Šta je novo?

Stari Sajam i naselje Staro sajmište

Логор Старо Сајмиште чека да буде достојно обележен

Закон о жртвама холокауста драгоцен је помак за јеврејску заједницу, каже Роберт Сабадош, председник Савеза јеврејских општина Србије

уботица – Недавно је за председника Савеза јеврејских општина Србије изабран председник суботичке Јеврејске општине, адвокат Роберт Сабадош.

Под окриљем Савеза налази се десет јеврејских општина од Суботице и Сомбора до Ниша које окупљају око три хиљаде Јевреја у читавој Србији. Многе од јеврејских општина имају тек 20 до 30 чланова, попут Ниша или Кикинде, у Сомбору је око 50 чланова, а остале имају преко 100 чланова. Међу њима највећа је београдска Јеврејска општина.

Роберт Сабадош наводи ове податке као илустрацију колико су скромне могућности јеврејских општина по Србији да се носе са актуелним проблемима које доноси нови закон о реституцији.

„Јеврејске општине су у последњих 70 година, односно од 1945. године, добијале средства из иностранства. Након што им је одузета сва имовина, ми смо као заједница живели од стране помоћи. Доношењем Закона о отклањању последица одузимања имовине жртвама холокауста фебруара 2016. године долази до великог преокрета, те јеврејске општине не само да од 1. јануара ове године добијају финансијску помоћ од државе, већ постају и титулари поврата имовине жртава холокауста који су остали без живих наследника. То је пипав и одговоран посао који се тренутно ради у јеврејским општинама. Треба рећи и да уколико се врати нека имовина јеврејској општини, а ипак се негде у свету појави законски наследник, она је дужна да то врати назад. Око тога у јеврејским општинама нема дилеме, јер остаје порука да је ипак неко из породице преживео”, говори у разговору за „Политику” Роберт Сабадош.
Враћање имовине

Специфично за јеврејске општине је да ни пре Другог светског рата нису живеле од своје имовине, већ од 10 одсто годишњих прихода који су плаћали њихови имућни чланови. Ситуација је сада другачија, објашњава Сабадош, чланство очекује помоћ заједнице те је закон о жртвама холокауста за њих драгоцени помак. У јеврејским општинама не желе да раде процену колико имовине ће бити враћено, јер је реч само о некретнинама које су у рукама државе, а све до тренутка враћања не знају да ли постоји наследник. Враћање имовине је тек једна димензија закона, а друга је финансијска подршка коју ће држава плаћати Савезу јеврејских општина у наредних 25 година.

„Зато је важно да јеврејске општине нађу имовину појединаца и претворе је у своју својину како би имали од чега да живе у будућности. Држава је прописала и у које сврхе може да се употребљава новац који се добија од државе и од враћене имовине, а то је образовање, неговање традиције јеврејског живота, финансирање делатности јеврејске заједнице, а 20 одсто свих прихода који се сакупе иде преживелим жртвама холокауста. Радили смо једну велику акцију на нивоу Савеза да квантификујемо колико је тих људи и до сада је то преко 300, од којих је око половина у Србији, а трагали смо за њима и преко „Клеим конференс” фонда и још увек нам се јављају из читавог света. Листу ћемо закључити са 31. јулом, али наравно могу и после да се јаве. Мене испуњава посебним задовољством што ћемо сада ми одавде слати новац у свет, након што је 70 година новац из света нама стизао. То је можда симболично, и није у питању велика сума, али је снажна порука”.
Обележавање стратишта

Представници Савеза јеврејских општина такође су укључени и у разговоре око обележавања стратишта на Старом Сајмишту. Сабадош подсећа да је Сајмиште био логор где су систематски од маја 1941. године до фебруара – марта 1942. године довођени Јевреји, одатле вожени у душегупкама до Јајинаца где су бацани у заједничке раке.

„За то време је, рецимо, Банат потпуно испражњен од Јевреја, убијено је око седам хиљада људи и тада Недић шаље онај чувени телеграм Немцима да је Србија „јуденфрај”. Зато Старо Сајмиште престаје да ради, да би га после неколико месеци отворили за противнике система, антифашисте, противнике Недићевог режима. Дакле, Старо Сајмиште има две фазе, у првој је логор смрти за Јевреје, у другој концентрациони логор за све који су били противници и који су служили као робовска радна снага. Простор Старог Сајмишта је једини простор у овом делу Европе који није достојно обележен као други логори смрти, а има страшну поруку за Србију и српски народ. Тамо су убијани људи који су били грађани Србије, људи који су се молили различитим боговима, али све их везује да су били грађани Србије и заслужују достојан споменик. Укључени смо у разговоре на ту тему у комисији на нивоу града Београда на чијем челу је владика славонски Јован Ћулибрк. Замисао је да постоје три или четири музејске целине: музеј холокауста, музеј жртава Рома, музеј жртава антифашиста, и размишља се о музеју посвећеном историјату Старог Сајмишта. Свака је жртва највећа, али је холокауст јединствена појава у људској историји и ми желимо да музеј холокауста буде под окриљем Јеврејске заједнице, да ми бринемо о њему и да имамо самосталност у програмском садржају и у располагању музејем. Верујемо, такође, да ће светска заједница да прискочи у помоћ у прављењу музеја који ће бити достојан свих побијених жена, деце, стараца. Ми желимо да сами управљамо музејем холокауста, наравно не ван контекста осталих и у заједничкој сарадњи, али желимо да имамо место где можемо да ставимо каменчић и да то има одређену тежину и значај”, каже Сабадош.

Коментари

џангризалосаурус
Жалосно је да до данас логор Сајмиште није достојно обележен и стављен у функцију меморијалног центра. Логор на локацији Сајмишта је био немачки логор на територији тзв. НДХ. Захтев Хрвата је био да у логору не сме бити српских стражара и да Хрвати не снабдевају логор. Управа је била немачка, СС, а касније су логор преузели Хрвати. Логораши су у разним периодима били Јевреји, Срби са подручја тзв.НДХ, Роми, заробљени четници и партизани и на крају рада логора опет Јевреји. Јевреји у Србији су хапшени на основу спискова које су саставили фолксдојчери, што је СС-у у Србији пружило могућност да се први похвале да су испунили "јуденфрај" циљ.
|
Александар Стојановић
У наведенем тексту нажалост је приказано фрапантно непознавање најосновнијих историјских чињеница од стране господина Сабадоша. Прво, телеграм да је Београд "Јуденфрај" није послао Милан Недић, већ начелник Управног штаба немачког Војног заповедника у Србији др Харалд Турнер. О томе су писали многи, укључујући и др Валтера Маношека који је по тој реченици насловио своје монументално дело о Холокаусту у окупираној Србији. Друга фаза Сајмишта нема апсолутно никакве везе са Недићем и његовим режимом: тада је логор коришћен за Србе са простора НДХ, које су тамо слале и убијале Усташе. Такво непознавање чињеница и произвољно арбитрирање о историјској одговорности заиста је невероватно за другу деценију 21. века и вређа српске жртве. Овим коментаром се не аболира Недић за његову колаборацију, негирање уставног поретка државе којој се заклео на верност (Краљевине Југославије), помагање немачке ратне привреде и учешће у пропаганди усмереној (између осталог) и против Јевреја.

http://www.politika.rs/scc/clanak/38219 ... o-obelezen
 
Pre par nedelja posetio sam centralnu kulu sa suprugom koja je tom prilikom napravila fotografije trenutnog stanja.

Više fotografija možete pogledati na našoj fb grupi: https://www.facebook.com/pg/urbexserbia ... 3213422351

19399295_1599223246755681_6961171173925268361_n.jpg

19420460_1599223350089004_2205719477349873858_n.jpg

19401811_1599223236755682_6162838316449694395_o.jpg

14591677_1599223946755611_3897280314912806706_n.jpg

19510204_1599223616755644_2671819985905054215_n.jpg
 
Hvala veliko na fotografijama + Nije valjda da je kula otkljucana samo fali da se neko useli .Kakav je pogled odozgo.Nadam se da ce rekonstrukcija uskoro poceti
 
Jeste otključana, mi smo bili tri puta tamo, i svaki put je nešto novo ispremeštano, kao da neko traži nešto. A pogled od gore:
8cdf2bf0a620cf6059cc4c7fef215fec.jpg
c62f05bb242a5ed038cd0f1e2e6df191.jpg
27129453cb17e563d567d4cee4a63283.jpg
4c86e4813037c57a15f98aacbb9c6a5a.jpg



Sent from my iPhone using Tapatalk
 
Истина о логору Земун 1941-1944.


У »Политици“ од 6. јуна 2017. је на ст. 23 објављен интервју са г. Робертом Сабадошем, под насловом „Логор Старо Сајмиште чека да буде достојно обележен“.

Због поштовања према историјској истини али и према читаоцима „Политике“, која се у мојој породици чита више од 90 година, осећам се дужним да исправим неке нетачности изнесене у делу интервјуа у којем се спомиње нацистичко-усташки логор Земун.

Већ сам наслов чланка је споран. 1941. г. је постојало само једно Сајмиште, зато назив логора никако не може бити „Старо Сајмиште“. Логор треба звати његовим правим именом, „Логор Земун“. Читаво време, постојања, власти окупиране Србије нису имале никаква овлаштења над логором – Србија је била са друге стране Саве. Чињеница је, да су зликовци логор у првом раздобљу (децембар 1941 – мај 1942) називали „Јеврејски логор Земун“ и да је тада убијено преко 6.000 логораша јеврејске народности. Исто тако је чињеница и то, да је логор био на територији НДХ, да је првобитно планиран на подручју Сремске Митровице, и да је основaн договором власти Рајха и НДХ. При томе су усташке власти изричито захтевале да стражари не смеју бити Срби.

А жртве у другој фази логора, од маја 1942. до маја 1944 ?

Из Бијелог Брда код Осијека у логор Земун је отерано 360 Срба; од 12-15. јула 1942. из Босанске Дубице је у само 3 дана у логор Земун отерано преко 5.000 Срба. Срем: 22. јула 1943. је нпр. из Угриноваца отерано 170 људи а из Добановаца тада шаљу 260 страдалника. У логору су били чак и припадници неких јединица Недићевом командом – тзв. легализовани четници, који су се одупрли нацистима приликом разоружавања. To наводи историчар Венцеслав Глишић у књизи „Терор и злочини нацистичке Немачке у Србији 1941–1944“ (Београд, 1970): „Крајем 1942. било их је у логору око 500. Иако су били одвојени, и за њих је важио исти режим тортуре…“ У трећој фази, у задња два месеца, до краја јула 1944, читаву управу су преузеле усташе. Све ово је било познато јануара 1946., када је Државна комисија за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача издала Саопштење број 87, у којем су обрађени злочини у логору Сајмиште (Земун).

Цитирам: „Кроз сам логор на Сајмишту прошло је око деведесет до стотину хиљада људи. Огромна већина свих заточеника били су Срби“. У истом саопштењу наведени су и ратни злочинци одговорни за логор Земун – међу њима нема ни једног функционера власти окупиране Србије.

Државна комисија је као злочинце проласила поглавника НДХ Анту Павелића, усташког крвника Диду Кватерника, представника Рајха у НДХ Зигфрида Кашеа и њихове сараднике.

Дакле: ако неко треба да помогне уређење меморијалног центра на месту логора Земун, онда су то на првом месту правни наследници оних који су логор основали и њим управљали а не држава Србија. Г. Сабадош није историчар и верујем да је само из своје необавештености Недићу приписао извештај Емануела Шефера да је «Србија Јуденфај». Неки историчари, задњих 10-15 година, говорећи о жртвама логора Земун, шаблонски наводе «Јевреји, Роми и антифашисти». Срби, који су чинили велику већину логораша, једини се не спомињу по националној припадности. То не разумем: нису само Срби били антифашисти, односно и српски антифашисти ваљда имају своју националну припадност.

И, на крају, нешто о концепту уређења меморијалног центра. Мислим да музеј треба уредити по начелима музејске струке (нпр. по раздобљима), као свуда другде у Европи. Мој отац и деда су се борили против нацизма; зато не пристајем да се после 75 година жртве у музеју деле по националној припадности – мислим да је тај концепт поражен 1945. Цивилизацијски, то не припада у 21. век.

http://jadovno.com/istina-o-logoru-zemu ... U_t4-lLeM8
 
G. Nikola Milovačev ispravlja G. Sabadoša, ali i sam prenosi drugi netačan podatak o broju zatočenika logora u periodu 1941-1944.

"Jedna od najvećih vrednosti monografije Nemački logor na Beogradskom sajmištu u tome je što je autor, na osnovu arhivskog
istraživanja, doveo u pitanje zvaničnu procenu (koja je bila u opticaju još od 1946.) da je kroz Sajmište prošlo između osamdeset
i sto hiljada zatočenika, od kojih je preko četrdeset hiljada stradalo. Koljanin je došao do podataka koji su već navedeni u
Drugoj glavi, da je broj zatočenika Sajmišta bio dvostruko manji, oko 38.500, uključujući oko 7.000 Jevreja koji su bili internirani
u Judenlager. U logoru je, prema Koljaninu, stradalo oko 19.000 duša, među kojima gotovo svi jevrejski zatočenici i svaki treći
zatočenik Anhaltelagera."

Citat je iz odlične knjige Jovana Bajforda "STARO SAJMIŠTE - Mesto sećanja, zaborava i sporenja" u kojoj je, pored istorije logora, obrađuje i razotkiva kako smo uopšte i došli do sadašnjeg stanja na Sajmištu, počev od 1945, i opšteg nepoznavanja šta se tu sve dešavalo... eto, imao i primer novog predsednika ZJOS, čovek se propisno obrukao svojim neznanjem.

Jedina pouka je da je Muzej neophodan.

I da, velik plus za nemanjad90 za ove fotografije.
 
Ни Сабадош ни Милованчев, а ни Бајфорд нису историчари и у њиховим писањима има пуно нетачности, а и политике.

Одличном и уопште релевантном се може назвати Кољанинова књига: "Немачки логор на београдском сајмишту 1941. - 1944.".



Милан Кољанин
http://www.isi.co.rs/pages/latinica/sar ... ljanin.htm
 
Bajfordova knjiga se za period 1941-1944 i oslanja na Koljaninov rad, i Bajford ga i priznaje za najveći autoritet kada je u pitanju logor Sajmište pošto ga je Koljanin obradio naučnim metodama i koristeći proverene činjenice a ne rekla-kazala.
 
Sajmiste je, kada je podignuto, bilo simbol modernizacije u kraljevini, prosirenja grada preko Save, otvaranja ka svetu, vizija kulturnog i ekonomskog razvoja za drugu polovinu 20og veka...
Najjaca simbolika mi je u tome sta je umesto svega toga postalo. Sajmiste je zbog toga mozda jedan od najslikovitijih primera uzasa drugog svetskog rata.
 
Кољанинов рад је научни и нико ка не може довести у питање, док је Бајфордов политички памфлет и ни по чему се не могу упоређивати.
 
Koljaninov rad je vrhunski naučni rad iz oblasti istorije, Bajfod je socijalni pshiholog, knjiga je odlična i se bavi širim društvenim temama, ali se takođe oslanja samo na proverene činjenice i razotkriva podmetačine (tako i anti-srpske, ali podmetačina je podmetačina, svejedno).

Ko ju je pročitao, ne može da joj bilo šta zameri... osim ako se baš naoštrio i ima unapred formirano mišljenje.
 
Имам формирано мишљење на основу проучавања научних радова више аутора (историчара са изванредном репутацијом), почев од Кољанинове дисертације па надаље, о датим догађајима.
Свако тумачење карактера историјских догађаја кроз субјективну политичку призму данашњег времена и уопште њихово довођење у везу је скандалозно и то Бајфордово писаније чини безвредним политичким памфлетом, као и друга, слична са које год "заинтересоване стране" долазила.
 
OK, i to je tvoje subjektivno tumačenje nakon čitanja Bajfodove knjige, koju sam ja citirao pošto se Koljaninova knjiga ne može naći online, a Bajfordova se najviše oslanja na Koljaninov rad (kojem su, opet, pravili pobleme i osporavali ga, što je takoše opisano u Bajfodovoj knjizi).

U svakom slučaju, sve ovo pokazuje koliko je taj Muzej neophodan.
 
Није моје, већ већине дипломираних историчара.
Бајфордова се књижица и понајмање бави дешавањима на сајмишту током рата, колико периодом од његовог завршетка до безмало данашњих дана и то кроз крајње субјективну призму гледања. О мотивима таквог чега код њега самог, Београдског центра за људска права и фондације Хајнрих Бел не бих полемисао.

И то што се само она може наћи на нету је препоручује као "одлично" штиво? Свашта. Данас се штошта може наћи по нету..

Апсолутно се слажем, Музеј Геноцида над Србима, злочина над осталим народима жртвама нацизма и фашизма, Холокауста и Порајмоса је неопходан. И Кољанина на место директора.
 
Voožde, kao prvo, nije lepo da izvrćeš moje reči, nisam napisao da je delo odlično zato što se može naći na internetu nego sam napisao da je odlična i da sam nju citirao zato što se Kljaninova ne može naći na internetu, a oslanja se na Koljaninovu.
Tvoja netrpeljivost je tvoja stvar, ali nemoj mi prišivati ono što nisam napisao.

Što se tiče "većine diplomiranih istoričara", to je paušalna tvrdnja. Kolika je većina? 100 ljudi, 51% posto od nekog broja?
Voleo bih da pročitam i šta su napisali ljudi koji imaj problem sa ovom knjimog, volim da čujem različita mišljenja.

Bajfordova knjiga i nije delo iz oblasti istorije, već se bavi odnosom društva prema Sajmištu.
A navodi precizno događaje posle 1945, datume, institucije, i imena ljudi, reference ... možda ta preciznost nekome smeta? Voleo bih da vidim kome smeta.
Takođe su svojevremeno i Koljanina osporavali (i to se navodi u Bajfordovoj knjizi).. možda i to navođenje smeta "nekim" istoričarima?
 
Пре свега претходна два чланка сам поставио као пример изношења нетачности, па и политизације ове теме, које никако не сме бити и то у дневном листу са највећом традицијом у нас. Бајфордово писање као некога ко је активно узео учешћа у политизацији је још еклатантнији пример. Хтедох да подвучем недопустивост таквог приступа овој теми, али ниси ми дозволио.

Не постоји нетрпељивост према теби јер те и не познајем, постоји неслагање са одређеним ставовима које си изнео.

Практично сви историчарке и историчари средње и млађе генерације са којима сам имао контакт, као што рекох, су против приступа историјској тематици кроз светоназоре данашњег времена, те политизације историје. Сви.

Као што рекох, није вредно коментарисања.
 
Ja tu vrstu isključivosti ne mogu da prihvatim, pre svega što, da nije bilo sajta
https://www.open.ac.uk/socialsciences/semlin/sr/
http://www.semlin.info/
šira javnost (pa i ja) ne bi i dan danas imala odakle da se informiše o logoru. Čak se i članci na Vikipediji pozivaju na ovaj sajt, jer tu se nalazi, sažeto, sve što se zna o Sajmištu, i sa navedenim izvorima. Isto to su mogli da urade i naši istoričari, ljudi iz same struke, da su želeli i da ih je tako nešto uopše i zanimalo. Ali izgleda da nije, kao da su želeli da informacije ne odu dalje od prvih i jedinih izdanja radova koji čame u bibliotekama i ponekoj knjižari skupljaju prašinu, kao da je tema rezervisana samo za njih. E pa nije.
Štp se tiče obrade perioda nakon 1944. u knjizi, jeste, jako je ružno, ali zato što je sve istina. Današnje stanje Sajmišta je samo jedan od dokaza koji to potvrđuju, s to potvrđuje i ova izjava predsednika ZJOS. Možda nekome smeta što on insistira da Muzej treba da bude posvećen pre svega žrtvama a ne da bude sredstvo za javna prepucavanja političara koji se, daleko od očiju javnosti, obogatiše upravo na tom konflIktu u kojem stradaju samo mali, obični ljudi?
 
Постоји научни и ненаучни приступ.

Наравно да би имао одакле да се информишеш и данас и јуче и сутра, могао си отићи у библиотеку или купити литературу, па о материји сазнати оно што те занима. Када је мене то занимало, отишао сам до НБС, сео и читао сва озбиљна дела релевантних аутора на примера ради тему сајмишта, или неку другу. Уколико сам сматрао да ми је нека од књига потребна, потрудио бих се да је купим.

Нити наведени сајт, нити Википедија, нису озбиљни извори знања, ауторитети у области историјске науке су годинама спроводили истраживања и писали обимна дела на ову тему, а што већину мрзи да их узме и прочита, проблем је те већине што остаје без знања.

Када Бајфорд на занемарљивом броју страница обради период сајмишта и када је био у употреби као сајам и као логор, а остатак посвети субјективном политичком тумачењу периода који је дошао након тога, као заинтересована страна у политичкој игри управо се сврстава уз раме онима који злоупотребљавају жртве стратишта за политичке потребе.

А како си почео и ти да митингујеш, свесно или несвесно се стављаш у службу политике, које сам се лично одувек гнушао, као што и сада то чиним, оно немам намеру да се спуштам на тај ниво комуникације.
 
Interesantan izbor reči: "mitinguješ", "stavljaš se u službu"... još ćeš da mi prišiješ i da "agitujem", da sam "reakcija" :)

Što se tiče politike, u ovoj zemlji ko god dirne u uvezani, uljuljkani pasivni neproduktivni i ni za šta sposobni establišment na kraju biva namazan katranom i perjem, najuren i proglašen za špijuna, izdajnika ili nešto još gore. I onda treba da prođu godine i decenije da se prizna da je bio u pravu.

Da, postoji naučni i nenaučni pristup, ali postoje i različite nauke. Istorija se bavi činjenicama, sociologija pored izučavanja drušva, procesa i ostalog, ima i tu slobodu da se bavi kritičkim analizama. Da li su analize i zaključci tačni ili nisu, otvoreno je za diskusiju i proveru, kao i u svakoj nauci. Ne znam koji su to istoričari u svojim privatnim razgovorima izrazili nezadovoljstvo.. niti me nečiji privatni razgovori sa neimenovanim ljudima zanimaju, kada već koristimo termine "ozbiljno", "nivo", "naučno"....

Stav "mogao si otići u biblioteku da se informišeš ili kupiti literaturu pa o materiji saznati ono što te zanima" je prilično nadobudan, ali i potpuno negira pozitivnu ulogu interneta: širenje informacija. Ne živimo u srednjem veku. Niti sajt niti vikipedija, nude niti treba da nude sve informacije ali zato pružaju tačne, proverene i upućuju na reference. A pre njih nismo imali ni to. Zahvaljući delimično i tom projektu podignut je nivo svesti o Sajmištu, ali se sad to sve negira zbog kritike posleratnog društva koje je dozvolilo zaborav, kao da smo palanka koja sve ružno gura pod tepih.
A priznajem i da mi je malo zabavno kada vidim kako leti perje kada se društvenjaci dokače (uvek se svodi na ljubomoru i ko je dobio pare da radi, a ko čačka nos za platicu i čeka penziju).
 
Нешто си релевантно написао о теми логор Сајмиште?

Не?

ОК, само проверавам.
 
А уствари јесам..

Када Бајфорд на занемарљивом броју страница обради период сајмишта и када је био у употреби као сајам и као логор, а остатак посвети субјективном политичком тумачењу периода који је дошао након тога, као заинтересована страна у политичкој игри управо се сврстава уз раме онима који злоупотребљавају жртве стратишта за политичке потребе.
 
Nema veze sa temom, već je tvoje lično mišljenje Bajfordu i diskteditacija čoveka, njegovog rada, knjige i sajta.
 
То што си ти поменуо његову књигу нема везе са темом, нико озбиљан нити тог младог човека, нити његово "дело" не узима у обзир када је логор сајмиште у питању. То што се теби из непознатог разлога допада јер "јуриша" на ауторитете од пре 50 или 30 година ван историјског контекста је некакав твој проблем. Оно што је написао нема везе са социјалном психологијом, а камоли историјом, већ само и искључиво са политиком.
 
Vrh