Šta je novo?

Славија - Краља Милана - Теразије

moze tramvaj ali bi moralo da se uvede mnogo vise linija tramvaja da zamene sve trole a ne samo liniju broj 1 kao sto su planirali.
 
Tramvaj mora da dopunjuje metro nikako drugacije. Metro do centra dovodi ljude iz udaljenijih krajeva, a tramvaj prevozi ljude koji idu npr od Slavije do Trga republike.
 
1: Калемегдан - Бањица (преко Теразија)
1а: Каламегдан - Прокоп
4: Калемегдан - Кнежевац
6: Калемегдан - Устаничка (преко Теразија)
8: Калемегдан - Кумодраж


Ако може и 31: Калемегдан - Коњарник, било би добро.

Могућа је и линија за Баново брдо, са скретањем из Ресавске.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=423930#p423930:1l1yxsx4 je napisao(la):
MarcBg » 20 Dec 2016 10:31 am[/url]":1l1yxsx4]http://www.politika.rs/scc/clanak/370385/Sirenje-tramvajske-mreze-ne-ometa-gradnju-metroa
Мој коментар, видећемо да ли ће бити објављен.
Мало подсећање, Тица је био "жут", односно ватрени демократа, пре него што је прелетео "плавима". Он је део групе професора, партијских прелетача, који и сами себе жаргонски називају "друмска банда". Они преко политичких структура, бирократско-коруптивних механизама, саботирају све друге видове саобраћаја. Последично, наша привреда се заснива на најскупљем транспорту, и најјефтинијој радној снази, а увоз ради друмског саобраћаја вишеструко премашује позитиван биланс пољопривреде, као најуспешније у извозу. Поред лепих речи о Тици као стручњаку, немам лепих речи о њему као човеку. Односно, трамвај преко Теразија је много боље решење од свега што сада тамо имамо, представља предуслов успешноси неког будућег метро-а, и има смисао само ако се направе нови краци трамвајске мреже, за Коњарник и Кумодраж.
На другој теми сам аргументовао зашто трамвај, а не тролејбус. Но, како се расправља на разним местима, хајде да поновимо.
1. Најбржа линија на том потезу, 31, у шпицу има просечну брзину 12км/с. Разлог су пре свега аутобуски конвоји на семафорима и прилазима станицама. Са мањим бројем полазака, и дугачким трамвајским возовима предуго задржавање на местима заустављања постаје непотребно.
Искрено, знам како бих пројектовао трамвај 31 за средњу брзину 20км/с, али аутобус или тролејбус не бих знао...
2. Трамвај је најјаче средство урбаног идентитета, и најлакше средство оријентације у Београду, што нису могле да униште саботаже канцеларијске аутомобилске секте, партократија и рођачко запошљавање у ГСП и Дирекцији за јавни превоз, те монопол ЦИП-ирипија на пројекте. Највреднији пословни и трговински садржаји се налазе уз трамвајске пруге, и на тим правцима је највећа потражња за стамбеним простором. Тек са директним трамвајским линијама ка ширем подручју града можемо зауставити декаденцију центра, и вратити му мултифункционалну целину, а не само универзитетско, пензионерско,туристичку, која му је преостала са садашњим лошим саобраћајним решењима.
3. Повратни развој ка периферији, који проистиче из елемента урбаног идентитета. Оно што нема аутобуски превоз, а у далеко мањој мери има тролејбуски.
4. Инвестиције су веће, али су трошкови знатно нижи, са нашим платама око 3 пута нижи трошак по путнику у односу на аутобус. Тролејбус је само око 20% штедљивији од аутобуса. Ту рачунамо и трошкове претовара и пута и возила, које је немогуће контролисати.
5. Са интервалима 6-8 минута на линијама:
- Калемегдан-Ресавска-Баново брдо-Видиковац
- Калемегдан-Војводе Степе-Кумодраж
- Калемегдан-Устаничка-до Живка Давидовића
са дугим трамвајским возовима можемо имати економски оправдан систем давања приоритета трамвају на делу раскрсница. За високофреквентне линије са кратким возилима то не можемо.
6. Унапређена трамвајска мрежа је кључан предуслов успешности инвестирања у метро линију, јер се јако кратка метро мрежа надовезује на мрежу средње високих перформанси.
7. Већи комфор који происходи из мањих трзаја шинских возила, и високог капацитета једне превозне јединице. Већа флексибилност када су у питању осцилације тражње за превозом. Систем који би потенцијално могао бити успешно интегрисан у парк енд рајд.
8. Да би применили ефикасне концепте трамваја између Ветеринарског и Славије и у Пожешкој, потребно је направити такав концепт да на тим коридорима трамвај буде доминантан превоз. Тако, у првој би требао заменити 30, 33 и 39, а у другој би требао преузети велики број путника са 23, 37, 51, 52, 53, 58, 85, 88. Односно, неке од тих линија и да трајно напусте Пожешку. Овако имамо недовршену трамвајску мрежу и све неефикаснији аутобуски систем.
9. Ужи профил за трамваје него за тролејбусе. Знатно безбеднији бициклистички коридори.
 
Sticajem okolnosti sam na stanici na Terazijama ka centru proveo pola sata u jutranjem špicu. Veoma neprijatno iskustvo, pogotovu kada se vidi koliko je linija 29 opterećena. Svakako su semafori veći deo problema pa se trolejbusi i donekle autobus kreću konvojski.
 
Управо то! Дуги трамваји са већим интервалом би били знатно ефикаснији од онога што имамо сада. Уз то, мањи број полазака у односу на аутобусе и тролејбусе значи мање узнемиравања пешака. Довољне би биле свега 3 линије:
- Узун Миркова - Васина - Коларчева - Теразије - Краља Милана - Булевар ослобођења - Аутокоманда - Војводе Степе - Трошарина - Насеље Степа - Кумодраж 2.
- Узун Миркова - Васина - Коларчева - Теразије - Краља Милана - Булевар ослобођења - Устаничка до Живка Давидовића.
- Коларчева(шлус) - Теразије - Краља Милана - Београђанка - Ресавска - Немањина - Савска - Живојина Мишића - Хиподром - Пожешка - Трговачка - Ибарска магистрала - Петлово брдо.
Евентуално пустити зглобни електробус 29 са Дорћола кроз Краља Милана за Медаковић 3.
 
Ovaj projekat je ipak od onih za koje se moze reci da je dobro sto nisu ostvareni.
Sem, mozda, ovog bloka tornjeva.
Mnogo bi sumorno izgledalo danas.
 
Svako normalan ko razmislja o nekakvom razvoju donjeg dorcola (koji je danas slepo crevo), dunavskog priobalja i eventualnih novih mostova u nastavku tadeusa koscuska i francuske, ni u ludilu ne bi pomislio o zatvaranju za saobracaj ovako vaznog pravca trg-slavija, jer bi u tom slucaju ceo sev deo starog beograda kolabirao. Zasto je bas toliko zapelo da se ova velika arterija zacepi? Zar nije dovoljno da se sve ulice između kalemegdana, brankove, trga i vasine (zajedno sa njom) pretvore u veliki pesacki kvart kao jedna istorijski najvaznija celina grada? Da li beograd treba zauvek da ostane turska kasaba ('najruzniji grad na najlepsem mestu') ili bi jednakomerni razvoj u svim pravcima bio pozeljniji? Da i od te nesrecne krnjace jednom bude nesto, jer ima potencijal kao nekad novi beograd. Izgradise se tolika naselja po sumadijskim brdima, jos malo pa cemo se sa kragujevcem spojiti, a treci beograd, koji je na pljucomet, ostaje takav kakav jeste. Izgleda da u glavama mnogih dorcol predstavlja city limit, a nije bas tako. Ali pre svega, i pre te krnjace iz 22 veka, zatvaranje ovog pravca svakako da ugrozava razvoj cele dunavske obale.
 
Ту се поставља питање зашто је у овом делу града уопште потребно да се обезбеђује максимални капацитет и квалитет за оно што се погрешно користи назив "саобраћај", а исправно је саобраћај приватних друмских возила?

Има ли у центру Амстердама иоле озбиљан обим саобраћаја приватним аутомобилима? Нема. Нема ни у Београду, али узурпирају готово сав јавни простор. Сви аутомобилски путници у Краља Милана могу стати у 5 пари полазака аутобуса/тролејбуса на сат. Дорћол јесте "слепо црево" у садашњем поретку, али ипак слепо црево на пешачкој удаљености од оних важних градских садржаја до којих већина путује. Још давно смо јавно предложили једноставно и јефтино решење приобалне лаке железнице, којом би се, поред свега и та врло интересантна подунавска зона оживела, и интегрисала са ширим подручјем.

А осим тога, једна од линија трамваја из Краља Милана, да ли из Кумодража или Коњарника може да се продужи Тадеуша Кошћушка доле на Дорћол, чиме би се добила брза, поуздана, једноставна, удобна и атрактивна веза и са централним делом Теразијског гребена.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=425274#p425274:i99yyx03 je napisao(la):
Вожд » 28 Dec 2016 12:57 am[/url]":i99yyx03]Мало подсећање..


file.php

Grozno...dobro je sto nije proslo...
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=427772#p427772:1ntcmz44 je napisao(la):
Karlo del Ponte » Čet Jan 12, 2017 11:44 pm[/url]":1ntcmz44]Ту се поставља питање зашто је у овом делу града уопште потребно да се обезбеђује максимални капацитет и квалитет за оно што се погрешно користи назив "саобраћај", а исправно је саобраћај приватних друмских возила...
Kompletan komentar obiluje dobrim idejama, ali ima jedan nedostatak, pokazuje dozu netolerancije za drumski saobracaj, posebno saob privatnih drumskih vozila. Licno prevozno sredstvo je pravo i licni izbor pojedinca, za koji placa poprilican iznos godisnjeg haraca. Izmedju masovnog javnog i pojedinacnog licnog, ipak, mora postojati ravnoteza, naravno sa prioritetom javnog prevoza koji mu obezbeđuju zute trake.
Beograd se ipak sastoji iz tri dela - sremskog, sumadijskog i tog nerazvijenog banatskog, i iako to mnogi ne primecuju, kalemegdan i dorcol nisu na kraju grada, vec u njegovom geografskom centru, a ulica kralja milana, kao nastavak bul oslobođenja, je glavna osovina pravca severozapad-jugoistok, kao sto su takovska i kneza milosa osovina pravca severoistok-jugozapad. Iz perspektive razvoja dunavske obale i banatskog dela beograda na tom severozap pravcu, potpuno je nezamislivo zatvoriti tako vazan pravac.
Sa stanovista da svako ima pravo na slobodan izbor(đonovi, auto ili javni prevoz), potpuno je irelevantno da li svi automobilski putnici mogu da stanu u 5 troleJbusa, ili da li je ceo dorcol na pesackoj udaljenosti od svojih zeljenih destinacija. Jedno je da necemu damo prioritet koji zasluzuje, a sasvim drugo je nesto potpuno ukinemo.
Takođe smatram da nijedna vrsta zeleznice (ne racunajuci tramvaj i striktno podzemni metro) nema sta da trazi u najurbanijim i najatrktivnijim delovima grada, kakvi bi trebali da budu priobalni delovi grada, koji su, vise od 100 god, najvece moguce ruglo upravo zahvaljujuci zeleznickoj trasi sajam-dunav stanica.
Razvoj nadzemne zeleznice, koja je vise nego neophodna ovom gradu iz razloga koje nam Vi ovde svaki put vise nego strucno i temeljno predocavate, treba da bude fokusiran na prigradsko-regionalne pravce na kojima bi (da smo normalno drustvo kao sto nismo) odavno trebala da ima potpuni prioritet u odnosu na drumski.
 
U koliko bi se postavile tramvajske sine na potezu Slavija - Kalemegdan, da li bi bili potrebni trolebusi na istom pravcu?
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=425274#p425274:34i08381 je napisao(la):
Вожд » 28 Dec 2016 12:57 am[/url]":34i08381]Мало подсећање..


file.php

Mislim da su SFRJ arhitekti bili fascinirani Star Wars-om.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=425274#p425274:2381rq32 je napisao(la):
Вожд » 28 Dec 2016 12:57 am[/url]":2381rq32]Мало подсећање..


file.php
Jbt kakav je ovo marksistički pokušaj teškog urbicida?
 
U pitanju je arhitekta Sava Centra ;)
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=436291#p436291:1pao5cfu je napisao(la):
tragac » 27 Feb 2017 03:54 pm[/url]":1pao5cfu]
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=425274#p425274:1pao5cfu je napisao(la):
Вожд » 28 Dec 2016 12:57 am[/url]":1pao5cfu]Мало подсећање..


file.php
Jbt kakav je ovo marksistički pokušaj teškog urbicida?


Последња адреса поменутог архитекте Стојана Максимовића, Јовиновог земљака и пајтоса, била је у Масачусетсу, САД, где је имао и пројектни биро. "Марксиста" навија за Њу Ингланд пејтриотсе...
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=436262#p436262:ip4r930e je napisao(la):
Era » Пон Феб 27, 2017 1:42 pm[/url]":ip4r930e]U koliko bi se postavile tramvajske sine na potezu Slavija - Kalemegdan, da li bi bili potrebni trolebusi na istom pravcu?

Ја бих волео да остану заједно. Наравно све зависи да ли ће трамвај бити на глупо краткој траси само од Калемегдана до Славије, или ће ићи и даље, до Бањице.
 
Vrh