Brana, Akumulacija Stubo-Rovni
- Začetnik teme trialin
- Datum pokretanja
filozof
Intermediate
- Učlanjen(a)
- 03.05.2010.
- Poruke
- 169
- Pohvaljen
- 397
Zanimljiv video:
[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=WPPCxiTsuf4[/youtube]
Koliko li ce trebati da ovakva mahovina i rastinje izraste i kod nas? Imamo sve preduslove, odrzavanje nam je nula, tako da cekamo da priroda odradi svoje
[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=WPPCxiTsuf4[/youtube]
Koliko li ce trebati da ovakva mahovina i rastinje izraste i kod nas? Imamo sve preduslove, odrzavanje nam je nula, tako da cekamo da priroda odradi svoje
Veliki Vracar
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 12.11.2009.
- Poruke
- 1.806
- Pohvaljen
- 4.035
Ајде не филозофирај 
Gradnja mini elektrane u kompleksu brane Rovni
Grad Valjevo dao je saglasnost I parcelu, u okviru akumulacije Stubo Rovni , EPS-u za izgradnju mini elektrane u prostoru brane. Izgradnja ove elektrane bila je predvidjena još 2010 godine. Za sada čeka podbranski deo , a za cevovod se traže sredstva.
Nakon punjenja brane što se može smatrati osnovnim delom rada na izgradnji hidroakulaije stvoreni su uslovi za uredjenje podbranskog dela, izgradnju mini elektrane I nastavak izfgradnje cevovoda pijaće vode. Za završne radove na samoj akumulaciji I izgradnju puta do Poćute preko reke Sušice, Republika Srbija je izdvojila 130 miliona dinara za ovu I predvidela izdvajanje u istom iznosu I za sledeću godinu.
Istovremeno Grad Valjevo je pre samo nekoliko dana dao saglasnost EPS-u za izgradnju mini elektrane , a na sonovu sporazuma potpisanog izmedju JP Kolubara I EPS-a iz 2010. Godine kada je EPS u izgradnju brane uložio 320 miliona dinara obavezujući JP Kolubaru da omogući izgradnju iste u kompleksu brane. Predvidjena mini elektrana treba da bude snage 1,2 megavata, čime Valjevo dobija još jedan izvor električne energije.
Kada je u pitanju nastavak izgradnje cevovoda za preostalu projektnu dokumentaciju neophodno je oko 40 miliona dinara dok preostala izgradnja cevovoda treba da košta od 5 do 6 miliona evra. Projekat cevovoda postoji do Mionice , a kako Vamedia saznaje JP Kolubara na putu je da postigne dogovore kojima bi nastavak izgradnje bio nastavljen.
Sam sistem brane trebalo bi da omogući razvoj turizma i organske poljoprivredne proizvodnje , a projekat podbranskog dela postoji. Kako je ranije najavljeno da bi se započelo sa realizacijom podbranskog dela koji uključuje manja jezera I akva park neophodno je da budu uklonjene radničke barake koje se I dalje nalaze na predmetnom prostoru, a čije uklanjanje zavisi od republike Srbije odnosno od procene države da je ciljani projekat u potpunosti realizovan. Uklanjanjem radničkih baraka biće raspoloživo za realizaciju ovog projekta oko 4,5 ha zemlje.
S.V.
http://www.vamedia.info/index.php/home/ ... rane-rovni
Grad Valjevo dao je saglasnost I parcelu, u okviru akumulacije Stubo Rovni , EPS-u za izgradnju mini elektrane u prostoru brane. Izgradnja ove elektrane bila je predvidjena još 2010 godine. Za sada čeka podbranski deo , a za cevovod se traže sredstva.
Nakon punjenja brane što se može smatrati osnovnim delom rada na izgradnji hidroakulaije stvoreni su uslovi za uredjenje podbranskog dela, izgradnju mini elektrane I nastavak izfgradnje cevovoda pijaće vode. Za završne radove na samoj akumulaciji I izgradnju puta do Poćute preko reke Sušice, Republika Srbija je izdvojila 130 miliona dinara za ovu I predvidela izdvajanje u istom iznosu I za sledeću godinu.
Istovremeno Grad Valjevo je pre samo nekoliko dana dao saglasnost EPS-u za izgradnju mini elektrane , a na sonovu sporazuma potpisanog izmedju JP Kolubara I EPS-a iz 2010. Godine kada je EPS u izgradnju brane uložio 320 miliona dinara obavezujući JP Kolubaru da omogući izgradnju iste u kompleksu brane. Predvidjena mini elektrana treba da bude snage 1,2 megavata, čime Valjevo dobija još jedan izvor električne energije.
Kada je u pitanju nastavak izgradnje cevovoda za preostalu projektnu dokumentaciju neophodno je oko 40 miliona dinara dok preostala izgradnja cevovoda treba da košta od 5 do 6 miliona evra. Projekat cevovoda postoji do Mionice , a kako Vamedia saznaje JP Kolubara na putu je da postigne dogovore kojima bi nastavak izgradnje bio nastavljen.
Sam sistem brane trebalo bi da omogući razvoj turizma i organske poljoprivredne proizvodnje , a projekat podbranskog dela postoji. Kako je ranije najavljeno da bi se započelo sa realizacijom podbranskog dela koji uključuje manja jezera I akva park neophodno je da budu uklonjene radničke barake koje se I dalje nalaze na predmetnom prostoru, a čije uklanjanje zavisi od republike Srbije odnosno od procene države da je ciljani projekat u potpunosti realizovan. Uklanjanjem radničkih baraka biće raspoloživo za realizaciju ovog projekta oko 4,5 ha zemlje.
S.V.
http://www.vamedia.info/index.php/home/ ... rane-rovni
astrodule
Professional
Evo i ja posetih branu.
Pogledajte prilog 11Pogledajte prilog 10Pogledajte prilog 9Pogledajte prilog 8Pogledajte prilog 7Pogledajte prilog 6Pogledajte prilog 5Pogledajte prilog 4Pogledajte prilog 3Pogledajte prilog 2Pogledajte prilog 1
Put od Valjeva do brane je prelep.
Pogledajte prilog 11Pogledajte prilog 10Pogledajte prilog 9Pogledajte prilog 8Pogledajte prilog 7Pogledajte prilog 6Pogledajte prilog 5Pogledajte prilog 4Pogledajte prilog 3Pogledajte prilog 2Pogledajte prilog 1
Put od Valjeva do brane je prelep.
astrodule
Professional
Nisam ga video.
Sa jedne strane stoji zatvorena rampa na putu ka podnožju brane na kojoj piše da je zabranjen prilaz nezaposlenima.
Sa druge strane stoji takodje rampa sa istim natpisom, ali otvorena i tim putem smo došli do podnožja.
Sa jedne strane stoji zatvorena rampa na putu ka podnožju brane na kojoj piše da je zabranjen prilaz nezaposlenima.
Sa druge strane stoji takodje rampa sa istim natpisom, ali otvorena i tim putem smo došli do podnožja.
varos kapija
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 04.10.2007.
- Poruke
- 1.360
- Pohvaljen
- 2.173
astrodule
Professional
Posle više godina čekanja za vernike je otvorena crkva u Tubraviću. Ova crkva svojevremeno je napravljena kao zamena za Gračanicu koja je potopljena.
Uz jutarnju liturgiju koja je okupila veliki broj vernika na Preobraženje je u selu Tubravić nadomak Valjeva konačno otvorena crkva koja je svojevremeno napravljkena kao zamenaza Gračanicu koja je u medjuvremnu potpoljena.
Iako su radovi na spoljašnjosti i unutrašnjosti crkve završeni pre više godina pa i JP Kolubara crkveni objekat prenela u vlasništvo SPC, a do tada postojeća Gračanice potpoljena, vrata ove crkve bila su zatvorena za vernike.
Naime nova crkva izgradjena je upravo po dogovoru SPC i preduzeća Kolubara po ugovoru o ustupanju koji je bio osnov za započinjanje radova oko izgradnje hidroakumulacije Rovni. Investitor JP Kolubara je sa SPC sklopio ugovore o izgradnji nove bogomolje za to područje, najpre 80-ih godina prošlog veka sa tadašnjim episkopom šabačko-valjevskim Jovanom Velimirovićem, a 2002., sa njegovim naslednikom, vladikom Lavrentijem. Po tim ugovorima, JP je krajem 2009. godine, u selu Tubravić, u blizini Gračanice, sagradilo novu crkvu, parohijski dom, dvorište i parking, rasvetu, ogradu, trem i česmu.
http://www.vamedia.info/index.php/home/ ... -tubravicu
Iako je brana Rovni još investicija, kazne ribolovcima piše Arilje
Iako je hidroakulacija Rovni još uvek investicija, dakle po svom statusu nije završena, ovog leta brojni ribolovci zabacili su udice baš na ovom jezeru. Istovremeno preduzeće Cassini fishing piše kazne ribolovcima.
Da će brana Rovni imati svoj potencijal i u smislu turizma više je nego jasno, vd direktora JP Kolubara Zoran Mitrović za Vamediu kaže da postoje projekti čak i za poribljavanje. „ Akumulacija će biti poribljena vrstama ribe koje su takvoj akumulaciji neophodne, tu se pre svega misli na čistače. Za sada akumulaciju nismo poribljavali. Za sada pecanje nije dozvoljeno iako smo vidjali ribolovce da tu pecaju nismo ih dirali“, kaže Mitrović.
Ipak mnogi su pecanje na ovoj akumulaciji zapamtili jer ima je preduzeće Cassini fishing iz Arilja pisalo kazne. „Tu nema ni šta da se peca , ali eto rekreativno smo bili na jezeru i ajde da zabacimo udice. Došli su ljudi traili dozvole za pecanje na akumulaciji , mi ih nemamo jer ih niko još i ne izdaje i pisali su nam kazne“, priča jedan od ribolovaca.
Dozvolu za pecanje na akumulaciji nije moguće pribaviti jer sama akumulacija još nigde nije zavedena niti ozvaničena kao prostor gde je pecanje moguće. „Ovo je još uvek investicija, ništa tu još nije gotovo. Mi smo takodje čuli da neko naplaćuje kazne ribolovcima, ali to preduzeće nema sa nama potpisan nijedan ugovor. Mi im nismo zatražili nadzor, a kako smo saznali oni se staraju o vodama zapadne Srbije“, objašnjava Mitrović.
Kako Vamedia saznaje kazne možda naplaćuju po osnovu reke Jablanice koja je u njihovoj nadležnosti , a ona je jedna od reka koje pune branu. „To bi značilo da ako ja imam baru u dvorištu i poribim je oni bi došli da mi pišu kaznu? To nije u redu. Nigde ta akumulacija nije ucrtana još“, gnevni su ribolovci.
„Što se JP Kolubara tiče pecanje je zabranjeno, vožnja motornim čamcima je zabranjena, u zaštitnom pojasu oko akumulacije nije dozvoljena gradnja i korišćenje pesticida. Ali nismo mi ti koji su angažovali to preduzeće. Oni nikada nisu došli kod nas niti je bilo reči o bilo kakvim dozvolama. Mi nismo tražili ni od koga da kažnjava ljude“, tvrdi Mitrović.
U martu ove godine list Danas objavio je tekst pod naslovom „Osnovali firmu dva dana pred konkurs pa dobili tender” u kome se navodi : “Agonija oko dodele ribarskih područja traje već duže vreme, a sve je počelo još 2013. kada je prvi put područje dodeljeno privremeno, jer nije bilo konkursa. Posle te prve privremene dodele, ribarska područja se dodeljuju još tri puta privremeno, iako je u Zakonu o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda definisano da se ribarska područja mogu maksimalno privremeno dodeliti dva puta po godinu dana. U međuvremenu je u decembru 2014. donet i novi zakon, koji je doneo sitne promene, a jedna od njih je da se umesto na pet godina vode dodeljuju na 10 godina.
Posle neuspelog konkursa iz 2015. Ministarstvo poljoprivrede daje privremene dozvole pojedinim novootvorenim firmama, a posebna priča je sa firmom Cassini fishing iz Arilja, koja je na poslednjem konkursu u novembru 2016. na deset godina dobila da upravlja ribarskim područjem Kolubara.
Rafailo Mitrović, direktor firme Eko ribarstvo koja je bila direktni konkurent Cassini fishingu na ovom konkursu za područje Kolubare kaže za Danas da je firma iz Arilja registrovana dva dana pre nego što je raspisan konkurs koji je kao pisan za njih.
- Naša firma je do tada upravljala tim područjem a konkursom iz 2016. ono je dodeljeno njima, iako nisu ispunjavali uslove. Oni su priložili potvrdu da imaju 10 čamaca, mi smo imali pet. Međutim, posle će se ispostaviti da oni nisu imali nijedan od tih 10 čamaca, već da je firma Cassini sport navodno prodala Cassini fishingu 10 čamaca, odnosno da su sami sebi prodali čamce kojih ustvari nije ni bilo - kaže Mitrović.
Osim toga, kako tvrdi naš sagovornik, jedan od uslova u konkursu bio je da stručno lice u firmi mora da priloži overenu fotokopiju diplome i uverenja o završenom i položenom ispitu iz oblasti ribarstva ili ihtiologije, a da je Cassini fishing priložila samo - indeks. Mitrović napominje kako su Cassini fishing u konkursnoj dokumentaciji tek kasnije dopisali da će imati 16 ribočuvara, kako bi osigurali da imaju više bodova od firme Eko ribarstvo koja je prijavila njih 13.”
S.V.
http://www.vamedia.info/index.php/home/ ... ise-arilje
Iako je hidroakulacija Rovni još uvek investicija, dakle po svom statusu nije završena, ovog leta brojni ribolovci zabacili su udice baš na ovom jezeru. Istovremeno preduzeće Cassini fishing piše kazne ribolovcima.
Da će brana Rovni imati svoj potencijal i u smislu turizma više je nego jasno, vd direktora JP Kolubara Zoran Mitrović za Vamediu kaže da postoje projekti čak i za poribljavanje. „ Akumulacija će biti poribljena vrstama ribe koje su takvoj akumulaciji neophodne, tu se pre svega misli na čistače. Za sada akumulaciju nismo poribljavali. Za sada pecanje nije dozvoljeno iako smo vidjali ribolovce da tu pecaju nismo ih dirali“, kaže Mitrović.
Ipak mnogi su pecanje na ovoj akumulaciji zapamtili jer ima je preduzeće Cassini fishing iz Arilja pisalo kazne. „Tu nema ni šta da se peca , ali eto rekreativno smo bili na jezeru i ajde da zabacimo udice. Došli su ljudi traili dozvole za pecanje na akumulaciji , mi ih nemamo jer ih niko još i ne izdaje i pisali su nam kazne“, priča jedan od ribolovaca.
Dozvolu za pecanje na akumulaciji nije moguće pribaviti jer sama akumulacija još nigde nije zavedena niti ozvaničena kao prostor gde je pecanje moguće. „Ovo je još uvek investicija, ništa tu još nije gotovo. Mi smo takodje čuli da neko naplaćuje kazne ribolovcima, ali to preduzeće nema sa nama potpisan nijedan ugovor. Mi im nismo zatražili nadzor, a kako smo saznali oni se staraju o vodama zapadne Srbije“, objašnjava Mitrović.
Kako Vamedia saznaje kazne možda naplaćuju po osnovu reke Jablanice koja je u njihovoj nadležnosti , a ona je jedna od reka koje pune branu. „To bi značilo da ako ja imam baru u dvorištu i poribim je oni bi došli da mi pišu kaznu? To nije u redu. Nigde ta akumulacija nije ucrtana još“, gnevni su ribolovci.
„Što se JP Kolubara tiče pecanje je zabranjeno, vožnja motornim čamcima je zabranjena, u zaštitnom pojasu oko akumulacije nije dozvoljena gradnja i korišćenje pesticida. Ali nismo mi ti koji su angažovali to preduzeće. Oni nikada nisu došli kod nas niti je bilo reči o bilo kakvim dozvolama. Mi nismo tražili ni od koga da kažnjava ljude“, tvrdi Mitrović.
U martu ove godine list Danas objavio je tekst pod naslovom „Osnovali firmu dva dana pred konkurs pa dobili tender” u kome se navodi : “Agonija oko dodele ribarskih područja traje već duže vreme, a sve je počelo još 2013. kada je prvi put područje dodeljeno privremeno, jer nije bilo konkursa. Posle te prve privremene dodele, ribarska područja se dodeljuju još tri puta privremeno, iako je u Zakonu o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda definisano da se ribarska područja mogu maksimalno privremeno dodeliti dva puta po godinu dana. U međuvremenu je u decembru 2014. donet i novi zakon, koji je doneo sitne promene, a jedna od njih je da se umesto na pet godina vode dodeljuju na 10 godina.
Posle neuspelog konkursa iz 2015. Ministarstvo poljoprivrede daje privremene dozvole pojedinim novootvorenim firmama, a posebna priča je sa firmom Cassini fishing iz Arilja, koja je na poslednjem konkursu u novembru 2016. na deset godina dobila da upravlja ribarskim područjem Kolubara.
Rafailo Mitrović, direktor firme Eko ribarstvo koja je bila direktni konkurent Cassini fishingu na ovom konkursu za područje Kolubare kaže za Danas da je firma iz Arilja registrovana dva dana pre nego što je raspisan konkurs koji je kao pisan za njih.
- Naša firma je do tada upravljala tim područjem a konkursom iz 2016. ono je dodeljeno njima, iako nisu ispunjavali uslove. Oni su priložili potvrdu da imaju 10 čamaca, mi smo imali pet. Međutim, posle će se ispostaviti da oni nisu imali nijedan od tih 10 čamaca, već da je firma Cassini sport navodno prodala Cassini fishingu 10 čamaca, odnosno da su sami sebi prodali čamce kojih ustvari nije ni bilo - kaže Mitrović.
Osim toga, kako tvrdi naš sagovornik, jedan od uslova u konkursu bio je da stručno lice u firmi mora da priloži overenu fotokopiju diplome i uverenja o završenom i položenom ispitu iz oblasti ribarstva ili ihtiologije, a da je Cassini fishing priložila samo - indeks. Mitrović napominje kako su Cassini fishing u konkursnoj dokumentaciji tek kasnije dopisali da će imati 16 ribočuvara, kako bi osigurali da imaju više bodova od firme Eko ribarstvo koja je prijavila njih 13.”
S.V.
http://www.vamedia.info/index.php/home/ ... ise-arilje
Prva opština koja bi mogla dobiti vodu iz regionalnog cevovoda Stubo Rovni mogla bi po dosadašnjim najavama biti Mionica.
Zoran Mitrović, v.d direktora JP „Kolubara“ Valjevo na sednici KO posvećenoj vodosnabdevanju naveo je investicije koje će ovo preduzeće realizovati u narednoj godini, a medju njima je i širenje vodovodne mreže prema Mionici.
„Preko Kancelarije za javna ulaganja u sledećoj godini biće izdvojeno oko šest miliona evra. Prvenstveno će biti izgrađena deonica cevovoda Divci-Mionica dužine šest kilometara, tako da će ova opština prva dobiti vodu iz regionalnog sistema. Radovi će trajati devet meseci, njihova vrednost je oko 1,5 miliona evra“, rekao je Mitrović.
Druga investicija u 2018. je izgradnja cevovoda od Crpne stanice Paklje do Postrojenja za preradu vode „Pećina“ u Valjevu. „Biće to cevovod prečnika 1000 mm, vrednosti oko 4,5 miliona evra, rok za završetak je 18 meseci. Prema obećanju Kancelarije za javna ulaganja sredstva će nam biti na raspolaganju početkom 2018. godine“, najavljuje Mitrović.
Preduzeće „Kolubara“ za ove dve deonice poseduje kompletnu projektnu dokumentaciju i građevinsku dozvolu tako da odmah po opredeljenju sredstava, kako je rekao odmah može biti raspisan tender.
http://vamedia.info/index.php/home/grad ... do-mionice
Zoran Mitrović, v.d direktora JP „Kolubara“ Valjevo na sednici KO posvećenoj vodosnabdevanju naveo je investicije koje će ovo preduzeće realizovati u narednoj godini, a medju njima je i širenje vodovodne mreže prema Mionici.
„Preko Kancelarije za javna ulaganja u sledećoj godini biće izdvojeno oko šest miliona evra. Prvenstveno će biti izgrađena deonica cevovoda Divci-Mionica dužine šest kilometara, tako da će ova opština prva dobiti vodu iz regionalnog sistema. Radovi će trajati devet meseci, njihova vrednost je oko 1,5 miliona evra“, rekao je Mitrović.
Druga investicija u 2018. je izgradnja cevovoda od Crpne stanice Paklje do Postrojenja za preradu vode „Pećina“ u Valjevu. „Biće to cevovod prečnika 1000 mm, vrednosti oko 4,5 miliona evra, rok za završetak je 18 meseci. Prema obećanju Kancelarije za javna ulaganja sredstva će nam biti na raspolaganju početkom 2018. godine“, najavljuje Mitrović.
Preduzeće „Kolubara“ za ove dve deonice poseduje kompletnu projektnu dokumentaciju i građevinsku dozvolu tako da odmah po opredeljenju sredstava, kako je rekao odmah može biti raspisan tender.
http://vamedia.info/index.php/home/grad ... do-mionice
Zoran Arsenijevic
Beginner
- Učlanjen(a)
- 11.10.2011.
- Poruke
- 67
- Pohvaljen
- 128
Ovaj kratki film sadrzi i nekoliko scena sa jezera.
https://www.youtube.com/watch?v=9L0DiHWM-1k&t=1s
https://www.youtube.com/watch?v=9L0DiHWM-1k&t=1s
Za 250.000 ljudi u Srbiji ova građevina je kao svetinja, evo i zašto
Blic/"Bokal" od 50 miliona kubika vode, brana i akumulacija "Rovni", najveća i 80 miliona evra teška državna investicija u zapadnoj Srbiji je u potpunosti automatizovana.Upravlja se na jedno dugme, odnosno, da budemo stopostotno precizni, na enter na tastaturi kompjutera.
Više od četvrt veka gradila se, u delu javnosti osporavana, brana koja vodom treba da snabdeva područje od 250.000 stanovnika u slivu Kolubare. Hidrosistem "Rovni", 12 kilometara jugozapadno od Valjeva na reci Jablanici, još je u fazi probnog rada, do dobijanja upotrebne dozvole na proleće.
Veštačko jezero 70 metara duboko, međutim, već je napunjeno, a brana funkcioniše besprekorno, kako je reporteru "Blica" pokazano u komandnom centru, uz pomoć specifičnog računarskog programa i automatizovanog sistema koji pokreće jedan enter na tastaturi koji komanduje silom od 50 miliona kubika vode.
Sistem, pre svega, komanduje vodozahvatnom kulom u jezeru, koja praktično zahvata količinu vode koju želimo da cevovodom sprovedemo do Valjeva. Na kuli postoji devet ulaza i ventila na različitim visinama, a svaki od njih ima i sistem koji meri kvalitet vode, od nivoa kiseonika do Ph vrednosti. U zavisnosti od kvaliteta vode, računar otvara željeni ventil i voda potom ogromnom cevi koja se nalazi ispod tela brane, najpre ulazi u regulacioni blok u kojem se njen pritisak od 7 bara, koji bi pokidao svaku vodovodnu mrežu, spušta na 2,9 bara. Potom voda ide do prekidne komore brane gde program reguliše koja količina će biti sprovedena u cevovod – objašnjava Zoran Mitrović, direktor JP "Kolubara" koje upravlja hidrosistemom "Rovni"
Trenutni nivo vode u jezeru je na 354 metra nadmorske visine što je optimum za ovo doba godine. I on se, objašnjava Mitrović, kompjuterski reguliše u zavisnosti od hidrometerološke situacije, pošto brana ima svoju meteorološku stanicu.
Prva linija odbrane od poplava
Na taj način, "Rovni" su praktično prva linija odbrane od katastrofalnih poplava u kolubarskom slivu i da je brana bila u upotrebi proleća 2014. godine, kataklizma ne bi pogodila ni Valjevo ni Obrenovac.
- Primer za to su obilne kiše u oktobru ove godine, kada se nivo jezera podigao za 48 centimetara, ali je brana zato zadržala 1,5 miliona kubika vode i sprečila da se izlije prvo Jablanica, a potom i Kolubara. Jezero može da se napuni do kote 360 na kojoj se nalazi prelivni šaht, ali to bi se dogodilo samo u slučaju nezamislive količine kiše, daleko veće nego one koja je prozrokovala poplave pre tri godine – priča Mitrović.
Ispod tela brane, u koju je ugrađeno više od dva miliona kubika materijala, nalazi se betonski propust sa tri cevna otvora. Iz onog najmanjeg stalno izlazi 200 litara iz sekundi, kako bi se Jablanica održava na biološkom minimumu.
Srednji će u persepktivi koristiti da iz njega voda putuje do Termoelektrane "Kolubara B" u Kaleniću i hladi njene turbine, a najveći za pražnjenje brane. I njegov ventil se pokreće na dugme, a količina i sila vode koja iz te cevčuge izleti pod ogromnim pritiskom, kako nam je demonstrirano, podseća na super jaki tuš – uvećan milijardu puta!
U smislu odbrane, od brane nizvodno sve do Lajkovca smo instalirali novi sistem osmatranja i obaveštavanja, sa novim sirenama i komunikacionim vezama. Brana ima i svoje seizmograf koji registruje svako pomeranje tla, seizmološke sonde na tri lokacije su povezane sa sistemom republičkog Seizmološkog zavoda. Tako da apsolutno bezbedno i to na dugme ispunjava svoja dva osnovna cilja – da obezbedi vodu i da spreči poplave – zaključuje Mitrović.
"Rovni" će godišnje isporučivati 30 miliona kubika pitke vode za Valjevo, Mionicu, Lajkovac, Ub i Lazarevac, a studije izvodljivosti da se na ovaj hidrosistem priključe i Koceljeva i Ljig su u završnoj fazi.
Tekst i foto: P.Vujanac/Blic
Blic/"Bokal" od 50 miliona kubika vode, brana i akumulacija "Rovni", najveća i 80 miliona evra teška državna investicija u zapadnoj Srbiji je u potpunosti automatizovana.Upravlja se na jedno dugme, odnosno, da budemo stopostotno precizni, na enter na tastaturi kompjutera.
Više od četvrt veka gradila se, u delu javnosti osporavana, brana koja vodom treba da snabdeva područje od 250.000 stanovnika u slivu Kolubare. Hidrosistem "Rovni", 12 kilometara jugozapadno od Valjeva na reci Jablanici, još je u fazi probnog rada, do dobijanja upotrebne dozvole na proleće.
Veštačko jezero 70 metara duboko, međutim, već je napunjeno, a brana funkcioniše besprekorno, kako je reporteru "Blica" pokazano u komandnom centru, uz pomoć specifičnog računarskog programa i automatizovanog sistema koji pokreće jedan enter na tastaturi koji komanduje silom od 50 miliona kubika vode.
Sistem, pre svega, komanduje vodozahvatnom kulom u jezeru, koja praktično zahvata količinu vode koju želimo da cevovodom sprovedemo do Valjeva. Na kuli postoji devet ulaza i ventila na različitim visinama, a svaki od njih ima i sistem koji meri kvalitet vode, od nivoa kiseonika do Ph vrednosti. U zavisnosti od kvaliteta vode, računar otvara željeni ventil i voda potom ogromnom cevi koja se nalazi ispod tela brane, najpre ulazi u regulacioni blok u kojem se njen pritisak od 7 bara, koji bi pokidao svaku vodovodnu mrežu, spušta na 2,9 bara. Potom voda ide do prekidne komore brane gde program reguliše koja količina će biti sprovedena u cevovod – objašnjava Zoran Mitrović, direktor JP "Kolubara" koje upravlja hidrosistemom "Rovni"
Trenutni nivo vode u jezeru je na 354 metra nadmorske visine što je optimum za ovo doba godine. I on se, objašnjava Mitrović, kompjuterski reguliše u zavisnosti od hidrometerološke situacije, pošto brana ima svoju meteorološku stanicu.
Prva linija odbrane od poplava
Na taj način, "Rovni" su praktično prva linija odbrane od katastrofalnih poplava u kolubarskom slivu i da je brana bila u upotrebi proleća 2014. godine, kataklizma ne bi pogodila ni Valjevo ni Obrenovac.
- Primer za to su obilne kiše u oktobru ove godine, kada se nivo jezera podigao za 48 centimetara, ali je brana zato zadržala 1,5 miliona kubika vode i sprečila da se izlije prvo Jablanica, a potom i Kolubara. Jezero može da se napuni do kote 360 na kojoj se nalazi prelivni šaht, ali to bi se dogodilo samo u slučaju nezamislive količine kiše, daleko veće nego one koja je prozrokovala poplave pre tri godine – priča Mitrović.
Ispod tela brane, u koju je ugrađeno više od dva miliona kubika materijala, nalazi se betonski propust sa tri cevna otvora. Iz onog najmanjeg stalno izlazi 200 litara iz sekundi, kako bi se Jablanica održava na biološkom minimumu.
Srednji će u persepktivi koristiti da iz njega voda putuje do Termoelektrane "Kolubara B" u Kaleniću i hladi njene turbine, a najveći za pražnjenje brane. I njegov ventil se pokreće na dugme, a količina i sila vode koja iz te cevčuge izleti pod ogromnim pritiskom, kako nam je demonstrirano, podseća na super jaki tuš – uvećan milijardu puta!
U smislu odbrane, od brane nizvodno sve do Lajkovca smo instalirali novi sistem osmatranja i obaveštavanja, sa novim sirenama i komunikacionim vezama. Brana ima i svoje seizmograf koji registruje svako pomeranje tla, seizmološke sonde na tri lokacije su povezane sa sistemom republičkog Seizmološkog zavoda. Tako da apsolutno bezbedno i to na dugme ispunjava svoja dva osnovna cilja – da obezbedi vodu i da spreči poplave – zaključuje Mitrović.
"Rovni" će godišnje isporučivati 30 miliona kubika pitke vode za Valjevo, Mionicu, Lajkovac, Ub i Lazarevac, a studije izvodljivosti da se na ovaj hidrosistem priključe i Koceljeva i Ljig su u završnoj fazi.
Tekst i foto: P.Vujanac/Blic
gundeljbananko
Intermediate
- Učlanjen(a)
- 09.11.2011.
- Poruke
- 134
- Pohvaljen
- 159
Jel se to meni pastrmka učinila?
knjiga - BRANA ROVNI...autor DRAGAN PETROVIĆ....pdf format
https://www.facebook.com/download/previ ... 9665308291
https://www.facebook.com/download/previ ... 9665308291