Hotel Stara Planina

Muški spust sa Midžora
Stara planina čeka izgradnju skijališta i turističkog centra "Golema reka"
Ponedeljak, 27. 01. 2014.|15:29 | Izvor: eKapija

Srpska skijališta ponovo su prekrivena snegom! Ljubitelji zime i zimskih sportova, ali i hotelijeri i ugostitelji, zadovoljno trljaju ruke, takmičeći se ko će privući najviše posetilaca.

Osim nezaobilaznog Kopaonika, Stara planina odnedavno važi za jedan od najjačih aduta Srbije, kada je u pitanju zimski turizam. Nakon otvaranja hotela "Falkensteiner", rizort Jabučko ravnište razvija se sve više, pa nas tako ove godine tamo očekuju i novi investitori, koji bi trebalo da grade apartmane i kondotel.

No, Jabučko ravnište samo je mali deo onoga što lepotica sa istoka ima da ponudi. Staroplaninci još nisu izvukli glavnu kartu iz rukava, koja bi im omogućila da postanu ozbiljna konkurencija Kopu. Sa druge strane planinskog masiva, koji deli Srbiju i Bugarsku, moglo bi biti izgrađeno velelepno skijalište i turistički centar.

Kompleks i skijalište "Golema reka" sa turističkim punktom "Mirica", sa planiranih 3.500 ležajeva, 40 kilometara alpskih staza i žičarama koje bi se pele i iznad 2.000 metara nadmorske visine, svrstali bi Staru planinu među najznačanija skijališta regiona. Ovde bi mogla da se organizuju i takmičenja u takozvanom muškom spustu, za šta Međunarodna skijaška federacija propisuje najstrože uslove. Iako je ta faza razvoja planine i dalje prilično daleko, tokom 2013. godine napravljeno je nekoliko koraka na ovom putu.

Institut za arhitekturu i urbanizam Srbije izradio je Nacrt plana generalne regulacije turističkog centra "Golema reka" sa turističkim punktom "Mirica". U opštini Knjaževac lani je završen javni uvid i rasprava, a dokument je prošao i kontrolu Komisije za planove. Kako za "eKapiju" kaže Đorđe Ćirkovački iz knjaževačkog Odeljenja za urbanizam, Predlog plana sada čeka odobrenje komisije Ministarstva urbanizma, koja je neophodna pre neko dokument bude usvojen (posebno jer je u pitanju područje parka prirode).


Pogledajte gde bi smešten turistički centar "Golema reka"; sa desne strane je granica ka Bugarskoj U međuvremenu, "eKapija" vam predstavlja šta je to što bi "Golema reka" mogla da ponudi, odnosno šta je planskom dokumentacijom predviđeno.

Razvoj ovog dela Srbije definisan je najpre Master planom razvoja Stare planine, a potom i Planom područja posebne namene Dimitrovgrad-Pirot-Knjaževac-Zaječar. Kako je navedeno u tim dokumentima, Stara bi trebalo da u budućnosti ima gotovo 20.000 ležajeva, više od 50 žičara i preko od 150 kilometara skijaških staza. Turistički centar "Golema reka", koji bi se naslanjao na planirano istoimeno skijalište, imao bi jednu od vodećih uloga razvoju čitave ove ideje.

Ono što je važno, a šta su i autori samog PGR centra "Golema reka" naglasili prilikom predstavljanja dokumenta, jeste da taj koncept razvoja na Staroj planini nikako nije u suprotnosti sa onim na Jabučkom ravništu, naprotiv, oni bi se dopunjavali.

Smeštaj za 3.500 turista, žičara do 2.000 metara

Konceptom Plana generalne regulacije obuhvaćeno je područje ukupne površine od oko 1.253 ha, koje se prostire na visinama od oko 780 do oko 2.060 metara n.v, na severnim i severozapadnim ekspozicijama planine (pogodnim za skijalište) kao i južnim i jugozapadnim ekspozicijama (pogodnim za turistički smeštaj).

Turistički centar "Golema reka" sa turističkim punktom "Mirica" obuhvata 145 hektara, turistički punkt "Kozarnica" (u dolini Kozarničke reke, koji bi bio neka vrsta spone ka Jabučkom ravništu) oko 26 hektara, i sektor alpskog skijališta "Golema reka" – površinu od oko 1.082 ha.


Skijalište bi se naslanjalo na centar "Golema reka" (na severu), Kozarnicu i Konjarnik (na istoku), državnu granicu između Srbije i Bugarske (na severoistoku i istoku) i granicu između opštine Knjaževac i opštine Pirot (na jugu), između.

Iako je "Golema reka" osmišljena kao mesto gde bi posetioci dolazili tokom cele godine, ono na šta najviše računaju je svakako razvoj zimskog turizma. Prema konceptu uređenja, od ukupno 3.500 ležajeva, oko 2.100 bilo bi namenjeno skijašima, a ostalih 1.400 drugim turistima. Takođe, kompleks bi mogao da primi oko 5.500 dnevnih izletnika.

Inače, smeštajni kapaciteti su planirani isključivo u trećem stepenu zaštite (sa polazištima žičara i ishodištima alpskih ski-staza).

Evo kako je čitav kompleks zamišljen. Celina koja je nazvana "Sedlo", u zapadnom delu, obuhvatila bi mahom komunalne službe (policija, ambulanta, gorska služba spasavanja), uz manji deo namenjen sportskim terenima. "Gedžin rt" je predviđen pretežno za smeštajne kapacitete, dok bi "Beli obreten" obuhvatio različite sadržaje – veliku garažu, vizitorski centar, pijacu, park itd. "Tupanar" je skijaško zaustavilište i polazište žičare, kao i poligon za školu skijanja, uz ugostiteljske objekte. Skijaško zaustavilište je i polazište žičare je i celina "Prilep", gde bi trebalo da bude i poligon za bordere.

Celina "Gramada" se nalazi na samom ulazu u dolinu Goleme reke, iz kanjona, i ovde bi bile smeštene javne službe, kao i vodoakumulacija.

Turističko-skijaški punkt "Mirica" imaće parking i ugostiteljske sadržaje.


Kapacitet skijališta "Golema reka" bio bi oko 7.000 skijaša, u istom trenutku. Ovo skijalište imalo bi 5 glavnih žičara, ukupne visinske razlike oko 4.000 metara, kao 40 kilometara alpskih staza.

Kako za "eKapiju" kaže Ćirkovački, to bi Staru planinu smestilo na čelo domaćih skijaških destinacija. Ovde bi se mogla organizovati i skijaška takmičenja u kategoriji muški spust, za šta je neophodna visinska razlika staze 800-1.100 metara, što u ovom trenutku ne ispunjava nijedno srpsko skijalište.

Žičare bi vodile ka Prilepskom vrhu, Tupanaru, Midžoru i Orlovom kršu (kako bi se ostvarila i veza sa Jabučkim ravništem, između ostalog).

Inače, Nacrtom PGR je definisano i da planska rešenja mogu da se realizuju fazno. Predložena prva faza obuhvata gradnju pristupnog koridora, zatim celine "Beli obreten" i "Tupanar", delove selina "Sedlo" i "Gedžin rt", kao i deo skijališta sa ski-liftom do vrha Tupanar.

Druga faza obuhvata izgradnju preostalih delova celina "Sedlo" i "Gedžin rt", kao i gradnju celina "Prilep", "Gramada" i "Mirica", i preostali deo skijališta. Svakako, faznost realizacije može da se menja u skladu sa mogućnostima finansiranja, kao i u skladu sa izvođenjem radova na pripremanju i oprenanju građevinskog zemljišta.

Kako će se, nakon usvajanja kompletne planske dokumentacije, odvijati dalje aktivnosti kada je reč o "Golemoj reci", zasad nije moguće precizirati. Nema sumnje da je, uprkos tome što je reč o ogromnoj šansi za razvoj Stare planine, za sve ovo potrebno mnogo novca, pa samim tim neće biti tako jednostavno da se sve realizuje. Ipak, to ne znači da se, nakon Jabučkog ravništa, i za ove planove u budućnosti neće naći investitor..

Kliknite za proširenje...

drum1":3qukng77 je napisao(la):

И? Је л јесу?

Kliknite za proširenje...

JohnnyLee":c8midnd3 je napisao(la):

е баш да видим да ли су средили нешто од прошле патроле

Kliknite za proširenje...

Stara planina čeka investitore - Četiri lokacije na Jabučkom ravništu spremne za gradnju hotela i apartmana (FOTO)

Kliknite za proširenje...

Poštovan prijatelji, dragi sugrađani, ljubitelji Stare planine...

Devedesetih godina prošlog veka opština Knjaževac predala je ingerencije na upravljanje Starom planinom Republici Srbiji.

Danas, Starom planinom upravljaju JP Stara planina, JP Skijališta Srbije i JP Srbija šume.

Turistička organizacija opštine Knjaževac bavi se promocijom turističkih potencijala naše opštine, među kojima je svakako najznačajniji Stara planina. Sve naše aktivnosti na promociji, u 90% slučajeva i vezane su upravo za Staru planinu.

Staru planinu promovišemo kao "netaknutu prirodu".

Na našu veliku žalost, ta netaknuta priroda ovih dana oskrnavljena je na najgrublji mogući način.

3 km Crnovrške reke u svom najlepšem delu vodotoka, u kojoj su do pre neki dan plivale pastrmke potočare, i na kome je jedan od najlepših vodopada, vodopad Bobuk, ovih dana zaposele su mašine i bageri, u nameri da tu malu planinsku rečicu strpaju u cev prečnika 900 mm, kako bi neki anonimni tajkun, kroz prodate kilovate, dodao još koji euro cent na svoj devizni konto.

Gradilište nije obeleženo ni tablom na kojoj bi stajalo ko je investitor a ko izvođač radova, kako to zakon nalaže.

Izvođači kažu da imaju sve papire, iako su u II zoni zaštite, kakva je Park prirode Stara planina, zabranjeni bilo kakvi radovi, a naročito na vodotokovima. Pogotovu bez javne rasprave.

Svojim angažovanjem, Turistička organizacija opštine Knjaževac doprinela je da Crni vrh ponovo oživi. Do pre par godina u Crnom vrhu se nije mogao videti živ čovek. Danas, u Crnom Vrhu imamo preko 30 registrovanih seoskih domaćinstava. Većina od njih je svoju investiciju vezivala upravo za ovu reku.

Najnovijim dešavanjima sve naše aktivnosti gube smisao.

Opština Knjaževac ustupila je Republici Staru planinu sa idejom razvoja turizma, a ne energetike.

Niti će se država, niti bilo koji pojedinac, obogatiti od prodaje KW sa Crnovrške reke, a nama su uzeli mnogo. Uzeli su nam za uvek našu netaknutu prirodu!

Ili ćemo se ujedinjeni pobuniti protiv otimanja naše netaknute prirode, ili će nam drugi kroz fi 900 odneti to jedino što imamo, a sa tim i čast i dostojanstvo.

Kliknite za proširenje...