRAJALO U Srbiji ima 3,3 miliona stambenih jedinica, starih više od tri decenije, a polovina je odavno zrela za ozbiljnu rekonstrukciju. Ne samo zbog energetske efikasnosti, već i bezbednosti tih objekata sa kojih otpada fasada, delovi balkona... Najgrublje procene kažu da je obnovu 1,4 miliona stambenih jedinica potrebno oko pet milijardi evra.
- Ponudićemo nekoliko modela energetske efikasnosti, oko kojih bi trebalo da se usaglase sva nadležna ministarstva. Tako ćemo izaći sa zajedničkim rešenjem. Energetska efikasnost jeste prioritet, jer godišnje potrošimo čak četiri milijarde evra za uvoz energenata.
Interesovanje za subvencionisane kredite za energetsku efikasnost, dosad je bilo izuzetno veliko, ali dovoljno para nije bilo. Ovog proleća za samo dve nedelje planulo je 300 miliona dinara državnih subvencija, za građane koji su pomoću kredita utoplili svoje domove. Nadležni su tada obećavali da će se obezbediti dodatna sredstva, ali u rebalansu ih nije bilo, a subvencije za energetsku efikasnost nisu predviđene ni budžetom za narednu godinu.
Stručnjaci za energetiku kažu da objekat bez krovne izolacija gubi gotovo 30 odsto toplotne energije, bez zidne još 20 odsto, dok dotrajala stolarija „potroši“ dodatnih 20 odsto energije.
 
Vrh