Šta je novo?

Vesti iz regiona

Nastavljeni pregovori o izgradnji fabrike vode u Zrenjaninu
Utorak, 25. 03. 2014.|19:25 | Izvor: Beta

U Zrenjaninu su u utorak (25. marta 2014. godine) nastavljeni pregovori Javnog komunalnog preduzeća (JKP) "Vodovod i kanalizacija" i nemačke firme "WTE Washertehnik", sa kojom je u aprilu prošle godine potpisan ugovor o izgradnji fabrike vode.
http://www.ekapija.com/website/sr/page/ ... Zrenjaninu (ceo tekst)
 
Libijci zainteresovani za ulaganja u srpski agrar i turizam
Sreda, 26. 03. 2014.|15:38 | Izvor: Tanjug
http://www.ekapija.com/website/sr/page/ ... -i-turizam

Delegacija investitora iz Libije dolazi sutra u Beograd radi razgovora sa srpskim privrednicima o ulaganjima u oblasti poljoprivrede, turizma i nekretnina.

Sastanak će biti održan u organizaciji Privredne komore Beograda i HALAL organizacije Beograda.

U libijskoj delegaciji su biznismeni Salim Matog, Abdo Salam Mohamed, Bashir Mohamed, Azidin Arhoma i Agila Milad, koji imaju velike investicije u Egiptu i Dubaiju, i zainteresovani su za ulaganja u Srbiju, istakli su u Privrednoj komori Beograda.
 
Srbija zabranjuje električne cigarete na javnim mestima?
S. Todorović/"24 sata" | 26. 03. 2014. - 13:57h | Foto: Copyright Profimedia.rs | Komentara: 12

U Srbiji se radi na novom zakonu o duvanu, koji će morati da se uskladi sa direktivama Evropske komisije. Postoje indicije da se zabrani pušenje e-cigareta na javnim mestima, saznaje “24 sata”.
http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/452774 ... im-mestima (ceo tekst)
 
Predloženo rešenje za žeđ Užičana
I. M. | 26. mart 2014. 21:22 | Komentara: 0

Radna grupa završila predlog za rešenje vodosnabdevanja Užica. Stručnjaci upozoravaju da popravka i zamena dotrajalih delova postrojenja koje već 30 godina prerađuje vodu mora da počne hitno
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/dr ... dj-Uzicana (ceo tekst)
 
Da za pocetak zabrane pusenje u kaficima, restoranima itd...
 
Zarada od turizma 1,53 milijarde dolara

Srbija je ostvarila istorijski rezultat, zaradivši više od 1,5 milijardi dolara od turizma, ocenila je direktorka Turističke organizacije Srbije. Turizam je zaista ozbiljna perspektiva zemlje, samo tome treba pristupiti na ozbiljan način i strateški ga razvijati, navela je Gordana Plamenac.
http://www.turistickisvet-hotnews.com/v ... sa-srbije/ (ceo tekst)
 
Bankari uzimaju kajmak od stranih turista
Poslovne banke zarađuju milione na kursnoj razlici
http://www.turistickisvet-hotnews.com/v ... h-turista/

Devizni priliv od turizma bio bi neuporedivo veći kada bi poslovne banke prestale da devize, kojima stranci plaćaju usluge hotelima i agencijama, prebacuju u dinare.

Sve usluge hotelima, turističkim i rentakar agencijama koje karticama plaćaju strani turisti ne evidentiraju se kao devizni priliv. Prošle godine u Srbiji je boravilo oko milion stranih turista, ali novac za usluge koje su turisti platili deviznim karticama poslovne banke sa njihovog računa prebacuju u dinare po srednjem kursu.

- Sve što stranci plaćaju karticom računa se kao dinarski priliv, tako da ne postoje pouzdani podaci o deviznom prilivu od turizma. Poslovne banke zadržavaju kursnu razliku prilikom uplate dinara hotelima i agencijama, a zarađuju i kada korisniku fakturišu uslugu, jer i njemu računaju srednji kurs! To, naravno, umanjuje i prihod u budžetu Srbije – kaže Branko Kovačević, predsednik Odbora za rentakar agencije.

Skoro dve decenije u Srbiji više nema keša, već se sve usluge naplaćuju deviznim platnim karticama. U isto vreme nema zakonskih smetnji da se promet između domaćeg preduzeća i stranca odvija preko deviznog računa. Međutim, banke to primenjuju samo kada se plaćanje odvija u inostranstvu, a ne i u Srbiji.

- U isto vreme naše agencije imaju obaveze prema stranim partnerima da plaćaju u devizama koje ponovo moraju da kupuju od istih tih banaka po visokom kursu – objašnjava Aleksandar Seničić, direktor Udruženja turističkih agencija YUTA.

- Kursne razlike su ogromne, a banke dva puta bez razloga zarađuju – prvi put kada nama stranac plati uslugu u devizama i ponovo kada mi te dinare vraćamo u evre. Na toj razlici gube se milioni evra koji se državi i Narodnoj banci uopšte ne prijavljuju kao devizni priliv. Zbog toga ćemo tražiti da nam se vrati status izvoznog preduzeća, jer kada banke ne bi zarađivale na kursnoj razlici, sve naše usluge bi pojeftinile i bili bismo konkurentniji na tržištu, a i našim turistima bi bilo jeftinije – kaže on.

Turističke i rentakar agencije i hotelijeri tražiće i da budu oslobođeni plaćanja PDV-a na usluge koje su pružili strancima. Naime, svi ostali izvoznici su oslobođeni plaćanja PDV, a turizam iako donosi deviznu zaradu nema takve beneficije koje bi samo mogle da još više povećaju broj stranih gostiju.

Blagajne za strane valute

Banke fantastično zarađuju na kursnoj razlici i na turističkim aranžmanima! Turistički aranžmani iskazani su u evrima, ali građani moraju da ih plate u dinarima. Banke zarađuju kada po nižem kursu otkupljuju evre od građana i ponovo kada agencijama po najvišem kursu prodaju iste te evre kako bi ovi mogli da plate hotelijerima.

- Radi se o milionima koje banke zarađuju na bespotrebnoj transakciji, a to bi se sprečilo kada bi se ponovo otvarile devizne blagajne u agencijama – kaže Aleksandar Seničić.
 
Обједињеном наплатом без рупа у стажу
http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomij ... zu.sr.html

Србија има све шансе да уведе ред у јавне финансије као у ЕУ, али и какав је имала док је постојала Служба друштвеног књиговодства

Од 1. марта ове године, после пуне деценије свеопште финансијске недисциплине, Србија се полако сврстава у ред земаља у којима је плаћање пореза и доприноса уобичајен рачуноводствени посао. Баш као и сама исплата зарада или других опорезивих прихода. И све то захваљујући пројекту Обједињене наплате који је осмислила и развила магистар Снежана Митровић, из Савеза рачуновођа и ревизора чији би, можда, вишегодишњи труд остао узалудан да њен пројекат није стигао у руке донедавном првом човеку Пореске управе мр Ивану Симичу.

Он је брзо схватио шта му је понуђено на срећу свих нас којима је стало да имамо оверене здравствене књижице и уредне уплате доприноса у Фонду ПИО. Остало је било ствар технике. Министарство финансија покренуло је реформу Пореске управе, а она са своје стране увела електронско пословање и прихватила увођење Обједињене наплате.

„Политика” годинама пише о потреби јачања финансијске дисциплине, подсећајући на легендарну Службу друштвеног књиговодства, која је непромишљеном одлуком укинута 2003, али за чије време ниједан динар с рачуна предузећа није могао да се „скине” док се не плате порези и доприноси. Да ли је ово што се сада ради са Обједињеном наплатом повратак таквом реду и финансијској дисциплини коју нешто старији по добром памте?

Јесте, каже нам, не без личног и професионалног задовољства Снежана Митровић, уз додатак – „мислим да смо, због компјутерске технике и технологије, сада свакако испред оног доба од пре 25 или 30 година”.

На питање, да ли се коначно доскочило утајивачима пореза, фирмама које не плаћају порезе и доприносе па стотине хиљада радника има неоверене књижице и силне рупе у стажу, Митровићева каже да је више него сигурна да је с доследном применом њеног пројекта одзвонило онима који би да селективно плаћају обавезе. Уз само један услов – Обједињеном наплатом, онако како је постављена, не могу промаћи само фирме које раде „на бело”.

За оне који и даље раде на „црно” Обједињена наплата не постоји. Они су изван закона и за њих важе друга правила, али за око 400.000 малих, средњих, великих предузећа и свих организација и предузетника, који су регистровани и свакодневно раде, а то значи и плаћају своје обавезе, изврдавања више нема. То се, коначно, уверава нас Митровићева, види и по веома добрим резултатима наплате и приливима на рачуне Фонда ПИО, Републичког фонда за здравствено осигурање, Фонда за незапосленост али и још стотине других институција, корисника јавних финансија. Од 1. марта, од када је пуна примена Обједињене наплате пореза и доприноса, па до 18. марта, дакле за 12 радних дана, наплаћено је 26 милијарди динара. Две милијарде динара дневно у просеку. То је много више него у истом периоду прошле године.

Тајне, каже, Митровићева нема. Сваки рачуновођа у било којој фирми за било које плаћање прихода, на које се плаћа порез по одбитку,електронски попуњава образац обједињене наплате. Такозвани ППП ПД. У њега се све упише и шаље се Пореској управи. Она контролише исправност пријавеи додељује број за плаћање. ТакозваниБОП. Пореска управа информацију враћа у електронскомоблику, пореском обвезнику, који тај додељени број, БОП, уноси у налог за пренос средстава и шаље га банци на плаћање. По Закону о пореском поступку и пореској администрацији ниједна пословна банка не може да исплати ни динар за који се плаћа порез по одбитку, а да пре тога, порески обвезник, не доставипојединачну пореску пријаву, ППП ПД, Пореској управи на проверу.

Технологија плаћања тиме још није завршена. На основу тог налога, где се све обавезе за порез и доприносе плаћају на један јединствен рачун, преко пословне банке, у оквиру платног промета НБС,средства се преносе Трезору, а он их распоређује примаоцима прихода у оквиру буџета Србије.

Је ли то крај, питамо, Снежану Митровић. Да, каже. „Тиме смо ставили под контролу исплату прихода и уплата обавеза запорез и доприносе”. То би у најкраћем била Обједињена наплата пореза и доприноса.

Није ли то све мало компликовано, питамо нашу саговорницу? Колико све то траје? Ни најмање, тврди. Целокупа „операција” контроле обрасца ППП ПД као услов за плаћање на јединствени рачун путем Обједињене наплате не трају дуже од два до девет минута. „Е, ако је то некоме, коме је стало до реда и поштовања елементарних правила финансијске дисциплине, а по чему смо до јуче били најгори у целом региону, дуго и запетљано, мој савет је да се полако привикне или да се обавести како се то у свету ради. Ми смо бржи, једноставнији и ефикаснији него већи број земаља у Европи”, тврди наша саговорница.

Србија, по њеним речима, није Обједињеном наплатом добила само ефикасансистем за наплату јавних прихода, већ су тиме постигнуте многе уштеде и рационалности о којима се готово до јуче није ни слутило. Јединственим рачуномпрестаје потреба за попуњавањем стотине разних образаца и налога за плаћање, за сваког корисника јавних прихода, а да се не говори о битном побољшању пословног амбијента, превазилажењу нетачних салда на пореским рачунима код Пореске управе, ажурности евиденција обрачунатих и уплаћених јавних прихода, које ће свако моћи да контролише, једноставним рачунарским потезом, наглашава Снежана Митровић.
Слободан Костић
објављено: 27.03.2014.
 
Izvoz hemijske,farmaceutske,gumarske i industrije nemetala povećan 33%
Petak, 28. 03. 2014.|16:41 | Izvor: Tanjug

Izvoz proizvoda hemijske, farmaceutske, gumarske industrije i industrije nemetala prošle godine iznosio je oko 2,3 mlrd USD, što je 33% više nego u 2012. godini, rečeno je U u petak na sednici Grupacije proizvođača gume i gumarskih proizvoda Privredne komore Srbije.
http://www.ekapija.com/website/sr/page/ ... C4%87an-33
(ceo tekst)
 
petak 28.03.2014. | 18:30
Zrenjanin raskinuo ugovor sa WTE
Izvor: Tanjug

Zrenjanin -- Skupština grada Zrenjanina donela je odluku da raskine ugovor za gradnju postrojenjea za prečišćavanje pijaće vode u tom gradu zaključenog sa "WTE Wacertehnik".
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php ... _id=829872 (ceo tekst)
 
Ovo su sporne tačke pregovora o zakonu o radu
Subota, 29. 03. 2014.|09:54 | Izvor: Blic
http://www.ekapija.com/website/sr/page/ ... onu-o-radu

U pregovorima sindikata i poslodavaca o Nacrtu novog zakona o radu najspornija su pitanja otpremnina, rada na određeno vreme, minimalne zarade i uslova za otkaz.

Otpremnine

SINDIKATI Saglasni da ne može da se isplaćuje dva puta za isti radni staž. Ne pristaju na promenu ako se ne obezbedi mehanizam sprečavanja zloupotrebe ove promene, poput ciljanje promene imena firme kako bi se izbeglo plaćanje. Ali da bude veća, 1/3 prosečne plate.

POSLODAVCI Ne može se isplatiti otpremnina dva puta za isti radni staž. Otpremnina nije socijalna kategorija i treba da se isplaćuje na osnovu 1/3 osnovne plate prvih deset godina, a sve preko 1/4 osnovne plate.

Rad na određeno vreme

SINDIKATI Pristaju da se maksimalno trajanje ugovora sa jedne produži na dve godine, sa nemogućnošću daljeg prolongiranja. Uslov da broj zaposlenih sa takvim statusom ne sme da bude preko 20%.

POSLODAVCI Zalažu se da rad na određeno vreme bude produžen na tri godine umesto dosadašnjih 12 meseci. Ne podržavaju ograničenje na postojanje maksimum 20% takvih ugovora u preduzeću jer tvrde da je to u praksi neizvodljivo.

Minimalne zarade

SINDIKATI Da bude vezana za potrošačke cene i minimalnu potrošačku korpu. Poslodavac ne sme da je isplaćuje duže od šest meseci. Može da se menja jednom godišnje umesto dva puta kao do sada, ali uz obavezu da se ako padne ispod 70% minimalne potrošačke korpe automatski koriguje.

POSLODAVCI Minimalna zarada treba da se određuje jednom godišnje u skladu sa inflacijom, a ne dva puta kao do sada. Ograničenje od 6 meseci isplaćivanja minimalne zarade u praksi nije moguće ostvariti.

Otkazi

SINDIKATI Ne pristaju da kriterijumi za otkaz koji već postoje u pojedinačnim aktima preduzeća budu deo zakona. Ne može u zakonu da stoji da poslodavac može da otpusti radnika ukoliko je u pijanom stanju.

POSLODAVCI Treba pojednostaviti proceduru za otpuštanje radnika. To će zaštititi dobrog radnika od lošeg. Smanjivanje birokratije kod zapošljavanja smanjiće se birokratija kod otpuštanja.
 
subota 29.03.2014.
Kakvu hranu Srbija može da ponudi turistima?
Izvor: Tanjug

Glavna poruka sa Panel diskusije "Nacionalna kuhinja kao turistički proizvod", održane u okviru Zimskog festivala vina na Kopaoniku - Winterfest, jeste da u Srbiji nije definisano šta je nacionalna kuhinja i da zemlja nema ni jedno zaštićeno jelo, osim leskovačke pljeskavice.
http://www.b92.net/putovanja/vesti.php? ... _id=830032 (ceo tekst)
 
milos.tro":3dytsp64 je napisao(la):
Обједињеном наплатом без рупа у стажу
http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomij ... zu.sr.html

Србија има све шансе да уведе ред у јавне финансије као у ЕУ, али и какав је имала док је постојала Служба друштвеног књиговодства

Moja majka je radila u SDK i otisla je u prevremenu penziju kada su banke preuzele platni promet. Stalno je kukala da je to greshka, a ja joj nisam verovao. Ispade zena u pravi.... :?
 
Palić dobija akva park - Pogledajte kako će izgledati banjsko-hotelski kompleks na jezeru (FOTO)
Utorak, 01. 04. 2014.|11:46 | Izvor: eKapija

palic010414tw1024.jpg

foto: park-palic.rs

Palić bi prema najavama trebalo da dobije banjsko-hotelski komleks, a jedan od ključnih sadržaja i atrakcija rizorta Palić je akva park. Prvi korak ka realizaciji je idejno rešenje za koji je "Park Palić" sa Inženjerskom komorom Srbije raspisao u novembru prošle godine konkurs za izbor najboljeg izgleda kompleksa. Pristiglo je 45 radova, od čega jedan iz inostranstva.

http://www.ekapija.com/website/sr/page/ ... ezeru-FOTO (ceo tekst)
 
Češka "škoda" će se dorađivati u Srbiji?
Tanjug | 02. april 2014. 13:30 | Komentara: 0

Sa predstavnicima češke delegacije dogovoreno da se ubrza izgradnja dela autoputa Koridora 11 od Beograda do Zrenjanina, kao i da se "škoda" dorađuje u našoj zemlji.
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ek ... i-u-Srbiji (ceo tekst)
 
ma kako sad taj takozvani "koridor 11" ide do zrenjanina.
 
Vrh