Šta je novo?
Od:
Filteri

Zanimljivosti BG : podaci,mesta,događaji,.....

Pola veka od smrti Slobodana Jovanovića
Povodom pedeset godina od smrti akademika Slobodana Jovanovića u služen je parastos u Vaznesenskoj crkvi u Beogradu.
SlobodanJovanovic.jpg


Odbor za obeležavanje pedesetogodišnjice smrti akademika Slobodana Jovanovića saopštio je da će u podne u Vaznesenskoj crkvi biti služen parastos.

Slobodan Jovanović umro je 12. decembra 1958. godine u Londonu i Odbor je prethodnih meseci apelovao da se pola veka od smrti obeleži u organizaciji države "na dostojan način".

Odbor je pozvao državne organe da organizuju da se posmrti ostaci Jovanovića prenesu u Srbiju i da se sahrani u aleji zaslužnih uz državnicke počasti.

Upućen je poziv i da se izdaju Jovanovićeva sabrana dela i da se trg ispred Pravnog fakulteta u Beogradu nazove po Jovanoviću, nekadašnjem profesoru na tom fakutletu i jednom od vodećih srpskih intelektualaca.

Pravnik, istoričar, književnik

Slobodan Jovanović rođen je 1869, bio je pravnik, istoričar, književnik, rektor Beogradskog univerziteta.

Bio je i profesor Pravnog fakulteta i predsednik Srpske kraljevske akademije. Učestvovao je na Versajskoj mirovnoj konferenciji 1919. godine.

U kraljevsku vladu ušao je 27. marta 1941. kao nestranačka ličnost. Bio je potpredsednik, a jedno vreme i predsednik, vlade u izbeglištvu.

Od 1941. godine do kraja života, 1958, živeo je u Londonu.

Njegove knjige nisu štampane u Jugoslaviji do 1990. godine.

Rehabilitovan je 26. oktobra prošle godine odlukom Okružnog suda u Beogradu čime je ništavom proglašena presuda Vojnog veća Vrhovnog suda FNRJ od 15. jula 1946. godine.

Tom presudom on je bio osuđen na 20 godina zatvora sa prinudnim radom, gubitak političkih i pojedinih građanskih prava na 10 godina, konfiskaciju imovine i gubitak državljanstva.
Kliknite za proširenje...
извор РТС
линк http://www.rts.rs/page/stories/sr/s.../Pola+veka+od+smrti+Slobodana+Jovanovića.html
 
Sto godina prvog bioskopa
14. Decembar 2008 | 10: 53
Izvor : Beogradski mediji
Prvi stalni bioskop u Srbiji počeo je da radi pre tačno jednog veka, 13. decembra 1908. godine, na mestu sadašnjeg Bezistana u centru Beograda.
staribeograd12062008.jpg

Precizan datum početka rada prvog stalnog bioskopa u Srbiji nije poznat, ali prema podacima istoričarke filma Bose Slijepčević, bio je to 13. decembar 2008. godine.

Bioskop se zvao "Grand" i radio je u hotelu "Pariz" vlasnika Svetozara Botorića, koji je nešto kasnije postao i prvi srpski producent.

Beograđani su prvi put mogli da vide pokretne slike samo pola godine nakon što je u Parizu održana svetska premijera novog čuda tehnike.

Kinematograf braće Limijer gostovao je u kafani "Zlatan krst" na Terazijama 6. juna 1896. godine. Bila je to i prva projekcija na Balkanu, a taj datum obeležava se kao Dan Jugoslovenske kinoteke.

Nastupio je period putujućih bioskopa kada su se projekcije organizovale pod šatrama na nekoliko dana ili meseci, u zavisnosti od interesovanja publike.

Prema podacima koje navodi upravnik Arhiva kinoteke Aleksandar Erdeljanović, u Beogradu su filmove prikazivali Edisonov vitaskop, Prvi srpski kinematograf (krajem 1900. godine), Lifka bioskop, Kinematograf Franca Prohaske, Mađarsko naučno pozorište Uranija, Nartenov bioskop, Rojal bioskop Bore Jelkića, Bahmajerov Grand elektro bioskop.

Hotel "Pariz" bio je moderan i otmen po standardima s početka 20. veka, imao je parno grejanje, električno osvetljenje, ventilaciju i telefon.

Kafana u parteru hotela pretvorena je u bioskop, a tokom projekcije posluživala se hrana i piće. Prostorija je bila duga, pa je platno postavljeno po sredini, a publika je sedela sa obe strane za 120 stolova.
Kliknite za proširenje...
извор Студио Б
линк http://www.studio-b.rs/info/vest.php?id=32679
 
БЕОГРАДСКЕ ПРИЧЕ
Палата Реунион
Део зграде закупило је немачко трговин­ско представништво које је представља­ло немачки шпијунски пункт
01_beogradskepricce34.jpg

Палата Реунион у којој се данас налази по­­знато дечије позориште Бошко Буха гр­а­ђена је од 1929. до 1931. године новцем и за потребе Јадранског осигуравајућег друштва из Трста које је сличну зграду већ по­дигло у Мадриду. Вредност радова износила је 12 милиона динара. Пројект је урађен у Италији, али га је, вероватно због наших прописа, потписао архитекта Иван Белић. Део зграде закупило је немачко трговинско представништво које је, у ствари, пред­стављало немачки шпијунски пункт.

Захваљујући извештајима који су слати са тог места, Немачка је имала малтене све податке о нашој војсци, распореду јединица и саставу. Многи Београђани знали су чи­ме се бави ово трговинско представништво, али влада и генерал-штаб нису ни по­кушали да га омету. Зато се гнев грађана у време демонстрација 27. марта 1941. сру­чио и на палату "Реунион". Али касно, немачки шпијуни спаковали су кофере и оти­шли пре тога.

Драган Перић
Kliknite za proširenje...
извор Београд је лепа варош
линк http://www.bg-setac.com/01_novibroj/menu/zzz_001a.html

ОСТАВИЛИ СУ ТРАГ: Глигорије Возаревић
Крст
Први крст на будућем Црвеном крсту по­дигао је, о свом трошку, Глигорије Воза­ре­вић, познати књижар и један од нај­ве­ћих српских просветитеља
02_ostavilisutrag34.jpg

Престижни београдски крај, познат као Цр­вени крст, био је, све до Првог светског рата, велико кукурузиште, а делимично, на јужној страни, и богат пашњак, на који су млекари, уз одређену надокнаду варошкој управи, изгонили стоку на испашу.

Већ средином деветнаестог века у куку­ру­зишту је стајао високи дрвени крст, у под­ножју снажно ојачан с три трупца.
Почетком двадесетог века, када су напра­вљени и усвојени планови урбанизације пу­стара изнад Славије, општинска власт је дрвени крст, озбиљно начет зубом време­на, заменила крстом од скупог црвеног мермера, и по њему је, убрзо, цео крај добио назив.

Први крст на будућем Црвеном крсту подигао је, о свом трошку, Глигорије Возаревић, познати књижар и један од највећих српских просветитеља.
Његова лепо уређена и богата књижара и читаоници, "благодет за умне и дангуба за неумне", како се говорило, налазила се у близини Саборне цркве, у једном од тада најпрометнијих делова центра града.
Ту је отворена и прва апотека, ту се продавала најквалитетнија свила, ту је имао сво­ју продавницу чувени бакалин Хаџи Димитрије Роша, ту су становали богати трговци, а ту је радило и неколико отмених кафана с белим столњацима, карафиндлима на столовима и писаним јеловницима и винским картама, за оно време необичних и по изгледу, и по опхођењу конобара, и по европским гастрономским понудама.
У једној од скрајнутих уличица, негде на углу потоње Спасићеве и Цара Лазара, тре­перили су црвени фењери више скупих јавних кућа за пробрану клијентелу, с парис­ким ентеријерима и дамама углавном из иностранства.

У књижари и читаоници Глигорија Возаревића могле су се купити или прочитати књи­ге најпопуларнијих српских писаца Милована Видаковића "Велимир и Босиљка", "Весели двори Иве Загорца", "Усамљени јуноша", "Касија Царица" и "Српкиња у Енг­ле­ској" и Доситеја Обрадовића "Совјети здравог разума" и "Басне", али и "Геновева", "Хроми Даба", "Војвода Балтазар" и друга преведена дела.
Стални посетиоци књижаре и читаонице били су, уз младе школоване људе, и иму­ћни житељи Зерека, попут Анастаса Павловића, Николе Џанге, Моше Мевораха, Ни­коле Ки­кија, браће Шонда и осталих пионира српског грађанског друштва.

Схвативши да и у унутрашњости земље има заинтересованих за читање, Глигорије Возаревић је оформио и прву аквизитерску службу, коју је успешно водио неки "слепи Ђура", говорећи да књига мора да иде у народ и тамо где једва стижу воловска кола, како би се Србија што брже "воздигла" и духовно, а не само економски.

Средином четрдесетих година деветнаестог века у Београду је, управо на таласу сна­жног просветитељства, почело интензивно трагање за тачним местом на коме су спа­љене мошти Светог Саве, уз нескривене жеље да се оно, иако су Србијом још вла­дали Турци, достојно и видно обележи.
Основни и поуздан податак, да је Синан-паша издао наредбу да се Свети Сава спа­ли на Врачару, није казивао много; а и допунски податак, да је Свети Сава спаљен на некој од врачарских узвишица, само је увећавао тајну.

Међу онима који су трагали за местом злочина Синан-паше био је и Глигорије Во­заревић, који је, захваљујући знатним новчаним улагањима и добрим везама "на стр­а­ни", прибавио обимну грађу о овом нечувеном чину одмазде над духовним насле­ђем једног народа, укључујући и преписе неких цариградских докумената.
Као могућа места спаљивања моштију Светог Саве најчешће су, уз половичну аргу­мента­цију и уобичајена груба оспоравања у свим српским спорењима, помињани Са­винац и старо ташмајданско гробље.

Најревноснији истраживач Глигорије Возаревић тврдио је, међутим, да је Свети Са­ва спаљен далеко од вароши, у кукурузишту и на пашњацима млекаџија, и управо тамо је, уз подршку Кнежеве канцеларије и прећутну сагласност турске админи­стра­ције, поставио дрвени крст, као споменик посвећен том догађају.
Крајем деветнаестог и почетком двадесетог века мало ко од Београђана веровао је да су мошти Светог Саве спаљене баш код дрвеног крста, али је то обележје, пре­живевши неколико деценија у пустари, постало, само по себи, историјска вредност и поштовања достојна варошка знамен.

Замењујући натрули дрвени крст, општинска власт је новопостављено мермерно обе­лежје званично назвала "Возаровићев крст", у намери да се одужи Глигорију Во­за­ревићу за све што је чинио и учинио за Београд, али се тај назив одржао само не­ко­лико година.
Дајући "Возаревићевом крсту" ново име "Црвени крст", Београђани су, уочи Првог св­ет­ског рата, одредили и трајно име будућег атрактивног дела престонице.

Миленко Вучетић
Kliknite za proširenje...
извор Београд је лепа варош
линк http://www.bg-setac.com/
 
Тајне врачарских дворишта
Пре Другог светског рата Шуматовачка улица била је стециште комунистичких илегалаца, али и муштерија које су обилазиле оближњу јавну кућу. – Мир и тишина који су некад царовали Врачаром данас постоје само у малобројним староседелачким авлијама
sw963d.jpg

Врачар је, према једној од бројних легенди, име добио негде у 17. веку, по врачарама које су се окупљале око рампе на улазу у београдску варош, код данашњег Дома народне скупштине. На том месту, где је почињао и престајао Београд, путници намерници неизоставно би набасали на читатељке судбине. Није познато да ли су гатаре предвиђале и бурне догађаје који, као усуд, никада нису заобилазили овај део града. Спаљивање моштију Светог Саве или Карађорђев јуриш на Београд збили су се на врачарском брду, оивиченом данас са три булевара.

Малобројни, времешни староседеоци, попут Љубице Радуловић-Софронић из Шуматовачке улице, памте поглавља из врачарске историје свакодневног живота. Педесетих година минулог столећа ова дама била је првотимка у „Радничком” и државна репрезентативка у кошарци.

– Ово је био спортски крај у коме је, на пример, дуго живео Рајко Митић. Тада смо често играли на „Ташу”, где су многи мушкарци долазили да виде чувену „Звездину” кошаркашицу Љубицу Оташевић, београдску Софију Лорен – сећа се Љубица.

У то доба, простор између кафана „Соколац” и „Стара Србија” био је кукурузиште на коме су ницале приземне кућице. Људи су се дружили „у ширину”, а не, као у савременим стамбеним блоковима, „у висину”.

Причајући о тајнама Шуматовачке улице, Љубица говори како је у броју 128 била база комуниста, који су пре Другог светског рата деловали у илегали. Са те адресе до данашњег Јужног булевара водио је скривени тунел у коме је била смештена штампарија, где су тајно штампани прогласи Марксових следбеника. У овом пролазу, кажу, Александар – Лека Ранковић крио се од нациста. Неколико бројева даље, пре рата била је јавна кућа. Шуматовачка 129, каже Љубица, прва је адреса на којој је, доселивши се из Херцеговине у Београд, живео Момо Капор. Ту је и чувена цртачка школа, расадник врсних сликара и илустратора.

Дух отуђења, чини се, није минуо ни Врачар. Љубица не крије да је тишти осионост нових кућевласника, који су почели да пристижу деведесетих година.

– Немам ништа против људи из унутрашњости. Али, ови овде су бахати. Подижу зградурине, немарно се паркирају, а никада се зими не лате лопате да очисте снег – истиче Љубица. Нико од новопридошлих, вели, није засадио ниједно дрво од када је дошао.

Ако је за утеху, Љубица и њен брат Милан поправљају просек. Иза њихове куће скрива се велелепни врт, негован поколењима. Мир и тишина који су некад царовали Врачаром, потиснути тандркањем четвороточкаша, као да су се преселили овде. „Руски кедар, магнолије, сребрне јелке, рузмарин, смиље и босиљак...”, не престаје Љубица да набраја шта све расте у авлији. У средишту је базенчић по коме плутају локвањи из Обедске баре, око кога трчкара Леси, шкотски овчар. Друштво му праве врапци и гугутке који свраћају на брчкање.

У суседном дворишту, адресираном на Церску, станари уживају под столетном крошњом крушке караманке. Пре неколико дана, воћка је процветала. На другом крају огромног плаца радници подижу приземну кућу са поткровљем. Житељи тврде да је објекат нелегалан. Показујући струјомере који су се, тврди Љиљана Вујасиновић, станарка и староседелац, накривили због радова, она се жали да јој, откад је градња почела, нестаје струја. На овом месту, каже она, налазила се кућица коју је власница срушила и почела да диже нову, иако јој је из општине „три пута наложено да врати све у пређашње стање”. Мајстори, пак, веле да је стара кућа била трошна и да јој је претило обрушавање.

Док се две стране споре у ове пролећне дане, намеће се питање да ли је далеко час када ће тајне врачарских дворишта сахранити темељи нових кућерина ојачаних челичним скелетима.

Д. Буквић

[објављено: 21/04/2009]

Izvor: Politika
Link: http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/Tajne-vracharskih-dvorishta.sr.html
Kliknite za proširenje...
 
Bilo nekad a sad se pripoveda :(

Vracar je bio simbol urbane rezidencijalne zone koja je svojom autenticoscu cuvala duh Beograda. A onda smo dobili investitore, djetice u dzipovima, komatine i stambeno-poslovne komplekse. Unistenje Vracara nikada necu oprostiti sadasnjoj garnituri vlasti.
 
jeste vracar sve je to sigurno tacno, ali nestao je izmedjuostalog zbog karaktera vracaraca, rekao bih, koji ovde na beobuildu prezrivo pricaju o "djeticima u dzipovima", a tamo gde djetica ima (skyscrapercity) cute kao mutavi.
 
Lucifer":cv3or1ol je napisao(la):
a zar nije to sa vracarom pocelo jos 90-ih, oko hrama, pa nadalje?
Kliknite za proširenje...
To sto se gradilo 90ih bilo je mozda 5% onoga sto je sazidano u zadnjih 7-8 godina. A koliko vidim, tebi djetici u dzipovim ne smetaju ili se sa njima identifikujes mozda?
 
Skrivene oaze Beograda
Ukoliko volite boravak u prirodi, nekoj lepoj šumi i tražite mesto za izlet, a to mesto za vas podrazumeva blizinu vode, ne morate izabrati tradicionalne lokacije poput Košutnjaka, Ade Ciganlije ili Avale. Na obodima Beograda, a i njemu samom možete pronaći idealna mesta za odmor u letnjem periodu, a i u ostalim godišnjim dobima.

Nautičko selo ili “Biser na Savi“ se nalazi u Boljevcima, sa kompleksom od 16 kućica na vodi i sa marinom. Idealno je mesto za odmor, rekreaciju i ribolov.

Zabran se nalazi neposredno uz Obrenovac i jednim svojim delom izlazi na Savu. Očekuje vas piknik prostor, pešačko-biciklistička staza, trim-staza, pejntbol teren, a šuma je idealna i za decu, streličare, šahiste i pecaroše.

Ada Međica je ostrvo smešteno nedaleko od novobeogradskih blokova, ima malu plažu koja se nalazi na kraju ove zelene oaze na vodi, a na svojim obalama sojenice i splavove okružene šumom. Idealno je mesto za sve koji vole prirodu, žele mir, ali i za avanturiste i pustolove, jer pomalo deluje kao džungla.

Duboki potok je jezero u šumi, ispresecano brojnim manjim izvorima i potocima, a nalazi se na oko dva kilometra od centra Barajeva i nije teško do njega doći. Do jezera vas usmeravaju putokazi, a postoji i parking za automobile. Omiljeno je odredište brojnim ljubiteljima prirode, posebno ribolovcima, a uređena je i šljunkovita plaža.

Mala oaza je odmaralište koje se nalazi na obali Dunava, tačnije na trećem kilometru puta od Grocke prema Smederevu, a mesto je idealno za sve koji žele da se odmore ili rekreiraju. Preporuka je da se pored odmora u okolimi obiđite manastir Rajinovac, Rančićevu kuću, otkrijete arheološko nalazište vinčanske kulture, kao i druge lepote Grocke.

Bojčinska šuma se nalazi kod Surčina, atamo čete zateći trim-staza, školu jahanja, „Bojčinsku kolibu“ sa odličnim srpskom specijalitetima i svašta još zanimljivo, a nedaleko odatle se nalaze i salaš Stremen, manastir Fenek i ribnjak Živača.

Lipovačka šuma je biser izletničkog i lovnog turizma, a zapravo je kompleks koji se prostire na 1.200 hektara i pruža izuzetne uslove za odmor i rekreaciju u prirodi. Nalazi se na obodu Beograda, pored magistralnog puta Beograd - Čačak, između opština Čukarica i Barajevo.


Izletište Trešnja predstavlja izletište sa podavalskim jezerom i istoimenom šumom, a nalazi se na oko 30 km od centra Beograda ili 15 km od Sopota. Na obali jezera i okolnim proplancima postoje površine gde izletnici mogu da provedu prijatno vreme uz roštiljanje, druženje i sportske aktvnosti.

Bela stena se nalazi na desetak kilometara od centra Beograd, na dunavskom ostrvo Šveb. Priroda je gotovo netaknuta, a naseljen je samo tzv. Špic, dok je veći deo pod šumom. Zanimljivo je da ostvro ima peščanu plažu i dobru ponudu hrane i mesta za odmor.

Markovačko jezero se nalazi južno od Mladenovca, 60 kilometara od centra Beograda, u podnožju planine Kosmaj i Važi za jedno od retkih beogradskih jezera koje je opremljeno dobrom pratećom infrastrukturom, dozvoljeno je postavljanje šatora, raj je za sportske ribolovce i izletnike.
Kliknite za proširenje...
 
Potrebna mi je pomoć. Do sada sam uspeo da prikupim prikazano (uglavnom) i da ga sortiram. Da li neko zna gde bih mogao da nađem nazive za ono što mi fali. Iako piše u objašnjenju da je stavljeno u spoilere, to još uvek nije učinjeno, jer je u pitanju radna verzija.




Poreklo naziva opština, naselja i krajeva u Beogradu

Sakupljeno sa raznih mesta na internetu. Nešto vam je sigurno poznato, a nešto verovatno i nije. Naravno da ovo nije kompletno obrađeno, ali ne postoji u ovom obimu sumirano na jednom mestu. Ono što se može naći po većini novina i sajtova, uglavnom su stvari koje se manje više ponavljaju i većinom su poznate. Čak sam na nekim mestima nailazio i na informacije da nazivi nekih naselja nisu naročito interesantni za tumačenje, sa ili bez dodatka da je to zbog toga što potiču iz socijalističkog doba ili moderne. A najčešći razlog je što se ne zna poreklo naziva ili nije lako dostupno putem pretrage. Potrudio sam se da što više toga pronađem i napravim jednu što kompletniju sliku. Radi lakšeg snalaženja, naselja i krajevi su grupisani po opštinama. Kako poruka ne bi bila predugačka, stavljeni su u spoilere. Kliknuti na isti da bi se video spisak za željenu opštinu. Za više informacija o samim naseljima i krajevima potražiti na internetu.

Opštine
Stari grad – po tome što je najstarije gradsko jezgro
Palilula – po mestu na kome je paljena lula, pošto je u doba Turaka bilo zabranjeno pušenje i upotreba duvana, zbog čestih požara koje su izazivali, u tadašnjim granicama Beograda
Zvezdara – po opservatoriji koja se nekada zvala Zvezdarnica
Vračar – po vrapčjim poljima / po verovanju Turaka da Srbi vračaju na tom mestu
Savski venac – po tome što je poput venca smeštena uz reku Savu
Čukarica – po Čukarevoj mehani koju je držao Stojko Čukara
Rakovica – po rakovima koji su nastanjivali reku Topčiderku
Voždovac – po mestu sa koga je vožd Karađorđe poveo ustanike u borbu zahvaljujući kojoj je 1806. prvi put oslobodio Beograd od Turaka
Grocka – nije pronađeno konkretno objašnjenje za naziv, već se spominju ranija imena mesta, Gardec i Hisardžik
Novi Beograd – po kafani Novi Beograd
Zemun – po staroslovenskoj reči Zemlin što znači zemljani grad
Surčin – po latinskoj reči za sklonište
Obrenovac – po knezu Milošu Obrenoviću
Barajevo – po tome što su taj kraj građani zvali „Bara je ovo“
Sopot – po staroslovenskoj reči za izvor
Lazarevac – po caru Lazaru
Mladenovac – po izvesnom Mladenu koji se naselio sa dva brata na prostoru današnje opštine

Naselja

Stari grad
Trg republike – po tome što je Srbija republika po trenutnom uređenju
Terazije – po Turskoj reči za vodotoranj, koji se nalazio na pomenutoj lokaciji
Trg Nikole Pašića – po dugogodišnjem premijeru Srpske vlade i predsedniku Radikalne stranke
Andrićev venac – po našem nobelovcu Ivi Andriću, koji je tu stanovao
London – po hotelu London koji je postojao na pomenutoj lokaciji
Obilićev venac – po Milošu Obiliću, učesniku Kosovske bitke, koji je u istoj ubio sultana Murata
Topličin venac – po Milanu Toplici, učesniku Kosovske bitke
Kosančićev venac – po Kosančić Ivanu, učesniku Kosovske bitke
Pristanište – po tome što je pomenuta lokacija pristanište brodova na reci Savi
Kalemegdan – po kovanici od Turskih reči kale što znači tvrđava i megdan što znači bitka ili bojno polje
Studentski trg – po tome što je prostor okružen fakultetima koje pohađaju studenti
Dorćol – po Turskoj reči dortjol što znači četiri puta
Marina Dorćol – po marini (vodenoj turističkoj luci) uz naselje Dorćol
Luka Beograd – po istoimenom objektu na reci Dunav
Jevremovac – po imenu Botaničke bašte na pomenutoj lokaciji, koja je dobila naziv po Gospodaru Jevremu Obrenoviću
Kopitareva gradina – po Jerneju Kopitaru
Skadarlija – po Skadarskoj ulici


Palilula
Hadžipovac - po Nikoli Hadži – Popoviću, pravniku i sudiji Velikog suda Kneževine Srbije, koji je na ovom području imao poveće imanje pod njivama
Profesorska kolonija – po tome što je određeni broj profesora Beogradskog univerziteta 20-ih godina XX veka izgradilo svoje kuće na pomenutom prostoru
Viline vode – po narodnom verovanju da na pomenutom prostoru žive vile u podzenim vodama koje se ulivaju u Dunav
Bogoslovija – po Bogoslovskom fakultetu u blizini
Karaburma – po Turskoj reči kajaburun što znači stenoviti rt
Ćalije – po Turskoj reči ćali što znači grmlje, obzirom da je ovaj kraj u to vreme obilovao niskim rastinjem
Rospi ćuprija – po Turskoj reči rospija što znači prostitutka, koje su na mostu na potoku koji se ulivao u Dunav dočekivale muškarce, mahom trgovce koji su poslom putovali u tadašnji Beograd
Mali Leskovac – po istoimenoj ulici
Kraljičin cvet – po istimenom kompleksu zgrada koji je dobio naziv po cvetu Natalijina ramonda, koji se još zove i Kraljičin cvet
Ada Huja – po turskom izrazu za šuškavo ostrvo, jer je tu nekada izvirala voda doja je šuštala
Višnjička banja – po zasadima višnji koji su okruživali prostor na kome su izvirale lekovite i tople sumporovite vode, kojom su reumu lečili stari Beograđani
Lešće – po istoimenom groblju koje je dobilo naziv po tome što se ljudi sahranjuju u lesno tlo (lako porozno tlo), koje je dobilo naziv po Nemačkom izgovoru za reč labav (löss)
Slanci – po slanim izvorima vode / po tome što je knjaz Miloš dovodio određeni broj Bugara u lancima da na toj površini obrađuju zemlju, pa bi bili puštani „s’ lanci“ tokom rada, što se vremenom spojilo u jednu reč
Višnjica – po zasadu višnji koji se prostirao i ovde, ali bez izvora vode / po Višnji koja se nastanila na ovom prostoru
Veliko selo – nakon doseljavanja određenog broja ljudi iz Bugarske, što je dovelo do povećanja broja stanovnika, selo je promenilo naziv iz Novo u Veliko
Krnjača – po mestu na kome je rasla jedna velika krnja vrba, a gde je bilo početno mesto okupljanja Beogradskih lovaca
Blok Branko Momirov /Krnjača/ – po narodnom heroju Branku Momirovom
Blok braća Marić /Krnjača/ – po narodnim herojima braći Marić
Partizanski blok /Krnjača/ – po našoj vojsci koja se borila protiv okupatora u II svetskom ratu
Blok Grga Andrijanović /Krnjača/ – po narodnom heroju Grgi Andrijanoviću
Blok Zaga Malivuk /Krnjača/ – po narodnoj heroini i kuriru KPJ, Zagorki Zagi Malivuk, koja je zarobljena od strane Nemaca prilikom bekstva iz okupiranog Beograda 1941. godine i streljana godinu dana kasnije, nakon boravka u Banjičkom logoru
Blok Sutjeska /Krnjača/ – po mestu u Hercegovini, gde se odigrala jedna od značajnijih bitaka u II svetskom ratu
Blok Sava Kovačević /Krnjača/ – po partizanskom komandantu i narodni heroj Jugoslavije, koji je poginuo kao zapovednik Treće divizije, u pokušaju proboja tokom bitke na Sutjesci 1943
Kotež – po Francuskom izrazu za kolibu, le cottage koji se čita „Le kotaž“ , a koji je vremenom pretvoren u današnji, jer su se na tom mestu nalazile vikendice koje su izgledom podsećale na kolibe
Dunavski venac – po tome što se prostire poput cenca uz neposrednu blizinu Dunava
Pirotsko naselje – najverovatnije po stanovnicima Pirota koji su se ovde naselili u jednom trenutku
Crvenka – po tome što su Austrijanci ovde imali poštansku ispostavu kojoj su dali ime Crvenka, ali se ne zna tačan razlog odabira baš tog imena
Borča – po staroslovenskoj reči barsa koja znači bara, zbog močvarnog područja na kome je dignuto naselje, koja je vremenom poprimila današnji oblik
Ovča – po tome što su na tom protoru živeli u to vreme Vlasi i koji su tada bili nomadsko pleme, a kako su se bavili stočarstvom, mesto je prozvano Ovčar, po sinonimu za pastira, da bi se vremenom izgubilo slovo „r“ u nazivu
Mali Zbeg – po mestu gde su se Srbi najčešće okupljali nako prebega od Turaka u Austrougarsku
Kovilovo – po ruskom pilotu Mihailu Kovilovu koji je poginuo u padu aviona prilikom oslobađanja Beograda 1944. godine i u znak zahvalnosti je pomenuto mesto ponelo njegovo ime
Padinska skela – po nazivu sela Padina kod Kovačice u kojem žive Slovaci koji su se do, tada novozakupljenog zakupljenog zemljišta, prevozili skelama, i to samo oni koji su se bavili stočarstvom i zemljoradnjom
Vrbovski – u znak sećanja na poginulog kapetana inženjerije Crvene armije i Narodnog heroja Jugoslavije - Viktora Verbovskog


Zvezdara
Vukov spomenik – po spomeniku Vuku Stefanoviću Karadžiću, reformatoru srpskog pisma
Slavujev venac – po istoimenoj ulici koja je dobila naziv po tome što je ceo taj kraj nekada bio pod šumom i nastanjivali su ga slavuji
Đeram – po rampi koja se nalazila na pomenutoj lokaciji i naizmenično se podizala i spuštala, te podsećala je meštane na đeram
Bulbulder – po istoimenom potoku koji je prolazio duž ulica Cvijićeve i Dimitrija Tucovića, a koji je danas zacevljen, a čiji naziv vodi od turskig reči bulbul što znači slavuj i dere što znači dolina
Lion – po istoimenoj kafani koja se nalazila na uglu Milana Zečevića i Bulevara kralja Aleksandra, a koja je dobila ime po istoimenom gradu u Francuskoj, u kojem je jedno vreme boravio sam vlasnik kafane i koji je bio oduševljen gradom
Cetkova pijaca / kraj – po Cvetku Jovanoviću, koji je na mestu današnje pijace podigao kafanu „Cvetkova mehana“. Iako se zvanično ne vodi kao kraj, kako se pod imenom podrazumeva nešto šire područje, ubačeno je kraj radi lakše orijentacije
Denkova bašta – po izvesnom Denku koji je na pomenutom prostoru imao imanje sa baštom
Kluz – po istoimenoj fabrici u pomenutom kraju, oko koje su izgrađene stambene zgrade, a koja je dobila ime u čast pilota Franje Kluza, koji je poginuo tokom vazdušnog okršaja sa nemcima iznad Omiša, tokom II svetskog rata
Učiteljsko naselje -
Mirijevo – od Turske reči mirija što znači porez u naturi, koji su plaćali građani tog i okolnih sela u vreme Turaka
Mirijevo /Orlovsko naselje/ – po tome što je izgrađeno naselje na delu Orlovačkog brda
Mirijevo /Stojčino brdo/ – po izvesnom Stojči koji se nastanio na pomenutom mestu
Mirijevo /Šoferski raj/ – po tome što su prvobitno tu bili nastanjeni vozači autobusa i kamiona
Zeleno brdo – po tome što je bilo kompletno pod travom i veći deo godine potpuno zelene boje
Rudo (Istočna kapija Beograda) – po varošici u Bosni, iz koje je poreklom arhitekta Dragoljub Mićović, koji je učestvovao u izgradnju ovih objekata, a koji je dao predlog, jer pored pomenute činjenice, tamo je i 21. decembra 1941. godine formirana Prva proleterska udarna brigada partizanske vojske
Konjarnik – po tome što su se na pomenutoj lokaciji nastanili Kalmici, zapadno -mongolsko pleme pretežno budističke vere, koje je bilo odano ruskom caru, kada su nakon Oktobarske revolucije emigrirali, a koji su bili vrsni konjanici, te i ovde uzgajali svoje konje napasali su na okolnim livadama, zbog čega je ceo kraj prozvan od strane naših ljudi Konjarnik
Mali i Veliki mokri lug – po tome što je u trenutku planskog naseljavanja stanovništvom iu južne Srbije, ovo bio šumovit (lug) kraj, sa brojnim potocima koji su se ulivali u veći, Mokroluški potok
Medaković – po novinaru Miloradu Medakoviću, Njegoševom biografu
Padina – po tome što je na uzvišenju u odnosu na Medaković III


Savski venac
Zeleni venac – po istoimenoj kafani na pomenutom mestu
Savamala – po Turskom nazivu za četvrt uz reku Savu
Bara Venecija – po tome što je plavno područje koje podseća na Veneciju
Zapadni Vračar – po tome što je zapadni deo Vračara
Sajam – po novom sajmu koji se nalazi na pomenutoj lokaciji
Gospodarska mehana – po istoimenoj kafani na pomenutom mestu
Topčider – po Turskoj reči za tobdžijsku dolinu, koja je preuzeta iz Persijskog
Topčidersko brdo – po tome što je brdo u nastavku Topčidera
Topčiderska zvezda – po tome što je na vrhu Topčiderskog brda na kome se nalazi nalazi kružni tok sa ulicama koje podsećaju na zvezdu
Senjak – po mestu gde je uredbom grada određeno da se drži seno, pošto su poljoprivrednici nekada držali seno po celom Beogradu, često je dolazilo do požara
Hajd park – po istoimenom parku u Londonu
Mostar – po mestu gde se Mokroluški potok ulivao u Savu, i često plavio most koji se tu nalazio
Maleško brdo – po tome što je brdo sa malim ulicama
Autokomanda - po kasarni auto-jedinice JNA koja se nekada nalazila na tom mestu
Ljutice Bogdana – po istoimenoj ulici koja nosi naziv po vlastelinu i vojvodi Cara Dušana
Diplomatska kolonija – po tome što je tu smešten veliki broj ambasada i konzulata, kao i rezidencija stranih diplomata
Dedinje – najverovatnije po starešinama tekija (islamska bogomolja) koji su nazivani dede
Lisičji potok – po šumovitom delu grada kroz koji je proticao potok, a pričalo se da su viđane i lisice
Banjica – po tome što je bila poznata kao mesto sa mnoštvo izvora na malom prostoru


Voždovac
Topovske šupe – po tome što su bile deo kasarne Vojske Kraljevine Jugoslavije, koja danas više ne postoji, a u kojem su se nalazili objekti za smeštaj artiljerijskog oruđa
Tešića kupatilo – po gazda Tešiću koji je na pomenutoj lokaciji imao ciglanu koja je po prestanku sa radom pretvorena u javno kupatilo
Pašino/Lekino brdo – prvobitno je brdo nosilo naziv po beogradskom veziru Sulejman-paši Skopljaku, kojeg su Karađorđevi ustanici na tom mestu sustigli i ubili. Za vreme SFRJ je promenjen naziv po njenom funkcioneru Aleksandru „Leki“ Rankoviću, koji se tokom rata navodno skrivao u ovom kraju. Po raspadu SFRJ, počela su paralelno da se koriste oba naziva, te su iz tog razloga pomenuti.
Šumice – po tome što se tu nalazi manja šuma
Činovnička kolonija – po tome što je bio namenjen gradskim činovnicima
Dušanovac – po imanjima na kojima se gradilo novo naselje, a čiji je vlasnik bio Dušan Spasić
Marinkova bara – po mestu gde su se spajale vode brojnih gradskih rečica i potoka, na kojem je oberknez Marinko Marinković podigao imanje
Banjička šuma / Bajfordov gaj - prvobitno je nosilo naziv po tome što je šuma uz naselje Banjica, da bi nakon smrti Timotija Džona Bajforda, Engleza koji je dobar deo svog života proveo živeći u Beogradu i radeći za RTS, stvarajući neke od kultnih dečjih emisija, a velikog ljubitelja pomenute šume i popisivača svih vrsta ptica koje su nastanjivale, dobila ime po njemu. Kako se paralelno koriste oba naziva, iz tog razloga su pomenuti.
Trošarina – po tome što je na tom mestu bio punkt na kome su se nekada davno naplaćivale takse za ulazak ljudi i robe u grad
Naselje Stepa Stepanović – po tome što je izgrađeno na mestu nekadašnje kasarne istoimenog naziva, a koja je nosila ime po jednom od četri čuvene vojvode srpske vojske i učesniku I svetskog rata
Naselje vojvode Vlahovića – po Milinku Vlahoviću, vojvodi Crnogorske vojske i istaknutom učesniku Balkanskih ratova i I svetskog rata
Mitrovo brdo – po izvesnom Mitru koji je tu imao imanje
Braće Jerković – po partizanima, braći Dušanu i Nebojši Jerkoviću
Torlak – po Turskoj reči koja označava razmetljivca
Avala – po Turskoj reči havala što znači brana
Rakovica selo – po Rakovačkom potoku koji prolazi tuda, uz dodatak reči selo jer je bilo te veličine i kako bi razlikovalo od opštine Rakovica uz koju se nalazi
Pinosava – po Pinu Savoji koji je bio naslednik područja koje su njegovi pretci držali, kao i istaknuti borac protiv Turaka koji je živeo na pomenutoj lokaciji


Čukarica
Careva ćuprija – po mostu (ćupriji) koji se nalazio na pomenutoj lokaciji preko reče Topčiderke
Ada Ciganlija – po Keltskim rečima singa i lia, što znači potopljeno zemljište
Čukarička padina – po tome što je na opštini Čikarica i što je na padini Banovog brda
Banovo brdo – po Matiji Banu, diplomati i književniku, koji je prvi napravio letnjikovac sa vinogradom na tom prostoru
Park „Banovo brdo“ – po tome što se nalazi na Banovom brdu, na čijem obodu se nalaze stambene zgrade
Naselje Golf – po istoimenom restoranu nastalom po ideji arhitekte Dragiše Brašovana tridesetih godina XX veka, koji je poneo ime po golf terenima izgrađenim u njegovoj blizini, a koji je više puta menjao svoju namenu
Sunčana padina – Po tome što je još jedna padina na Banovom brdu, koja je i dosta osunčan kraj
Žarkovo – po vitezu Žarku koji se suprostavio zmaju / po vlasniku imanja Žarku, koji je živeo na pomenutoj lokaciji
Julino brdo – po babi Juli, vlasnici zmaja / po babi Juli, učesnici u Ustancima, koja je živela na pomenutoj lokaciji
Repište – po mestu gde je pao rep zmaja pošto ga je ubio vitez / po zasadima repe po kojima je kraj bio poznat
Bele vode – po mestu gde je tekla krv zmaja / po izvoru pijaće vode koji je tekao iz belog kamena
Košutnjak – po tome što su nekada u šumi živele košute
Filmski grad – po tome što se naselje gradilo uz objekte nekadašnjeg Avala filma
Cerak – po šumi hrasta cera na pomenutoj lokaciji
Cerak vinogradi – po vinogradima koji su izgrađeni na raskrčenom delu šume hrasta cera
Rupčine – po tome što je ovaj prostor bio poznat po rupama
Makiš – po Mađarskoj reči za područje pod hrastovom šumom
Železnik –
Sremčica – po Sremcima koji su se tu nastanili ili zbegovima od Turaka koji su se vratili iz Srema i tu nastanili
Sremčica /Naselje Gorica/ – po istoimenom brdu na kome se nalazi


Rakovica
Pionirski grad – po tome što je na mestu nekadašnjeg dečjeg sanatorijuma podignut novi dečji centar, neposredno po završetki II svetskog rata, a kako su se deca uzrasta nazivala Titovim pionirima, otuda i logičan naziv, uz to da je dodatak grad u imenu zbog planova da se dodatno proširi i pretvori u mali grad
Skojevsko naselje – po Skojevskoj ulici (danas Godominskoj), koja je dobila naziv po Skojevcima, članovima Saveza komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ)
Vidikovac – po tome što je mesto sa koga može da se vidi veći deo grada
Labudovo brdo – po tome što su po nekim pričanjima tu živeli labudovi
Petlovo brdo – po velikom petlu koji je bio simbol ovog kraja daleko pre izgradnje modernog naselja
Stari Košutnjak –po tome što se nalazi uz istoimenu šumu, a jedno je od starijih naselja u opštini
Kanarevo brdo – po Đorđu Kanaru, koji je imao imanje na prostoru današnjeg naselja
Miljakovac – po izvorima vode koji su se koristili i za umivanje, a koje je narod nazivao „mile vode“.
Naselje „21. maj“ – po datumu za Dan Jugoslovenskog ratnog vazduhoplovstva
Straževica – po mestu na kojem su bile straže u doba Turaka i motrile na put u udolini
Kneževac – po knezu čije se sedište atara nalazilo na pomenutom području
Jelezovac – po istoimenom potoku
Sunčani breg – po tome što je izrazito osunčan breg
Resnik – po istoimenoj biljci, u narodu poznatijoj kao konopljika, koja je korišćena zbog svojih lekovitih svojstava, a uzgajana na prostoru današnjeg naselja


Novi Beograd
Blokovi /brojevi/ - prvobitno su brojevi išli po redu po kojem su blokovi građeni, da bi se kasnije odustalo od toga i brojevi su nasumično davani, tako da su u jednom trenutku uzimani slobodni brojevi
Savski blokovi /blokovi 70A, 70, 44, 45/ - po tome što su uz reku Savu
Ada Međica – po tome što se nalazi između Ade Ciganlije (Čukarica) i Savskih blokova (Novi Beograd) i što je nekada bila granica (međa) između Turskog i Austrougarskog carstva
Blok A - po slovnoj oznaci bloka 67A
Belvil - po Francuskoj reči Belleville što znači „lep grad“, i prvobitno je bilo naziv za olimpijsko selo za Univerzijadu 2009, na pomenutoj lokaciji
Mala Ciganlija – po tome što je preko puta Ade Ciganlije i što je znatno manja od imenjakinje
Zimovnik – po tome što se na tom mestu usidruju brodići i jahtice tokom zime, kada se uglavnom ne vozi rekama
Savski nasip – po tome što je nasip uz reku Savu
Gazela – po mostu ispod koga se nalazi
Staro sajmište - po prvobitnoj lokaciji Sajma
Ušće - po nazivu za mesto gde se jedna reka uliva u drugu, jer se na tom mestu Sava uliva u Dunav
Šest kaplara – po broju izgrađenih zgrada koje su u početku bile vojne
Yu biznis centar - po nazivu tržnog centra na istoimenoj lokaciji
Opština (kolokvijalno) - po zgradi opštine Novi Beograd pored koje se nalazi
Stari Merkator - po starom tržnom centru Slovenačke firme
Paviljoni – od Francuske reči Pavillon koja ima više značenja, a jedno od njih je niz manjih istih zgrada, baš kao što je slučaj u pomenutom naselju
Fontana – po fontani koja je bila ispred zgrade RK „Beograd“ na uglu Pariske komune i Otona Župančića
Studentski grad - po tome što je izgrađen mini grad sačinjen od zgrada koje čine kompleks studentskog doma
Stari aerodrom – po nekadašnjoj lokaciji Beogradskog aerodroma
Airport city – po tome što je izgrađen mini grad sačinjen od poslovnih zgrada na prostoru nekadašnjih hangara aerodroma
Bežanija – po Srbima koji su se nastanili na tom mestu nakon što su pobegli (bežanija) od Turaka, nakon pada Srbije pod tursku vlast, a pomenuti kraj je bio pod Austro – Ugarskom vlašću
Bežanijska kosa – po tome što je nastavak naselja Bežanija koji je građen na padini (kosini ili kosi)
Ledine - po tome što je bila ledina mesto na kome je započeta gradnja
Kvantaš - po Kvantaškoj pijaci koja se nalazi na tom mestu


Zemun
Retenzija – po reči za podzemni kolektor za prikupljanje viška podzemnih voda
Donji grad – po tome što je niži u odnosu na ostale delove Zemuna
Gardoš – po Mađarskoj reči za grad
Muhar – po Ivanu Muharu, jednom od najbogatijih Zemunskih predratnih trgovaca, čija se kuća i danas nalazi na uglu Glavne i ulice Vasilija Vasilijevića
Ćukovac – po vrsti sove ćuk, koja se nekada tu gnezdila
Kalvarija – po Latinskom nazivu brda na kome je razapet Isus, jer je od sredine 18. veka do Drugog svetskog rata, na ovom području postojao put u obliku krsta koji je simbolizovao Hristovo raspeće
Pregrevica – po tome što je taj deo dosta osunčan i usled toga topliji od nekih drugih delova grada
Naselje Sava Kovačević – po partizanskom komandantu i narodni heroj Jugoslavije, koji je poginuo kao zapovednik Treće divizije, u pokušaju proboja tokom bitke na Sutjesci 1943
Naselje Marija Bursać – po partizanskoj bolničarki, bombašu Desete krajiške brigade i prvoj ženi narodnom heroju Jugoslavije, koja je poginula u napadu na jako neprijateljsko uporište u selu Prkosima 1943
Gornji grad – po tome što je viši u odnosu na centar Zemuna
Meandri – najverovatnije po tome što je Dunav u blizini imao krivudanja (meandre)
Naselje Sutjeska – po mestu u Hercegovini, gde se odigrala jedna od značajnijih bitaka u II svetskom ratu
Kolonija „B“ Zmaj – po tome što se izgradilo naselje uz fabriku za proizvodnju traktora „Zmaj“, koje je pretvoreno u poslovno – tržni centar istog imena
Bački Ilovik – za tačno poreklo naziva Ilovik se ne zna, osim što postoji istoimeno ostrvo na Hrvatskom primorju, dok je odrednica Bački zbog toga što je naselje uz Bačku ulicu
Novi grad – po tome što je u trenutku izgradnje bio najnovije naselje u Zemunu i krajnje naseljeni urbani deo Beograda u tom pravcu
Železnička kolonija – po tome što je prvobitno bilo namenjeno radnicima železnice
Goveđi brod – po tome što je st*** (goveda) prevožena skelama sa tog mesta na suprotnu obalu radi ispaše
Nova Galenika – po tome što je prvobitno bilo namenjeno radnicima fabrike Galenika, pored koje se nalazi
Altina – po jednoj verziji od reči koja u prevodu na naš jezik znači zlatni turski novac, jer je tu pronađen, a po drugoj verziji po latinskoj reči altus što znači visok, jer je tu nekada bilo uzvišenje
Vojni put – po istoimenoj ulici koja se prostirala kroz celo naselje, gde danas fizički svaka ulica ima zaseban naziv
Mala pruga – po istoimenoj ulici, koja je najverovatnije dobila naziv po uskokolosečnoj pruzi koja je prolazila tuda
Plavi horizonti – po nebeskom plavetnilu koje se tokom vedrih i sunčanih dana ukazuje nad sremskim njivama koje se pružaju svuda unaokolo
Naselje „13. maj“ – po datumu za Dan bezbednosti, koji se obeležavao i kao dan milicije
Zemun polje – po tome što je u trenutku izgradnje bilo naselje izgrađeno na polju, a kako je pripadalo opštini Zemun, otud i to u nazivu
Školsko dobro /Zemun polje/ – najverovatnije po imanju na kome se nalazila škola
Batajnica – po Mađarskom grofu Bataji, koji je tu podigao svoje imanje u XVI veku
Crveni barjak /Batajnica/ – najverovatnije po izrazu za srednjovekovnu krstašku zastavu crvene boje (postojala je i bela sa crvenim krstom)
Šangaj /Batajnica/ – po svetom Jovanu Šangajskom
Busije – po Turskoj reči za zasedu
Ugrinovci – po vlastelinu Ugrinu, koji se naselio na taj prostor 1702. godine i podigao zamak
Sakule /Ugrinovci/ – po tome što se sa kule prostirao pogled na nenaseljenu ravnicu
Kerek /Ugrinovci/ – po Mađarskom vlastelinu Kereku, koji je u blizini imao imanje


Surčin
Radiofar – po uređaju koji se koristi za navigaciju aviona, zato što je naselje tik uz aerodrom
Dobanovci – najverovatnije je vezano za titulu bana, ali to nije sigurno jer se ovo ime prvi put pominje od strane Austrijanaca po njihovom zauzimanju cele te oblasti
Jakovo – po stočaru Jakovu koji je živeo na brdu na prostoru današnjeg naselja
Progar – po tome što je novo naselje izgrađeno na mestu starog koje je spaljeno od strane Turaka


Obrenovac
Barič – po tome što je Sava nekada plavila ovo područje koje je izgledalo kao skup „malih bara“
 
  • Sviđa mi se
Reagovanja: Jev
Мислим да је Мали Лесковац добио име по становништву које се ту углавном населило из околине Лесковца, а после је и улица тако именована.
За шест каплара сам чуо да поред тога што су војни солитери бојом су слични ознаци чина каплара.
 
Са твитера
6e311382c3844de0c002dd6ef1dde524.jpg

449417f9d58c9b0c8926a5def9af19d3.jpg

f35d96299d05ddb6f2bff9d49d987b43.jpg



Sent from my iPhone using Tapatalk
 
Čuvena pekara Filipović.
 
Gotovo uvek bila gužva kod njih. I što mi se sviđa, nisu štedeli na filu, a peciva ukusna i nisu premasna.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=46388#p46388:3tis35o1 je napisao(la):
Lucifer » Уто Апр 21, 2009 4:21 pm[/url]":3tis35o1]jeste vracar sve je to sigurno tacno, ali nestao je izmedjuostalog zbog karaktera vracaraca, rekao bih
Kliknite za proširenje...

Та примедба, сасвим тачна, се односи на расправу после чланка Тајне врачарских дворишта, изнад који пише о Врачару, али у питању је - Чубура. У том чланку једна житељка се жали да између осталог дошљаци не чисте никад снег и не саде дрвеће...

И Чубура и Земун и Чукарица, са својим кућицама су могли да буду много лепша места са туристичким потенциалом, како се каже, а тиме и сачувана, што данас нису, да су њихови житељи бар пребојили своје приземне кућице, ставили цвеће на прозоре или жардињере код улаза,, додали неки детаљ, светиљку на зид, шалоне у некој живој боји, надстрешницу од стилизованог дрвета изнад улаза или прозора. ..

Требало је да их неко пошаље као ђаке на екскурзију у неко мање место или четврт у западној Европи и да виде како то изгледа, као што је често изгледало и у време настанка тих кућица у Краљевини. Али и они су већином били дошљаци који Београд из тог времена нису видели нити упознали.
 
Филм „Градоначелник.” од понедељка у биоскопима

Филм „Градоначелник.” о легендарном београдском градоначелнику Бранку Пешићу приказиваће се од понедељка у четири београдска биоскопа, рекао је заменик градоначелника Горан Весић.

Он је гостујући у јутарњем програму РТВ Пинк рекао да ће филм после приказивања у биоскопима бити приказан на једној од телевизија са националном фреквенцијом.

–Ако питате грађане и грађанке Београда ко је најпознатији градоначелник и о коме имају најбоље мишљење добићете одговор да је то Бранко Пешић. Пре око годину дана седели смо Душка Јованић, Вук Дапчевић и ја, када сам им предложио да ураде филм о легендарном градоначелнику Београда Бранку Пешићу. Вук и Душка су прихватили моју идеју, град Београд је финансирао снимање филма и са поносом могу да кажем да смо сачували успомену на Бранка – истакао је Весић.

Он је подсетио да су иза Бранка Пешића остали Газела, Мостарска петља, Теразијски тунел, Београђанка, Хотел „Југославија”, али и БЕМУС, БИТЕФ, ФЕСТ.

– Београд је ухватио корак са модерним светом за време Бранка Пешића. Из једног града који је био соцреалистички педесетих и шездесетих година Београд је постао један модеран европски град – рекао је Весић.

Он је додао да идеја јесте била његова, али да филма не би било без сценаристкиње Душке Јованић и редитеља Вука Дапчевића који су провели месеце снимајући људе који су били Пешићеви блиски сарадници.

– Основна вредност филма је то што је приказано какав је Бранко био човек, колико је волео Београд. Гледајући филм можемо да закључимо како треба да изгледа идеалан градоначелник Београда. Он мора да буде мангуп, шармер, да је спреман да се посвађа за Београд, да штити његове грађане, да је спреман да нађе више пара за свој град. Он мора да гура пројекте који су важни за развој престонице без обзира на све коментаре и противљења. Идеалан градоначелник мора да буде нон-стоп са својим грађанима и да решава проблеме без обзира колико су мали или велики – нагласио је Весић.

Он је додао да је срећан што данас учествује у вођењу града када се завршавају неки пројекти које је започео Бранко Пешић, као што је Прокоп.

– Метро је први пут обећан 4. децембра 1970. године када је у присуству Тита Бранко Пешић изјавио да ће Београд почети да га гради, а ми ћемо у новембру ове године кренути са изградњом метроа после 51 годину. То су били снови Бранка Пешића – рекао је Весић.

Он је подсетио да је у току израда споменика Бранку Пешићу који ради Марко Кратохвил и додао да ће на пролеће у пешачкој зони у Земуну Бранко добити свој споменик.

Душка Јованић, новинарка и сценаристкиња документарног филма „Градоначелник.” чија премијера је вечерас у Комбаннк дворани, изјавила је да је повод за писање сценарија била идеја Горана Весића.

– Бранко Пешић је био носталгични јунак мог детињства. Од својих родитеља сам слушала легенде о тој легенди и увек се чуло – кад је Бранко Пешић био градоначелник све је изгледало другачије. Он је био велики визионар, градитељ, кључни симболи Београда изграђени су тада, а није му било лако.
Имао је велики број противника који су били блиски Брозу, али он је био поносан што је градоначелник града који је у то време био главни град Југославије – истакла је Јованић.

Она је додала да су се све носталгичне приче које је слушала показале као тачне те да су снимили 27 непосредних сарадника Бранка Пешића.

– Он је био на челу града девет година и за то време Београд је порастао са 680.000 на 920.000 становника. Изграђено је 86.000 станова, али он се није само тиме бавио. Почео је Фест, Битеф, он је творац идеје о Алеји заслужних грађана. Хтели смо да га прикажемо као једног шармера, шмекера који је био близак са грађанима – навела је Јованић.

Филм „Градоначелник.” дело је сценаристе Душке Јованић и редитеља Вука Дапчевића, а снимљен је према идеји Горана Весића. Премијера филма је вечерас у Комбанк дворани у 20 сати.

izvor: beograd.rs
 
I nije neka zanimljivost. To kao da si napisao da nikada ne bi smo mogli da pretpostavimo kako je Vračar dobio ime. ;)
 
Opštepoznata stvar je da je to prolaz koji je ujedno i granica Zemuna i NBG. U tom smislu i nije neka zanimljivost, kakva bi se očekivala na jednoj ovakvoj temi.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh