Šta je novo?

Razno

Goldstein

Higher intermediate
Učlanjen(a)
31.08.2008.
Poruke
1.694
Pohvaljen
6
Lokacija
Beograd
Semafor na Bulevaru kralja Aleksandra već duže vreme zbunjuje vozače
Strelica za skretanje, a nema ulice
Uslovna strelica za skretanje u desno iz Bulevara kralja Aleksandra, na semaforu kod zgrade tehničkih fakulteta, poprilično zbunjuje vozače. Desno od semafora nalaze se banke, stambene zgrade i privatna očna kuća, a prvo skretanje je tek 100 metara dalje i to u Golsvortijevu ulicu.
2mz20z.jpg

Većina vozača ovaj signal koristi da ne bi čekali zeleno, iako nakon 100 metara uopšte ne skreću desno, već nastavljaju pravo, što znači da su napravili saobraćajni prekršaj - prolazak kroz crveno.Strelica za skretanje u desno poništava horizontalnu signalizaciju, odnosno strelicu koja je ucrtana na kolovozu i koja pokazuje da je desna saobraćajna traka namenjena za vozila koja idu pravo.
- Uslovna stoji ovde već godinama i predpostavljam da, iako je na semaforu crveno, ja mogu da prođem pravo pa da posle skrenem u Golsvordijevu - kaže Vlada Petrović.
Drugi problem je stara navika nesavesnih učesnika u saobraćaju da desnu traku uglavnom koriste kako bi se „za trenutak“ u njoj zaustavili i „odradili neki poslić“. Za čitavih sat vremena, koliko je reporter „Blica“ proveo na ovom mestu, konstantno je u toj traci bilo barem tri zaustavljena automobila, što je dodatno stvaralo muke vozačima koji su želeli da skrenu desno u Golsvortijevu. Sama strelica za skretanje udesno je zbog toga u potpunosti van funkcije.
Saobraćajni stručnjaci napomunju da sve navedeno veoma loše utiče na protok, stvaraju se bespotrebne gužve, a i bezbednost pešaka je ugrožena. Pešački i semafor za automobile, kao i famozna strelica u desno u potpunosti su usklađeni ali po mišljenju saobraćajnog inžinjera Vladimira Simidžije, direkcioni signal odnosno uslovnu strelicu treba ukinuti.
- Treba težiti jednostavnosti gde god je to moguće. Ova strelica može da zbuni vozače koji ne prolaze ovom ulicom toliko često, a bolje rešenje od trenutnog je i da se umesto strelice u desno postavi uslovna za prolazak pravo, kako je to i ranije bio slučaj ali i da na semaforu postoji strelica za skretanje u levo - kaže Simidžija. U tom slučaju bi vozači koji se kreću iz pravca Pravnog fakulteta prema Cvetkovoj pijaci morali da propuste pešake, ali i vozila koja skreću levo u Bulevar iz pravca Ruzveltove, odnosno Vukovog spomenika.
Izvor: Blic
Link: http://www.blic.co.yu/beograd.php?id=61661
 
Znaci za zbunjivanje
POSLANICIMA koji nepropisno parkiraju ispred Doma Narodne skupštine, saveznik nije samo policija, već i - loša saobraćajna signalizacija. Iako na platou ispred zdanja u srcu prestonice stoji znak da je parkiranje zabranjeno i na trotoaru, samo dvadesetak metara dalje na stubu je okačeno veliko "P" sa natpisom "prva zona".
To znači da, kako sada stvari stoje, poslanici imaju pravo da ostave svoj automobil na sred trotoara ispred bivše Savezne skupštine, i da za to ne snose posledice, iako je, u suštini, reč o ozbiljnom saobraćajnom prekršaju! U Sekretarijatu za saobraćaj obećavaju da će reagovati i pomeriti sporni znak "P", kako deputati više ne bi imali alibi za brutalno kršenje propisa.
U analizi koju je Srpski komitet za bezbednost saobraćaja napravio specijalno za ovaj problem, kaže se da je znak koji označava zabranu parkiranja i zaustavljanja suvišan, jer zabrana važi i samim zakonom, pa ju je nepotrebno isticati znakom. Ali, pošto se u pravcu kretanja nakon znaka zabrane nalazi znak "P", to znači da je od stuba pa nadalje parkiranje i zaustavljanje - dozvoljeno!
2ip0cy.jpg

Poslanicima naruku ide i loša signalizacija

- Na delu trotoara od raskrsnice sa Takovskom ulicom pa do prvog znaka, zaustavljanje i parkiranje je zabranjeno, baš kao i na delu trotoara od prvog saobraćajnog znaka do znaka "P" - obrazlažu stručnjaci Komiteta za bezbednost saobraćaja. - Ali, na delu trotoara od znaka "P" pa do kraja platoa, izuzev na delu gde ulazni i izlazni put iz Doma Narodne skupštine prelaze trotoar, i zaustavljanje i parkiranje je dozvoljeno.
U Sekretarijatu za saobraćaj, koji je zadužen za postavljanje saobraćajne signalizacije, objašnjavaju da se "P" na platou ispred Skupštine odnosi na zonirano javno parkiralište na uglu sa Vlajkovićevom ulicom, a ne na brisani prostor ispred "Konja vranih", niti, kao što mnogi vozači misle, na ulazak u zonu ograničenog parkiranja.
- Na trotoaru ispred Skupštine nije dozvoljeno parkiranje, a da je to zaista zonirano područje, bile bi iscrtana parking mesta - kaže Branko Smiljanić, zamenik sekretara za saobraćaj. - Pošto postojeće stanje izaziva zabunu, pomerićemo znak "P" bliže javnom parkingu i Vlajkovićevoj ulici.

OGRANIČENJE
U KOMITETU za bezbednost saobraćaja opominju da su u Beogradu retki znaci koji označavaju ulazak u zonu vremenski ograničenog parkiranja. Taj znak je u obliku kvadrata bele boje, a može mu biti dodata i dopunska tabla sa označenjem parking zone i svih ograničenja koja u njoj važe.


Izvor: Novosti
Link: http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=14&status=jedna&vest=131637&datum=2008-11-04
 
Сваке године 30.000 аутомобила више
Мање возила на улицама убрзаће проток саобраћаја. – Царински терминал би ускоро требало да буде измештен из Луке Београд у Бубањ Поток. – Строге казне за вожњу жутим тракама и непрописно паркирање. – У сваком аутомобилу бар по двоје
Изградња метроа дефинитивно би решила саобраћајне проблеме у Београду. Али, док овај пројекат од државног значаја не буде реализован потребно је подићи ниво саобраћајне културе наших возача. Уједно, требало би у сваким колима да, уместо самог возача, буде бар још један путник. То би смањило гужве на улицама и убрзало кретање возила, процењује Драгољуб Ђаконовић, градски секретар за саобраћај, у разговору за „Политику”.

Саобраћајна инфраструктура, како сматра Ђаконовић, није пратила пораст броја возила на улицама, и сваке године је 30.000 аутомобила више. Управо због тога Секретаријат за саобраћај је покренуо кампању „Без аутомобила у центру града”, а један од циљева је подстицај грађана да смање коришћење аутомобила.

– Док не буде изграђен метро једно од могућих решења за смањење гужви је и укључење „Беовоза” у систем градског превоза. Приоритет је набавка нових композиција вагона који ће бити купљени новцем од међународних кредита – најављује Ђаконовић.

Недостатак саобраћајне културе многих возача још је један од проблема са којим се свакодневно суочавају у Секретаријату за саобраћај. Несавесни грађани често не поштују жуте траке и паркирају возила насред улице у самом центру града.

– Недозвољена је вожња жутим тракама које су резервисане за јавни превоз и непоштовање тог правила мора се најстроже кажњавати. У многим улицама у градском језгру коловозне траке су претворене у паркиралишта, а то је посебно изражено у Булевару краља Александра. Неопходно је, за решавање овог проблема, веће ангажовање саобраћајне полиције. Они немају довољно људи, али у будућности морамо заједно да доведемо саобраћај у ред – истиче Ђаконовић.

На констатацију да су од увођења зимског реда вожње у возилима Градског саобраћајног предузећа „Београд” гужве све веће, секретар за саобраћај оптужује кркљанац на улицама. Возила јавног превоза једноставно не могу да се пробију кроз застоје.

Зато, он апелује на грађане да мање користе путничке аутомобиле што ће, како каже, убрзати проток саобраћаја.

Зар није боље да има више аутобуса на улицама?

– Може више аутобуса, али прво мора да буде мање возила на саобраћајницама, да би аутобуси и тролејбуси ГСП-а могли лакше да се крећу – нагласио је Ђаконовић, не сматрајући да је теретни саобраћај у центру града кључни проблем. Најбољи пример је „Газела” на којој је од укупног броја возила само 10 до 12 одсто „тешкаша”.

– Такозвани Сектор четири на обилазници око Београда делимично ће утицати на смањење саобраћајних гужви и броја теретњака, али то није довољно јер нису изграђени остали заобилазни правци. Проблем је што 85 одсто теретних возила нису у транзиту, већ углавном иду према Луци Београд која годишње прими око 63.000 камиона. То је био и повод недавно одржаног састанка са градоначелником Драганом Ђиласом када смо заједнички дошли на идеју да изместимо царински терминал. То би могло да растерети центар града од камионског саобраћаја па ћемо, можда, већ до краја године расписати конкурс за изградњу новог терминала који би могао да буде код наплатне рампе у Бубањ Потоку. Изградња ће трајати свега два или три месеца и коштаће два милиона евра – истакао је секретар за саобраћај.

Речни превоз путника, експериментално уведен минулог лета на Сави, није остварио никакве приходе, било је мало путника и град га је субвенционисао чак са 92 одсто. Зато, Ђаконовић оцењује да је овај пројекат неодржив и да на њега треба ставити тачку.

– Следеће године овај вид превоза неће бити обновљен, јер Београд није Истанбул. Испоставило се да за протеклих шест месеци, колико су бродови превозили путнике, ефекта није било. Подржаћу овај пројекат, али искључиво у туристичком смислу – каже наш саговорник.

Залажете се за измештање саобраћаја из центра града, а истовремено се на неколико места у најужем градском језгру проширују улице и праве нова паркинг места. Зар не мислите да ће то само повећати гужве?

– У неким улицама је после поплочавања тротоара смањен број паркинг места, а не повећан и нигде наменски не градимо паркинге. Немамо намеру ни да градимо јавне гараже, јер би се испред њих створили колоне аутомобила које би изазвале додатни хаос у саобраћају – закључио је Ђаконовић.

Ако обнова „Газеле” касни није ризично

– Радови на „Газели” неће почети све док не буде завршена обнова Савске улице. Изгубљено је много лепих дана, јер је део земљишта у тој саобраћајници у власништву „Железница Србије”, где се чека избор новог директора који би требало да да сагласност за наставак радова – каже Драгољуб Ђаконовић

Да ли може нешто да се учини да би радови на „Газели” почели што пре?

– Нећу да убрзавам тај процес. Није ризично да се од пролећа 2009. године, када је предвиђено да радови почну, обнова одложи шест месеци до годину дана. Не може истовремено да се изводе радови на „Газели”, Панчевачком мосту и кружном путу. Такође, не може се радити мост док се не заврши Универзијада – наглашава Ђаконовић.

Н. М. – Д. С.
[објављено: 05/11/2008]


Izvor: Politika
Link: http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/Svake-godine-30_000-automobila-vishe.sr.html
 
Слепи и слабовиди лакше преко улице
На четири раскрснице, на углу улица Васине и Змај Јовине, Цара Душана и Јеврејске, Делиградске и Пастерове, као и у Главној улици у Земуну постављена звучна сигнализација на семафорима
o9fy2t.jpg

Говорна порука у трајању од 16 секунди обавештава о слободном прелазу (Фото Танјуг)

Слепе и слабовиде особе од јуче могу лакше да пређу улицу на четири раскрснице у граду. Поводом 3. децембра, Међународног дана инвалида Министарство рада и социјалне политике у сарадњи са Секретаријатом за саобраћај поставило је звучну сигнализацију на семафорима на углу улица Васине и Змај Јовине, Цара Душана и Јеврејске, Делиградске и Пастерове, као и у Главној улици у Земуну, што би суграђанима који имају проблема са видом требало да омогући слободно кретање преко пешачког прелаза.

Испрекиданим тоном на звучнику локатора ови уређаји слепим и слабовидим особама дају информације о томе да је на семафору црвено светло, док их говорном поруком у трајању од 16 секунди обавештавају о слободном прелазу преко улице, односно о зеленом светлу на семафору.

Пуштајући у рад један од ових уређаја на раскрсници Змај Јовине и Улице Васе Чарапића, градоначелник Драган Ђилас најавио је да ће следеће године Секретаријат за саобраћај поставити звучне семафоре на још 15 раскрсница у граду.

– Тај број свакако није довољан и више представља симболичну ствар, али на тај начин ћемо покушати да применимо макар део европских стандарда о заштити особа са инвалидитетом – истакао је Ђилас додајући да град намерава да ове семафоре постави у свим београдским општинама.

Осим у Београду звучни семафори биће постављени у још четири града у Србији и то на 17 раскрсница, најавио је јуче Расим Љајић, министар рада и социјалне политике.

– Настојаћемо да у следећој години, као што смо то радили у овој, помогнемо особама са инвалидитетом, а постављање ових семафора је само један од начина. Ипак, највише пажње мораћемо да посветимо најважнијим проблемима са којима се инвалиди суочавају, а то су незапосленост и сиромаштво – рекао је Љајић наводећи податак да је чак 70 одсто особа са инвалидитетом у Србији сиромашно.

Он је похвалио градске власти за досадашње резултате у области побољшања положаја ове категорије становништва и нагласио да ће и Република настојати да инвалидима још више помогне.


Градоначелниче, кад ће нови тролејбуси?

Док је давао изјаву новинарима, градоначелника Драгана Ђиласа прекинуо је један возач тролејбуса који је зауставио возило насред улице и кроз прозор га питао: „Је ли, кад ћеш да купиш тролејбусе?”.
Нажалост, Ђилас му није одговорио, али је упорни „мајстор” инсистирао да му градоначелник објасни и „због чега је укинуо субвенције за возаче ГСП-а”. Уверен да тако нешто никада није најавио, први човек Београда нашао се у чуду, али је сарадницима, ипак, рекао да провере тврдње „мајстора”.
Н. М.

[објављено: 04/12/2008]


Izvor: Politika
Link: http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/Slepi-i-slabovidi-lakshe-preko-ulice.sr.html
 
Raskrsnica Studentske ulice i Bulevara AVNOJ-a kod Politehničke Akademije, koja je relativno skoro napravljena pokazala je, još jednom, glupost naših putara/ projektanata. Naime, ako neko ide iz pravca Pariskih komuna ka Bežanijskoj kosi, njemu je na raspolaganju uslovna strelica desno. Međutim, iz te trake se nastavlja i pravo, ka Studentskom gradu. Hiljadu puta sam bio u situaciji da mi sviraju, ablenduju, da me psuju, a jednom i zamalo da se pobijem sa nekom budalom...samo zato što nastavljam pravo i čekam da mi se upali zeleno. Takođe, hiljadu puta sam i skretao u traku za levo pa nastavljao pravo iz istih razloga.....kome može da se ukaže na ovaj problem?
 
To je nesto sto postoji svuda po svetu i nije nekakav previd inzinjera. Problem je u tome sto bi beogradski vozaci morali da budu malo smireniji i tolerantniji ka ostalima.
 
Milance":ma0xi2ra je napisao(la):
To je nesto sto postoji svuda po svetu i nije nekakav previd inzinjera. Problem je u tome sto bi beogradski vozaci morali da budu malo smireniji i tolerantniji ka ostalima.
Slažem se, ali na pomenutoj lokaciji ima mesta za još najmanje dve trake....time bi se ovaj problem rešio u veoma kratkom roku. Ako ništa drugo, ja jedan koji nastavljam pravo, mnogo usporavam autobuse koji skreću ( nijedan osim međugradskog za Aranđelovac, ne produžava u pravcu Studenjaka ).
 
Мостови под надзором
Постављање камера на свим градским мостовима, као што је пракса у свету, један је од начина да се повећа безбедност, кажу у агенцији која се бави пословима у области безбедности
2z6yrsn.jpg

Полиција је јуче ухапсила Драгана З. (27) из Нове Пазове, због сумње да је у понедељак увече послао лажну дојаву о подметнутој бомби на Бранковом мосту. Осумњиченом је одређено полицијско задржавање, пише у саопштењу Министарства унутрашњих послова.

Последња дојава о експлозивној направи која је успаничила Београђане покренула је питања ко и како обезбеђује овај стратешки објекат у престоници. У граду тврде да постоје камере које прате функционисање саобраћаја на овој ћуприји, и да је безбедност посао полиције. Оно што се намеће као логичан закључак је да полицијске патроле не могу непрекидно да чувају сваку школу, суд, аеродром, мост.

Постављање камера на свим градским мостовима, као што је пракса у свету, један је од начина да се повећа безбедност, кажу у агенцији „ЗИПА” која се бави пословима у области безбедности.

– Видео-надзор који би контролисао не само мост већ и ширу област око њега, непрекидно онлајн посматрање, увођење патроле или осматрача и те како би могли да утичу на степен заштите виталних објеката – објашњавају у агенцији.

Наш извор напомиње да сваки мост има осетљива места за диверзантско деловање и да би кључне тачке требало да буду посебно обезбеђене инсталирањем аларма и спречавањем да свако може да им приђе.

– Онај ко хоће да дигне мост у ваздух није лаик, тако да тачно зна која су то рањива места на којима ће да постави експлозив. Од те кључне позиције зависи и количина експлозива која ће да поруши или оштети мост – истичу у агенцији.

У ноћи када је дојављено да се бомба налази на Бранковом мосту полиција није затворила мост за саобраћај премда је на исте дојаве реаговала евакуисањем школа и Палате правде. Возила су наизменично преусмеравана у различите коловозне траке, док су две контрадиверзионе екипе са обе стране претраживале ћуприју. У агенцији за послове у области безбедности истичу да је у оваквим ситуацијама много боље не подизати панику и да су највероватније специјализоване јединице процениле да опасност није толика да би прелаз преко моста био обустављен.

– Дојава о експлозивној направи на мосту или, рецимо, у авиону није иста. Авион не би смео да полети пре него што се детаљно прегледа. Сигурно је полиција исправно поступила и саобраћај је те ноћи преко Бранковог моста био минимално угрожен – коментаришу у агенцији.

Дужност полиције је да сваку дојаву третира као истиниту и да специјалне екипе увек излазе на терен у пратњи водича службених паса који су обучени да нањуше експлозив. Просторије евакуишу, детаљно претраже место. Београдска полиција годишње забележи више од 200 лажних позива, а највећи број долази из телефонских говорница и са мобилних телефона. Ако је дојава упућена на „92”, позив се аутоматски очитава на екрану оператера, а место позиваоца одмах се лоцира.

У току прошле године све дојаве су забележене као лажне. Мета „несланих шаљивџија” били су Палата правде, Аеродром „Никола Тесла”, представништво немачке авио-компаније на Теразијама, „Меркатор”, пошта на Бежанијској коси, школе.

Д. М. – Н. М.



Дојаве због фрустрација

Зоран Мустеровић, психолог, каже да, за разлику од адолесцената који лажним дојавама о бомбама у школи желе да спрече или одложе контролни задатак али и да на тај начин позиционирају своју моћ и докажу се као мангупи, одрасли људи то чине због личних фрустрација и углавном немају адекватан доживљај одговорности.

– Дојава о бомбама у судовима, аеродромима или на мостовима углавном су смишљене провокације и није реч о баналној деструкцији. Тим људима из личног незадовољства не одговара да суд нормално ради или да саобраћај преко моста функционише без проблема, тако да се лажним дојавама свете односно надокнађују незадовољство. Због фрустрација спремни су да нанесу пакост, улију страх – истиче Мустеровић.

-----------------------------------------------------------

Казне

Лажно пријављивање је кривично дело за које су предвиђене новчане и затворске казне до годину дана. Деца до 14 година не одговарају кривично, тако да за ово дело уместо њих санкције сносе родитељи.


Izvor: Politika
Link: http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/Mostovi-pod-nadzorom.sr.html
 
Мостови вапе за поправком
Безбедност најугроженија на Газели, која и даље чека оправку. – „Панчевац” био угрожен, али га је почетак обнове спасао. – Бранков мост безбедан, тврде стручњаци
5f3cb6.jpg

Од свих шест београдских мостова, не рачунајући онај код Остружнице, у најкритичнијем стању је најдужи и најпрометнији – Газела. Ову ћуприју дневно пређе око 160.000 возила, иако је пројектована за 38.000, а стручњаци већ годинама упозоравају на озбиљна оштећења на „Панчевцу”, док од последње дојаве о подметнутој бомби на Бранковом мосту све више суграђана са стрепњом користи и овај прелаз преко Саве.

Тренутно је у најбољем стању Стари савски мост, који је темељно обновљен средином прошле године, а забележено је да су у време радова поједини грађани ризиковали живот како би прешли с једне обале реке на другу. Они су тада, упркос упозорењима радника и видно постављеној сигнализацији која је указивала на то да је у току поправка, покушавали да колима пређу ову ћуприју и срећа је да нико тада није страдао.

И таман кад су помислили да је вишемесечном послу на Старом савском мосту дошао крај, вредни радници добили су нови задатак. Били су принуђени да постављају нове катадиоптере – рефлектујуће ознаке познатије као „мачје око”, које су лопови само недељу дана по окончању обнове успели да украду. Ове справе служе за бољу оријентацију возача који ноћу прелазе мост, а према речима Снежане Воштинаров, директорке „Беоком сервиса”, од укупно 80 постављених катадиоптера украдено је 35. Процењује се да једно „мачје око” кошта око 500 динара, што значи да је укупна штета била око 17.500 динара.

Данас овим мостом несметано саобраћају трамваји и аутомобили, а да средином прошле године није почела више пута најављивана и одлагана поправка јединог београдског прелаза преко Дунава – Панчевачког моста, постојала би реална могућност да на овој ћуприји дође до трагедије.

Милутин Игњатовић, генерални директор ЦИП-а, више пута је критиковао градске и републичке власти што одлажу почетак обнове „Панчевца” и упозоравао да радови морају почети што пре како живот људи не би био доведен у опасност.

– У најкритичнијем стању су били „метални сандуци”. Да летос нису почели радови, могли бисмо да бацимо комплетну пројектну документацију коју смо урадили, јер би постала неупотребљива – истиче Игњатовић и додаје да је, по отпочињању оправке, најпре хемијским путем скинута рђа, после чега је почело наношење антикорозивне заштите.

Како је најављено, обнова „Панчевца” трајаће укупно две године, а радови ће бити обављани тако да ниједног тренутка саобраћај неће бити у потпуности обустављен. Управо је функционисање саобраћаја један од главних разлога због којег се град и Република Србија устручавају да почну поправку Газеле. Према мишљењу Милана Милосављевића, саобраћајног стручњака који је 35 година радио у Секретаријату за саобраћај, нико се не усуђује да започне радове на мосту у зимским месецима, јер би то изазвало колапс на улицама.

– Обнова Газеле спада у редовно одржавање и то није никакав пројекат који би требало да допринесе смањењу гужви у главном граду. Када буде завршена оправка, мост ће бити безбеднији, али ће колапса и даље бити. Једино решење је да се направи најмање још један мост преко Саве – наглашава Милосављевић.

Милош Вујанић, професор Саобраћајног факултета, каже да је за утврђивање степена оштећења Газеле потребно више месеци, али истиче да је видљиво да је горњи део моста у забрињавајућем стању, што је показала и анализа коју је пре неколико година урадио „Мост пројект”. Због тога је Драгослав Шумарац, некадашњи министар за грађевину, 2004. године упозорио да је овај мост, а нарочито челична конструкција, у критичном стању и да радови морају да почну што пре, али сва ова упозорења досад још нико није озбиљно схватио.

Протеклих година градске комуналне службе више пута су поправљале Бранков мост, вероватно најпознатији београдски прелаз преко Саве, почевши од обнове ограде, пескарења, па до оправке стубова. Био је довољан само један телефонски позив о лажној дојави и да сав труд падне у воду, јер су се многи Београђани уплашили за безбедност на овој ћуприји. Стручњаци из области безбедности, међутим, сматрају да нема места паници, али се у јавности по ко зна који пут појавила прича о увођењу сигурносних камера на београдским мостовима.

За њима, у сваком случају, неће бити потребе на Старом железничком мосту, који одавно није у употреби, јер је саобраћај преусмерен на Нови железнички мост, изграђен 1979. године у склопу обнове београдског железничког чворишта. Данас њиме пролазе композиције „Беовоза”, али с обзиром на редовност полазака (45 до 90 минута), његова евентуална обнова засад није на дневном реду.


Мост код Остружнице недовољно искоришћен
Остружнички мост, као део саобраћајног полупрстена око главног града, завршетком такозваног сектора четири обилазнице око Београда, добио је још више на значају. Овај прелаз преко Саве, грађен у време санкција и најтеже кризе, озбиљно су 1999. године оштетиле НАТО бомбе, а од обнове 2004. године није искоришћен у очекиваној мери.

Н. Миковић
[објављено: 22/01/2009]


Izvor: Politika
Link: http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/Mostovi-vape-za-popravkom.sr.html
 
Politika":328vhhfe je napisao(la):
За њима, у сваком случају, неће бити потребе на Старом железничком мосту, који одавно није у употреби, јер је саобраћај преусмерен на Нови железнички мост, изграђен 1979. године у склопу обнове београдског железничког чворишта. Данас њиме пролазе композиције „Беовоза”, али с обзиром на редовност полазака (45 до 90 минута), његова евентуална обнова засад није на дневном реду.
Neko je malko mnogo pobrkao mostiće... A, jbge, kad vrlo mnogo liče jedan na drugi..
 
ако нисте знали које београдске улице никада нису мењале свој првобитни назив, у "политици" сам прочитао:

"Малобројне улице које се од 1872. нису „замериле” ниједној власти, па су сачувале своја имена, су Балканска, Обилићев венац, Кнеза Михаила, Зелени венац, Цара Душана, Симина, Скадарска, Солунска, Велике Степенице, Вишеградска, Краљевића Марка, Ломина, Владетина, Добрачина, Рајићева, Сребреничка, Доситејева, Зетска, Топличин венац, Узун Миркова, Цетињска, Каменичка, Кондина, Косанчићев венац, Косовска, Краља Милутина, Призренска, Поп Лукина и Делијска."
 
boris73":qp80gkvv je napisao(la):
ако нисте знали које београдске улице никада нису мењале свој првобитни назив, у "политици" сам прочитао:

"Малобројне улице које се од 1872. нису „замериле” ниједној власти, па су сачувале своја имена, су Балканска, Обилићев венац, Кнеза Михаила, Зелени венац, Цара Душана, Симина, Скадарска, Солунска, Велике Степенице, Вишеградска, Краљевића Марка, Ломина, Владетина, Добрачина, Рајићева, Сребреничка, Доситејева, Зетска, Топличин венац, Узун Миркова, Цетињска, Каменичка, Кондина, Косанчићев венац, Косовска, Краља Милутина, Призренска, Поп Лукина и Делијска."
I Hilandarska!
 
Hmmm.. Tu je sad problem sta se gleda, da li se gleda od pre IIsv.rata ili ranije, jovanovm verovatno zna vise, ali mislim da su pre Drugog svetskog rata bila dva, ako ne i tri kruga davanja imena ulicama. Prvi put su davana imena tipa: Ribarska, Cvetna, itsl. Onda su promenili te nazive pod parolom da grad mora da ima "evropske" nazive, pa mislim da su posle jos jednom... Ali nisam siguran..
 
c.s.i.":lmap6vd1 je napisao(la):
Mislim da ni Šafarikova nije menjala :/
Tačno, ali ovde su pomenute ulice koje taj naziv nose od prvog velikog imenovanja ulica 1872. godine. Šafarikova je nastala 1909 godine i od tada nosi to ime.
 
Ambassador":30v4vjh5 je napisao(la):
Hmmm.. Tu je sad problem sta se gleda, da li se gleda od pre IIsv.rata ili ranije, jovanovm verovatno zna vise, ali mislim da su pre Drugog svetskog rata bila dva, ako ne i tri kruga davanja imena ulicama. Prvi put su davana imena tipa: Ribarska, Cvetna, itsl. Onda su promenili te nazive pod parolom da grad mora da ima "evropske" nazive, pa mislim da su posle jos jednom... Ali nisam siguran..
Da, tu si u pravu. Ovde se misli na imenovanje iz 1872. a ulice su počele dobijati imena još u periodu 1740-1789. Na planovima grada iz tog perioda upisane su ulice: Arnautski sokak, Sirotinjski sokak, Jevrejski sokak, Grčki sokak, Kahva sokak, Riblji sokak, Žablji sokak, Sokak od Bit-Pazara, Zerek, Kazandžijski sokak, Čauški sokak, Sokak od tri hana.
Na Brušovom planu iz 1790. godine postoje nazivi za 42 sokaka. U periodu do 1848. bilo je još jedno imenovanje ulica. Sledi imenovanje ulica rešenjem ''Popečiteljstva vnutrenih dela'' od 15. 3. 1847, a sledeće veliko imenovanje je bilo 1872.
Posle tog velikog imenovanja, kada je 150 ulica dobilo imena, 1895. je usledilo preimenovanje mnogih ulica. Dalje, bilo je izmena i 1906, 1908, 1909, 1930, 1940, 1943, 1946, 1947, 1948, 1965. naravno i kasnije...
 
Goldstein":o25b6tc5 je napisao(la):
Ovde se misli na imenovanje iz 1872. a ulice su počele dobijati imena još u periodu 1740-1789. Na planovima grada iz tog perioda upisane su ulice: Arnautski sokak, Sirotinjski sokak, Jevrejski sokak, Grčki sokak, Kahva sokak, Riblji sokak, Žablji sokak, Sokak od Bit-Pazara, Zerek, Kazandžijski sokak, Čauški sokak, Sokak od tri hana.
ово нисам знао, какви архаични и тотално феноменални називи улица, тј. сокака. замислите само да живите у, рецимо, жабљем сокаку. :)
или у овом сокаку од три хана. :cool:

Edit: а шта рећи тек за сиротињско сокаче?
елем, са којим се данашњим улицама поклапају ти сокаци? има ли те информације?
 
bilo bi sjajno da su ti nazivi ostali. to su organska imena ulica koja su se razvijala zajedno sa gradom, i takvih primera ima gde god hoces po evropi i svetu. izmedju ostalog, i oni daju gradskim kvartovima identitet koji ostaje cak i kad prvobitni landmark po kome je ulica nazvana nestane (kao bit-pazar ili kahva, odnosno jevreji i grci).

ovako sad imamo kompaktne blokove ulica koje se zovu po nacionalnim velicinama iz raznih perioda, sto je mozda dobro za identitet beograda kao srpskog (odnosno jugoslovenskog, odnosno radnickog/komunistickog) grada, ali nije dobro za ovaj grad kao mesto gde ljudi zive u kontinuitetu tolike hiljade godina.
 
shabanajzer":344eh0ur je napisao(la):
bilo bi sjajno da su ti nazivi ostali. to su organska imena ulica koja su se razvijala zajedno sa gradom, i takvih primera ima gde god hoces po evropi i svetu.
слажем се, за почетак вратимо жаби његов сокак. :D
 
Novi režim saobraćaja u Deligradskoj ulici
2w670af.jpg

Deligradska ulica će od subote, 14. marta, na delu od Birčaninove do kružnog toka, biti jednosmerna ka kružnom toku. Do ove izmene došlo se posle analize u Sekretarijatu za saobraćaj, koja je pokazala da je obim pešačkih tokova na prilaznim saobraćajnicama veoma intenzivan i da u suštini diktira protočnost u samom kružnom toku.

Očekuje se da novi režim saobraćaja olakša ulaz na kružni tok vozilima koja dolaze iz Nemanjine ulice, kao i da poveća bezbednost pešaka, smanji aerozagrađenje i omogući ponovno uspostavljanje taksi stajališta.

Vozači koji su do sada koristili ulazak u Deligradsku ulicu iz kružnog toka imaju mogućnost da dođu do željene lokacije korišćenjem veze: kružni tok – Bulevar oslobođenja – Katićeva – Birčaninova.
Izvor: Beoinfo
Link: http://www.beograd.org.yu/cms/view.php?id=1338995
 
Dobro su setili, ali videćemo da li će i ovo rešenje poboljšati situaciju. Kad god sam tu na pešačkom, a vidim da je zakrčenje propustim automobile, ali su i oni majku mu mnogo fini pa ponekad stanu iako im ja mahnem rukom da slobodno pređu, meni tih 30 sekundi ništa ne znači, ali onim mučenicima koji cupkaju u tramvaju iz Nemanjine sigurno znači dosta.
 
Da, ovo je solidno resenje za smanjenje guzvi. Ne smo za pesake vec i zbog konstantnog haosa koji nastaje kada se zakrce tramvaji, trolejbusi, oni koji iz Nemanjine nastavljaju u JNA i ovi sto sa Slavije idu u Deligradsku. U spicu je tu bio konstantan cep.

Pitanje pesaka bi trebalo da se resi nekom pasarelom ili podzemnim prolazom, no tu se vracamo na pitanje opsteg preuredjenja Slavije...
 
Vrh