Parkovi

Пролећно уређење престонице
У „Зеленилу” најављују уређење земунског парка „Јеловац”, озелењавање простора у неколико стамбених четврти, као и Звездарске, и шуме на Бањици

Изградња шеталишта од Блока 45 до Блока 70 у Новом Београду требало би, према најавама надлежних из „Зеленила”, ускоро да почне. Озелењавање простора унутар стамбених четврти града, као и уређење Звездарске и шуме на Бањици – само су неки од најављених планова овог комуналног предузећа који би требало да буду остварени у првој половини године.

С обзиром на то да се у Новом Београду уочава недостатак паркинг места, надлежни из „Зеленила” и новобеоградске општине и Секретаријат за саобраћај праве пројекат за повећање броја паркинга, па и на уштрб зеленила.

– Преостало зеленило биће заштићено високим ивичњацима и жардињерама, а пројекат би требало да буде остварен крајем ове или почетком следеће године. „Зеленило” обраћа више пажње на уређење простора у стамбеним насељима, поготову у Новом Београду, али ефекти се не виде увек, јер је у тим деловима града фреквенција људи и возила огромна – рекао је Радован Драшкић, директор „Зеленила”.

Радници ове комуналне куће увелико косе градску траву на више локација у престоници, а за неколико дана почеће и уређење бројних паркова и простора у стамбеним насељима.

– Радови најпре треба да почну у парку „Јеловац” у Земуну, а ускоро ћемо завршити и пројекат за уређење Мажуранићевог трга. Нећемо заобићи ни новобеоградске блокове 21 и 22, у којима планирамо да уредимо дечја игралишта. Зеленило између улица Благоја Паровића и Пожешке на Бановом брду ће такође ускоро бити уређено, а посла ће бити и надомак солитера на Бањици. У плану је и обнова парка у Вишњичкој бањи, а у Старом граду радићемо потес око Гундулићевог венца. Чубурски парк, потес око Дома Народне скупштине и Пионирски парк биће освежени у току ове године уколико будемо стигли – најавио је први човек „Зеленила”. За послове уређења простора у стамбеним насељима одвојено је око 200.000.000 динара.

Радови у две градске шуме, Звездарској и Бањичкој, већ су почели, а надлежни најављују да ће, после дужег времена, шумска оаза на Бањици ускоро добити уређеније стазе.
– У доњем делу зеленог кутка на Вождовцу налази се стовариште које додатно нарушава његов изглед. Осим нових стаза, у шуми су већ постављене клупе, а ускоро ће бити и нових корпи за отпатке. Надамо се да ће суграђани умети да чувају клупе, будући да је прошле године од 10.500 новобеоградских клупа уништено 1.400 – подсетио је Драшкић. Он је додао да се у Звездарској шуми увелико гради игралиште за најмлађе и стаза за бициклисте
М. Р. Б.
[објављено: 29.03.2007.]

Kliknite za proširenje...

Уторак, 03. април 2007.
Санација спортских терена у Блоку 2 приводи се крају

У Блоку 2, у Новом Београду, ЈКП „Зеленило – Београд” приводи крају радове на санацији спортских терена. До сада је завршена санација комплекса терена за кошарку, рукомет, одбојку и фудбал, као и игралиште за боћање у укупној површини од 2.100 квадратних метара.

Урађено је и 200 метара стаза, а остало је да се заврше још две стазе у дужини од 60 метара, које међусобно повезују спортске терене и оближње блокове зграда. Вредност радова на санацији спортских терена у Блоку 2 је 11 милиона динара.

На Новом Београду у Блоку 63 ових дана завршена је и санација три пешачке стазе од ломљеног камена. Из градског буџета за ове радове издвојено је око три милиона динара.

Kliknite za proširenje...

Четвртак, 05. април 2007.
Обнова Пионирског парка и Градског парка у Земуну
За израду главних пројеката санације, обнове и ревитализације Пионирског парка и Градског парка у Земуну из буџета града издвојено је 4.273.960 динара. За израду главног пројекта Пионирског парка, некадашње Дворске баште, биће издвојено 1.994.200 динара, док ће главни пројекат Градског парка у Земуну коштати 2.279.760 динара.

Пионирски парк налази се у оквиру целине „Стари Београд”, док је Градски парк у Земуну део просторне културно-историјске целине „Старо језгро Земуна”.

Планирано је да се главним пројектима обухвати комплетно парковско ткиво, радови на санацији, обнови и ревитализацији архитектонско-грађевинског дела, као и санација и ревитализација постојећег зеленила.

Архитектонско-грађевински радови обухватиће комплетну замену свих постојећих застора са израдом нових подлога и завршних застора и ивичњака, замену постојећег мобилијара (клупа и корпи), као и модернизацију инсталација, хидрантске мреже и кишне канализације а у Пионирском парку осветљење. Пројекат јавне расвете Земунског парка урадио је други пројектант.

Kliknite za proširenje...

Уторак, 10. април 2007.
Отворени санирани спортски терени у Блоку 2
У Блоку 2, у Новом Београду, данас су отворени обновљени спортски терени. Радове је извело ЈКП „Зеленило – Београд”, а за њих је из градског буџета издвојено 11 милиона динара. Данашњем отварању ових терена присуствовали су Радован Драшкић, директор овог комуналног предузећа, и председник општине Нови Београд Жељко Ожеговић.

На овом простору, у укупној површини од 2.100 квадратних метара, саниран је комплекс терена за кошарку, рукомет, мали фудбал, као и игралиште за боћање.

Урађено је и 260 метара стаза, које међусобно повезују спортске терене и оближње блокове зграда.

– Завршетак ових спортских терена уједно је крај уређивања комплетног Блока 2, једног од најстаријих новобеоградских блокова. Радови су трајали девет месеци, а коштали су укупно 23 милиона динара – рекао је Радован Драшкић.

Драшкић је најавио и наставак радова у блоковима 21 и 22 у Новом Београду, када ће се уредити све пешачке стазе, травњаци, поткресати дрвеће, поставити мобилијари, клупе и корпе за смеће и обновити спортски терени. У току ове године на Новом Београду средиће се и Бежанијска коса и завршити доста ситних радова у блоковима 45 и 70.

Kliknite za proširenje...

Otvorena prva tartan staza za rekreativce
Staza za trčanje mekša i od trave
Autor: M. Vlaisavljević | 13.04.2007 - 12:05
U Sportskom centru „Olimp“ popravljene instalacije, svlačionice, javna rasveta i bazen. Grad izdvojio 65 miliona dinara.
Specijalna podloga za profesionalne trkače, jedina u Srbiji, koju će od danas moći da koriste rekreativci spremna je za dolazak nekoliko hiljada posetilaca koji svakodnevno džogiraju na terenima Sportskog centra „Olimp“.
...
Na „Olimpu“ su do sada popravljene instalacije, svlačionice, pojedini objekti su okrečeni, sređen je bazen, javno osvetljenje, a zelenilo je kompletno obnovljeno. U narednih mesec dana biće završena zamena žičane ograde oko teniskih terena, postavljanje sprava za razgibavanje i pravljenje zabavnog parka za najmlađe posetice. Ovaj projekat opština Zvezdara realizovala je sredstvima iz budžeta Grada. Za sve popravke i nabavke izdvojeno 65 miliona dinara.

Kliknite za proširenje...

У Ботаничкој башти „Јевремовац” јуче је званично почела садња више од 500 врста биљака у новом, тек саграђеном „Европском врту” на парцели од 900 квадратних метара. Прву биљку свечано су засадили Петар Марин, управник Ботаничке баште, и Ставрос Јоану, председник Извршног одбора „Еуробанк ЕФГ штедионице”, захваљујући чијој донацији је омогућена изградња баште.
Биљке из претежно европске флоре биће одмор за очи љубитеља природе, али и место за одржавање наставе студената Биолошког факултета.

– Врт ће красити руже, каранфили, божури, беле раде, маргарете и све оне врсте које живе у природи, на домаћем и европском тлу. Будући биолози ће се уверити у то како биљка из извесне породице изгледа и на ком географском подручју расте – објаснио је Петар Марин. Значај поклона Ботаничкој башти за власнике индекса Биолошког факултета посебно је истакла и проф. др Гордана Цвијић, декан ове високошколске установе. Она је подсетила да је зелена градска површина у центру Београда наставна база њеним студентима, али да је користе и академци са Фармацеутског, Шумарског и Пољопривредног факултета.

Донатор је одлучио да се градска оаза обогати биљкама са поднебља Старог континента у складу са европским вредностима које „Еуробанк ЕФГ” заступа и примењује у Србији.

– У изградњу „Европског врта” уложили смо 30.000 евра у октобру прошле године. Очекујемо да већина биљака буде засађена до јуна. Циљ нам је да животна средина у Београду буде здравија и лепша – истакао је Ставрос Јоану. Због доприноса развоју локалне заједнице, „Еуробанк ЕФГ” добила је приликом јучерашњег отварања „Европског врта” признање „Златни печат” Удружења пејзажних архитеката Србије.

– Замислимо Париз без Версаја, Беч без Шенбруна и Београд без Калемегдана. Био би то свет без пејзажне архитектуре, ружан и сив. Донатору додељујемо признање због њихове друштвене одговорности и еколошке свести – образложио је Урош Брзаковић, потпредседник Удружења пејзажних архитеката Србије.

Парцеле у Таковској 43 биће попуњене у наступајућим месецима. Досад су засађени „vinca minor” и неколико божура, док се очекују руже, каранфили и њихови блиски рођаци.
Ј. Стевановић
[објављено: 20.04.2007.]

Kliknite za proširenje...

Petak, 20. april 2007.
Predstavljeno istraživanje o prigradskim šumama Beograda

Gradski sekretarijat za zaštitu životne sredine i Institut za šumarstvo Beograda predstavili su danas drugu fazu projekta „Integralna valorizacija šumskih resursa Beograda”. U zgradi Gradske uprave na Trgu Nikole Pašića predstavljeno je istraživanje obavljeno u prigradskim šumama: Sremačkom ritu, Gorici, Lipovici, na Avali, Trešnji, Kosmaju, u Obrenovačkom zabranu, Bojčinskoj šumi i Guberevačkim šumama.
– Cilj ovog projekta je da utvrdimo u kakvom su stanju šume u Beogradu i predložimo rešenja za njihovo bolje održavanje. Dužni smo da naučimo kako da uredimo, štitimo, gradimo i pametno iskoristimo naše šumske resurse. Ovo istraživanje će biti zaokruženo 2008. godine, kada budemo završili istraživanje antropogenih šuma na području Beograda – rekao je Branislav Božović, sekretar za zaštitu životne sredine.

Ovaj projekat je započeo septembra 2005. godine istraživanjem gradskih šuma: Zvezdare, Banjičke šume, Topčidera, Torlaka, Košutnjaka, Miljakovca, Makiša i Ade Ciganlije, kao i šume uz autoput Beograd – Zagreb do Surčina.

Predstavljajući rezultate najnovijeg istraživanja, dr Dragana Dražić, jedan od autora projekta, rekla je da u Beogradu trenutno ima 36.000 hektara šuma, od kojih je 20.000 hektara u državnom, a 16.000 hektara u privatnom vlasništvu. Stepen šumovitosti Beograda iznosi 11 odsto.
– Stepen šumovitosti u Srbiji je 27 odsto, što znači da Beogradu fali još oko 34.000 hektara da bi dostigao državni prosek. Naš cilj je da za nekoliko godina u glavnom gradu čak 90.000 hektara bude pod šumama. Očigledno je da nas sve zajedno očekuje veliki posao – rekla je dr Dražić.

Monografija o do sada istraženim šumama u Beogradu biće predstavljena u septembru.

Kliknite za proširenje...

U MZ "Dunavski venac" u Krnjači zahvaljujući sredstvima opštine Palilula, izgrađena su dva parkića.Nekoliko klupa, malo šljunka, penjalice i klackalice za decu, sada predstavljaju lepo mesto za odmor i igru.

Opština je izdvojila oko miliona i 300 hiljada dinara, a posao je odradilo komunalno preduzeće "Zelenilo Beograd".

"Ovo je samo početak akcije ozelenjavanja i ulepšavanja paliluskih naselja", kaže za Studio B član opštinskog veća Predrag Divac. On objašnjava da je opština od grada tražila više od 30 miliona dinara za potpunu ili delimičnu rekonstrukciju oko 30 parkova.

U planu je izgradnja tri nova parka i to u Borči, Ovči i Padinskoj skeli.

U parku koji se nalazi pored bioskopa "Slavica" na Karaburmi, uskoro ce poteći voda u prvoj fontani u ovom naselju. Izgradnja fontane koja će biti i adekvatno osvetljena započeta je pre tri meseca.

Na Paliluli bi trebalo da "niknu" još dve fontane. Jedna će se nalaziti na uglu ulica Zdravka Čelara i Cvijićeve, a druga u Borči.

Nadležni u opštini Palilula još jednom apeluju na građane da vode računa o svojoj okolini i čuvaju parkove i zelenilo.

Kliknite za proširenje...

Beograd -- Trećina uzoraka uzetih u beogradskim parkovima zaraženo parazitima iz izmeta kućnih ljubimaca.

To su podaci istraživanja Naučnog instituta za veterinarstvo Srbije. Iako su u nekim parkovima postavljene specijalne kante i kesice za pse, i građani i nadležni u gradskom zelenilu smatraju da je i dalje mnogo onih vlasnika kućnih ljubimaca koji ne skupljaju izmet za životinjom.

Pregledi centralnih gradskih parkova pokazuju da nije svuda isto. Najčistiji je plato kod hrama Svetog Save, dok su svi uzorci uzeti kod hale Pionir bili zagađeni parazitima. Stručnjaci kažu da ovakvo istraživanje ima smisla samo ako se preduzimaju i neke mere.

"Mere su kratke i jasne, da se reguliše gde će pas moći da izvrši nuždu i da se deci operu ruke", kaže Ivan Pavlović, iz Naučnog instituta za veterinarstvo Srbije.

Svake godine Grad Beograd u obnovu parkova više od milijarde dinara. Međutim, veliki gubici nastaju jer oni koji zagađuju ili uništavaju parkove prolaze nekažnjeno.

"Ono što je problem je komunalna policija - ona mora da postoji jer čuvari parkova nisu u mogućnosti da legitimišu nekoga ko zagađuje ili uništava park. 5.000 prijava se godišnje dostavi inspektoratu grada, ali to je protiv nepoznatih izvršioca", kaže Vladimir Bogićević, tehnički direktor Gradskog zelenila.

S obzirom da će se na komunalnu policiju sačekati još neko vreme, nadležni apeluju na vlasnike kućnih ljubimaca da počnu da čiste za njima.

Kliknite za proširenje...

"dragan"":qcgy94mx je napisao(la):

Imao je tamnozelenu uniformu i štap sa šiljkom kojim je nabadao papiriće i sl.
A, nekad mu je služio i za druge stvari, kao teranje dečurlije sa trave.

Kliknite za proširenje...

Spajanje parkova u zeleni koridor

Beograd ima dovoljno zelenila, ali ono nije dobro raspoređeno. Zato, prema rečima Branislava Božovića, sekretara za zaštitu životne sredine, gradske vlasti uveliko rade na njegovom valjanom razmeštanju, kako se to čini u svetu. Već tri godine pripremaju studiju radnog naslova „Zelena regulativa Beograda”, koja sadrži informacije o mehanizmima pomoću kojih će zelenilo u prestonici biti planski stvarano. Studija je značajan preduslov za usvajanje generalnog plana zelenila, koji će biti deo Generalnog urbanističkog plana.

– U poslednjoj deceniji, gradska politika je poprilično usmerena ka oplemenjivanju zelenih prostora. Beograd ih mora imati što više, a uporedo sa sadnjom biljaka treba da bude usavršena i zakonska regulativa ove oblasti, donošenjem zakona o zaštiti urbanog zelenila. Poenta Generalnog plana je stvaranje takozvanih zelenih koridora u celoj prestonici proširenjem i stvaranjem novih parkovskih i blokovskih površina. Koridori su ponos Beča, Pariza, Praga. To su, ustvari, velike zelene putanje, negde uske kao ulični drvoredi, a negde široke kao šume, ali je važno da, gledajući iz ptičje perspektive, budu neprekidne. Na primer, kao potes Košutnjak, Topčider, Hajd park – istakao je Božović.

Zbog loše raspoređenosti drveća, žbunja, parkova, centralne opštine imaju manjak zelenila. Vračar i Stari grad, kaže, nemaju dovoljno sadnica, kao i Savski venac u svojim blokovskim delovima, ali im to donekle nadoknađuje Kalemegdanski park. Leva obala Save, kao i drvoredi u glavnim gradskim ulicama moraju biti oplemenjeni, kaže Božović, objašnjavajući da je „Zelenilo” dosta učinilo promenom vrsta drveća. Umesto neodgovarajućih sadnica, kao što su platani, posađene su domaće vrste lipe, javora i jasena, kao i sibirskih brestova, otpornih na bolesti koje su pokosile domaći brest.

– Stvaranje koridora doprineće manjoj zagađenosti i boljem provetravanju vazduha, zaštiti od prašine i buke, poboljšanju zdravlja sugrađana. Treba vremena da drveće poraste, pa će do toga doći postepeno. Posao će biti naporan, jer postepeno mora biti promenjena svest sugrađana. Kada vidimo da neko na ulici uništava sadnice, treba da ga upozorimo. U svetu su za to raspisane drastične kazne. Međutim, one su poslednji lek, treba pre toga razviti osećaj krivice kod onoga ko nešto slično pokuša. Na žalost, naše obrazovanje nije organizovano tako da tu svest razvija još kod prvaka. Zaštita zelenila trebalo bi da bude jedna od ključnih tema u obrazovanju i da utiče na druge oblasti vaspitanja dece. Događa se da ljudi u stanu neguju predivne biljke, a da ih uništavaju čim izađu u dvorište i parkiraju automobil na prvom travnjaku na koji naiđu – naglašava sekretar Božović.
Prema njegovim rečima, zelenilo prestonice uništavano je decenijama unazad, jer pre 2000. godine, kaže Božović, nije obnavljano dvadesetak godina, a u pojedinim parkovima je menjana samo zemlja, a biljke su propadale. „Zelena regulativa”, koju sekretarijat sačinjava sa stručnjacima Instituta za šumarstvo, Urbanističkog zavoda, Šumarskog i Biološkog fakulteta i „Zelenila”, trebalo bi da otkloni greške iz prošlosti, veruje Božović.
D. Jokić
[objavljeno: 21.05.2007.]

Kliknite za proširenje...

U narednih 25 dana radnici „Zelenila” uređivaće prostor od hotela „Jugoslavija” do Poslovnog centra „Ušće”. – Postavljanje bine široke oko 100 i visoke oko 30 metara počeće početkom jula, a oko pet hektara zemljišta biće ograđeno
...
Krčenje terena je, kako saznajemo od Radovana Draškića, direktora „Zelenila Beograd”, počelo minulog vikenda. Radnici ove komunalne gradske kuće uveliko uklanjaju šiblje i šipražje na potesu od parka „Prijateljstva” do hotela „Jugoslavija”.

– Naš deo posla je čišćenje zapuštenog prostora, odvoženje zemlje, nivelisanje neravnina na terenu... Posle koncertnog spektakla planiramo da zasadimo travu na celom prostoru. Najviše posla imamo oko uklanjanja veštačkog brega koji je svojevremeno napravljen za sankanje mališana, a u međuvremenu zarastao u korov. Veliki breg od peska prekriven je naslagama šuta koji trenutno odvozimo na deponiju u Vinču. U tome nam pomaže preduzeće „Biodekor”, kao podizvođač radova, koje je zbog posedovanja teške mehanizacije angažovano na odvoženju zemlje.
Prvom etapom radova biće, dakle, uređen park „Prijateljstva”, potom prelazimo na uređivanje velike travnate površine koja će ubuduće služiti za održavanje velikih koncerata i ostalih manifestacija, dok će na kraju biti očišćen potes kod hotela „Jugoslavija” – objasnio je prvi čovek „Zelenila”. Da bi u naredne tri i po nedelje sve bilo cakum pakum, biće potrebno da se dnevno odveze oko 2.000 kubika zemlje. Pred kraj zemljanih radova uključiće se i ekipe „Beogradskog vodovoda” koje će uraditi izvode za vodovodne instalacije, dok će radnici „Elektrodistribucije Beograd” raditi na pojačavanju strujnih kanala.

Pre nekoliko dana je i Bojan Stanojević, gradski menadžer, napomenuo da je potes oko Ušća upravo planiran za održavanje ovakvih događaja u toku letnjih meseci, dodajući da bi zimi mogao da se pretvori u dečje igralište i klizalište. Prema planu za ovu godinu, Ušće je i trebalo da bude „privedeno nameni”, istakao je Stanojević, napominjući da je koncert „Rolingstonsa” samo ubrzao stvari. On je kazao da je važno da valjano ugostimo najveću svetsku atrakciju „Rolingstonse”, dodajući da će Skupština grada i ubuduće pomagati slične manifestacije.

Kliknite za proširenje...

Obnavljaju kiseonik i regulišu temperature
...
Beograd danas na teritoriji obuhvaćenoj Generalnim urbanističkim planom ima više od 11 hektara pod zelenim površinama, odnosno oko 14 odsto ukupne teritorije. Taj procenat se uvećava na oko 22 odsto ukoliko se ovom broju priključi i individualno zelenilo okućnica. U srpskoj prestonici ima ukupno 62 površine koje zaslužuju naziv - park.

Hranislav Milanović, inženjer pejzažne arhitekture u JKP "Zelenilo - Beograd", rekao nam je da svega pet parkova u našem gradu ima površinu veću od deset hektara.

- Većina beogradskih parkova nastala je krajem 19. veka, jedino je Park prijateljstva počeo da niče i buja 1961. godine ali, nažalost, još nije dobio svoj konačan izgled. Kalemegdanski, Tašmajdanski, Pionirski i Park prijateljstva su naši najveći parkovi i imaju površinu veću od deset hektara - rekao je Milanović.
...
JKP "Zelenilo - Beograd" u narednom periodu planira rekonstrukciju gradskog parka u Zemunu, deo Pionirskog parka i stare Zvezdare. Po Generalnom urbanističkom planu srpska prestonica bi do 2021. godine trebalo da bude bogatija za devet hektara zelenih površina.

Kliknite za proširenje...