'Južni tok' - gasovod kroz Srbiju
- Začetnik teme dragan
- Datum pokretanja
U Grockoj se već mesecima gradi mreža gasovoda za svaku ulicu. DA se znalo na vreme pa da im bar uvedu kroz te kanale optiku, da ima neke koristi.Somi303":220qgn5v je napisao(la):Ми у Гроцкој не бринемо за гас, тога још нема овде
Уопште није питање да ли ће бити гаса јер ће га бити питање је да ли ће Србија бити транзитна земља или неће. Ова политичка ствар око транзита није разлог да се не гради дистрибутивна мрежа за гас.
А како смо преживели досада није разлог да се добро не запитамо за будућност јер смо енергетски сиромашна земља.
А како смо преживели досада није разлог да се добро не запитамо за будућност јер смо енергетски сиромашна земља.
- Učlanjen(a)
- 10.01.2007.
- Poruke
- 18.725
- Pohvaljen
- 37.624
Pitanje gasa nije pitanje prezivljavanja i grejanja vec podrske industriji i proizvodnji i ubiranjem tranzitnih prihoda. Ne sumnjam da ce se nekako snaci za grejanje kao sto je i dosada bio slucaj ali nije to pitanjenensav":3el7qreb je napisao(la):
Кад спржимо угаљ биће питање преживљавања. Кад струја престане да буде јефтина, што ће бити врло брзо они који имају гас ће бити срећници.
Што се тиче развоја, таква нам се намећу правила игре да нам је он мисаона именица а преживљавање реалност.
Што се тиче развоја, таква нам се намећу правила игре да нам је он мисаона именица а преживљавање реалност.
orion":3d36jbt9 je napisao(la):
Svi bi da žive od rente, niko da mućne malo glavom pa da nađe neko rešenje. Mi imamo gas preko mađarske, za industriju (ako još radi) dovoljno, za grejanje može da se uštedi.Najpre treba da rešimo ove zgrade koje nam pojedoše ceo gas. štednja, niskoenergetske zgrade, pasivne kuće neka su od rešenja, hidro energija, ugalj. Najgore je kada zavisiš od nekoga, koliko god ti bio brat. Treba biti jak a ne plakati zato što nas zaobilaze, slabe svako zaobilazi. japan, Koreja, Izreal, Singapur, tajvan nemaju jeftinu energiju, uvoze je, i skupo je placaju, nisu tranzit, nema rente a opet su razvijene zemlje, posto ih je muka naterala da uposle pamet.
Енергетска ефикасност је једна тужна прича али и друга тема. Бити транзитна земља не значи само убирање ренте већ и енергетску сигурност и политички утицај.
То што данас имамо гас преко Мађарске не значи ништа. По новим правилима игде кад Украјина престане да буде транзитна земља довод гаса ће бити можда са друге стране.
То што данас имамо гас преко Мађарске не значи ништа. По новим правилима игде кад Украјина престане да буде транзитна земља довод гаса ће бити можда са друге стране.
Bolje nuklearka ako ikako može nego Južni tok. Mi smo ovde ionako navikli da imamo prejeftinu struju i preskupa fosilna goriva, uz to isto nam dodje dal ćemo da uvozimo uranijum i premiramo odlaganje otpada u Sibiru ili ćemo da pravimo struju iz sto posto uvoznog plina. Uz to naravno ovo što nensav kaže, džaba se mi borimo za bolje izvore energije kada i to što sada imamo rasipamo.
gundeljbananko
Intermediate
- Učlanjen(a)
- 09.11.2011.
- Poruke
- 134
- Pohvaljen
- 159
tragac":34t230cu je napisao(la):
Baš htedoh to da kažem, jedina šansa da u budućnosti ne zavisimo od drugih bar za struju je u nuklearkama. Trebalo bi da se mrdnemo sa pozicije tvrdoglavih/kukavica i da uradimo ono što je neohodno za budućnost. Uglja će nestati, gas je ionako sku kao oko a od "ekoloških" izvora pa sve da popločamo celu vojvodinu sa solarnim panelima ili vetrogeneratorima neće biti dovoljno za rastuće potrebe...
interesantne teorije u vezi nuklearki.
kukavice, a? :shock:
znaci nemci su pametni sto su kukavice, pa zatvorise svoje vec uigrane nuklearke, ali mi treba da budemo hrabri???
izvini, ali jesi li pogledao posledice havarije fokusime? meni ono izaziva strah, pa ti mozes da smatras da sam kukavica koliko god hoces.
Ako su se japancima `potkrali` onili sigurnosni propusti, mogu misliti kako bi to bilo kod nas.
Srbija za sada ima sasvim dovoljno `prljavog` uglja, da ne mora da se oslanja na `cistu` nuklearnu energiju.
A na kraju krajeva, ako tolike kolicine novca svake godine dajemo za cokolade i slicne gluposti, uvozimo `Janu` iako imamo tolike izvore voda, onda sam pre za to da ako treba uvozimo nedostajucu struju, a pristedimo na nekim proizvodima koje imamo...
kukavice, a? :shock:
znaci nemci su pametni sto su kukavice, pa zatvorise svoje vec uigrane nuklearke, ali mi treba da budemo hrabri???
izvini, ali jesi li pogledao posledice havarije fokusime? meni ono izaziva strah, pa ti mozes da smatras da sam kukavica koliko god hoces.
Ako su se japancima `potkrali` onili sigurnosni propusti, mogu misliti kako bi to bilo kod nas.
Srbija za sada ima sasvim dovoljno `prljavog` uglja, da ne mora da se oslanja na `cistu` nuklearnu energiju.
A na kraju krajeva, ako tolike kolicine novca svake godine dajemo za cokolade i slicne gluposti, uvozimo `Janu` iako imamo tolike izvore voda, onda sam pre za to da ako treba uvozimo nedostajucu struju, a pristedimo na nekim proizvodima koje imamo...
Generalno nuklearka bi ozbiljno poboljšala energetski bilans. Dovoljno je reći da samo jedan blok nuklearke obično ima snagu 1000-1500 MW. Znači otprilike 4-5 velikih termoblokova ili skoro kao ceo naš toliko hvaljeni TENT-A koji pokriva skoro 50% potreba. Dva bloka bi nas obezbedila za mnogo godina unapred.
Nuklearka uz normalne mere opreza je generalno dobar izvor energije (po kWh najjeftiniji - jer je to proizvodnja u ogromnim količinama). Nemci, iako još važi zakon o neobnavljanju reaktora nakon što im istekne rok upotrebe (zato i jeste 2025, jer tada "po redu vožnje" sadašnje aktivne reaktore treba ugasiti, tako da oni ništa ne gase pre isteka roka upotrebe) ponovo razmatraju opcije, jer iako su izgradili obnovljive izvore njihov kapacitet ne pokriva gubitak nuklearki. Britanci su prošle godine nakon godina moratorijuma, dali načelnu saglasnost na gradnju prvog novog reaktora.
Sad da li smo mi ovakvi kakvi smo pogodni za pažljivo rukovanje reaktorima, to je potpuno druga stvar. I još jedna stvar, za razliku od ex YU koja je imala sopstveni uran, mi ga nemamo, pa bi svejedno i nuklearka bila zavisna od uvoznog urana. Istina nuklearka se ne puni gorivom svaki čas, pa je taj uvoz mnogo ređa stvar.
Ako neko misli da je šteta od termoelektrana mnogo manja, možda se vara - termoelektrana u normalnom radu proizvodi veliku količinu prašine i ljudima koji žive u njihovoj blizini to nikako nije blagodet za zdravlje. Plućne bolesti (pa i maligne) nisu uopšte tako neuobičajene (naravno da bi se ovo potvrdilo potrebna je opsežna statistika koje najčešće nema, ali ako znate ljude koji žive u tim gradovima, vrlo često ćete čuti da neko ima ovaj ili onaj problem sa plućima). Osim toga šljaka koja nastaje sagorevanjem, pogotovo lošeg uglja, a to malo ljudi zna, vrlo često ima povišenu radioaktivnost, verovatno jer je taj ugalj pomešan sa koječime, a nakon sagorevanja ostaje u pepelu ono što ne može izgoreti, pa je lepo koncentisano - često i tragovi uranijuma i torijuma. Neka merenja (ne verujem da su vršena kod nas) su pokazala da je radioaktivnost u okolini deponija termoelektrana čak i do 100 puta viša nego u okolini nuklearnih elektrana.
Razlog za to je što se kod nuklearnih elektrana vodi računa da se radioaktivnost ogrnaiči u kontrolisanom prostoru reaktora i skladišta otpada koja su zaštićena, dok se kod termoelektrana o pepelištu kao izvoru radijacije uopšte ne razmišlja, pa takva prašina, što je najgore, često slobodno leti na vetru. Čak i kad se pepelište osigura da pepeo ne bude raznošen vetrom, to ne rešava problem njegove radioaktivnosti (ako je ima) jer se o tome apsolutno ne vodi računa.
Opet naglašavam da je ovo scenario koji je realan u normalnim uslovima rada, pa ispada da ako ste u blizini termoelektrane i imate nesrecću da je ugalj takav, redovno ste izloženi radijaciji, a da je pored vas nuklearka ne bi bili. Ali ako dođe do neke havarije, onda stvar može da bude naopaka. Mada većina novih nuklearki prolazi višettruke i stalne provere, da i u najgorim scenarijima sve ostane unutar silosa reaktora. To što Rusi u Černobilu nisu uopšte imali armiranobeteonski silos je idiotizam bez premca. Japanci su opet imali pogrešan koncept, u zemlji koja je poznata po cunamijima, nisu uračunali da će cunami biti toliko visok (da ako već nestane glavno napajanje) da im potopi i agregate, a stavili su elektranu na samu obalu i to Pacifika. Pa su u jednoj sekundi ostali bez napajanja za SVE pumpe koje izvlače toplotu iz reaktora.
Nuklearka uz normalne mere opreza je generalno dobar izvor energije (po kWh najjeftiniji - jer je to proizvodnja u ogromnim količinama). Nemci, iako još važi zakon o neobnavljanju reaktora nakon što im istekne rok upotrebe (zato i jeste 2025, jer tada "po redu vožnje" sadašnje aktivne reaktore treba ugasiti, tako da oni ništa ne gase pre isteka roka upotrebe) ponovo razmatraju opcije, jer iako su izgradili obnovljive izvore njihov kapacitet ne pokriva gubitak nuklearki. Britanci su prošle godine nakon godina moratorijuma, dali načelnu saglasnost na gradnju prvog novog reaktora.
Sad da li smo mi ovakvi kakvi smo pogodni za pažljivo rukovanje reaktorima, to je potpuno druga stvar. I još jedna stvar, za razliku od ex YU koja je imala sopstveni uran, mi ga nemamo, pa bi svejedno i nuklearka bila zavisna od uvoznog urana. Istina nuklearka se ne puni gorivom svaki čas, pa je taj uvoz mnogo ređa stvar.
Ako neko misli da je šteta od termoelektrana mnogo manja, možda se vara - termoelektrana u normalnom radu proizvodi veliku količinu prašine i ljudima koji žive u njihovoj blizini to nikako nije blagodet za zdravlje. Plućne bolesti (pa i maligne) nisu uopšte tako neuobičajene (naravno da bi se ovo potvrdilo potrebna je opsežna statistika koje najčešće nema, ali ako znate ljude koji žive u tim gradovima, vrlo često ćete čuti da neko ima ovaj ili onaj problem sa plućima). Osim toga šljaka koja nastaje sagorevanjem, pogotovo lošeg uglja, a to malo ljudi zna, vrlo često ima povišenu radioaktivnost, verovatno jer je taj ugalj pomešan sa koječime, a nakon sagorevanja ostaje u pepelu ono što ne može izgoreti, pa je lepo koncentisano - često i tragovi uranijuma i torijuma. Neka merenja (ne verujem da su vršena kod nas) su pokazala da je radioaktivnost u okolini deponija termoelektrana čak i do 100 puta viša nego u okolini nuklearnih elektrana.
Razlog za to je što se kod nuklearnih elektrana vodi računa da se radioaktivnost ogrnaiči u kontrolisanom prostoru reaktora i skladišta otpada koja su zaštićena, dok se kod termoelektrana o pepelištu kao izvoru radijacije uopšte ne razmišlja, pa takva prašina, što je najgore, često slobodno leti na vetru. Čak i kad se pepelište osigura da pepeo ne bude raznošen vetrom, to ne rešava problem njegove radioaktivnosti (ako je ima) jer se o tome apsolutno ne vodi računa.
Opet naglašavam da je ovo scenario koji je realan u normalnim uslovima rada, pa ispada da ako ste u blizini termoelektrane i imate nesrecću da je ugalj takav, redovno ste izloženi radijaciji, a da je pored vas nuklearka ne bi bili. Ali ako dođe do neke havarije, onda stvar može da bude naopaka. Mada većina novih nuklearki prolazi višettruke i stalne provere, da i u najgorim scenarijima sve ostane unutar silosa reaktora. To što Rusi u Černobilu nisu uopšte imali armiranobeteonski silos je idiotizam bez premca. Japanci su opet imali pogrešan koncept, u zemlji koja je poznata po cunamijima, nisu uračunali da će cunami biti toliko visok (da ako već nestane glavno napajanje) da im potopi i agregate, a stavili su elektranu na samu obalu i to Pacifika. Pa su u jednoj sekundi ostali bez napajanja za SVE pumpe koje izvlače toplotu iz reaktora.
miki, pa nas iznenadi sneg u decembru, iako je to normalna periodicna pojava.
zamisli kako bi mi gazdovali NUKLEARKOM ?
Jel ti aflatoksin nije dovoljan nauk? ocas bi nasi genijalci uvecali dozvoljen nivo zracenja i resili problem.
veruj mi, nije to za nas, bar ne jos 20/30 godina dok se svest i odgovornost ne podignu na razuman nivo.
zamisli kako bi mi gazdovali NUKLEARKOM ?
Jel ti aflatoksin nije dovoljan nauk? ocas bi nasi genijalci uvecali dozvoljen nivo zracenja i resili problem.
veruj mi, nije to za nas, bar ne jos 20/30 godina dok se svest i odgovornost ne podignu na razuman nivo.
direktor
Professional
- Učlanjen(a)
- 10.10.2008.
- Poruke
- 36.539
- Pohvaljen
- 37.803
Jedna ozbiljna drzava SFRJ je pocle odmah poslije rata malte ne da skoluje nuklarne strucnjake pa jos se desio akcidetn dak dus strucnjaci slati na operacijeu u francucku , A sve kako bi ovladala tehnologijom pa naprvila krsko i vincu , imali smo neko industrsko znanje upravlaje itd , ali su nas demokrate oslobodile rektora u vinci za neku sitnu donaciju od amera
Tako nismo mi za to drzimo se vode ,vjetra ,sunca , izlijmo kuce sredimo fasade , kad bi se sve fasade sredile , utrosak energije bi opao znatno
Tako nismo mi za to drzimo se vode ,vjetra ,sunca , izlijmo kuce sredimo fasade , kad bi se sve fasade sredile , utrosak energije bi opao znatno
Malo interesantne matematike za upotrebu uglja u Termoelektranama.
Koda nas se koristi ugalj -Lignit koji ima oko 10% pepela. Jedan blok (kotao-turbina) u TENT A u Obrenovcu sagoreva u proseku 400 t/h uglja i ima 5 blokova. Kazu da im filteri uhvate 99%. Evo sada racunice:
400 x 0,1 x 0,01 x 24 x 365 = 3.504 t/godinu pepela izbaci u vazduh jedan blok. A 5 blokova izbaci 17.520 t/god. (nije bas malo sta mislite).
Normalno ovo je racunica da svih 5 blokova rade punom snagom cele godine sto ipak nije slucaj pa je realna cifra nesto manja.
Sto se tice zakonskih normi za velike kotlove (gradske toplane, fabricke energane i slicno) jedino gas moze zadovoljiti emisije zagadjenja. Loz ulje moze jer je granica veca ali je jako skupo. Mazut koji se kod nas prodaje ni u kom slucaju ne zadovoljava dozvoljene emizije zagadjenja (Azotni oksidi i Sumpor).
Koda nas se koristi ugalj -Lignit koji ima oko 10% pepela. Jedan blok (kotao-turbina) u TENT A u Obrenovcu sagoreva u proseku 400 t/h uglja i ima 5 blokova. Kazu da im filteri uhvate 99%. Evo sada racunice:
400 x 0,1 x 0,01 x 24 x 365 = 3.504 t/godinu pepela izbaci u vazduh jedan blok. A 5 blokova izbaci 17.520 t/god. (nije bas malo sta mislite).
Normalno ovo je racunica da svih 5 blokova rade punom snagom cele godine sto ipak nije slucaj pa je realna cifra nesto manja.
Sto se tice zakonskih normi za velike kotlove (gradske toplane, fabricke energane i slicno) jedino gas moze zadovoljiti emisije zagadjenja. Loz ulje moze jer je granica veca ali je jako skupo. Mazut koji se kod nas prodaje ni u kom slucaju ne zadovoljava dozvoljene emizije zagadjenja (Azotni oksidi i Sumpor).
Da kad bi se samo fasade posredjivale mogli bi da uštedimo otprilike 1/3 energije koju sad arčimo.
Što se tiče nuklearke tehnološki ja sam za, psihološki, gledajući naše celokupno ponašanje, sam vrlo skeptičan. Nažalost smo taj voz propustili kad je trebalo (gle čuda), sve danas bogate zemlje su upravo taj talas gradnje nuklearki iskoristile da dobiju masivne količine jeftine energije i time drastično unaprede svoje privrede.
Mi to nismo tada radili, sad nam nedostaje svega, a kakvi smo aljkavi postali da nam je baš za poveriti na upravljanje nešto takvo i nije.
Predloženi Đerdap 3 nije nikakvo drastično poboljšanje, jer je zamišljen kao reverzibilna elektrana, koja bi u časovima kada je potrošnja struje mala pumpala vodu iz Dunava 400 m uvis u akumulaciju (za koju prosto nema prirodnih izvora dotoka), a kada je opterećenje veliko ta ista voda bi se gravitacionim padom ka Dunavu koristila da pogoni generator. Sve u svemu Đerdap 3 nije uopšte konstantni izvor energije, već samo elektrana za "peglanje" vrhova opterećenja. Da je korisno imati takvu elektranu - svakako jeste, ali to nije trajni izvor, jer izvesno vreme radi kao potrošač.
Što se Đerdapa tiče, to je to Đerdap 1 je napravljen na prirodno jedinom suvislom mestu (izlaz iz klisure Dunava), i tu se moglo izvući mnogo energije iz Dunava (naša strana oko 1026 MW). Pošto druge klisure Dunava nema, topologija ne dozvoljava neka rešenja velike snage (Đerdap 2 je 270 MW).
Što se tiče nuklearke tehnološki ja sam za, psihološki, gledajući naše celokupno ponašanje, sam vrlo skeptičan. Nažalost smo taj voz propustili kad je trebalo (gle čuda), sve danas bogate zemlje su upravo taj talas gradnje nuklearki iskoristile da dobiju masivne količine jeftine energije i time drastično unaprede svoje privrede.
Mi to nismo tada radili, sad nam nedostaje svega, a kakvi smo aljkavi postali da nam je baš za poveriti na upravljanje nešto takvo i nije.
Predloženi Đerdap 3 nije nikakvo drastično poboljšanje, jer je zamišljen kao reverzibilna elektrana, koja bi u časovima kada je potrošnja struje mala pumpala vodu iz Dunava 400 m uvis u akumulaciju (za koju prosto nema prirodnih izvora dotoka), a kada je opterećenje veliko ta ista voda bi se gravitacionim padom ka Dunavu koristila da pogoni generator. Sve u svemu Đerdap 3 nije uopšte konstantni izvor energije, već samo elektrana za "peglanje" vrhova opterećenja. Da je korisno imati takvu elektranu - svakako jeste, ali to nije trajni izvor, jer izvesno vreme radi kao potrošač.
Što se Đerdapa tiče, to je to Đerdap 1 je napravljen na prirodno jedinom suvislom mestu (izlaz iz klisure Dunava), i tu se moglo izvući mnogo energije iz Dunava (naša strana oko 1026 MW). Pošto druge klisure Dunava nema, topologija ne dozvoljava neka rešenja velike snage (Đerdap 2 je 270 MW).
Miki
Posto vidim da si upucen u materiju, moze li se i koliko je to ekonomski opravdano povecati iskoriscenost, tj. proizvodni kapacitet generatora na djerdapu?
Kako stoje stvari sa nekim drugim tokovima?
I za kraj, ali ne manje bitno - energija vetra.
Svi znamo za popularnu 'kosavu' ali samo malobrojni znaju da oma nije bas 'pogodna' za proizvodnju struje u vetroparkovima.
Kako stojimo uopste sa potencijalom vetrova ?
Moze li to znacajnije da utice na energetske kapacitete kod nas?
Posto vidim da si upucen u materiju, moze li se i koliko je to ekonomski opravdano povecati iskoriscenost, tj. proizvodni kapacitet generatora na djerdapu?
Kako stoje stvari sa nekim drugim tokovima?
I za kraj, ali ne manje bitno - energija vetra.
Svi znamo za popularnu 'kosavu' ali samo malobrojni znaju da oma nije bas 'pogodna' za proizvodnju struje u vetroparkovima.
Kako stojimo uopste sa potencijalom vetrova ?
Moze li to znacajnije da utice na energetske kapacitete kod nas?
Koliko je meni poznato generatorski blokovi 4 i 6 na Đerdapu 1 su već obnovljeni i snaga im je povećana, a u toku je obnova bloka 5.
Rumuni su svoje blokove do 2007 zamenili sve, pri čemu je snaga svakog povećana za cca 24 MW. Problem sa njihovom obnovom je da su im mašine novije, ali su mnogo podložnije kvarovima, pa iako su efikasnije od naših starih, ukupno su manje "on-line" pa im je godišnji output manji nego naš.
Naši obnovu rade koristeći ponovo rusku opremu, koja je bila i originalna, tako da se nadam da nećemo upasti u probleme kao Rumuni. Prilikom obnove pošto su novi generatori efikasniji, snaga svakog se diže sa 171 na 190 MW. Tako da će nakon obnove svih 6 snaga elektrane biti veća za 114 MW.
Što se tiče vetra njega definitvno treba iskoristiti, pogotovo što zaista imamo područja koja su konstantno izložena vetrovima. Ipak orkanski udari vetra nisu uslovi u kojima ove elektrane smeju da rade. Problem sa vetrom je da je i to nepouzdano, kad ga ima može ga biti i previše, a kad ga nema nema uopšte proizvodnje. Kako sam čuo priču Nemački eOn je svojevremno čak odlučio da plaća vetroelektranama da NE PREUZIMA struju kada su vremenske prilike nestabilne i vetar ima "udare". Zašto? Pa ispostavilo se da i pored sve kontrole, vetrogeneratori u takvim uslovima ipak stalno ubrzavaju i usporavaju - samim tim frekvencija im se "šetala" a to pravi haos na mreži. Mislim da novije imaju ipak bolju kontrolu.
Kod vetroturbina, najsnažnije su one koje su off-shore, znači postavljaju se u moru nedaleko od obale. Zašto tamo - pa na moru akumulacija i pražnjenje toplotne energije u moru uzrokuje konstantne vetrove uz obalu. Generatori za ovakve turbine su snage i 6 MW, kopnene su max oko 3 ili 3.5 (jer su između ostalog i manje, jer grdosija u moru mnogo manje smeta nego takvo čudo na kopnu). Elem pošto ni mora nemamo, moramo se zadovoljiti ovim manjim. Ali kada bi njih bilo samo 100-njak, pa i to je već 300 MW.
Problem sa vodom, vetrom, suncem je da dok ne postoji efikasna tehnologija skladištenja el. energije - svi ovi izvori su vrlo promenljivi, jedan dan iz vetroelektrana možete proizvoditi 300 MW, a sledeći 0. I šta onda?
Dakle treba ih imati, i to što više, i na više lokacija, jer mala je verovatnoća da će ikada vetrovi stati nad celom Srbijom. Ali pored njih treba imati i neke backup elektrane koje mogu da uskoče brzo da nadoknade ako one ne proizvode dovoljno (možda male elektrane na gas, mada sama sinhronizacija na mrežu uvek potraje, ali uz pouzdane prognoze, moglo bi se proceniti kada će vetrovi biti loši za generisanje energije i određene elektrane staviti u pripravnost).
Sve ove probleme nuklearke nemaju (imaju neke druge), dignete je na mrežu i vrlo često ona po godinu dana "pumpa" 1500 MW konstantno u mrežu. Ali kao što smo svi rekli, mi kanda nismo "štof" za te tehnologije.
Rumuni su svoje blokove do 2007 zamenili sve, pri čemu je snaga svakog povećana za cca 24 MW. Problem sa njihovom obnovom je da su im mašine novije, ali su mnogo podložnije kvarovima, pa iako su efikasnije od naših starih, ukupno su manje "on-line" pa im je godišnji output manji nego naš.
Naši obnovu rade koristeći ponovo rusku opremu, koja je bila i originalna, tako da se nadam da nećemo upasti u probleme kao Rumuni. Prilikom obnove pošto su novi generatori efikasniji, snaga svakog se diže sa 171 na 190 MW. Tako da će nakon obnove svih 6 snaga elektrane biti veća za 114 MW.
Što se tiče vetra njega definitvno treba iskoristiti, pogotovo što zaista imamo područja koja su konstantno izložena vetrovima. Ipak orkanski udari vetra nisu uslovi u kojima ove elektrane smeju da rade. Problem sa vetrom je da je i to nepouzdano, kad ga ima može ga biti i previše, a kad ga nema nema uopšte proizvodnje. Kako sam čuo priču Nemački eOn je svojevremno čak odlučio da plaća vetroelektranama da NE PREUZIMA struju kada su vremenske prilike nestabilne i vetar ima "udare". Zašto? Pa ispostavilo se da i pored sve kontrole, vetrogeneratori u takvim uslovima ipak stalno ubrzavaju i usporavaju - samim tim frekvencija im se "šetala" a to pravi haos na mreži. Mislim da novije imaju ipak bolju kontrolu.
Kod vetroturbina, najsnažnije su one koje su off-shore, znači postavljaju se u moru nedaleko od obale. Zašto tamo - pa na moru akumulacija i pražnjenje toplotne energije u moru uzrokuje konstantne vetrove uz obalu. Generatori za ovakve turbine su snage i 6 MW, kopnene su max oko 3 ili 3.5 (jer su između ostalog i manje, jer grdosija u moru mnogo manje smeta nego takvo čudo na kopnu). Elem pošto ni mora nemamo, moramo se zadovoljiti ovim manjim. Ali kada bi njih bilo samo 100-njak, pa i to je već 300 MW.
Problem sa vodom, vetrom, suncem je da dok ne postoji efikasna tehnologija skladištenja el. energije - svi ovi izvori su vrlo promenljivi, jedan dan iz vetroelektrana možete proizvoditi 300 MW, a sledeći 0. I šta onda?
Dakle treba ih imati, i to što više, i na više lokacija, jer mala je verovatnoća da će ikada vetrovi stati nad celom Srbijom. Ali pored njih treba imati i neke backup elektrane koje mogu da uskoče brzo da nadoknade ako one ne proizvode dovoljno (možda male elektrane na gas, mada sama sinhronizacija na mrežu uvek potraje, ali uz pouzdane prognoze, moglo bi se proceniti kada će vetrovi biti loši za generisanje energije i određene elektrane staviti u pripravnost).
Sve ove probleme nuklearke nemaju (imaju neke druge), dignete je na mrežu i vrlo često ona po godinu dana "pumpa" 1500 MW konstantno u mrežu. Ali kao što smo svi rekli, mi kanda nismo "štof" za te tehnologije.
Михаило
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 23.04.2007.
- Poruke
- 1.408
- Pohvaljen
- 1.062
Одговор је: Реверзибилна хидроелектранаmiki_ns":yovaa0kx je napisao(la):
То већ имамо на Перућцу (Заовинско језеро), и то је оно што треба да буде Ђердап 3.