Ambassador
Advanced
Upravo to je bilo urađeno sa ogradom gradilišta Savograda.bigvlada":tartiqwb je napisao(la):
Murali Beograda
- Začetnik teme dragan
- Datum pokretanja
@bigvlada
Slazem se sa tobom, nisam ni ja mislio da treba ljudi sada da se lincuju zbog grafita. Ja znam par ljudi koji su se bavili time (ili se jos bave) i znam da su normalni ljudi i da to rade iz nekog revolta za koji su poslednjih godina imali razloga. Elem ono sto si i ti napisao je potpuno ok i ukoliko je u pitanju neko gradiliste ili zabaceni zid onda to moze i da se tolerise (u smislu opsteg prihvatanja te pojave) ali mi iskreno smeta kad vidim na nekoj novouradjenoj zgradi, metrou - Beovoz (kakva sala!
) itd. Hocu da kazem ukoliko se neko bavi time neka bude svestan da ako bude uhvacen da mu sledi kazna (novcana ili korisno drustveni rad) i to mora tako da bude!
Slazem se sa tobom, nisam ni ja mislio da treba ljudi sada da se lincuju zbog grafita. Ja znam par ljudi koji su se bavili time (ili se jos bave) i znam da su normalni ljudi i da to rade iz nekog revolta za koji su poslednjih godina imali razloga. Elem ono sto si i ti napisao je potpuno ok i ukoliko je u pitanju neko gradiliste ili zabaceni zid onda to moze i da se tolerise (u smislu opsteg prihvatanja te pojave) ali mi iskreno smeta kad vidim na nekoj novouradjenoj zgradi, metrou - Beovoz (kakva sala!
) itd. Hocu da kazem ukoliko se neko bavi time neka bude svestan da ako bude uhvacen da mu sledi kazna (novcana ili korisno drustveni rad) i to mora tako da bude!
Ambassador
Advanced
A sve to reče Dositej?
Na zidu Osnovne škole „Nadežda Petrović“ oslikan portret ubijenog mladića
Grafit kao opomena i protiv zaborava
Izvor: Blic
Link: http://www.blic.co.yu/beograd.php?id=64190
Grafit kao opomena i protiv zaborava
Na zidu fiskulturne sale Osnovne škole „Nadežda Petrović“ iscrtan je grafit posvećen nedavno ubijenom Nemanji Miljaniću, bivšem đaku ove škole. Učenici koji su ga poznavali kao dobrog momka iz kraja želeli su da se na ovaj način oproste od njega. Direktor škole smatra da ideja nije loša ukoliko deca shvate pouku.
Nemanji Miljaniću, učeniku Poljoprivredne škole, koji je 21. oktobra preminuo tri dana nakon što ga je posle svađe i tuče ranio vršnjak M.J. Nemanja Miljanić
ispred stadiona “Sinđelić”, drugari su posvetili grafit. Prikupili su novac,
Nemanja Miljanić
angažovali profesionalca, koji je nacrtao mladićev portret uokviren pupoljcima i posvetom “samo opušteno”.
- Nemanja je bio učenik ove škole. Nije bio odličan đak, ali je bio dobar dečak, a to je važnije od petica. Kad se nesreća dogodila svi smo bili potreseni, a posebno neki učenici koji su ga poznavali. Onog jutra kad je umro, kod mene je došao jedan osmak vidno potrešen i uzrujan. Rekao mi je da je Nemanja umro. Pokušao sam da mu objasnim da je sve što se desilo strašno, ali da je to život. Ružne stvari se ne dešavaju samo drugima već i ljudima koje poznajemo i koji su nam bliski. Šta god da se desi moramo biti jaki i naći način da se s tim izborimo. Svima nam je bilo teško, ali sam bio iznenađen činjenicom da su đaci tako reagovali budući da je Nemanja ipak stariji od njih. Posle su mi objasnili da ga znaju iz kraja i da se družio sa njihovom starijom braćom - priča za “Blic” Zoran Đorđević, direktor Osnovne škole “Nadežda Petrović”.
Posle nekoliko dana, taj isti učenik obavestio je direktora da su se sadašnji i bivši učenici organizovali i na čeonom zidu fiskulturne sale iscrtali grafit posvećen Nemanji. Oni su na taj način želeli da se oproste od svog druga, ali i da ujedno poruče da ga nikad neće zaboraviti. U školi su posle kraćeg razmišljanja, odlučili da podrže želju učenika, tako da će prekrečiti okolne žvrljotine.
- Možda jeste malo degutantno, ali to su deca želela. Kad smo malo razmislili shvatili smo da može biti i vrlo poučno. Ako će pogled na grafit naterati đake da se zamisle i razmisle pre nego što pređu ulicu ili uđu u svađu, onda je to u redu. Ukoliko na ulici vide tuču ili svađu ne treba da ostanu da gledaju nego da se sklone. U tim godinama mnoge stvari deluju bezazleno, ali posledice mogu biti ozbiljne - dodaje Zoran Đorđević.
Da je grafit degutantan složili su se i psiholozi, ipak ukoliko je to način da se deca izbore sa gubitkom, moglo bi biti opravdano. Ovakve stvari su vrlo osetljive i najveće je pitanje kakve će posledice ovaj prizor ostaviti u dečijoj glavi.
- Nisam ni za ni protiv ovakvog izražavanja emocija. Taj dečak je išao u tu školu i pripadao joj. Koliko sam razumela živi u blizini i verovatno je tu često svraćao. Sa gubitkom dragih nam ljudi teško se bore i mnogo stariji, a kamoli oni koji imaju 14 ili 15 godina. Zapravo možda je i dobro što su deca našla način da iskažu ono što osećaju, a ne da to drže u sebi. Ipak, o svemu bi trebalo razgovarati sa roditeljima i đacima i proveriti kako oni reaguju na sve. Ako je većini to prihvatljivo i ako đaci to shvataju na pravi način, onda je to pun pogodak - objašnjava Gordana Pajić, dečiji psihoterapeut.
Roditelji ganuti
- Videla sam grafit i zaista sam ganuta. Niko nas nije obavestio ni pitao pre nego što je nacrtan, ali u svakom slučaju drago mi je što ga deca pamte kao dobrog momka, što on svakako i jeste bio - rekla je za “Blic” majka ubijenog Miljanića.
Izvor: Blic
Link: http://www.blic.co.yu/beograd.php?id=64190
bigvlada
Advanced
U Helsinkiju grafiti proglašeni za urbanu kulturu
Autor: FoNet | Foto:Ilustracija, wordpress.com | 23.11.2008. - 15:22
Gradske vlasti Helsinkija odustale su od uzaludne borbe protiv grafita i proglasili da je slikanje i crtanje po zidovima deo urbane kulture.
U skladu s novom politikom, saopšteno je da grafiti i druga umetnička dela na zgradama na području grada više nisu protivzakoniti, uz uslov da se vlasnik nekretnine slaže s tim. Međutim, gradska vlast naglašava da mora da se vodi računa da postoji velika razlika izmedju slikarija i običnog šaranja. Gradsko veće ipak je odbacilo predlog Pava Arhinmaekija iz Stranke levice da se visoke ograde protiv buke izvan gradskog centra stave na raspolaganje piscima grafita, uz obrazloženje da ta vrsta umetnosti mora da bude na mestima na kojim će ih videti što više ljudi.
Helsinki je proteklih godina spadao medju gradove u kojima je vođena najžešća borba protiv svakog oblika grafita. Čak je bila proklamovana "nulta tolerancija", ali nakon duge i uzaludne borbe koja je praznila gradsku blagajnu grad je odlučio da "okrene ploču".
Izvor: Blic
http://www.blic.rs/zanimljivosti.php?id=66819
Mislim da je ovo dobar kompromis, trebalo bi i mi ovo da uradimo.
Autor: FoNet | Foto:Ilustracija, wordpress.com | 23.11.2008. - 15:22
Gradske vlasti Helsinkija odustale su od uzaludne borbe protiv grafita i proglasili da je slikanje i crtanje po zidovima deo urbane kulture.
U skladu s novom politikom, saopšteno je da grafiti i druga umetnička dela na zgradama na području grada više nisu protivzakoniti, uz uslov da se vlasnik nekretnine slaže s tim. Međutim, gradska vlast naglašava da mora da se vodi računa da postoji velika razlika izmedju slikarija i običnog šaranja. Gradsko veće ipak je odbacilo predlog Pava Arhinmaekija iz Stranke levice da se visoke ograde protiv buke izvan gradskog centra stave na raspolaganje piscima grafita, uz obrazloženje da ta vrsta umetnosti mora da bude na mestima na kojim će ih videti što više ljudi.
Helsinki je proteklih godina spadao medju gradove u kojima je vođena najžešća borba protiv svakog oblika grafita. Čak je bila proklamovana "nulta tolerancija", ali nakon duge i uzaludne borbe koja je praznila gradsku blagajnu grad je odlučio da "okrene ploču".
Izvor: Blic
http://www.blic.rs/zanimljivosti.php?id=66819
Mislim da je ovo dobar kompromis, trebalo bi i mi ovo da uradimo.
bigvlada
Advanced
kao što rekoh da će se desiti
relja
Professional
- Učlanjen(a)
- 13.12.2006.
- Poruke
- 16.501
- Pohvaljen
- 17.539
Autor poruke je izgleda bio veoma emotivno potresen i uzbuđen. Valjda treba da piše - ЏАБА СТЕ УДАРИЛИ ЛИМАРИЈУ
Deca su danas previše dokona i imaju puno slobodnog vremena i mnogo neutrošene energije....ili sam ja postao mnogo mator.
Deca su danas previše dokona i imaju puno slobodnog vremena i mnogo neutrošene energije....ili sam ja postao mnogo mator.
Šteta što grafiteri nisu dovoljno zagrejani za dc i usc zbog kamera. ._.nehru":w7eqjep0 je napisao(la):Ako ne sklone, onda bi grafiti mogli da osvanu na fasadama Delta City-ja i Usca, ionako ih treba malo ulepsati.
A Hrvati su inace izdali knjizicu na kojoj prosto stoji "Grafiti" u kojoj su preveli (citaj: pokrali) sve beogradske grafite...
Jedan idiotski prevod:
Crvenkapica: vuce pobrkao si slovo, trabao si me pojesti.
original:
Crvenkapa: vuceo pobrkao si slovo, trebalo je da me pojeDes
---
dopadaju mi se one poruke sto su se pojavile po celom gradu, iscrtane na zgradama sablonom... jedna kod kneza:
centar sava krsi ljudska prava
Jedan idiotski prevod:
Crvenkapica: vuce pobrkao si slovo, trabao si me pojesti.
original:
Crvenkapa: vuceo pobrkao si slovo, trebalo je da me pojeDes
---
dopadaju mi se one poruke sto su se pojavile po celom gradu, iscrtane na zgradama sablonom... jedna kod kneza:
centar sava krsi ljudska prava
bigvlada
Advanced
INTERVJU - Nasan Tur, nemački umetnik, o projektu „Beograd kaže...“
Grafiti - portret grada
Autor: K. R.
Povodom Dana Evrope, 9. maja, na stranama vikend izdanja Danasa realizovan je neuobičajeni umetnički projekat - integralan tekst probranih beogradskih grafita, objavljen u obliku oglasa na celoj strani, svojevrsna je oglasna tabla prikupljenih uličnih poruka koje je Nasan Tur, nemački umetnik turskog porekla, beležio foto aparatom, stvarajući aktuelni portret Beograda.
U okviru projekta pod nazivom „Beograd kaže...“, Tur je, na poziv beogradskog Gete instituta, fotografisao preko 350 grafita ispisanih na javnim površinama - na fasadama, klupama, telefonskim govornicama, birajući isključivo tekstualne grafite. Poruke su, po uputstvu autora, redom prepisane i pretvorene u tekst, bez cenzure i selekcije. U tekstu ima ljubavi, psovki, politike, besa, mržnje, duhovitih primedbi, ličnih poruka - brevijar efemernih ideja i emocija izloženih sugrađanima.
Kako ste došli na ideju za ovaj projekat?
- Osnova ovog projekta je u ideji prikazivanja portreta jednog grada, tako da sadržaj ne budu već poznate paradigme. Grafitima je prekriven skoro svaki veći grad na svetu. Ovaj fenomen se poput crvene niti provlači kroz svakodnevicu uprkos svim kulturnim razlikama. Lokalno relevantni socijalni i politički problemi u njima su jednako vidljivi, koliko i globalna pitanja i čežnje.
Među grafitima koji su prikupljeni u Beogradu, nalaze se politički stavovi, ljubavne izjave, psovke ali i vicevi. Da li postoje različiti „stilovi“ grafita, u zavisnosti od toga gde se nalaze?
- Po načinu pisanja svi su manje više isti. Ono što mene zanima jesu jednostavni tekstualni grafiti, a ne grafiti hip-hop kulture mladih. To je nešto potpuno drugo. Mene zanima sadržaj, namena, radikalnost, rizik. To je aktivistički gest, koji u velikoj meri prevazilazi potrebu za ličnom prezentacijom. Poruke su o ratu, ljubavi, mržnji, bolu, čežnji i radosti. Svima njima zajednička je potreba za pronalaženjem publike i platforme koja sa jedne strane pruža anonimnost, a sa druge pruža mogućnost obraćanja velikom broju ljudi.
Ko se izražava grafitima?
- To su pre svega ljudi koji imaju nešto da kažu i potrebu da to podele sa drugima. Kako se to uglavnom radi na ilegalan način, logična je pretpostavka da ta osoba ima jako izraženu aktivističko-anarhističku crtu. Ovo je, međutim, samo moja pretpostavka, s obzirom na to da se u stvari ne zna tačno ko je autor grafita koje ja sakupljam.
Da li ste vi nekada napisali grafit?
- Pa naravno, skoro je to bilo. U jednom od mojih poslednjih radova, „Time for Revollusion“ u Frankfurtu na Majni, pisao sam po jednom zidu. Bilo je neverovatno kojom brzinom su mene i mog asistenta opkolile dve interventne jedinice i troja kola policije, kako bi nas sprečili da pobegnemo. Kako je, međutim, moja akcija bila deo projekta koji podrazumeva umetnost na građevini, situacija se smirila za svega nekoliko minuta.
Ponekad eto i umetnici imaju neke privilegije.
Nasan Tur
Rođen 1974. godine u Ofenbahu, Nasan Tur živi i radi u Berlinu. Studirao je na Fakultetu
za dizajn u Ofenbahu i na Städelschule u Frankfurtu na Majni. Posredstvom fotografije, videa, instalacija, performansa i intervencija u javnom prostoru, Nasan Tur istražuje navike u ponašanju ljudi i uticaj političkih akcija. U svojim radovima Nasan Tur se
poigrava pitanjima socijalnih navika i kulturnog i socijalnog identiteta. Njegovi radovi prikazani su između ostalog i na 10. bijenalu u Istanbulu, na 28. bijenalu grafike u Ljubljani, na 6. bijenalu u Tajpeju i na 47. oktobarskom salonu u Beogradu.
Izvor: Danas
http://www.danas.rs/vesti/kultura/grafiti__portret_grada.11.html?news_id=160713
Grafiti - portret grada
Autor: K. R.
Povodom Dana Evrope, 9. maja, na stranama vikend izdanja Danasa realizovan je neuobičajeni umetnički projekat - integralan tekst probranih beogradskih grafita, objavljen u obliku oglasa na celoj strani, svojevrsna je oglasna tabla prikupljenih uličnih poruka koje je Nasan Tur, nemački umetnik turskog porekla, beležio foto aparatom, stvarajući aktuelni portret Beograda.
U okviru projekta pod nazivom „Beograd kaže...“, Tur je, na poziv beogradskog Gete instituta, fotografisao preko 350 grafita ispisanih na javnim površinama - na fasadama, klupama, telefonskim govornicama, birajući isključivo tekstualne grafite. Poruke su, po uputstvu autora, redom prepisane i pretvorene u tekst, bez cenzure i selekcije. U tekstu ima ljubavi, psovki, politike, besa, mržnje, duhovitih primedbi, ličnih poruka - brevijar efemernih ideja i emocija izloženih sugrađanima.
Kako ste došli na ideju za ovaj projekat?
- Osnova ovog projekta je u ideji prikazivanja portreta jednog grada, tako da sadržaj ne budu već poznate paradigme. Grafitima je prekriven skoro svaki veći grad na svetu. Ovaj fenomen se poput crvene niti provlači kroz svakodnevicu uprkos svim kulturnim razlikama. Lokalno relevantni socijalni i politički problemi u njima su jednako vidljivi, koliko i globalna pitanja i čežnje.
Među grafitima koji su prikupljeni u Beogradu, nalaze se politički stavovi, ljubavne izjave, psovke ali i vicevi. Da li postoje različiti „stilovi“ grafita, u zavisnosti od toga gde se nalaze?
- Po načinu pisanja svi su manje više isti. Ono što mene zanima jesu jednostavni tekstualni grafiti, a ne grafiti hip-hop kulture mladih. To je nešto potpuno drugo. Mene zanima sadržaj, namena, radikalnost, rizik. To je aktivistički gest, koji u velikoj meri prevazilazi potrebu za ličnom prezentacijom. Poruke su o ratu, ljubavi, mržnji, bolu, čežnji i radosti. Svima njima zajednička je potreba za pronalaženjem publike i platforme koja sa jedne strane pruža anonimnost, a sa druge pruža mogućnost obraćanja velikom broju ljudi.
Ko se izražava grafitima?
- To su pre svega ljudi koji imaju nešto da kažu i potrebu da to podele sa drugima. Kako se to uglavnom radi na ilegalan način, logična je pretpostavka da ta osoba ima jako izraženu aktivističko-anarhističku crtu. Ovo je, međutim, samo moja pretpostavka, s obzirom na to da se u stvari ne zna tačno ko je autor grafita koje ja sakupljam.
Da li ste vi nekada napisali grafit?
- Pa naravno, skoro je to bilo. U jednom od mojih poslednjih radova, „Time for Revollusion“ u Frankfurtu na Majni, pisao sam po jednom zidu. Bilo je neverovatno kojom brzinom su mene i mog asistenta opkolile dve interventne jedinice i troja kola policije, kako bi nas sprečili da pobegnemo. Kako je, međutim, moja akcija bila deo projekta koji podrazumeva umetnost na građevini, situacija se smirila za svega nekoliko minuta.
Ponekad eto i umetnici imaju neke privilegije.
Nasan Tur
Rođen 1974. godine u Ofenbahu, Nasan Tur živi i radi u Berlinu. Studirao je na Fakultetu
za dizajn u Ofenbahu i na Städelschule u Frankfurtu na Majni. Posredstvom fotografije, videa, instalacija, performansa i intervencija u javnom prostoru, Nasan Tur istražuje navike u ponašanju ljudi i uticaj političkih akcija. U svojim radovima Nasan Tur se
poigrava pitanjima socijalnih navika i kulturnog i socijalnog identiteta. Njegovi radovi prikazani su između ostalog i na 10. bijenalu u Istanbulu, na 28. bijenalu grafike u Ljubljani, na 6. bijenalu u Tajpeju i na 47. oktobarskom salonu u Beogradu.
Izvor: Danas
http://www.danas.rs/vesti/kultura/grafiti__portret_grada.11.html?news_id=160713
bigvlada
Advanced
Mud Stencils Create Environmentally-Conscious Graffiti
by Ariel Schwartz, 10/20/09
DIY graffiti doesn’t have to be ugly– it can be thought-provoking, challenging, and perhaps most importantly, temporary. Jesse Graves, an artist based in Milwaukee Wisconsin, has harnessed mud as an artistic medium to take his green graffiti to the streets, and he encourages others to do the same.
Izvor:Inhabitat
http://www.inhabitat.com/2009/10/20/mud-stencils-create-environmentally-conscious-graffiti/
I vuk sit i ovce na broju.
Graves’ graffiti, which includes images of bicycles, bottles of oil, and cows, uses mud stencils to promote messages of social justice. Why mud? According to Graves, “I use mud or earth because it is a fundamental life-giving substance, logical for my messages.”
His process is simple — tape a stencil design behind transparent Mylar, cut the picture out with an X-Acto knife, tape the stencil to a surface, dab mud on the stencil with a sponge, and remove both the tape and the Mylar. It’s so simple, in fact, that budding graffiti artists should have no problem going out and plastering their cities with green messages. So what are you waiting for?
by Ariel Schwartz, 10/20/09
DIY graffiti doesn’t have to be ugly– it can be thought-provoking, challenging, and perhaps most importantly, temporary. Jesse Graves, an artist based in Milwaukee Wisconsin, has harnessed mud as an artistic medium to take his green graffiti to the streets, and he encourages others to do the same.
Izvor:Inhabitat
http://www.inhabitat.com/2009/10/20/mud-stencils-create-environmentally-conscious-graffiti/
I vuk sit i ovce na broju.
Graves’ graffiti, which includes images of bicycles, bottles of oil, and cows, uses mud stencils to promote messages of social justice. Why mud? According to Graves, “I use mud or earth because it is a fundamental life-giving substance, logical for my messages.”
His process is simple — tape a stencil design behind transparent Mylar, cut the picture out with an X-Acto knife, tape the stencil to a surface, dab mud on the stencil with a sponge, and remove both the tape and the Mylar. It’s so simple, in fact, that budding graffiti artists should have no problem going out and plastering their cities with green messages. So what are you waiting for?
Evo klipa na koju sam upravo nabasao (nisam ga još ni pogledao) pa odmah delim sa rajom. U pitanju je emisija o stencil artu u Srbiji.
http://www.vimeo.com/1698115
http://www.vimeo.com/1698115
BOKI SMOKI
Advanced
U Pancevu je pre bio grafit vezan za Canka;
Puko Canak, prosule se pomije.
Puko Canak, prosule se pomije.
relja
Professional
- Učlanjen(a)
- 13.12.2006.
- Poruke
- 16.501
- Pohvaljen
- 17.539
Istorijat beogradskih murala
http://www.seecult.org/vest/istorijat-b ... kih-murala
http://www.seecult.org/vest/istorijat-b ... kih-murala
Istorijat beogradskih murala
Tue, 03/26/2013 - 20:17.
Fasade i zidovi u Beogradu dobili su od 1970. godine do danas više od 50 murala, počev od rada Lazara Vujaklije na Bulevaru kralja Aleksandra. Među autorima oslikanih beogradskih fasada su poznati domaći, ali i strani umetnici, a mnogi njihovi radovi su u međuvremenu uništeni ili oštećeni, što ukazuje na neupućenost i nezainteresovanost zajednice - pokazuje istraživanje organizacije KURS, koje uključuje mapu, tabelarni pregled i foto dokumentaciju.
Istorijski tok sprovođenjа аkcijа slikanja murala može se grupisаti u nekoliko celinа, a jednu od prvih inicirao je profesor Fakulteta likovnih umetnosti (FLU) Čedomir Vаsić, u saradnji sa Kulturnim centrom Beograda na čijem je čelu u to vreme bila Gorica Mojović, danas poslanica Demokratske stranke.
Druga značajnija inicijativa oslikаvаnja murala bila je vezana je za IX Sаmit nesvrstаnih, održаn u Beogrаdu 1989. Među poslednjim su inicijative u okviru Beogradskog letnjeg festivala (BELEF) i projekta “Kаrаkterom protiv nаsiljа”, kao i u organizaciji Kiosk - platforme za savremenu umetnost.
Blu, Pop Lukina, 2009, organizacija Kiosk i BELEF
Većina murala finansirana je od gradskih i/ili opštinskih uprava, uz pomoć privatnih kompanija, uglavnom onih koje se bave proizvodnjom i distribucijom boja.
Prvi poznati mural u Beogradu oslikao je 1970. godine Lazar Vujaklija na fasadi male zanatske radnje u Bulevaru kralja Aleksandra. Taj mural je uništen. Vujaklija je 1979. godine uradio još jednu zidnu sliku na fasadi Zapadne kapije Beograda (Genex) na Novom Beogradu, a ona je očuvana.
Lazar Vujaklija, Genex, 1979.
Prethodno je 1977. godine, u okviru manifestacije “Nedelja Latinske Amerike”, umetnička brigada “Salvador Aljende” iz Čilea oslikala sa studentima FLU mural na Studentskom kulturnom centru (SKC) pod nazivom “Solidarnost jugoslovenskih naroda sa narodima Latinske Amerike”. Umetnica Darinka Pop Mitić radila je pre par godina rekonstrukciju tog murala.
Brigrada Salvadora Aljendea, SKC, 1977.
Nekoliko događaja je uticalo na popularizaciju murala u Beogradu.
U organizaciji Centra za planiranje urbanog razvoja Beograda (CEP), 1982. godine održan je skup “Komunikacije” na kojem je prvi put pokrenuto pitanje murala kao načina uređenja fasada u Beogradu. Već 1983. godine prof. Čedomir Vasić je s grupom studenata predao mapu sa 50 idejnih rešenja za oslikavanje murala tadašnjem gradonačelniku Bogdanu Bogdanoviću, a Savet Skupštine Beograda 1989. godine usvojio je Operativni plan o uređenju grada, u kojem je prvi put u nekom zvaničnom gradskom dokumentu pomenuto oslikavanje fasada kao način uređenja grada.
Nakon toga murali više nisu bili “ilegalni”.
Prof. Čedomir Vasić sa studentima FLU, Rajićeva ulica, 1984.
Tokom 1984. godine nastala su dva murala - prvi je oslikao Fransoa Morle na fasadi bioskopa “20. oktobar” u Balkanskoj ulici, povodom posete predsednika Francuske Fransoa Miterana. Taj mural, poklon Francuske Beogradu, danas nije vidljiv, nakon izgradnje zgrade B2. Drugi mural je izveden u Rajićevoj ulici povodom obeležavanja 25. maja, u organizaciji Saveza studenata Beograda. To je bio prvi u nizu murala koje je oslikao prof. Vasić, sa grupom tadašnjih studenata FLU.
Zanimljivo je da je tokom izrade murala prof. Vasić proveo jedno veče u pritvoru, dok upravnik Beobanke nije potvrdio da je odobreno oslikavanje fasade.
U periodu od 1984. do 1997. godine prof. Vasić je realizovao više murala u Beogradu, uglavnom u saradnji sa drugim umetnicima: Vesnom Knežević, Radomirom Kneževićem, Mirkom Ognjenovićem, Pericom Donkovim, Igorom Stepančićem, Brajanom Vasićem i drugim. Većina Vasićevih saradnika bili su njegovi bivši studenti, koji su od početka sa njim radili na popularizaciji oslikavanja murala.
Prof. Čedomir Vasić sa studentima FLU, Prizrenska ulica, 1987.
Prva veća akcija “uređenja” grada sprovedena je 1989. godine, povodom IX Samita Nesvrstanih zemalja u Beogradu. Tom prilikom finasirana je izrada nekoliko umetničkih projekata u javnom prostoru, među kojima i pet murala. Jedan od njih je mural Vladimira Veličkovića na fasadi Filozofskog fakulteta, kao i mural Miodraga B. Protića na Terazijama.
U organizaciji su učestvovali tadašnja Stalna konferencija gradova i opština SFRJ i Zavod za zaštitu spomenika. Sva umetnička dela su bila finasirana od različitih gradova i okruga tadašnje Jugoslavije i darovana su kao poklon Beogradu. Samu izradu murala je vodio Slobodan Jeftić-Pulika sa timom saradnika. Većina originalne dokumentacije o tim događajima, na žalost, nije sačuvana.
Vladimir Veličković, Studentski plato, 1989.
Krajem 80-ih pojavili su se prvi murali finansirani od privatnih kompanija: mural u Skadarliji i oslikavanje u novom bloku zgrada na Senjaku.
Tokom 90-ih je urađeno nekoliko murala, ali znatno manje nego u prethodnom periodu.
Značajnije oslikavanje organizovano je 1995-96. godine, kada su izvedena tri murala - jedan u Vasinoj ulici i dva u Srpskih vladara.
Murale su oslikali Dušan Miljuš, koji je i organizovao oslikavanje, Čedomir Vasić i Danica Basta.
Danica Basta, Srpskih vladara, 1995-96.
Cela inicijativa je pokrenuta uoči izbora 1995. godine - u vreme kada se na mestu gradonačelnika Beograda nalazio Nebojša Čović. Nakon 1995. oslikano je još par murala, ali su svi uništeni ili oštećeni.
Nakon 2000. godine značajniji murali realizovani su u okviru BELEF-a, što je predstavljalo nastavak tradicije iz 80-ih godina, kada su prvi murali oslikani u okviru Beogradskog leta, preteče BELEF-a. Izmedju ostalog, Era Milovojević oslikao je fasadu UK "Vuk" na Bulevaru.
Karakteristika tog talasa oslikavanja grada je popularizacija grafita i gostovanje poznatih street art umetnika, kao što su: Andre, Blu, Remed, M City…
Andre, Obilićev venac, 2011, u okviru BELEF-a - uništen
U toku BELEF-a 2003. godine izveden je i jedan grafiti mural u Pop Lukinoj ulici, uz učešće više grafiti crtača iz Srbije, Hrvatske, Mađarske i Bosne. U okviru iste akcije organizovan je i grafiti džem na zidu ograde Industrije mašina i traktora (IMT) na Novom Beogradu, što je, posle “Jugopetrola”, drugi “legalni” zid za oslikavanje grafita.
Od 2008. godine većina murala urađena je u saradnji BELEF-a i Kioska, a dovođenje zvučnih imena street arta bio je još jedan način za nastavak brendiranja grada i njegovog promišljanja kao proizvoda. Među autorima murala bili su i domaći umetnici Biljana Đurđević, koja je oslikala mural u Mileševskoj, i Vladimir Perić - u Makenzijevoj.
Vladimir Perić, Mekenzijeva, organizacija Kiosk i BELEF, 2009.
Druga veća akcija poslednjih godina vezana je za projekat “Karakterom protiv nasilja” u kojem je učestovalo više privatnih kompanija i javnih institucija.
Kao partner za vizuelni indetitet projekta uključen je FLU, čiji su studenti i oslikali više murala, u organizaciji prof. Vesne Knežević.
Istrаživаnje “Istorijаt oslikаvаnjа murаlа u Beogrаdu” započeto je 2011. godine, a realizovali su ga Jovana Stojanović, Miloš Miletić i Mirjana Radovanović.
Osnovno polаzište KURS-а zа sprovođenje istrаživаnjа bilа je željа dа se nаprаvi pregled istorije oslikavanja murаlа u Beogrаdu. Iаko grаd obiluje oslikаnim fаsаdаmа, do sаdа nije objаvljeno ni jedno istrаživаnje ili publikаcijа kojа bi pružilа pregled ove umetničke prakse.
Prema navodima autora istraživanja, veliki problem im je predstavljao nedostatak dokumentacije, posebno u institucijama koje se vezane za organizaciju nekih od oslikavanja.
Dosta murala u Beogradu je uništeno ili oštećeno, pa je dokumetnovanje dodatno otežano. Na to je uticao niz faktora, a verovatno najbitniji je neupućenost i nezainteresovanost zajednice. Takav odnos stanovništva ni malo ne čudi - ako se uzme u obzir stepen odlučivanja u uređenju grada koji ima lokalna zajednica. Većina tih inicijativa su top-down inicijative, koje ne omogućuju da lokalne zajednice budu uključene u odlučivanje i produkciju javnih umetničkih projekata. U takvim okolnostima murali za stanovništvo nisu vidljivi kao javna umetnost, naveli su autori istraživanja.
Mapa grada sa lokacijama murala nalazi se OVDE
http://www.udruzenjekurs.org/istrazivanje.html#mapa,
tabela sa pregledom oslikanih murala od 1970. godine do danas OVDE
http://www.udruzenjekurs.org/istrazivanje.html#tabela
, a foto dokumentacija OVDE
http://www.udruzenjekurs.org/images/muralibg/
(SEEcult.org)
JunkieBanjica
Intermediate
- Učlanjen(a)
- 08.02.2013.
- Poruke
- 413
- Pohvaljen
- 159
Ne znam da li ovo moze u ovu temu ali zanimljivije je od grafita! Na zgradi Verano motorsa u Vojvode Stepe...nekako jezivo izgleda kad se prvi put ugleda
Mural je slika urađena na zidu, plafonu-tavanici ili nekoj drugoj velikoj zidanoj površini
Grafit je crtež, natpis ili slika na javnoj površini, najčešće zidu
Prvo pitanje, ima li razlike i ko to procenjuje
Drugo pitanje kojim propisima grada su utvrđeni uslovi i i način ukrašavanja fasada muralima i da li se isto odnosi i na grafite.
Treće, da li je potrebno odobrenje i ko ga daje.
Grafit je crtež, natpis ili slika na javnoj površini, najčešće zidu
Prvo pitanje, ima li razlike i ko to procenjuje
Drugo pitanje kojim propisima grada su utvrđeni uslovi i i način ukrašavanja fasada muralima i da li se isto odnosi i na grafite.
Treće, da li je potrebno odobrenje i ko ga daje.
Drakche
Advanced
- Učlanjen(a)
- 19.08.2010.
- Poruke
- 4.675
- Pohvaljen
- 6.168
Murali su obicno "naruceni" i ostvareni u dogovoru sa gradskim vlastima ili vlasnikom zgrade, sto znaci da ne mozes slikati bas stagod pozelis, vec mora biti skica, dogovora, planova, skela... obicno su veci i kompleksniji od grafita, a za njihovo oslikavanje se koriste razni materijali/boje, ne samo sprejevi.
Kada sam jednom prilikom slikao murale na zgradi poste i gimnazije u jednom manjem mestu to je bilo naruceno od strane gradskih vlasti tako da nisam morao nista da se cimam i placam iz svog dzepa, ali ako neko zeli sam da pokrene inicijativu za neki zid procedura je verovatno dosta komplikovanija cak i ako zelis da sam snosis troskove. U tom slucaju je verovatno jedna od bitnijih svari STA zelis da naslikas na tom zidu. Ako im se motiv dopadne, onda ih moras uveriti da to sto zelis i mozes da uradis, da imas iskustvo, kvalifikacije, poznajes tehniku itd. Lokacija je takodje bitan faktor, ako je u pitanju dvoriste neke stambene zgrade mozda je dovoljna samo saglasnost stanara.
Gradovi su nam puni praznih zidova usled lose planirane izgradnje, tako da su murali jedni od boljih ideja za popunjavanje tih praznih povrsina.
Kada sam jednom prilikom slikao murale na zgradi poste i gimnazije u jednom manjem mestu to je bilo naruceno od strane gradskih vlasti tako da nisam morao nista da se cimam i placam iz svog dzepa, ali ako neko zeli sam da pokrene inicijativu za neki zid procedura je verovatno dosta komplikovanija cak i ako zelis da sam snosis troskove. U tom slucaju je verovatno jedna od bitnijih svari STA zelis da naslikas na tom zidu. Ako im se motiv dopadne, onda ih moras uveriti da to sto zelis i mozes da uradis, da imas iskustvo, kvalifikacije, poznajes tehniku itd. Lokacija je takodje bitan faktor, ako je u pitanju dvoriste neke stambene zgrade mozda je dovoljna samo saglasnost stanara.
Gradovi su nam puni praznih zidova usled lose planirane izgradnje, tako da su murali jedni od boljih ideja za popunjavanje tih praznih povrsina.
Drakche
Advanced
- Učlanjen(a)
- 19.08.2010.
- Poruke
- 4.675
- Pohvaljen
- 6.168
Kazem, sve zavisi od lokacije, ako je neka centralna ulica normalno bi bilo da nije dovoljno da samo vlasnik zgrade odobri.
Probaj da se raspitas u lokalnoj opstini u odeljenju za prostorno planiranje, ako oni nisu nadlezni trebali bi da znaju ko jeste ili koga da pitas.
Probaj da se raspitas u lokalnoj opstini u odeljenju za prostorno planiranje, ako oni nisu nadlezni trebali bi da znaju ko jeste ili koga da pitas.