Šta je novo?

Киосци Београда / Kiosci Beograda

Evo slika te trafike kod ulaza u Sava Centar sa autoputa:

Pogledajte prilog 1
Bez obzira što imaju nov kiosk, bahato su razbacali frižidere i ostale gluposti po celoj stanici:


Ruglo.
 
Bas su se razbahatili 3 frizidera polica i 2 za sladoled strasno
 
hvala @bukira. E stvarno su se razbaškarili, al mislim da oni frižideri ne pripadaju njima to postavlja frikom kao samostojeće ono kao na ulicama i trotoaru. Al stvarno ne mogu da provalim da li je to novi tip kioska ili neka prerađevina. A što bi neko stavljao i plaćao toliko nov kosk ako nije siguran da će na toj lokaciji i ostati jer treba da prođe nadmetanje za lokacije a ima fore da zameni stari kiosk do 2018. Usput ako su predvideli nove kioske sa ugrađenim policama za novine, grickalice i vitrinama za osvežavajuća pića onda nema ništa da se drži pored kioska. Takvo je pravilo u centru grada. Koliko se poštuje ne znam. Uz put nadjoh i ja neštio na temu novih kioska
http://www.transparentnost.org.rs/index ... k-i-kiosci
 
Na Vidikovcu je niklo ovo cudo od kioska na stajalistu prema gradu kod (Galeba) tj Mekodnaldsa.
Valjalo bi ovu sklopociju prijaviti
 
Dobra stara vremena k 67

Kiosk-K67-e1489055582465.jpg


Kako su modularni kiosci preplavili celu bivšu Jugoslaviju

Sećate li se čuvenih crvenih kioska koji su za vreme Tita bili postavljeni na svakom čošku? Saznajte kako oni nastali i kako su se razvijali tokom vremena.

Kada je slovenački dizajner Saša J. Mächtig pre 50 godina predstavio svoj model kioska K67, verovatno nije mogao ni da predstavi kolika će njegova masovna upotreba uslediti i za šta će se sve on koristiti. Poznati crveni kiosk mogao se videti kao pojedinačni element ili kao modularno uklopljena struktura širom bivše Jugoslavije.

Njegova svrha bila je raznovrsna: počev od prodavnica namirnica, preko novinarnica i poslastičarnica pa sve do stanica za žičare na planinama ali i za kućicu za graničnu policiju.

Kiosk-K67-01-630x410.jpg


Njegova upornost da nađe svoje mesto, verovatno je jedan od najvećih razloga za uspeh ovog kioska.

– kaže Maja Vardjan, kustos Muzeja arhitekture i dizajna u Ljubljani.

U teoriji, sistem K67 je omogućavao neograničen broj varijacija za uklapanje modula, piše ArchDaily. Nas slici ispod možete videti u kakvim su se sve kompozicijma kioci sastavljali.

Kiosk-K67-03-630x595.jpg


Do 1999.godine, kada je proizvodnja kioska K67 prestala, proizvedeno je 7.500 jedinica. Dok je većina ostala u Jugoslaviji, veliki broj ovih kioska izvezen je u inostranstvo, između ostalog u Poljsku, Irak, Keniju, Novi Zeland, Japan, bivše zemlje Sovjetskog Saveza, ali i u SAD.

Kiosk-K67-09-630x446.jpg


Danas, niko u potpunosti nije siguran koliko je kiosk K67 i dalje u upotrebi. Ipak, u sećanje na uspešnu eru njegovog postojanja, Muzej arhitekture i dizajna u Ljubljani prikazao je kiosk K67 u svom punom sjaju kroz prikaz retrospektive Mächtigovog rada.

Kiosk-K67-02-630x420.jpg


U svom eseju, kustos muzeja Maja Vardjan, objasnila je po čemu se to ističe K67. “Izdvaja ga njegova pozicija između arhitekture i industrijskog dizajna, utemeljenost u okviru modernog grada i društva, učestvovanje u ritualima svakodnevnog života građana i na kraju, ali ne i manje bitno, njegova upornost da nađe svoje mesto.“

Kiosk je služio kao trafika, poslastičarnica, stanica za žičare na planinama ali i kao kućica za graničnu policiju.

Kiosk-K67-04-630x477.jpg


Kako je nastao kiosk K67

Saša J. Mächtig je tokom svojih studija u ljubljanskoj školi arhitekture tokom ranih šezdesetih, pohađao i interdisciplinarni program Course B koji je uticao na mnoge generacije arhitekata ali i industrijskih i grafičkih dizajnera. Predavač kursa Edvard Ravnikar potencirao je na analizi, istraživačkom radu, eksperimentisanu i konkretnim projektima. Njegov savet studentima da “razmotre najmanji potrošni materijal i od njega stvore novo prostorno rešenje“, postao je i filozofija stvaranja samog Mächtiga.

Kiosk-K67-05-630x954.jpg


Tokom svog prvog samostalnog projekta na dizajnu kafića u Ljubljani, Mächtig je čuo za ideju gradskog Urbanizma o osmišljavanju novih kioska. Samoinicijativno, Mächtig je predstavio čelnicima grada svoj dizajn kioska koji je podrazumevao primenu novih industrijskih materijala i logike masovne proizvodnje. Čelnicima se ideja svidela, a ostalo je istorija. čuvenog kioska K67.

Kiosk-K67-06-630x466.jpg


Saša J. Mächtig od 2003. godine razvija novu generaciju kioska čije bi testiranje uskoro trebalo da počne.



Mächtigov prvobitni dizajn kioska sastojao se od pet glavnih konstruktivnih elemenata i pomoćnih elemenata kao što su dve varijante nadsrešnice i elementi enterijera poput polica, rasvete i roletni. Ovako dizajniran prototip, obojen u jarko crvenu boju, završen je 1969. godine.

Kiosk-K67-07-630x948.jpg


Tokom narednih godina, nakon što je K67 predstavljen u čuvenom Design Magazineu, kustos preztižnog muzeja MoMA raspitivao se o mogućnostima dodavanja kioska K67 kolekciji muzeja. Ova ideja je i realizovana ali sa određenim propustima. Zbog kašnjena u isporuci, osujećen je plan ubacivanja većih jedinica kroz prozor muzeja, pa je Mächtig prilikom dolaska otvaranja izložbe u decembru 1970. godine zatekao dve jedinice van muzeja. Druga verzija kioska, proizvedena 1971. godine, mogla se rasklopiti, pa da je kiosk postojao u takvoj formi 1970, mogao bi biti unet kroz vrata muzeja MoMA.

Kiosk-K67-08-630x456.jpg


Mächtig, koji važi za dizajnera nemirnog duha ali i za veštog biznismena, potencirao je ideju da K67 u svom razvoju treba da prati promenu korisničkih navika i napredak u industrijskim procesima, kako bi ostao komercijalno održiv. Kako god, njegov dizajn kioska uspeo je da održi urbanistički paradoks, odnosno da podrži šemu organizacije sistema objekata prema regulaciji i u okvirima jasnih dimenziija, a da ujedno podstakne i omogući raznovrsnost istih.

Danas kao 76-ogodišnjak, Saša J. Mächtig i dalje radi na novim projektima dizajna kioska. Od 2003. godine razvija novu generaciju kioska čije bi testiranje uskoro trebalo da počne.

Foto: Muzej arhitekture i dizajna u Ljubljani

http://www.gradnja.rs/kako-su-modularni ... goslaviju/
 
Igor":2j3i4gr4 je napisao(la):
Na Vidikovcu je niklo ovo cudo od kioska na stajalistu prema gradu kod (Galeba) tj Mekodnaldsa.
Valjalo bi ovu sklopociju prijaviti
Kakvo ime za taj deo kraja "Mek" kao da je mek neka vrsta unikatnog restorana a ne kao da ih ima 20 u gradu.. :facepalm:
 
Ja sam to stavio samo kao odrednicu a ne kao naziv kraja posto to i nije. Stariji znaju to stajaliste i kao "Galeb"
 
Meni su ti stari kiosci bili praktični zbog svoje modularnosti. Sećam se jedne pekarice kod Gradske Bolnice koja je bila iz dva spojena kioska. Izgledala je i lepše i čistije nego većina današnjih pljeskavidžnica i meso obrtačnica.
 
Džaba novi koisci ako ne zabrane frižidere i slične gluposti van gabarita trafike. Nisu im bila dovoljna dva standardna frižidera, nego su dodali još 4 vitrine i sanduk sa sladoledom, i tako napravili mini market na trotoaru. Ovakvih i sličnih primera ima bezbroj. Trebalo bi što pre zabraniti sve što izlazi izvan gabarita kioska, ali ne samo u nekoliko centralnih opština, nego u celom gradu.


U ovom slučaju tek nema smisla za ovolikom prodavnicom na ulici, jer sve te gluposti iz frižidera i vitrina mogu da se kupe u Maksiju koji je 10-ak metara dalje, i radi non-stop 24 sata.
 
Ni ovde ne bi smelo, zato je pravilnikom gradskih standarda definisan kiosk u par varijanti i u svakoj postoji mesto za barem jedan frižider. Problem je što su inspektori korumpirani i što različite kompanije neće da dele fržider pa da svako dobije po jednu policu nego svako mora da ima svoj i u njemu mora sve da bude poređano kao na papiru koji štampa to preduzeće čiji je kiost. Kada bi prodavačica slučajno ubacila jelen u kokakola frižider, mogla bi da dobije otkaz i plati kaznu, a i da koka kola raskine ugovor.
 
A pa ovo je na početku Has Vegasa. Nije ni čudo što su se toliko raskrečili. Cela ta ulica, iako nudi veliki izbor solidne klope, danas izgleda kao vašar.

Mogli bi ovi iz trafike da postave i jedan roštilj. Mislim kad već imaju toliko frižidera, a i kad već svi okolo vrte nešto iznad vatre, mogli bi i oni. Da bude kompletan vašar. :D


Inače tačno je ovo što kaže Biciklistkinja, postoje te pravno-trgovinske gluposti zbog kojih, prema ugovoru, svaki prozivod mora da ima svoje tačno mesto. Estetiku i prohodnost ko šiša, na tome se ne vrte pare. A i nije kao da građani plaćaju državi neke pare da te trotoare održava prohodnim... :D
 
Bukira":d9fo5gz0 je napisao(la):
Džaba novi koisci ako ne zabrane frižidere i slične gluposti van gabarita trafike. Nisu im bila dovoljna dva standardna frižidera, nego su dodali još 4 vitrine i sanduk sa sladoledom, i tako napravili mini market na trotoaru. Ovakvih i sličnih primera ima bezbroj. Trebalo bi što pre zabraniti sve što izlazi izvan gabarita kioska, ali ne samo u nekoliko centralnih opština, nego u celom gradu.


U ovom slučaju tek nema smisla za ovolikom prodavnicom na ulici, jer sve te gluposti iz frižidera i vitrina mogu da se kupe u Maksiju koji je 10-ak metara dalje, i radi non-stop 24 sata.
Pp da mogu da iskoristim tvoju sliku i priupitam Beokom da li sme da se ima ovoliko frižidera.

Poslato sa telefona
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=443167#p443167:32jqh11u je napisao(la):
Bukira » 29 Мар 2017 04:38 pm[/url]":32jqh11u]Džaba novi koisci ako ne zabrane frižidere i slične gluposti van gabarita trafike. Nisu im bila dovoljna dva standardna frižidera, nego su dodali još 4 vitrine i sanduk sa sladoledom, i tako napravili mini market na trotoaru. Ovakvih i sličnih primera ima bezbroj. Trebalo bi što pre zabraniti sve što izlazi izvan gabarita kioska, ali ne samo u nekoliko centralnih opština, nego u celom gradu.


U ovom slučaju tek nema smisla za ovolikom prodavnicom na ulici, jer sve te gluposti iz frižidera i vitrina mogu da se kupe u Maksiju koji je 10-ak metara dalje, i radi non-stop 24 sata.
file.php
И наравно много јефтиније.
Па до краја године ће ваљда бити овако, од следеће године све мора да буде у оквиру киоска.
 
Bukira":2m7d9t4q je napisao(la):
Džaba novi koisci ako ne zabrane frižidere i slične gluposti van gabarita trafike. Nisu im bila dovoljna dva standardna frižidera, nego su dodali još 4 vitrine i sanduk sa sladoledom, i tako napravili mini market na trotoaru. Ovakvih i sličnih primera ima bezbroj. Trebalo bi što pre zabraniti sve što izlazi izvan gabarita kioska, ali ne samo u nekoliko centralnih opština, nego u celom gradu.


U ovom slučaju tek nema smisla za ovolikom prodavnicom na ulici, jer sve te gluposti iz frižidera i vitrina mogu da se kupe u Maksiju koji je 10-ak metara dalje, i radi non-stop 24 sata.
Ima nade

1c9a9bde217ce119c16578732c90c98b.jpg


Poslato sa telefona
 
Sjajna vest astrodule, naša borba za vraćanje trotoara pešacima se nastavlja.
 
Izgleda da je ovo oko trafika jedna od stvari gde su vrlo ažurni i gde se baš isplati prijavljivati.

Ko nema Twitter ili ga mrzi da prijavi neka slobodno ubuduće kači ovde slike i neka bude pravilo da je dozvoljeno koristiti sliku za prijavljivanje (da ne mora uvek da se pita).
 
Sto su ga neozbiljno iznivelisali gdje je ova glupost
 
Vrh