Šta je novo?

Reciklaža - Sortiranje otpada i nove tehnologije

Meni je bilo krajnje čudno da se staklene flaše, iz jedne vinarije u kojoj radim, bacaju. Ne peru se za ponovnu upotrebu niti se šalju na reciklažu, mada ne znam ni da li neko to radi u Srbiji, nego se jednostavno bacaju. I ne samo flaše od vina nego i od durgih pića i mineralnih voda. Zaista mi nije jasno zašto je ukinuta povratna ambalaža i zar smo toliko bogati da sve to bacamo!?
Kada smo već kod stakla, da li neko zna ko se u Srbiji bavi reciklažom istog?
 
ЈКП Гроцка је почео са скупљањем ПЕТ амбалаже и папира по територији општине Гроцка ради рециклаже. Велики + за њих.

Данас је Канцеларија за младе Гроцка сакупила пар џакова ПЕТ амбалаже који су остали после првог дана турнира у одбојци на песку.
 
Рециклажом стакла се бави и сама Фабрика стакла у Параћину (http://www.serbian-glass.com/), а у сваком граду у Србији имаш некога ко се тиме бави.


http://www.sfr.rs/


http://biljiniekolarci.wordpress.com/ca ... 13/monday/

http://www.ecoist.rs/index.php?option=c ... &Itemid=98

Списак оних који имају право управљањем и радом са отпадом у Србији, документ је у пдф-у:
http://www.kombeg.org.rs/Slike/CeTranIR ... tpadom.pdf

Рециклажа стакла:
http://www.portal-srbija.com/reciklaza-stakla

PANČO RECIKLAŽA
Kliknite za detaljnije informacije ›
Novi Beograd 11070, Pariske komune 43
Beograd 11211, Zrenjaninski put 34 -Borča
Beograd 11110, Bačka 24 -Vračar
Beograd 11030, Radnička 18 -Čukarica
tel011-228-43-26; 069-776-651; 063-834-10-80;064-337-67-44
http://www.beogradselidbe.com

POGON OTPAD
Kliknite za detaljnije informacije ›
Beograd 11164, Višnjička 55b
tel 011-278-21-32;011-275-80-90
fax 011-275-80-90
http://www.gradskacistoca.rs
 
stf":1dbepenv je napisao(la):
ЈКП Гроцка је почео са скупљањем ПЕТ амбалаже и папира по територији општине Гроцка ради рециклаже. Велики + за њих.

Данас је Канцеларија за младе Гроцка сакупила пар џакова ПЕТ амбалаже који су остали после првог дана турнира у одбојци на песку.
Lep korak, pre svega za Kancelariju, jer je najbolje krenuti od mladih koji jos uvek uce. Ali JKP Grocka vec ima konkurenciju, ne znam da li je na celoj opstini. Privatna kompanija MM Produkt u Lestanu se vec par godina unazad bavi prikupljanjem PET ambalaza i kartona/papira. Na par mesta, ili dosta, u naselju su postavljeni "kavezi" gde je jasno istaknuto cemu sluzi. I na pocetku je odziv bio dobar, samo su ljudi ubacivali svakakvo djubre umesto naznacenog. Ali se sada situacija poboljsala. Blizu mene je kavez za PET i redovno bacamo plasticne flase i slicno, medjutim narod i dalje bude seljacki pa baca pored, iako je kavez polupun. Ali redovno se to djubre skuplja. Odlicna akcija, s obzirom da u celoj ulici, ukljucujuci i sporedne (sigurno vise od 3km) nema nijedan kontejner. Ali definitivno se radujem ovoj akciji JKP Grocka, samo da ne stanu sa time.
 
Ne moze se u sadasnjem kapitalistickom poretku sveta pricati o promeni svesti na bolje...
Kapitalizam ovakav kakav je danas samo usporeno dovodi do samounistenja ljudi.

J***s ti svet gde neka fabrika namerno pravi nekvalitetno da bi za par godina morao opet da ga kupis od njih...
 
Žabalj dobija centar za sakupljanje i preradu sekundardnih sirovina
Subota, 25. 01. 2014. Izvor: eKapija
http://www.ekapija.com/website/sr/page/ ... h-sirovina
deponijareciklaza251113.jpg


U opštini Žabalj do kraja aprila biće otvoren reciklažni centar za sakupljanje, otkup i preradu sekundarnih sirovina. Projekat u vrednosti od 103.000 USD zajednički će realizovati opština Žabalj, Romski privredni centar Vojvodine, Institut za otvoreno društvo iz Mađarske i Kancelarija za inkluziju Roma Vlade Vojvodine, objavljeno je na sajtu pokrajinske vlade.

U okviru projekta planirano je da u Vojvodini budu otvorene četiri sabirne stanice, u kojima će se sekundarne sirovine sakupljati i otkupljivati, u saradnji sa lokalnim samoupravama, privrednim subjektima i neformalnim sakupljačima sekundarnih sirovina.

Potpisivanju ugovora o realizaciji tog projekta, prisustvovao je pokrajinski sekretar za privredu i zapošljavanje Miroslav Vasin.

- Ovaj projekt je višestruko značajan. Osim što će podstaći zapošljavanje Roma koji se bave sakupljanjem sekundarnih sirovina, istovremeno će doprineti i povećanju svesti građana o značaju zaštite životne sredine i uvesti evropski sistem vrednosti u oblasti reciklaže otpada - rekao je Vasin dodavši da je projekt u skladu sa obavezom Srbije da u okviru pregovora sa Evropskom unijom značajnu pažnju posveti rešavanju problema u oblasti zaštite životne sredine.

Direktor Kancelarije za inkluziju Roma Duško Jovanović naveo je da je prostor za otvaranje centra obezbedila opština Žabalj, dok je regionalni partner obezbedio 67.000 USD za nabavku opreme. Prema Jovanovićevim rečima, plan je da u prvoj fazi realizacije projekata bude zaposleno 8 osoba, a da se do kraja godine umreži preko 50 neformalnih sakupljača sekundarnih sirovina.
 
Neko vreme sam ziveo u Nemackoj pa da prenesem njihovo iskustvo u rekliciranju: oni su fanatici reciklaze, meni je bilo malo tesko na pocetku da rasporedjujem svoj otpad u 5-6 razlicitih kesa, ali na kraju sam savladao i to (barem se nadam - vrativšise ovde mislim da sam se opet ulenjio). Ali kod njih je ceo sistem razvijen (rayvijali su ga decenijama sa tipicnom nemackom upornošću i planiranjem).
Nije dovoljno samo otvoriti neki centar, yaposliti par ljudi i reci sada recikliramo. Imam negaivan primer Makedonije gde se pokusalo sa deljenjem kesa različitih boja za različiti otpad, nabavljeni su i kontejneri gde će taj otpad da se baca, stanovništvo je to prihvatilo ali na kraju sve se skupljalo u jednom kamionu i išlo u jednu deponiju, zato što sistem nije bio dalje razradjivan.
 
Užice i Čajetina realizuju projekat "Otpad nije smeće"
Petak, 31. 01. 2014.|10:25 | Izvor: eKapija

Grad Užice i opština Čajetina su dobili bespovratna sredstva (134.698 EUR) za realizaciju zajedničkog projekta "Otpad nije smeće", u okvoru programa EU "Exchange 4". Ukupna vrednost projekta koji se realizuje od februara ove do februara 2015. godine je 162.190 EUR, saopšteno je na sajtu Užica.

http://www.ekapija.com/website/sr/page/ ... sme%C4%87e
(ceo tekst)
 
Beograd dobija 15 reciklažnih ostrva u 2014. godini
Petak, 31. 01. 2014.|15:34 | Izvor: Blic
http://www.ekapija.com/website/sr/page/ ... 014-godini

Siniša Lazarević, novi v.d. direktora beogradske "Gradske čistoće" najavio je nabavku 4 nova kamiona i pravljenje 15 reciklažnih ostrva u 2014.

- "Čistoća" će u narednom periodu aktivno raditi na projektima ekološkog odlaganja otpada i zaštite životne sredine - rekao je Siniša Lazarević.

On je istakao i značaj njihove humanitarne akcije u kojoj su na deset lokacija u gradu postavljeni kontejneri gde građani mogu da odlažu svoju staru odeću koja ide "Crvenom krstu".
 
Otpadni freon iz Niša uništen u Nemačkoj - Kompanija "Jugo-impex E.E.R" u 2014. godini planira rast prodaje reciklata za 20%
Ponedeljak, 10. 02. 2014.|16:02 | Izvor: eKapija
http://www.ekapija.com/website/sr/page/ ... reon-iz-Niša-uništen-u-Nemačkoj-Kompanija-Jugo-impex-E-E-R-u-2014-godini-planira-rast-prodaje-reciklata-za-20

Portal "eKapija" raspisao je konkurs za najbolju investiciju u 2013. godini "Aurea 2014". U susret novim dobitnicima, posetili smo kompanije koje su prošle godine ušle u uži krug nominacija, da vidimo dokle su stigle u svom poslovnom razvoju.

Otvaranjem novog postrojenja za reciklažu, kompanija "Jugo-impex E.E.R" je dva puta uvećala tretiranu količinu EE otpada u odnosu na 2012. godinu. Postrojenje je tokom 2013. radilo punim kapacitetom, a niška kompanija je prva i jedina sa ovih prostora izvezla freon koji izaziva trajne negativne posledice za ozonski omotač i dovodi do stvaranja efekta staklene bašte.

- Prvi put u istoriji freon iz Srbije je izvezen i tretiran na ekološki prihvatljiv i bezbedan način. U Nemačku je otišlo ukupno 15,5 t freona, a ta količina izdvojena je iz više od 100.000 recikliranih rashladnih uređaja – kaže za "eKapiju" Ninoslav Milenković, generalni direktor "Jugo-impex EER".

Kako podsećaju u ovoj kompaniji, količina freona iz samo jednog frižidera proizvodi štetne efekte jednake količini izduvnih gasova koju izbaci jedan automobil za godinu dana.

Sledeći izvoz freona planiran je sredinom ove godine, nakon završetka procedure dobijanja dozvole za izvoz opasnog otpada.

Postrojenje niške kompanije, otvoreno u septembru 2012. godine, zasniva se na inovativnoj nemačkoj tehnologiji koja omogućava bezbedno izdvajanje opasnih materija iz rashladnih uređaja. Ono omogućava separaciju freona iz pur pene i njeno potpuno prečišćavanje čime ona postaje energent visoke kalorične vrednosti, a freon izdvojen tehnološkim procesom i sakupljen u namenskim sudovima umesto u atmosferi završava u licenciranim postrojenjima za njegovo uništavanje. Tokom 2013. godine kompanija je reciklirala 10.000t opasnog elektronskog i električnog otpada.

Osim povećanja obima reciklaže, novo postrojenje garantuje i poboljšan kvalitet reciklata. Iz elektronskog otpada dobijaju se sekundarne sirovine sa čak 98% čistoće što je dovelo do višestrukog povećanja prodaje, kako na domaćem tako i na inostranom tržištu.

- Tokom 2013. ukupno je prodato 6.420 t raznih reciklata - pretežno recikliranog gvožđa, plastike, aluminijuma i bakra. Deo je prodat na domaćem tržištu, ali takođe izvozimo i u Kinu i Nemačku – kaže Ninković.

Plan kompanije za ovu godinu je, dodaje naš sagovornik, da se reciklaža, a samim tim i prodaja, poveća za 20% u odnosu na prethodnu godinu.

Da je godina za nama bila uspešna za niško preduzeće pokazuju i priznanja koja su stigla na adresu kompanije.

Osim priznanja za društvenu korisnost koji je "Jugo-impexu" dodelio naš portal u izboru za investiciju godine "Aurea 2013", "Jugo-Impex" i direktor kompanije Vujadin Šćekić dobili su nagradu "Najbolje preduzeće i Menadžer godine". Nagradu dodeljuje Evropska poslovna skupština i Sokratov komitet u Oksfordu u Velikoj Britaniji, a prati je licenca Trademark, koja važi 5 godina i koja će kompaniji "Jugo-Impex" omogućiti još lakši plasman robe na evropsko tržište.
 
Recikleri i dalje muku muče - Do kraja februara rešenje za otpad prerađen u 2013.
Četvrtak, 13. 02. 2014.|16:01 | Izvor: Tanjug
http://www.ekapija.com/website/sr/page/ ... 1en-u-2013

kantezarazvrstavanjeotpa.gif


Situacija u oblasti reciklažne industrije i dalje je teška budući da recikleri još nisu dobili ugovore i sredstva za otpad koji su preradili u drugom, trećem i četvrtom kvartalu protekle godine, ukazuju predstavnici Udruženja reciklera Srbije.

Iz Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine poručuju da je za preostali iznos sredstava za proteklu godinu potreban zaključak, odnosno saglasnost Vlade, da je on u proceduri i da će učiniti sve sto je u njihovoj nadležnosti da bude donet do kraja februara.

Kako navodi to Ministarstvo, očekuje se i mišljenja svih drugih relevantnih institucija.

Predsednica Udruženja reciklera Srbije Ana Petrović Vukićević rekla je za Tanjug da je prvi korak učinjen i da su potpisani su ugovori za otpad koji su recikleri preradili u prvom kvartalu 2013. godine.

Sada je, kako je kazala, ključno donošenje Zaključka Vlade kojim bi se Ministarstvo obavezalo da sa reciklerima potpise Ugovore i za otpad koji su preradili u drugom, trećem i četvrtom kvartalu 2013. godine.

- Za nas je od suštinske važnosti da ovaj zaključak bude donet do 14. februara da bi ugovori bili potpisani do kraja meseca i bili implementirani u rezultat i finansijske izveštaje reciklera za proteklu godinu - rekla je ona Tanjugu.

Ugovori su preduslov za isplatu nadoknada, a dugovanja za prvi kvartal za koji su potpisani ugovori biće isplaćena do polovine februara.

Način i dinamika plaćanja obaveza za ostale kvartale biće definisani po obraćanju ministra finansija najkasnije do prvog marta, dodala je ona.

- Ovako dogovorena dinamika je minimum koji obezbeđuje opstanak industrije i zato je izuzetno važno da dogovor koji je postignut između predstavnika ministarstva i reciklažne industrije bude u dogovorenim rokovima sproveden. Bilo kakva dalja kašnjenja za nas su fatalna - poručila je Petrović Vukićević.

Ona je navela kako, da bi recikleri imali budućnost, moraju najpre biti potpisani ugovori za period do kraja 2013. godine, kao i da se raspiše konkurs za 2014. godinu najkasnije do 28. februara.
 
Počele isplate reciklažnoj industriji
Četvrtak, 20. 02. 2014.|16:07 | Izvor: Tanjug

Državna sekretarka Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine Stana Božović izjavila je danas da je počela ispalata reciklažnoj industriji po osnovu nakande za upravljanje opasnim otpadom i da se na toj poziciji Ministarstva trenutno nalazi 300 miliona dinara

http://www.ekapija.com/website/sr/page/855273/Počele-isplate-reciklažnoj-industriji (ceo tekst)
 
ANTIĆ: Srbiji potrebno devet terminala za brodski otpad
Petak, 21. 02. 2014.|10:27 | Izvor: Tanjug
http://www.ekapija.com/website/sr/page/ ... dski-otpad

Ministar saobraćaja Aleksandar Antić izjavio je danas da Srbija nema nijedan terminal za odlaganje brodskog otpada i da bi u narednom periodu trebalo izgraditi ukupno devet terminala na Dunavu, Savi i Tisi.

Antić je rekao novinarima da će gradski Sekretarijat za životnu sredinu izdvojiti 10 miliona dinara za studiju o izgradnji terminala u Beogradu, koja će pokazati na kojoj lokaciji će se graditi terminal i kakav će biti.

U Srbiji se plovni saobraćaj odvija na Dunavu, Savi i Tisi i godišnje tim rekama prođe 15.000 brodova, naveo je ministar u tehničkoj vladi, obilazeći priobalje u blizini starog savskog mosta.

Antić je rekao da bi na Dunavu trebalo izgraditi šest terminala, na Savi dva i na Tisi jedan.

On je naglasio da se nažalost, u Srbiji na nepropisan način odlaže otpad sa brodova i čiste njihovi tankovi, što veoma loše utiče na našu životnu sredinu.
 
Krupanj bi uskoro mogao da dobije reciklažno dvorište
Petak, 21. 02. 2014.|16:03 | Izvor: eKapija
http://www.ekapija.com/website/sr/page/ ... ri%C5%A1te

Radnici Javnog komunalnog preduzeća "1. Maj" započeli su drugu sezonu merenja količine i sastava komunalnog otpada uz podršku GIZ IMPACT projekta "Upravljanje otpadom i otpadnim vodama u opštinama", saopštio je GIZ.

Zahvaljujući ovom projektu u opštini Krupanj, kao i u ostale četiri GIZ IMPACT pilot opštine (Aleksandrovac, Bela Crkva, Kuršumlija i Svilajnac) prethodne godine je realizovano 4 sezonske kampanje merenja komunalnog otpada, te su prikupljeni pouzdani podaci o količini i sastavu otpada koji građani opštine Krupanj proizvedu u toku godine.

Podaci dobijeni merenjem na terenu su poslužili kao osnova za izradu Analize tokova materijala (MFA) u oblasti upravljanja otpadom, koja je obuhvatila sagledavanje postojećeg stanja i definisanje scenarija za optimizaciju budućih sistema. Dobijena su moguća rešenja za buduće upravljanje otpadom koja predviđaju izgradnju infrastrukture za sakupljanje i tretman otpadnih resursa, kao što su reciklažna ostrva, reciklažna dvorišta, postrojenja za kompostiranje i anaerobnu digestiju. Sve predložene opcije biće analizirane sa aspekta njihove ekonomske isplativosti, ali i društvene i ekološke prihvatljivosti i predstavljene u dokumentu "Analiza opcija za održivo upravljanje otpadom i otpadnim vodama u opštini Krupanj". Planirano je da dokument bude finalizovan do kraja marta 2014. godine, nakon čega će predložena rešenja biti prezentovana široj javnosti i donosiocima odluka na lokalnom nivou, kako bi kroz njihovo aktivno učešće bilo izabrano najoptimalnije rešenja za datu opštinu.

U ovoj godini predviđeno je još 3 kampanje merenja otpada, koje će radnici JKP "1 maj" obavljati samostalno uz stručnu podršku GIZ IMPACT konsultanata sa Fakulteta tehničkih nauka iz Novog Sada. Tokom 2014. godine u okviru GIZ IMPACT projekta, osim 4 kampanje merenja otpada, obaviće se i 2 ciklusa merenja količine i kvaliteta otpadnih voda, kao i 4 kampanje uzorkovanja otpadne vode u skladu sa zakonskim obavezama JKP.

Cilj novih merenja je prvenstveno dobijanje što pouzdanijih ulaznih parametara prilikom projektovanja i dimenzionisanja budućih postrojenja za tretman otpada i otpadnih voda, u kojima se otpad i otpadne vode tretiraju kao resursi od kojih profitira cela zajednica. Otvaranjem reciklažnog dvorišta u opštini Kurupanj ne bi se samo smanjila količina otpada na opštinskoj deponiji i broj divljih deponija, nego bi se stvorila i nova radna mesta i ekonomski razvoj opštine. Uz sve to građani bi imali i lepšu i zdraviju životnu sredinu.

Komunikacija sa građanima o korišćenju otpada kako resursa započeta je prošle godine putem informisanja o prednostima reciklaže i zaštite voda, a ove godine će biti intenzivirana kroz aktivno uključivanje građana u male aktivnosti na ove teme. Opštine su već izradile akcione planove za oblast zaštite životne sredine koje uključuju i mere komunikacije sa građanima i njihovo aktivno uključivanje. Cilj je da građani uvrste u svoje svakodnevne navike odvajanje PET ambalaže, papira ili drugih frakcija otpada. S tim u vezi rađena je i anketa koja pokazuje da su više od 40% građana u svih 5 pilot opština spremno da odvaja otpad ukoliko u opštini postoji sistem
 
Је ли неко добио кесе за рециклажу и налепнице у последњих месец дана? Испоручивали су их на месец, месец и по. Сада више ништа. Је ли и то готово?
 
Koja opstina, mesna zajednica? Jer ne daje svaka opstina to, tako da ce ti neko odgovoriti precizno ako das i tu informaciju. ;)
 
Cini mi se da sam pre par meseci procitao negde da se vise nece isporucivati ove kese, vec ce morati da se ide po njih negde u Cistocu.
evo i cele informacije uz malo googla.
http://www.beograd.rs/cms/view.php?id=1583879

Brže i lakše do „eko-kesa”

JKP „Gradska čistoća” uvodi još jednu novost za sve sugrađane koji učestvuju u akciji „Eko-kesa za čistiji grad”. Od 1. februara sugrađani će dolaziti u direkciju „Čistoće” u Ulici Mije Kovačevića 4, kako bi podigli „eko-kese” i bar-kodove za narednih godinu dana.

Akcija je pokrenuta krajem maja 2012. godine i do danas se za učešće prijavilo oko 18.000 beogradskih porodica. Do sada su ta domaćinstva „eko-kese” dobijala na kućnu adresu svaki drugi mesec tokom godine. Međutim, kako se troškovi edukativne akcije uvećavaju sa porastom broja učesnika, a zbog racionalizacije i smanjenja troškova, JKP „Gradska čistoća” poziva sugrađane koji učestvuju u akciji da od 1. Februara, od 7 do 15 časova, dođu u direkciju preduzeća i preuzmu „eko-kese” za narednih godinu dana kako bi nastavili učešće u procesu reciklaže.

„Gradska čistoća” podseća sugrađane da je jedna „eko-kesa” od 120 litara dovoljna za odlaganje reciklabilnog otpada za jednu sedmicu. Kada se kesa popuni papirom, tetrapak, plastičnom i metalnom ambalažom, na nju se lepi jedinstveni bar- kod i iznosi se na trotoar, na vidno mesto, u blizini neke veće saobraćajnice ili pored kontejnera, od 20 do 22 časa, i to danima posebno određenim za svaku opštinu. (Novi Beograd ponedeljkom, Zemun utorkom, Čukarica sredom, Savski venac i Rakovica četvrtkom, Vračar i Zvezdara petkom, Stari grad i Palilula subotom i Voždovac nedeljom).

Sugrađani će učešćem u akciji, zajedno sa „Gradskom čistoćom”, značajno uticati na očuvanje životne sredine i povećanje otpada koji se reciklira, a tako i produžiti životni vek jedinoj javnoj gradskoj deponiji „Vinča” u korist svih Beograđana. Pored toga, „Čistoća” će sugrađanima koji učestvuju u akciji, učitavanjem bar-kodova sa „eko-kesa” na pogonu „Otpad”, gde se one i dopremaju, obezbediti i retroaktivni popust od 20 odsto na uslugu odvoženja smeća.

Pozivom na broj Info centra „Čistoće” 011/ 3314- 000, svakog radnog dana od 7 do 15 časova, sugrađani mogu da dobiju i pomoć obučenih operatera, kako povodom učešća u akciji „Eko-kesa za čistiji grad” tako i o svim drugim aktivnostima tog preduzeća.
 
Хвала за информацију. Ово сам скроз пропустио да су објавили.
 
Recikleri tvrde sa su zbog nemara države pred zatvaranjem fabrika
Četvrtak, 27. 02. 2014.|16:04 | Izvor: Beta
http://www.ekapija.com/website/sr/page/ ... -nemara-države-pred-zatvaranjem-fabrika

Reciklažna industrija Srbije najavila je danas da će 6. marta objaviti kolektivno zatvaranje 11 fabrika i otpuštanje 1.000 ljudi, ukoliko Vlada Srbije ne omogući isplatu duga od 1,5 milijardi dinara na ime naknade za otpad prerađen 2013. godine.

Kako su na konferenciji za novinare rekli recikleri, Vlada Srbije mora da odobri Ministarstvu enegetike, razvoja i zaštite životne sredine potpisivanje ugovora sa reciklerima o naknadi za otpad prerađen u poslednja tri kvartala prošle godine.

- Ugovori su uslov za isplatu nadoknada, a opstanka za reciklažnu industriju neće biti i ako Ministarstvo zaštite životne sredine do 6. marta ne raspiše konkurs o dodeli podsticaja za tretman otpada u 2014 - rekla je na konferenciji za novinare predsednica Udruženja reciklera Srbije Ana Petrović Vukićević.

Ona je dodala da će tada navesti i imena ljudi iz nadležnog ministarstva koji su svojim nestručnim radom i nemarom doveli do teškog stanja u reciklažnoj industriji.

Kako je objasnila, do sada su potpisani samo ugovori o naknadama za otpad prerađen u prvom kvartalu prošle godine.

Vlada je, prema njenim rečima, budžetom predvidela da naknade za tu namenu u prošloj godini iznose 300 miliona dinara, iako je reciklažna industrija preradila otpad za koji bi trebalo isplatiti ukupno 1,8 milijardi dinara naknade.

Vukićević je kazala da takav odnos države prema reciklažnoj industriji dovodi u pitanje opstanak firmi koje su za svoje tekuće poslovanje prošle godine morale da uzmu kratkoročne kredite komercijalnih banaka, dok su čekale da im stignu naknade za prerađeni otpad.

- Nemarnim odnosom države i nenamenskim korišćenjem sredstava od ekoloških taksi, kojima bi trebalo da se finansiraju naknade reciklažnoj industriji, ali i svi ostali porojekti zaštite životne sredine, ugrožen je i posao oko 10.000 sakupljača koji prikupljaju sirovine za reciklažnu industriju, a koji su uglavnom iz socijalno ugroženih grupa - rekla je ona.

Dodala je da su ugrožene i investicije od oko 45 mil EUR, koliko je reciklažna industrija uložila u svoje pogone u Srbiji od 2009. do danas.

- Ukoliko se ugasi reciklazna industrija, sav opasan otpad ostaće neprerađen u prirodi ili na stovarištima industrije i reciklera. Zbog problema nelikvidnosti imamo već pet miliona kilograma opasnog otpada na stovarištima reciklera koji nije prerađen prošle godine - upozorila je ona i dodala da je u 2013. perađeno 60,5 miliona kilograma opasnog otpada.

Vukićević je podsetila i da je u pregovorima sa Evropskom unijom jedno od najvažnijih poglavlja ono vezano za zaštitu životne sredine i da je zbog toga opstanak reciklažne industrije veoma bitan.

Predsednica Udruženja reciklera se zapitala ko snosi odgovornost što je naplata ekološke takse, kao glavnog izvora finansiranja naknada reciklažnoj industriji i projektima zaštite životne sredine, prošle godine naplaćena samo u 20%, u ukupnom iznosu od pet milijardi dinara.
 
Stara Pazova: Ne daju njive za smeće!
S. Kostić | 02. mart 2014. 21:45 | Komentara: 0

Žitelji Stare Pazove traže referendum o izgradnji pogona za preradu industrijskog otpada. Nova komunalna zona bila bi 15 puta veća od sadašnje, i na kvalitetnim oranicama
http://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.h ... e-za-smece (ceo tekst)
 
U pripremi projekat sveobuhvatnog upravljanja otpadom u Beogradu - Realizacija investicije od 230 mil EUR putem javno-privatnog partnerstva
Ponedeljak, 03. 03. 2014.|16:04 | Izvor: eKapija
http://www.ekapija.com/website/sr/page/ ... artnerstva

U Beogradu bi do kraja godine mogla da počne realizacija projekta sveobuhvatnog upravljanja otpadom, koji je vredan 230 mil EUR. S obzirom na to da Grad Beograd nema potreban novac, investicija će biti realizovna putem javno-privatnog partnerstva, saznaje "eKapija" u Sekretarijatu za zaštitu životne sredine Beograda.
- Sada završavamo tehničku dokumentaciju za kompletan sistem, a onda će Grad Beograd odlučiti u kom obliku će realizovati ovu investiciju. Moguće je da će "Gradska čistoća" tražiti privatnog partnera za ceo ovaj projekat ili samo za određene delove – izjavio je za "eKapiju" Filip Abramović, pomoćnik sekretara Sekretarijata za zaštitu životne sredine Beograda.

Kako je rekao naš sagovornik, reč je o investiciji koja će obuhvatati izgradnju više postrojenja, izgradnju i sanaciju postojeće deponije, izgradnju nove sanitarne deponije, postrojenje za biloško-mehanički tretman otpada, postrojenje za kombinovanu proizvodnju toplotne i električne energije. Takođe, planirano je postrojenje za reciklažu građevinskog materijala, ulaganje u primarnu separaciju kao i izgradnju reciklažnih dvorišta u gradu i transfer stanica – naveo je Abramović.

U Sekretarijatu za zaštitu životne sredine Beograda procenjuju da bi ovaj projakt mogao da bude realizovan za 5-10 godina i ističu da neće dozvoliti izgradnju postrojenja koja će štetiti životnoj sredini.

Sekretarijat za zaštitu životne sredine Beograda je na današnjem skupu "Upravljanje industrijskim otpadom u Republici Srbiji", koji su organizovali Centralno evropski forum za razvoj (CEDEF) i Privredna komora Srbije (PKS), predstavio dosadašnji rad i glavne probleme u upravljanju industrijski otpadom u prestonici.
 
Slovački IMAO gradi fabriku za preradu otpada u Adi - Završetak radova do kraja 2014.
Utorak, 04. 03. 2014.|09:34 | Izvor: eKapija

"Biogas BPP" iz Bačkog Petrovca, kao filijala združene grupe IMAO iz Slovačke u Srbiji, u roku od osam do deset meseci izgradiće pogon za preradu otpada u Adi. U krugu smetlišta, gde će ubiti zaposleno dvadeset radnika, od otpada i biomase će se proizvoditi električna energija i biogas, objavljeno je na zvaničnom opštinskom sajtu.

http://www.ekapija.com/website/sr/page/ ... kraja-2014 (ceo tekst)
 
Vrh