Šta je novo?

Novi gradski arhitekta Milutin Folić (očekivanja, planovi..)

Folićev intervju za "Telegraf":

17/06/2014 - 12:12
O NJEMU SE PRIČA: Ovo su planovi novog gradskog arhitekte Milutina Folića
Milutin Folić, novi gradski arhitekta, po prvi put daje intervju i priča o svojoj funkciji, nadležnostima kao i planovima za Beograd. Obećava ubrzanje postupka izdavanja dokumentacije za gradnju kao i ulepšanje Beograda po svetskim standardima
Milutin-Folic-63.jpg

Foto: Marko Todorović

Pre nekoliko dana, gradonačelnik Siniša Mali je imenovao Milutina Folića za gradskog arhitektu, a on po prvi put daje intervju na novoj dužnosti.

Potiče iz porodice arhitekata, a školovao se na Arhitektonskom fakultetu univerziteta u Beogradu. Sada ima zadatak da promeni sliku o Beogradu i kako kaže, cilj mu je da Beograd bude lepše mesto za život, turiste i magnet za investiture.

Kada se pojavilo interesovanje za arhitekturu?

Otac i majka su mi arhitekte, pa valjda otuda i ta ljubav. Kao mali sam se igrao rapidografima, patent olovkama, lenjirima. Sećam se da se otac ljutio na nas jer smo mu trošili uvoznu “Scotch” traku koja je tada bila skupa. On je najviše uticao na brata i na mene tako da smo obojica završili arhitekturu.

Inače gimnaziju sam završio u SAD, gde sam otišao posle trećeg razreda, ali sam se vratio i upisao Arhitektonski fakultet u Beogradu. Ta jedna godina je dosta uticala na mene. Promenio sam sistem vrednosti, neke navike i odnos prema obavezama.

Kako se to promenilo?

U Srbiji je tada bilo krizno vreme i sistem vrednosti je bio potpuno poremećen. Sećate se onih 3P – pejdžer, pajero, plavuša. Ako ste bili dobar đak, okruženje vas je gledalo čudno, jer su na ceni bile “lake” ili neke druge kombinacije i kada su kriminalci jedini dobro zarađivali.

U Americi sam naučio da čovek može da živi od poštenog rada i da se to veoma isplati. Verovatno sam zato bio među najboljim studentima i diplomirao među prvima u generaciji . A trud se isplatio već na studijama jer sam dobio nekoliko stipendija.

Među značajnijima su svakako nagrada Vlade Republike Srbije za 1000 najboljih studenata koju je dodeljivao tadašnji premijer Dr Zoran Đinđić i stipendija fonda Mihajlo Pupin iz Čikaga.

Za vreme studija imao sam i dve prakse u inostranstvu. Jedna u Izraelu, gde sam bio deo tima koji radio projekt uređenja jedne od glavnih ulica u starom delu Jerusalima koji je pod najvišim stepenom zaštite.

Druga praksa me je odvela čak u u Brazil, u Sao Paulo. Radio sam u sjajnom birou Barbosa e Corbucci, koji je u vreme moje prakse bio angažovan na izradi projekta aerodroma u Viktoriji. Iskustvo koje sam kao student stekao u ovom poznatom studiju imalo je veliki uticaj na moj daljii stručni razvoj.

Na kom jeziku si se tamo sporazumevao i koliko jezika govoriš?

Govorim pet stranih jezika, neke bolje neke lošije. Imao sam ambiciozne roditelje koji su me kao dete upisali u obdanite francusko-srpskog prijateljstva, a Francuski sam nastavio da učim u školi Vladislav Ribnikar u kojoj se francuski učio od prvog razreda. Drugi jezik mi je bio, naravno engleski.

Španski sam počeo da učim na institutu u Jovanovoj i nastavio u Americi u školi. Tokom čestih boravaka u Južnoj Americi i Španiji prilično sam ga usavršio. Španski mi je bio dobra osnova za Portugalski koji sam učio na praksi u Brazilu.

Nije to isto kao kad se uči u školi, čovek se nađe u zemlji u kojoj se slabo govore strani jezici i primoran je da komunicira. Ruski jezik sam naučio, jer mi je jedan od glavnih poslova u privatnoj praksi bio rad za jednu rusku kompaniju. Česta putovanja za Rusiju su svakako doprinela mom napredovanju u ruskom.

Koliko si zemalja obišao radeći na projektima?

Pored Brazila i Izraela koje sam upoznao kao student, tu su Vijetnam, SAD i Rusija u kojima sam radio kao diplomirani arhitekta. Kao jedan od najinteresantnijih projektantskih zadataka izdvajam izradu idejnog rešenja za kulu u Vijetnamu koji nažalost nije realizovan, jer je investitor odustao od gradnje zbog početka ekonomske krize.

Na izradi tog idejnog rešenja radio je tim koji sam vodio i to rešenje je predstavljeno na 32. Salonu Arhitekure u Beogradu. Inače putovanja su moja strast, a najinteresantnije mi je kada odem u neku zemlju prvi put i “otkrijem novi svet”. Svuda postoji nešto posebno što me očara, opčini.

Tako je bilo kada sam prvi put otišao u Ameriku, Indiju, Kinu, Brazil, Maroko. Svaki od tih svetova ima nesto posebno.

Koliko je bilo teško snaći se posle završenog fakulteta?

Posle fakulteta prvo sam počeo da radim kod oca koji se najviše bavi projektovanjem crkvenih objekata i što najviše voli da radi. Posle dva meseca pitao sam ga za platu, a on mi je rekao da ne samo da neću dobiti platu, nego da bi trebalo ja njemu da platim pošto me uči poslu.

To mi je bio signal da se osamostalim i počeo sam nezavisno od toga da radim projekte za prijatelje. Kada tek završite fakultet, malo ljudi želi da vam poveri neki ozbiljniji projekat. Zato sam u početku radio besplatno kako bih se probio.

Nakon toga su poslovi nekako sami dolazili. Uvek je postojala ona dilema da li se više posvetiti profitabilnim ili kreativnim stvarima za svoju dušu. Kreativni projekti zahtevaju mnogo više vremena i samim tim manje su plaćeni u odnosu na utrošeno vreme. A oni drugi projekti kao što su benzinske stanice ili proizvodne hale gotovo su tipski i ti poslovi zahtevaju brzinu i veoma malo umetnosti i kreativnosti.

Trudio sam se da nadjem balans izmedju te dve krajnosti u mom poslu.

Možete li nam objasniti šta je konkretno vaš posao i kakve su nadležnosti kao gradskog arhitekte?

U zakonu je definisano u dve rečenice: da je gradski arhitekta pomoćnik gradonačelnika za poslove urbanizma, a da pomoćnici gradonačelnika “pokreću inicijative, predlažu projekte i daju mišljenje gradonačelniku u vezi sa pitanjima koja su od značaja za ostvarivanje odgovornosti gradonačelnika u oblastima za koje su postavljeni”.

Dakle, očigledno da će obim mog posla umnogome zavisiti od lične inicijative i energije mene i mojih nadredjenih..

Osnovni zadatak svih nas je ponovo pokretanje građevinske industrije. Prva stvar koja treba da se uradi je analiza predloženog Generalnog urbanističkog plana sa pratećim Planovima generalne regulacije,sa ciljem da se usvoji do kraja godine.

Paralelno sa tim radićemo na bržoj pripremi planske dokumentacije. Zajedno sa republičkim organima radićemo na usvajanju novog zakona o planiranju i izgradnji koji bi trebalo da pojednostavi procedure dobijanja građevinskih dozvola.
Već smo uveli redovne nedeljne sastanke relevantnih gradskih službi na kojima ćemo rešavati međusobne nesuglasice oko aktuelnih projekata. Potrebno je da se pozabavimo velikim gradskim projektima i da budemo servis velikim i malim investitorima od kojih živimo.

Kada pričamo o velikim investitorima, veliko interesovanje javnosti je za Beograd na vodi, u kojoj je to fazi?

Beograd na vodi je jedan od prioriteta gradskih vlasti. Veliki svetski arhitekta Le Corbusier je na proputovanju kroz Beograd zapisao da je Beograd “ružan grad na lepom mestu”. Beograd na vodi je prilika da Beograd iskoristi svoj geografski položaj na najbolji način.

Radimo na izradi finalnog gantograma po kome bi trebalo da se do kraja ove godine pripremi i usvoji neophodna planska dokumentacija. Plan je da se u sledećoj godini krene sa izgradnjom prve faze projekta koja ne remeti funkcionisanje železničke stanice. Paralelno sa izgradnjom prve faze projekta radiće se na neophodnim planovima za izmeštanje postojećih infrastrukturnih objekata koji su na teritoriji na kojoj se planiraju druga, treća i četvrta faza.

U tom smislu smo sa Zavodom za Urbanizam i Sekretarijatom za Urbanizam već pokrenuli inicijativu za izradu 9 planskih dokumenata koji će omogućiti izmeštanje Železničke, Autobuske stanice i pratećih sadržaja.

Kakvo je Vaše iskustvo sa državnim službama dok ste zastupali investitore?

Mislim da će moje iskustvo rada u privatnoj praksi, kada sam bio taj koji zastupa investitora pred drzavnim institucijama, umnogome pomoći da se identifikuju problemi i dođe do praktičnih rešenja. Došao sam u priliku da probleme na koje sam nailazio i na koje nailaze svi drugi investitori pokušamo da rešimo sistemski.

Mislim da treba spremno i stručno da dočekujemo investitore, a ne da ih odbijamo. Princip treba da bude traženje rešenja problema a ne traženje opravdanja da se nešto ne uradi odnosno neki dokument ne izda. Moja uloga će biti da ti ljudi koji dolaze ovde imaju na osnovu čega da razmišljaju o ulaganju i da znaju šta su njihove mogućnosti.

Kad treba da kupe nešto, da znaju koliko brzo mogu da dobiju dozvole i krenu u gradnju. Imamo situaciju da investitori kupe parcelu i po pet godina čekaju na papirologiju, počev od konverzije, urbanističkih planova pa nadalje, a sve vreme plaćaju kamate bankama jer gotovo niko ne ulaže svoj lični novac koji je doneo u koferu, već se kapital pozajmljuje i na kraju narodski rečeno “puknu”.

Već u prvoj nedelji sam organizovao sastanke sa desetak velikih investitora u Beogradu, upoznao se sa njihovim problemima i inicirao rešavanje tih problema. Neki problemi su brzom intervencijom već prevaziđeni na obostrano zadovoljstvo, a neki su komplikovaniji i zahtevaju vreme i posvećenost koju planiramo da im pružimo. Mislim da će to biti veliki pomak u odnosu na relaciji grad-investitor.

Da li će konačno biti ubrzan postupak dobijanja potrebne dokumentacije za izgradnju?

To je vrlo složen mehanizam, ali potrudićemo se da učinimo sve kako bi ubrzali taj proces. U Sekretarijatu za urbanizam se iz opravdanih razloga nagomilalo dosta planova koji su ili u izradi ili treba da idu na komisiju. Komisija zaseda jednom nedeljno i broji 9 članova. Do skoro ih je bilo 11. Na jednoj komisiji imate mogućnost da pregledate ne više od 3-5 planova.

Kada se uzme u obzir broj planova i frekvencija zasedanja komisije dolazimo do zaključka da će trebati nekoliko godina samo da se raščisti već nagomilano. Tu ćemo morati da menjamo i sistem rada i način odlučivanja.

Rešenje vidim u tome što ćemo istovremeno smanjiti broj članova komisije na 7 čime će biti efikasnija i koja će zasedati minimum dva puta nedeljno, Istovremeno, potrudićemo se da Sekretarijat za Urbanizam – sektor za pregledanje planova urgentno dobije nove računare, jer postojeći na kojima ljudi rade ne mogu da otvore velike fajlove pošto su zastareli.

Analiziraćemo strukturu radnih mesta i videti da li je potrebno da se još par kvalifikovanih ljudi u okviru Sekretarijata prebaci u taj sektor, dok se ne smanji broj nagomilanih predmeta.

Posle toga, kada budemo imali usvojene planove, te ljude polako ćemo da prebacujemo na poslove izdavanja Lokacijskih i Građevinskih dozvola jer se nadamo da ce nakon usvajanja Urbanističkih planova biti veća gužva na dozvolama. To zahteva potpuno nov fleksibilan pristup u gradskoj upravi.

O tome sam obavestio gradonačelnika i već je pokrenut mehanizam da kroz sledeću javnu nabavku nabavimo jedan broj adekvatnih računara za Sekretarijat za urbanizam. Nadam se da ćemo uspeti da ubrzamo gradsku birokratiju.

Imamo odličnog gradonačelnika i gradskog menadžera koji su pozitivni, energični i voljni da se stvari odmah rešavaju i svaka inicijativa koja je smislena i vodi napred kod njih nailazi na punu podršku. Ne želimo više da gubimo strane investitore i hoćemo da stvorimo takav sistem da će mnogi želeti da ulažu ovde jer neće morati da se dave u brdima papira i čekaju godinama na dozvole.

Kako ulepšati Beograd, imate li neke planove?

Osim za građane Beograda, ulepšavanje grada je jako važno i za postavljanje Beograda na turističku mapu Evrope i sveta. Mislim da je jedan od velikih potencijala Beograda baš turizam i naš grad mora biti lepši i čistiji. Pored velikih i sistemskih planova paralelno ćemo da radimo i na pojedinačnim manjim, ali i srednjim projektima.

Moj prvi utisak u svaki grad koji dolazim je put od aerodroma do grada. Mislim da to kod nas može da bude mnogo bolje i lepše. Skoro sam bio u Istanbulu, megapolisu od oko 14 miliona stanovnika i primetio sam da su svi glavni putni pravci potpuno uređeni.

Kolega Borko Milosavljević koji je nadležan za Javna Preduzeća i ja smo već pokrenuli inicijativu sa gradskim zelenilom da se krene u par mini zahvata koji će biti odmah vidljivi. Put od Aerodroma do grada treba potpuno urediti tako da prva slika o Beogradu bude bolja nego sad.

Druga ideja je da, u dogovoru sa dekanom Arhitektonskog fakulteta oni naprave studiju, plan uredjenja 100 malih gradskih skverova. Imamo primer uređenja trga Djoke Vještice čija je rekonstrukcija završena pre par dana.
Kada budu identifikovani skverovi, napraviće se dinamika uredjenja, tako da se pokriju svi delovi grada i nađu sponzori za te radove, pošto grad trenutno nema para za to. Imamo ideju da i studentima omogućimo da daju svoje predloge rešenja kroz studentske konkurse.

Takođe, mislim da gradska predgrađa treba da se preurede kako bi bila lepša. Hoću da u gradu imamo jedan koncept, dizajn, da ne budu u jednom kraju različiti ivičnjaci, popločavanje i klupice. To su male stvari, ali značiće dosta.
Zbog toga, po uzoru na velike korporacije i uređene gradove, predložiću da se napravi knjiga standarda urbanog mobilijara koju će morati da poštujusve službe i investitori kako bi sve bilo građeno u nekom redu i skladu.

U planu je i nekoliko konkursa za uredjenje gradskih trgova na čemu ćemo aktivno saradjivati i sa Društvom Arhitekata Beograda koje je izrazilo spremnost da kao gradsko strukovno udruženje bude u stalnoj saradnji sa gradom.

I na kraju, drago mi je što smo došli do tog stepena da se analizira, ne samo rad svih koji već obavljaju odgovorne funkcije, već i onih koji tek počinju.To znači da idemo ka stvarnoj demokratiji koja će, uveren sam, napredovati kroz pregovore o članstvu u EU. Zahvalan sam na prilici da kroz ovaj intervju odgovorim na neke nejasnoće i nedoumice koje su bile aktuelne ovih dana.

(Telegraf.rs)

Izvor: Telegraf
 
:bash: :bash: :bash: :bash: :bash: :bash: :bash: :bash: :bash: :bash: :bash: :bash: :bash: :bash: :bash: :bash: :blah: :blah: :blah: :blah: :blah: :blah: :blah: :blah: :blah: :blah: :blah: :blah: :blah: :blah: :blah: :blah: :blah:

Prvo, kao jedan stanovnik Beograda, a drugo kao jedan arhitekta, koji se zbog ovaakvih stidi svoje profesije, mogu reci samo jedno...POVRACA MI SE I MIKA MI JE...
 
Milutin Folić: Manje stanova, a više poslovnih zona
M. T. Kovačević | 24. oktobar 2014. 19:00
Gradski arhitekta za „Novosti“ govori o planovima za uređenje Beograda: Proširuje se pešački deo oko Knez Mihailove, novi izgled tri gradska trga
------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
milutin_620x0.jpg


BEOGRAD u doglednoj budućnosti neće imati potrebu za velikim povećanjem stambenog fonda. Međutim, strateški, imaćemo tendenciju povećanja poslovnih i industrijskih zona i na osnovu toga pravimo dugoročnu strategiju, za „Novosti“ priča gradski arhitekta Milutin Folić.

* Pokrenuli ste akciju ulepšavanja Beograda. Šta ćete konkretno uraditi?

- Analiziramo mogućnost da proširimo pešačku zonu oko Knez Mihailove, sa ograničenim saobraćajem, gde bismo na obodima imali i velike javne garaže. U decembru ćemo raspisati arhitektonsko-urbanistički konkurs za uređenje tri centralna gradska trga. Novi izgled dobiće Trg Nikole Pašića, sa platoom ispred Skupštine, Terazije i Trg republike. Već smo počeli sa uređivanjem urbanih džepova. Od predstavnika opština smo tražili da nam dostave 15-20 lokacija. Selekcijom, po prioritetu izabraćemo sto skverova.

* Šta su urbanistički prioriteti?

- Revizija i usvajanje Generalnog urbanističkog plana i planova generalne regulacije. Grad će pokušati da, koliko je to moguće, utiče i oko usvajanja budućeg zakona o planiranju i izgradnji. Beograd je najveći građevinski poligon, pa ćemo zbog toga dati sugestije ministarstvu. Radićemo analizu za moguće oživljavanje novih lokacija. U planu je i digitalizacja planskih dokumenata, kao i suzbijanje nelegalne gradnje.

* Kako mislite da suzbijete nelegalnu gradnju?

- Kada usvojimo GUP, grad će biti u velikoj meri pokriven planski. Ako budemo pronašli ekonomski model, tehnologija nam dozvoljava da na nedeljnom nivou pratimo sve što se dešava u gradu putem satelitskog snimanja i svaka promena bi se identifikovala softverski. Ti podaci bi, automatski, bili prosleđeni nadležnim inspekcijama.

* Radi se, dakle, o dugoročnoj strategiji.

- Ona neće biti ograničena trajanjem neke vlasti, već će se decenijama razvijati. Prvi korak je knjiga standarda urbanog mobilijara koji će obuhvatiti sve što se nalazi na javnim površinama. Po zonama, znaće se koji se postavljaju šahtovi, ivičnjaci, stubići, žardinjere, klupe. Znaće se koje ploče se stavljaju na trotoare, na koji način se uređuju zelene površine i kako će izgledati autobuska stajališta.

SREĐIVANjE DOTRAJALIH FASADA

- PARALELNO sa strategijom razvoja, trudimo se da obnovimo i sačuvamo bogato kulturno nasleđe. Pokrenuli smo projekat ulepšavanja fasada, pripremili smo dokumentaciju za prvih deset koje su pod zaštitom, i koje želimo da sredimo uz pomoć donatora. Tražimo modus da zajednički rekonstruišemo fasade sa građanima, po modelu 70:30 ili slično.

MOSTOVI, TUNELI, METRO...

- GRAD je 2008. napravio „Smart plan“ koji ćemo da dopunimo u toku ove i sledeće godine. U tu svrhu, radi se brojanje saobraćaja i putnika. Kada se završi, imaćemo pravu sliku gde, kako i kuda će se kretati strategija razvoja saobraćaja. Odrediće se da li i gde treba da se napravi novi most, tunel, linije mogućeg metroa - objašnjava Folić.

Izvor: Večernje novosti
 
Bravo, Milutine! Uspeo si da daš ovoliki intervju i najaviš toliko projekata, bez pominjanja ijednog konkretnog roka.

Folić:U planu treći most na Dunavu, prosirenje Savskog mosta

Beograd bi trebalo da dobije još jedan most preko Dunava, kod Ade Huje, dužine skoro tri kilometra, čijom izgradnjom bi se spojili Pančevački i Slanački put, najavio je danas gradski arhitekta Milutin Folić.

BEORGAD - Beograd bi trebalo da dobije još jedan most preko Dunava, kod Ade Huje, dužine skoro tri kilometra, čijom izgradnjom bi se spojili Pančevački i Slanački put, najavio je danas gradski arhitekta Milutin Folić.

"Sada rešavamo imovinsko pravne odnose i očekujem da ćemo već krajem naredne i početkom 2018. godine imati spremnu dokumentaciju za taj most", rekao je Folić Tanjugu.

Prema njegovim rečima, predviđeno je da most bude izgrađen u četiri segmenta - od Pančevačkog puta do obaloutvrde, od obaloutvrde do Ade Huje, od Ade do Višnjičkog bulevara i od Bulevara do Slanačkog puta, a novi most planiran je kao deo srednjeg prstena oko prestonice.

Govoreći o infrastrukturnim projektima grada, Folić je podsetio da je u planu i proširenje tramvajskog mosta, izgradnja tunela od Savskog mosta do Bulevara despota Stefana, kao i tunel od mosta na Adi do Autokomande.

"Ukupno, dva tunela i dva mosta, prema prvim procenama, koštala bi oko 400 miliona evra i grad radi na tome da se obezbede sredstava za ta četiri infrastruktirka projekta", rekao je Folić.

Ističe, međutim, da u budžetu grada sada nema novca za finansiranje tih projekata.

"Sada vracahmo stare kredite i nakon toga otvara se mogućnost da se grad dodatno zaduži, ili da na neki drugi način pokrene projekte", kazao je Folić.

Prema procenama, most preko Ade Huje, sa pristupnim saobraćajnicama trebalo bi, objašnjava Folić, da košta oko 180 miliona evra.

"To je procena Direkcije na osnovu ranijeg iskustva. Tunel ispod beorgadskog grebena bi koštao oko 100 miliona vera, a proširenje tramvajskog mosta između 30 i 40 miliona evra", rekao je Folić.

Kada je reč o Savskom mostu, u toku su pripreme za tender za projektovanje mosta, dok je, kada je reč o tunelu, u toku izrada plana detaljne regulacije, koji bi trebalo da bude gotov do sredine sledeće godine, a radi se i analiza dva moguća rešenja.

Prema planu, Savski most će imati po dve saobraćajne trake u oba smera, pešački i biciklistički deo, koji će biti iznad dela kojim idu tramvaji.

U nastavku tog mosta, pored Ekonomskog fakulteta, ulaziće se u tunel ispod beorgadskog grebena, koji će izlaziti u Bulevar despota Stefana.

Nakon analize i izrade plana, znaće se da li će obe trake u oba smera izlaziti u Bulevar despota Stefana, ili će po jedna u svakom smeru "ići" u bulevar, dok će se druge dve ulivati u Cvijićevu ulicu, precizirao je Folić.

"To je važna veza, jer će smanjiti zagađenje u gradu za oko 15 procenata, vreme koje ljudi troše da bi prošli kroz grad za 13-14 odsto, kao i buka", objasnio je Folić i dodao da je izgradnja tunela "logična", budući da, kako kaže, ideja o njegovoj izgradnji postoji od 70-ih godina.

Podsetio je da je uprethodne dve godine grad usvojio oko 130 planova regulacije, te da će se nastaviti na usvajanju novih, jer je cilj da u naredne dve godine ceo grad bude u potpunosti pokriven planovima, kako bi zainteresovani investitori ili građani koje žele da grade mogli da dobiju dozvolu.

Govoreći o neuspelom tenderu za obnovu Slavije, Folić je rekao da ponekad zbog komplikovane administratuivne procedure tenderi moraju da se ponove, ali da se od tog projekta ne odustaje.

Od dva raspisana tendera, za izgradnju fontane na Slaviji i za izgradnju saobraćajnica na tom trgu i Bulevaru oslobođenja, uspeo je samo jedan - za fontanu, pa će se onda, prema ranijim najavama nadležnih, graditi od jeseni, 155 dana, bez zaustavljanja saorbaćaja.

"Mi bismo voleli da se sve radi brzo, odmah, pogotovu projekti za koje već postoje sredstva kao što je obnova Slavije. Ove godine će krenuti fontana, dogodine se nastavlja drugi deo", rekao je Folić.

Podseća da su planirani i radovi na obnovi Ruzveltove, za koju se završava projekat, prema kojem će ta ulica dobiti i biciklističke trake, a koji će biti gotovi za dve godine.

Nakon tih, slede radovi u ulicama Cara Dušana i Kraljice Marije.

Folić je podsetio da je grad nedavno dobio Katalog urbane opreme za uređenje i opremanje javnih površina, čije će sprovođene, uz prethodno donete odluke o baštama i o kioscima, gradu dati "novu dimenziju".

"Ako danas odete na Cvetni trg videćete da su sve tende iste i to daje potpno novu dimenziju, čovek se osecaha kao da je u uređenom delu sveta", rekao je Folić i podvukao da je cilj nadležnih da tako bude u celom gradu, te da se ne postavlja nešto što, kako je rekao, ruži grad.

Dodaje da to nije lako, jer predviđene mere koštaju ugostitelje, te da grad ima razumevanja da se postavljanje tendi radi postepeno.

Navodi da je gotovo 30 odsto kioska u tri centralne gradske opštine zamenjen i da do kraja godine, do kada je zakonski rok, ima dovoljno vremena da u tim opštinama svi kisoci dobiju nov izgled.

Podsetio je da je knjigom standarda grad podeljen u šest zona, koje će imati različit mobilijer, pa će sam centar grada, kao istorijsko jezgro imati kameno popločanje, dok će Novi Beograd imati mobilijar koji odgovara tom modernijem ambijentu.

Ističe da su se nadležni Katalogom, odnosno knjigom standarda, bavili izuzetno temeljno, ugledajući se primere iz sveta poput Beča, Praga, Barselone, Pariza, Ljubljane, koji već imaju takve publikacije i koriste ih godinama.

Podsetio je da se radi na pretvaranju užeg centra prestonice u pešačku zonu, od Trga republike do Studentskog trga, koji će biti obnovljeni.

"Studentski trg će biti jedan od najlepših trgova, angažovali smo možda i najvećeg svetskog arhitektu Borisa Podreku za idejno rešenje Vasine sa Studentskim trgom", rekao je Folić.

U planu je, prema njegovim rečima, uređenje kaldrme na Kosančićevom vencu, kao i arhitektonski konkurs za gradsku galeriju na dnu Ulice kralja Petra, koja će, kako kaže, imati nekoliko nivoa ispod zemlje.

"Kroz projektni zadatak smo dali da se galerija veže za lagum i da se kroz lagum izađe u Karađorđevu ulicu. Tako da će tu biti jedna lepa šetnja kroz istoriju, kroz staro, kroz novo", rekao je Folić i najavio da će se graditi i pasarela koja će povezati Kalemegdan i Savsko šetalište.

Izvor: Tanjug

Dakle, da sumiramo:

- Most kod Ade huje - dokumentacija će biti spremna do 2018. Kada će izgradnja - ne znamo.
- Tunel ka Autokomandi - planiran je, ali nemamo pojma kada. Trenutno nemamo novca.
- Budženje Zarićevog mosta - uskoro tender za projektovanje. Kada će početi radovi - ne zna se.
- Tunel Karađorđeva - Despota Stefana - u toku izrada PDR-a. Kada će početi radovi - takođe se ne zna.
- Slavija - fontana bar ima kakav-takav rok - 155 dana od jednog lepog jesenjeg dana kada počnu. Za ostale radove se tender ponavlja, pa bože pomozi.
- Ruzveltova - biće gotova za dve godine (znači klizni rok)
- Kraljice Marije, Cara Dušana - posle Ruzveltove (znači neće još bar dve godine)
- Stadnardizacija mobilijara - postepeno
- Trg Republike, Vasina, Studentski trg - biće lepo, ali ne pominje kada
- Gradska galerija na Kosančiću - konkurs u planu, izgradnja jednog lepog dana
- Kosančićev venac, pasarela kod Beton hale se takođe pominju, ali bez rokova

Naravno, svi mediji su ovaj intervju preneli pod naslovom "Beograd dobija još jedan most", kao da radovi počinju sutra, a čovek priča o nečemu što će možda početi da se gradi tamo negde za dve godine. Naravno, u svim tim, očigledno dugoročnim, planovima nije pomenuto ni "m" od metroa :(
 
Nek prica. Posle izbora za Bg videcemo ko ce ostati...Ove alise u zemlji cuda ne verujem da ce.
 
Meni je ovo smejurija jer niko ne pominje Bulevar Oslobođenja koji je po planovima trebao ići odmah posle Slavije jer je sa druge strane završena Autokomanda.

Ovo je zaista postalo lupetanje kao "Maksim po diviziji".
Moram napomenuti da sam razočaran jer je gradski arhitekta realan pa ne pominje nerealne projekte, kao npr. metro.

P.S. Dobro je da je vraćen most kod Ada Huje u igru, znamo koliko grad brine o mostovima, jer ne može da rekonstruiše uzvodnu pešačku stazu Brankovogo mosta duža od godinu dana. Da podsetim, "Kineski most" je građen na osnovu kredita za koji se zadužila republika na grad. Zadnji gradski most je onaj preko Ade, prekok koga još uvek nema tramvaja duže od dve godine.

Samo polako ne žurimo nigde, i naša deca će biti članovi Beobuilda.
 
Dap. I meni se čini. Interesantno je, ko ima živaca da to radi, s vremena na vreme pratiti ponašanje tih fascinantnih bića zvanih SNS. Iako niko ništa ne govori o unutar-sekta... ovaj, unutar-stranačkim aktivnostima, tačno vidiš dinamiku i promene kroz to koliko se neko hvali u medijima, koliko se pojavljuje, šta priča... :D

Na primer Mihajlovićka je jedno vreme pre par godina bila poput one Severnokorejske voditeljke TV Dnevnika. Nema o čemu nije klepetala, o svakodnevnim dešavanjima unutar njenog ministarstva pa sve do toga šta babe pričaju o Vučiću u prevozu. I onda kad se zamerila Svevišnjem, a i kad je ovaj video koliko ona ide na živce ljudima, udario joj je ''MUTE'' dugme. :D

Slično je i sa Tabakovićevom, jedno vreme je imala savet za sve, odbrus za svakog, i mišljenje o svemu. A danas se pojavi tek par puta godišnje, kad treba da izrecituje auto-generated saopštenja NBS ili da se pohvali kako je dinar ocenjen kao druga najbrže rastuća valuta celih 30 dana.

Zatim imamo i Babića Vazduhoplova, čudo prirode koje jedno vreme nije izbijalo s TVa, zabavljajući mase svakog dana svojim mudrostima. Dok na kraju nije nestaLo sa javne scene. Pa zatim Gašić, Vujović, Knežević...

A imamo i kontraprimere, poput Vesića. Koji je prvih godina SNS vladavine bio nešto poput rekvizita, kao neka animatronik lutka koja je tu čisto radi upotpunjavanja atmosfere. Da bi u međuvremenu postao glavni komentator, analitičar i ekspert za sve, od istorije, preko književnosti i žurnalistike, pa sve do analize indeksa kriptovaluta na svetskim tržištima. To jest ekspert za sve osim za ono što mu je u opisu radnog mesta i nadležnosti.

Tako da očigledno je da Svevišnji pomno prati šta ko radi, i još bitnije - šta narod komentariše. Pa tako kad proceni da se neko previše često provlačio po naslovima u skorije vreme, sklanja ga u drugi plan. Ko ispušene lule, što svi oni i jesu. Tako da verovatno je isto i sa Folićem, bio je u žiži javnosti jedno vreme, prvo kao brilijantna faca koja će da preporodi Beograd, pa onda kao akter raznih skandala i kontroverzi. I verovatno je ''s vrha'' odlučeno da je vreme da se malo smiri, a možda uskoro i povuče negde u ''bekstejdž'' , ko zna, videćemo.

Ali sve u svemu, fascinantna su (na neki čudan način) ta SNS bića. Ko kad bi gledao Igru prestola samo u izvedbi lokalnog čopora kerova. :)
 
Izvor: Politika.rs

Imenovani pomoćnici gradonačelnika, Folić urbanista
a sajtu Grada Beograda objavljeno je da su pomoćnici gradonačelnika Beograda Zorana Radojičića - Andreja Mladenović, Aleksandar Marković i Aca Petrovića.

Na funkciji glavnog urbaniste i u novom mandatu je Milutin Folić.

Za gradonačelnika Beograda Radojičić je izabran na sednici Skupštine grada 7. juna, a za njegovog zamenika Goran Vesić.
 
Izvor: Novosti.rs
Na Folićevo mesto dolazi Stojčić
bg-01_620x0.jpg

Za glavnog gradskog urbanistu predložen dosadašnji zamenik predsednika komisije za planove. Konačnu odluku doneće odbornici na sednici Skupštine grada u ponedeljak.

DOSADAŠNjEG glavnog gradskog urbanistu Milutina Folića trebalo bi, kako "Novosti" saznaju, da zameni arhitekta Marko Stojčić, koji je do sada obavljao funkciju zamenika predsednika Komisije za planove. On će sesti u fotelju prvog čoveka zaduženog za gradski urbanizam, ukoliko ovaj predlog usvoje odbornici Skupštine grada. Koji je sledeći Folićev angažman, zasada nije poznato.

Prema rečima bivšeg glavnog urbaniste, njegov najizvesniji naslednik je dobar čovek i sjajan arhitekta, stručan, za koga smatra da bi dostojno obavljao ovu važnu funkciju.

On je vrhunski stručnjak, koji je učestvovao u izradi više od 200 planova detaljne regulacije, oko četiri puta više nego što je doneto u istom periodu za vreme prethodne vlasti - kaže Folić za "Novosti". - U svim projektima smo zajedno bili, tako da verujem da bi dobro obavljao ovaj posao.

Osvrćući se na ono što je on uradio za četiri godine mandata, Folić kaže da je jedan od njegovih najvažnijih poslova usvajanje Generalnog urbanističkog plana, kao i Strategije razvoja Beograda.

- Kroz ta dva dokumenta omogućeno je izmeštanje industrije iz centra grada, kako bi se dobilo zemljište za kompaktnu gradnju tkiva mešovite namene, silazak na reke i promena hijerarhije u saobraćaju koja ide u korist pešaka. Tu spada uvođenje biciklističkih staza, uvođenje elektro-autobusa. Naravno, tu su "Beograd na vodi", poslovni objekti kao što je "Erport siti", Beko, IKL. A kao najvažniji projekat, Folić izdvaja stvaranje uslova za izgradnju metroa.
 
https://www.krik.rs/novi-folicevi-poslo ... znanicima/

Dok je Milutin Folić bio prvi urbanista Grada Beograda, pomogao je da se sagrade neki od najvećih prestoničkih stambenih kompleksa. Danas, kada je u privatnom biznisu, posredstvom svoje agencije prodaje stanove upravo ovih luksuznih naselja – „Beograda na vodi“, „K-distrikta“, „Taurunuma XXI“ i drugih, otkriva KRIK.

Pišu: Saša Dragojlo, Dragana Pećo

Maja prošle godine, bivši glavni urbanista Grada Beograda Milutin Folić objavio je niz fotografija sa letovanja u Grčkoj na svom instagram profilu. Jedna od njih posebno skreće pažnju: na njoj je Folić u društvu svog dugogodišnjeg prijatelja oko kojeg se pletu razne kontroverze – advokata Igora Isailovića i još dvojice sa kojima sedi na zidiću uz obalu mora na grčkom ostrvu Hidra. Sva četvorica izgledaju srećno.
Folić i Isailović na letovanju (foto: Instagram)

Bilo je to nedugo nakon što je Folić otišao iz državne službe i pokrenuo privatni biznis.

Taj biznis, Folić je pokrenuo sa Isailovićem u martu 2019 – svega dva meseca pošto mu je istekao mandat glavnog beogradskog urbaniste. Osnovali su kompaniju „Sillage“ preko koje su ušli u posao posredovanja u prodaji nekih od najvrednijih nekretnina u Beogradu. Isailović je manje od godinu dana kasnije napustio firmu koju sada vodi Folić.

Njegova kompanija prodaje luksuzne apartmane u „Beogradu na vodi“, elitnom kompleksu „K-distrikt“ na Dorćolu, zatim u „Kapiji Vračara“, zemunskom stambenom kompleksu „Taurunum XXI“ i „The One“ na Novom Beogradu. Ovi stanovi su među najskupljima u državi – kvadrat košta od oko dva do više od osam hiljada evra.

Ne zna se koliki procenat od prodaje ovih stanova uzima Folić čija kompanija pronalazi kupca i papirološki završava kupovinu. „Sillage“ na svom sajtu klijentima nudi i pomoć pri „pronalaženju lokacije za gradnju“ i „dobijanju građevinske dozvole“.

Iako je Folić, pre nego što je ušao u ovaj biznis, prestao da upravlja gradskim urbanizmom, te stvari nije lako razdvojiti.
Milutin Folić dok je radio kao glavni čovek za arhitekturu prestonice (foto: Grad Beograd)

Gradnja većine ovih kompleksa, u kojima sada prodaje stanove, započeta je upravo u vreme kada je on vodio urbanistički razvoj Beograda. Pod Folićevim rukovodstvom menjao se Generalni urbanistički plan Beograda čime je pomognuta izgradnja „Beograda na vodi“. Gradski Plan detaljne regulacije promenjen je na zahtev investitora „Taurunuma XXI“, kako bi se namena zemljišta prebacila iz poslovne u stambenu i time omogućila izgradnja ovog projekta. Dok je Folić bio gradski urbanista, njegov prijatelj je investirao u gradnju „K-distrikta“, o čemu je ranije pisao BIRN.

Firma „Folic Architects“, u vlasništvu Milutina Folića i njegovog brata Branislava, radila je projekte za „Kapiju Vračara“ i „Taurunum XXI“ u periodu kada je on bio gradski urbanista.

Svi ovi detalji, prema rečima stručnjaka sa kojima je razgovarao KRIK, ukazuju da se Folić nalazi u mogućem sukobu interesa.

„Neko vreme nakon što odete sa funkcije ne možete u toj istoj delatnosti da radite sa firmama sa kojima ste radili ili imali kontakt dok ste obavljali javnu funkciju. Sve se to smatra nekom vrstom konflikta interesa“, kaže Zoran Stojiljković, bivši predsednik Odbora Agencije za borbu protiv korupcije. „Ukoliko im je Folić sređivao poslove tokom obavljanja javne funkcije, a kasnije poslovno sarađivao sa njima – to je trgovina uticajem koju kasnije, kad odeš sa funkcije, praktično naplaćuješ.“

Kada je pokretao novi biznis, Folić je za partnera izabrao advokata Igora Isailovića koji je osoba od poverenja nekima od najmoćnijih ljudi u državi.
Advokat Igor Isailović (foto: Facebook)

Kao učenik ministra finansija Siniše Malog, advokat Isailović dobro poznaje mračniju stranu finansija – poslovanje ofšor kompanija. Bio je poslovni partner premijerki Ani Brnabić, koja ga opisuje kao svog prijatelja. Osim toga, Isailović među klijentima ima mnoga druga poznata imena: tu su kum predsednika države Nikola Petrović, kriminalni šef sa severa Kosova Zvonko Veselinović, kao i tajkuni koji su kupovali medije.

Manje od godinu dana od osnivanja „Sillage“, nakon što su se novinari KRIK-a raspitivali o ovoj firmi, Isailović je izašao iz vlasništva firme i Folić ostaje njen jedini vlasnik. Svoj udeo u vlasništvu Isailović je poklonio Foliću, prema ugovoru iz februara ove godine čiju kopiju ima KRIK.

Ni arhitekta ni advokat nisu želeli da govore za KRIK.

Folić je odmah spustio slušalicu, a na poruke nije odgovorio.

Isailović nije odgovarao ni na pozive ni na poruke novinara. Menadžerka kompanije „Sillage“ u telefonskom razgovoru rekla je da joj je sugerisano da novinarima ne daje nikakve informacije.

Pomoć prijatelja

„Grad će pomoći svim investitorima koji imaju probleme“, glasila je vest na sajtu Grada Beograda iz sredine 2014. Ova poruka poslata je nakon sastanka koji je Folić, nedugo pošto je postavljen za pomoćnika tadašnjeg gradonačelnika Siniše Malog i glavnog čoveka za arhitekturu prestonice, održao sa gradskim menadžerom Goranom Vesićem i još nekoliko ljudi koji se bave urbanizmom.
Folić (iza Siniše Malog) kao gradski urbanista na predstavljanju projekta „K-distrikt“ (foto: Grad Beograd)

Tom prilikom, Folić je obećao kako će „mnogim investitorima omogućiti da ostvare svoje ciljeve“, a najavio da će se u tu svrhu menjati i urbanistički plan glavnog grada.

I zaista je ostvario ono što je obećao.

Generalni urbanistički plan Beograda menjan je dok je Folić bio glavni gradski urbanista, a tim izmenama omogućena je gradnja kompleksa „Beograda na vodi“. Ovaj, jedan od najspornijih projekata sadašnje vlasti, ušao je u realizaciju uprkos brojnim primedbama struke i protestima građana koje je organizovala inicijativa „Ne davimo Beograd“.

Primedbe protiv ovog projekta razmatrala je posebna komisija Republičke agencije za prostorno planiranje, a sednice su, osim prve, bile zatvorene za javnost. Folić je bio prisutan na nekim sednicama, a na jednoj od njih nije hteo da se upiše u spisak prisutnih i insistirao je da mu se preda diktafon kojim su se sastanci snimali, a snimci obrišu, o čemu je ranije pisao Istinomer.

BIRN je objavio da im je biznismen iz Novog Sada Vladimir Gogoljev rekao da ga je Folić savetovao na kojoj lokaciji da gradi „K-distrikt“, jedno od najvećih elitnih stambenih naselja u Beogradu.
Folić kao glavni gradski urbanista obilazi gradnju „Beograda na vodi“ (foto: Grad Beograd)

Folić je, dok je radio u Gradu Beogradu, obilazio izgradnju „Beograda na vodi“, a bio je i na predstavljanju Gogoljevog projekta. Sada, posredstvom svoje firme „Sillage“ prodaje stanove ovih stambenih zgrada.

Gogoljev je za KRIK potvrdio da Folić prodaje njegove stanove, ali je sada demantovao da mu je pomogao oko izgradnje „K-distrikta“, tvrdeći da je sve rađeno po planu koji je postojao pre nego što je Folić postao gradski urbanista. Za saradnju sa Folićevom agencijom za nekretnine zaslužan je, kako kaže, advokat Isailović jer je pronašao kupce stanova, i to dok još nisu bili ni izgrađeni.

„Igor je to predložio pošto je on sam doveo mnogo kupaca, a nije dobio naknadu za to. Zbog toga je naknadno predložio da se u fazi dva oni priključe s tom firmom“, ispričao je Gogoljev za KRIK.

Folić preko svoje firme prodaje i stanove prestoničkih poslovno-stambenih kompleksa „Kapija Vračara“ i „Taurunum XXI“, kao i „The One“. Sve njih je izgradio novosadski investitor Aleksandar Gajić, vlasnik nekoliko građevinskih kompanija, koji je partner Gogoljeva u kompleksu „K-distrikt“.

Sa ovim biznismenima, Folićeva porodična kompanija je sarađivala dok je on bio na funkciji.
Folićevi privatni biznisi
Dok je bio gradski funkcioner, Folić je razvijao i privatni biznis. Od kada je ušao u gradsku vlast, firma „Folić Architects“, koju je 2008. osnovao sa bratom, uvećala je prihode više od 13 puta. Folić je sa ocem i bratom vlasnik istoimene porodične firme osnovane u Crnoj Gori 2007. koja je godinama u blokadi. Sa poslovnim partnerom Markom Vujoševićem poseduje i polovinu parcele na Vračaru gde su, dok je bio funkcioner, posredstvom zajedničke firme „Goldman Capital Partners“ – sazidali višespratnicu. Folić je vlasnik dupleksa u centru Beograda, a sa bratom je u Andrijevici u Crnoj Gori kupio voćnjak.

„Folić Architects“, agenciju čiji su vlasnici Folić i njegov brat, Gajić je angažovao da izradi projekte za „Kapiju Vračara“ i „Taurunum XXI“.

Gajićeva kompanija „AGNS invest“ radila je „Kapiju Vračara“ u Južnom Bulevaru, najveći stambeni kompleks na toj beogradskoj opštini – kako ga opisuju na svom sajtu.

Firma čiji je Gajić vlasnik investirala je i u elitni projekat „Taurunum XXI“ u Zemunu kod Karađorđevog trga, čije stanove Folićeva kompanija takođe ima u ponudi.

Kako bi ovaj projekat izgradnje 75 luksuznih stanova bio realizovan, Grad Beograd je na zahtev investitora u junu 2018. promenio Plan detaljne regulacije (PDR) i omogućio investitoru da sagradi veći stambeni objekat od onog koji je bio moguć pre donošenja plana. Takođe, namena zemljišta je, ovim planom, prebačena iz poslovne u stambenu – bez čega objekat ne bi ni mogao biti sagrađen. U to vreme, Folić je bio na poziciji glavnog gradskog urbaniste.

Na listu luksuznih poslovno-stambenih kompleksa čije stanove prodaje, Folić je dodao i projekat „The One“ u novobeogradskom bloku 64. Investitor je ponovo novosadski biznismen Gajiić posredstvom svoje firme „Aleksandar gradnja“. Projekat „The One“ još nije bio dobio ni građevinsku dozvolu, a stanovi su već bili u ponudi na sajtu Folićeve agencije.
 
Sto da ne. Narodu ne smeta. Narod obozava takve.
 
Vrh