Šta je novo?

Luka Beograd

Iz clanka gore :

Помишљало се и на то да се београдска лука угаси и да се речни транспорт пребаци на Панчево, што није паметно, као и на то да лука остане где јесте, али то није решење јер нема простора за њено развијање – каже Саша Јовановић.

Zasto niko nece da obrazlozi sta tu nije pametno?

U Pancevu vec postoje luka, put, zeleznica i prosotor za sirenje.

Sta tu nije pametno? Zar je bolje ravnati liticu u Batajnici ili nasipati mocvaru u Velikom selu?
 
Meni se svidja ovaj Libeskindov projekat i uopste njegovi radovi za razliku od Zahe ili onog Japanca, jer verujem da bi ovo i za 50 godina bilo urabano jezgra grada dok bi ono bili passe mamutski projekti. ALi to je moj licni ukus, problem je sto ni za sta od toga ne verujem da ce se izgraditi, nego su svi ti renderi maska da bi se zamazale oci javnosti i da se izvrsi besplatna prenamena zemljista jer eto ti investitori doprinose razvoju grada... Kada se sa tim zavrsi prenamenice se projekti u mnogo jeftinijim varijantama i materijalima ali ce gabariti ostati isti.
 
Beko na saslušanju o Luci Beograd
IZVOR: B92
Beograd -- Biznismen Milan Beko već četiri sata na saslušanju u Upravi kriminalističke policije u svojstvu građanina gde govori o slučaju Luka Beograd, potvrđeno za B92.
------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
7972913085107de71601b7155166472_200x164.jpg


Beko je na saslušanju u zgradi u Palati Srbije gde je sedište Kriminalističke policije. Privatizacija Luke Beograd jedan je od 24 sporna predmeta na koje je ukazala i EU, a takođe se navodio i uizveštaju Saveta za borbu protiv korupcije Verice Barać.

Prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić nedavno je najavio da će se u okviru istraga spornih privatizacija u Srbiji otvoriti predmeti Luke Beograd i Veterinarskog zavoda.

Uskoro opširnije...

Izvor: B92
 
Šta li se valja iza brega?

Beko poznati finansijer sns-a. Ako njega zahapse onda se možemo nadati da se borba protiv korupcije ne završava samo na tuđima.

Послато са GT-N7100 користећи Тапаток 2
 
Привремена мера у односу на одредбе члана 103. став 1. и чл. 105. и 106. Закона о планирању и изградњи

Уставни суд је на 17. седници II Великог већа, у предмету IУз-68/2013 донео решење о покретању поступка за утврђивање неуставности одредаба члана 103. став 1. и чл. 105. и 106. Закона о планирању и изградњи („Службени гласник РС“, бр. 72/09, 81/09, 64/10, 24/11 и 121/12) и обуставио извршење појединачног акта или радње која је предузета на основу наведених одредаба. Суд је, сагласно одредбама члaна 33. став 1. и члана 34. став 2. Закона о Уставном суду, одлучио да ово решење достави Народној скупштини ради давања одговора. Рок за давање одговора је 30 дана од дана пријема овог решења. Такође, Суд је одбацио иницијативу за покретање поступка за оцену уставности одредаба чл. 100. до 102, члана 103. ст. 2. до 6, чл. 104, 106а, 107. и 108. наведеног закона.

Уставни суд је оценио да би применом оспорених одредаба Закона могле наступити неотклоњиве штетне последице по друштво у целини. До тога би могло да дође јер се превођењем права коришћења у право својине стиче право располагања на грађевинском земљишту без икаквих законских ограничења, која су ранијим прописом била установљена за случај промета права коришћења. Уставни суд је становишта да се последице утврђивања евентуалне неуставности оспорених одредаба Закона не би могле накнадно отклонити. Стога је неопходна привремена обустава извршења појединачног акта или радње које би могле бити предузете на основу оспорених одредаба Закона.

То значи да се, до доношења одлуке Уставног суда у овом предмету, неће примењивати одредба Закона о планирању и изградњи којом је прописано да се на грађевинском земљишту у државној, односно јавној својини право коришћења може конвертовати у право својине, уз накнаду његове тржишне вредности, умањене за трошкове које чини укупна ревалоризована цена капитала плаћена у поступку приватизације, односно цена имовине плаћена у стечајном или извршном поступку. Осим тога, привремена мера се односи и на могућност конверзије права коришћења у право својине које се реализује уз потврду Агенције за приватизацију у корист приватизованог предузећа у случајевима прописаним законом.

Уставни суд сматра да се основано може поставити, као спорно, питање да ли се оспореним начином обрачуна накнаде за конверзију, у коме продајна цена капитала или имовине субјекта приватизације истовремено представља и противвредност за стицање права својине на грађевинском земљишту, крши начело јединства правног поретка утврђено одредбама члана 4. став 1. и члана 194. ст. 1. и 3. Устава. Такође, Уставни суд сматра спорним и то да ли се прописивање погодности у члану 103. став 1. Закона може оправдати јавним интересом за изградњу објеката на овом земљишту или је реч о прекомерном терету за друштвену заједницу у целини.
http://www.ustavni.sud.rs/page/view/156 ... -izgradnji
Padaju padaj zkon sneba kasiraju kasiraju stopiraju
 
zidar":32091v4g je napisao(la):
Iz clanka gore :

Помишљало се и на то да се београдска лука угаси и да се речни транспорт пребаци на Панчево, што није паметно, као и на то да лука остане где јесте, али то није решење јер нема простора за њено развијање – каже Саша Јовановић.

Zasto niko nece da obrazlozi sta tu nije pametno?

U Pancevu vec postoje luka, put, zeleznica i prosotor za sirenje.

Sta tu nije pametno? Zar je bolje ravnati liticu u Batajnici ili nasipati mocvaru u Velikom selu?
Њихов начин размишљања је: "Ако лучки садржаји буду у Панчеву, онда ће привредници Панчеву плаћати порезе и доприносе!" :bash: Из сличних разлога Београду припадају Обреновац и Лазаревац, који су 50% електропривреде у Србији. Редак је случај да административном подручју неког града буду насеља удаљена чак 60 километара. Крајње погубан себичанконцепт, захваљујући коме небеоград градови пропадају. Све централе су у Београду и плаћају порезе и доприносе Београду. Баш зато сам и против да држава даје паре за Београдски метро!

Ако Београд буде имао само један робно транспортни центар на једној тачки уз обилазницу, он ће генерисати у већој мери тазвој у том правцу, док ће супротан правац бити запостављен и у подређеном положају. Стога, сугеришем два робно транспортна центра, Панчево и Обреновац. :gobb:

Зашто Обреновац?
-1-Најповољнија тачка укључивања целе Западне Србије на Коридор 7 је управо Обреновац
-2-Најповољнијим пројектом аутопута, преко обалоутврде Умка - Дубоко, побољшавају се пловне карактеристике Саве, омогућава се најкраћа железничка веза са ранжирном станицом Макиш.
-3-Потпуно комунално опремљена индустријска зона Барич, која се у овом случају надовезује на луку. Простор око 2 километра квадратна између Прве искре и Обреновца.
-4-Железничка пруга Лазаревац-Обреновац већ постоји, а аутопут је у изградњи.
-5-Срем има друмску везу са овом луком преко моста поред ТЕНТ-А.
 
Уставни суд: приватизацијом Луке није купљена и земља
Уставни суд преломио – ако Лука „Београд” намерава да зида „Град на води” поред Дунава мора да плати пуну цену земљишта, јер у цену од 40 милиона евра, колико је плаћено предузеће, није ушло и око 200 хектара приобалног плаца
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
luka-beograd.jpg

Лука „Београд” (Фото Д. Јевремовић)

Куповином предузећа у процесу приватизације власници су стекли својину само над капиталом и имовином, али не и на земљишту. Стога се право коришћења на грађевинском земљишту стеченом у приватизацији, стечају или извршном поступку може конвертовати у право својине плаћањем тржишне цене земљишта, одлучио је Уставни суд.

На тај начин отклоњене су вишегодишње дилеме, нагађања и препуцавања и дат јасан одговор на кључно питање: Власници приватизованих предузећа куповином предузећа нису стекли право да располажу земљиштем, руше фабрике и да на њиховом плацу граде станове, пословни простор и тржне центре.

Дакле, ако Лука „Београд” намерава да зида „Град на води” поред Дунава треба да плати пуну цену земљишта, јер у цену од 40 милиона евра, колико је плаћено то предузеће, није ушло око 200 хектара приобалног плаца. То ће морати да уради и „Делта” ако хоће на Аутокоманди уместо фабрике да подигне „Планета шопинг мол”. Исто се односи и на Робне куће „Београд” уколико и даље важи њихов аранжман са „Икеом” за продају плаца у близини Аеродрома, као и на „Колинг”, „Навип”, „Зекстра”, „Имлек”, „Станком” и многе друге који су поднели захтев за конверзију.

Пошавши од Закона о приватизацији наши уставобранитељи су закључили следеће:

„Приватизација не подразумева продају земљишта субјеката приватизације, без обзира на обим, врсту и титулара права на земљишту, већ промену власништва над друштвеним, односно државним капиталом у овим субјектима. С тим у вези, када се приватизује предузеће, које у саставу своје имовине има право коришћења на грађевинском земљишту у државној, односно јавној својини, не мења се титулар права над тим земљиштем. Права приватизованог предузећа над таквим земљиштем не прелазе на купца друштвеног или државног капитала, с обзиром на то да нису ни била предмет продаје, већ приватизовано предузеће и даље остаје само корисник овог грађевинског земљишта”

У поступку приватизације продавана имовина или њен део, односно зграде предузећа на грађевинском земљишту у државној својини, предмет продаје, према схватању Уставног суда, могли су бити само објекти у власништву овог предузећа, али не и грађевинско земљиште на коме су се ови објекти налазили, јер је на овом земљишту предузеће имало само право коришћења.

Уставни суд указује да идентичне материјалноправне последице настају и продајом дела или целе имовине привредног друштва у стечајном или извршном поступку, јер су у овим поступцима, као и код приватизације, предмет продаје могли бити само објекти на којима стечајни или извршни дужник има право својине, али не и грађевинско земљиште на коме се ови објекти налазе и на коме су ова лица имала само право коришћења.

Дакле из овога произлази да независно од тога да ли је предмет продаје капитал или имовина субјекта приватизације, односно имовина стечајног или извршног дужника, „исплаћена продајна цена представља искључиво противвредност на име стицања капитала или имовине наведених субјеката, али не и земљишта на коме наведени субјекти имају право коришћења, с обзиром на то да ово земљиште није тржишно вредновано”.

Оваквим тумачењем Закона о приватизацији Уставни суд је оценио неуставним досадашњи начин обрачуна конверзије и наметнуо решење писцима Закона о уређењу простора и изградњи који би требало да буде усвојен око Нове године.

Премда је министар Велимир Илић био за то да конверзија буде бесплатна, па да се плаћа екстрапорез према Нацрту закона који је сачинило његово министарство предложено је да власници приватизованих предузећа плате 80 одсто тржишне вредности земљишта коју одреди Пореска управа, али према „Политикиним” сазнањима Одлука Уставног суда биће уважена и унета у коначни текст закона.

Претходни закон, донет за мандата Оливера Дулића, прописивао је да се накнада за конверзију обрачунава тако што би се од тржишне вредности земљишта одузели трошкови прибављања права тог земљишта, а у трошкове је између осталог била урачуната цена по којој је купљено предузеће, због чега је и тражено од Уставни суд да да своју оцену.

Уставни суд сматра да оспорена погодност код обрачуна висине накнаде за конверзију не представља уставоправно прихватљиву меру јавног интереса. Овакво законско решење између осталог доводи до смањења фонда грађевинског земљишта у својини државе, уз губитак знатних буџетских прихода, али и директно доводи и до смањења фонда за реституцију.

Маријана Авакумовић
објављено: 03.01.2014.

Izvor: Politika
 
Ma koliko lose mislio o tajkunima, bojim se da je ustavni sud napravio gresku.
Imam utisak da se na ovaj nacin u stvari 'peru' ruke politickih struktura koje su nas dovele u ovakvu situaciju.
Takodje, plasi me da ovo nije kraj i da ce sud u Strazburu biti zatrpan tuzbama po ovom pitanju.

Sent from my LG-E510 using Tapatalk 2
 
Smatram da je sve ovo samo legalno pranje tajkunske love i da se radi o dogovoru "na nivou". Sada ce neko odrediti cenu za zemljiste u nekom iznosu, manje "amortizacija" manje učešće privatno javno pa na 387 rata u dinarima. i svi čisti, platili reket državi i cepaj Mile.
 
A ha, mislis kao svojevremeno Z. Mitrovic za Pink?


Sent from my LG-E510 using Tapatalk 2
 
Slika je iz casopisa revija Beograd iz 1974 pokazuje da smo imali industriju izvozili kamione a danas nista
 
Који се склапа код нас и то за фирму која је само трећином наша.Тешко да има и 20% делова који се проиводе код нас а најскупље компоненте као што су мењач,мотор и каросерија се не производе у Србији.Уз то,држава је дала приватној фирми 10.000 евра за сваког запосленог што је један од најгорих одлика инале најгорег неолиберланог капитализма.У осталом Србија данас има мању индустријску производњу него бедне нам 2000. године. Само Београд је у време СФРЈ имао индустријску производњу већу неколико пута од онга што нам ФАС са кооперантима произвди данас.
 
У Србији се производи 33% делова за Фијат 500Л. Ни један произвођач аутомобила који има своју фабрику ван матичне државе, моторе и мењаче не производи у фабрикама земаља где им се налазе те фабрике. Те склопове фабрике довозе из матичних земаља који се производе у тамошњим фабрикама тих склопова. Поједине компоненте мотора могу да се производе у неким другим земљама, али се оне онда извозе у земље произвођача мотора.
У најновијем часопису "Ауто Билд" имаш чланак о произвођачима делова за Фијата 500Л и има слика са тачно назначеним деловима где се који производи, односно у којој земљи.
Што се делова каросерије тиче за сад нема услова у Србији за производњом лимарских делова. Било је својевремено речи да би у железари Смедерево, док су власници били американци, да се набави опрема (од стране Фијата) и да се ту производи лимарија за 500Л. Американци пукли, а видећемо како ће бити сад се енглезима !

У Мађарској се од јануара 2013. године производи Мерцедес ЦЛА у тамошњој фабрици у Кечкемету. У трци за мерцедесову фабрику 2008. године је поред Мађарске била и Пољска, Румунија и Србија. Људи из Мерцедеса на челу са Дитером Цечеом, директором "Мерцедеса" матичне компаније Дајмле,р су наравно били и у Србији и обишли неколио потенцијалних места за фабрику, али повољнија субвенција мађара је превагнула. Немци су се одлучили за мађаре из разлога што су они субвенционисали радно место са по 13.000,- евра и добили су у тој трци. Србија је давала стандардно 10 хиљада евра, а пољаци и румуни мислим упола мање од нас. Иначе се и мотори, мењачи и лимариј за овај модел Мечке, а сад и за Мечку Б, исто довозе из Немачке.
 
Delija":49xz0k75 je napisao(la):
Који се склапа код нас и то за фирму која је само трећином наша.Тешко да има и 20% делова који се проиводе код нас а најскупље компоненте као што су мењач,мотор и каросерија се не производе у Србији.Уз то,држава је дала приватној фирми 10.000 евра за сваког запосленог што је један од најгорих одлика инале најгорег неолиберланог капитализма.У осталом Србија данас има мању индустријску производњу него бедне нам 2000. године. Само Београд је у време СФРЈ имао индустријску производњу већу неколико пута од онга што нам ФАС са кооперантима произвди данас.

Znam da si upotrebio ovaj termin kako bi opisao nekakvo "vrhunsko zlo", ali otvaranje fabrika sa mešovitim državno-privatnim kapitalom i uz velikodušne subvencije države, nema nikakve veze sa neolibarlizmom.

Ovo što mi imamo u Srbiji je više nekakav paternalistički socio-kapitalizam, a cela priča oko Fijata je čak i svetlija strana te medalje ;)
 
Mislim da poenta Delijinog razmisljanja nije bila na FAS-u vec na porazavajuce bednoj slici koju vidite kada je u pitanju industrijska proizvodnja u Srbiji.
A sto se tice toga, mogu samo da se slozim sa njm. Ne zaboravite da je samo Zastava godisnje proizvodila 180 do 200 hiljada automobila koji su bili gotovo 100% domaci proizvod... Proizvodili i izvozili su se traktori, kombajni, gradjevinske masine, kamioni, Prva petoletka iz Trstenika je proizvodila delove za Boing avione...
U poredjenju sa tim, sve ovo danas izgleda tragikomicno.

P.S. Fiat dizel motore ne proizvodi u 'maticnim' fabrikama u Italiji vec u Poljskoj, bar koliko ja znam.

Sent from my LG-E510 using Tapatalk 2
 
Homer Jay":1p2ox3pw je napisao(la):
Znam da si upotrebio ovaj termin kako bi opisao nekakvo "vrhunsko zlo", ali otvaranje fabrika sa mešovitim državno-privatnim kapitalom i uz velikodušne subvencije države, nema nikakve veze sa neolibarlizmom.
Баш напротив,издашне субвенције државе приватним капиталистима и јесу једна од главних одлика (нео)либералног капитализма а код нас је то дошло са Џефри Саксом (познат по дезинтегрисању постсовјетске Русије и њене економије као и многих других земаља у транзицији),његовим бившим преводиоцем Ђелићем и поготово Млађаном Динкићем. Иначе,да смо улагали по тих 10.000 евра у 10 хектара обрадивог земљишта уместо у надничаре на колонистичким покретним тракама економија би нам се давно опоравила. Но то је друга прича,сазнаћете која 2017. године кад и де факто остајемо без земље.
Homer Jay":1p2ox3pw je napisao(la):
Ovo što mi imamo u Srbiji je više nekakav paternalistički socio-kapitalizam, a cela priča oko Fijata je čak i svetlija strana te medalje ;)
Оно што ми имамо је чиста деструкција и општа пљачка. Бројке једноставно не лажу. А камо лепе среће да имамо "социо-капитализам" који су највећи светски економисти давно препознали као "шести економски циклус" који долази уместо либераланог капитализма и то од 2008. године у циљу спречавања економске кризе. Скандинавске државе имају сличан систем и од раније.Америка као најкапиталистичкија земља је званично у то ушла контролом банака,и субвенционисањем највећих компанија (ГМ нпр).О Кини као највећем и у тој комбинацији најрадикалнијем случају да не причам. (ако не верујеш мени,истражи мало шта о томе кажу наши и светски економисти,барем они стручнији без партијске књижице)

Једини разлог зашто ми имамо 33% у Фиату је то што смо им дали за џабе Заставу,све те хале и земљиште као и зато што смо им обећали (слагали) да ћемо изградити сву потребну инфраструктуру (обилазница око КГ-а,ремонт пруга и у најкраћем року градња везе са К10).Уговор са Фиатом је иначе цензурисан и сакривен од јавности. А ту је и та криминална субвенција од 10.000 евра по раднику. Не кажем да је ФАС лоша ствар,само тврдим да је далеко од идеалне и далеко од тога да је решила економске проблеме у Крагујевцу а камоли у Србији.
 
Dragi Delijo, vremenom sam se jednostavno pomirio s tim da smo ti i ja ideološki na potpuno suprotnim polovima i inače cenim da je besmisleno da ulazimo u ovakve diskusije jer trošimo vredan prostor na forumu, a ne verujem da ćemo ni ti ni ja, posle svega, značajnije promeniti stavove.

Samo ću reći još ovo - u neoliberalnom sistemu bi u sumraku fabrike "Zastava" Kragujevac, Vlada jednostavno rekla: "Ko ih j***, neka propadnu ako n'umeju da naprave dobar auto, a ko ne nađe novi posao i treba da crkne gladan". Svakako se ne bi cimala da podmazuje strane investitore sredstvima iz budžeta i spasava propalu fabriku.

U krajnjem, kada neko kaže da je subvvencionisanje Fijata neoliberalizam, ja imam potpuno istu reakciju kao što arhitekte imaju kada im neko kaže da je Novi Beograd "socrealizam" ;)
 
Што.јеси ли ти економиста?

Иначе,нисам ја рекао да је спашавање радних места неолиберализам али поклањање 10.000 евра капиталисти за сваког запосленог по мени јесте. У ствари,ако којим случајем није онда је у питању још радикалнији систем јер неолиберализам подразмева неко немешање у послове приватника а ми не само да их пуштамо да раде и узимају шта хоће него и цели њихов ризик пословања преузимамо на себе. У том смислу можда и није неолиберализам већ нешто још горе,рецимо транзициони покушак (либералног) капитализма.

И као што рекох,с либералним капитализмом у класичном смислу је завршено.Не постоји више нигде после кризе.
 
нисте ни један ни други економиста, тако се маните те приче и држите се теме
 
OK, sada kada smo se vratili temi, aj' da vidimo šta Milan Beko ima da kaže (izvod iz intervjua "Nedeljniku"):

...Na pitanje otkud tolika mržnja politički najmoćnijih ljudi u Srbiji, Beko je odgovorio da je u pitanju politički interes, ništa lično.

"Nosim puno poena. Najviše, posle Miškovića. Mada, u poslednje vreme, kako se zahuktava državno/stranački projekat Beograd na vodi, moguće je da sam nepoželjan s lučkim projektom, Grad na vodi", kazao je Beko.

Dodao je da mu to liči na "Arapi na vodi protiv Srba na vodi".

"Na osnovu kog konkursa ili javnog tendera je ustanovljeno partnerstvo s tom arapskom firmom, za koju mogu samo da kažem da je reč o jednoj od najznačajnijih svetskih kompanija u toj oblasti. Kad su i na koji način utvrđeni kriterijumi za dodelu statusa Specijalnog državnog projekta, kako se najavljuje", upitao je Beko.

Prema njegovoj oceni, u slučaju tog posla država se direktno meša i favorizuje svoj projekat.

"Moram, ipak, da pitam da li imaju predstavu čime se bave. Država se do danas nije pokazala efikasnom čak ni kad upravlja monopolima. I sad će ona da se izmesti u najkonkurentniju oblast na svetu, koja je uz to najteže ekonomski pogođena, i tu će da da razultate. Obećanja da će se investirati osam milijardi u roku od pet do šest godina nisu ostvarljiva u Srbiji", rekao je Beko.

On je dodao da bi rado da sarađuje s Arapima "na vodi, bilo kojoj vodi, državnoj ili lučkoj", ali da ništa ne može protiv Vučića. "Ako je on s njima, a ne u oba projekta, kako dolikuje, ja ću se povući", rekao je...

Izvor: Mondo

Ovo je izvod koji su prenele agencije, juče sam imao priliku da prelistam i originalni intervju i tamo je Beko malo patetično "pripretio" da će, ako država smatra da na Dorćolu treba da ostane Luka, on onda da počne da podiže kranove i gradi hemijska postrojenja, pa će da nam prevozi opasne materije kroz grad.
 
Vrh