Hrana i Piće

PRETNJA SLOVAČKE: Ako namirnice ne budu iste u celoj Evropi, uvešćemo EMBARGO zapadnim zemljama


Premijer Slovačke Robert Fico dao je danas rok do jeseni Evropskoj komisiji i njenom šefu Žan-Klodu Junkeru da počnu da rešavaju problem različitog sastava istih namirnica i proizvoda za tržišta "stare" i "nove Evrope", i zapretio da bi Slovačka mogla da uvede jednostrani embargo i protera zapadne namirnice iz slovačkih restorana.
Zemlje Višegradske grupe su već ranije upozoravale na taj problem, ali mere Evropske komisije su nedovoljne. Komisija ima dovoljno informacija da, ako hoće, pripremi zakone kojima bi naredila da ko želi da prodaje proizvod u istom pakovanju, mora da ima isti kvalitet - kazao je danas Fico novinarima u Bratislavi.

Upozorenje premijera i ultimatum Evropskoj komisiji da nešto preduzme do jeseni, dolaze posle velikog zvaničnog testa u susednoj Češkoj gde je, na zahtev Ministarstva poljoprivrede, testiran 21 proizvod u varijantima za tržišta Nemačke, Austrije, Češke, Slovačke i Mađarske, čime se pokazalo da su na istoku Evrope samo tri bila istog kvaliteta kao za zapadna tržišta.

Češki ministar poljoprivrede Marjan Jurečka predstavio je rezultate testa na ministarskom zasedanju u Briselu, a pred zapadnim kolegama se ogorčeno razmahivao s dve kutije prerađene zamrznute ribe za prženje ("fish fingers") za nemačko i češko tržište - proizvodima koji su u testu najgore prošli.
I premijer Fico je pred današnje obraćanje novinarima takođe je pošao u mali lični test i kupovinu namirnica.

Fico je pokazao da su te riblje prerađevine ("fish fingers") istog naziva i internacionalnog proizvođača u istom pakovanju za austrijsko tržište imale 300 grama, a za slovačko 280 grama, da je austrijski kupac dobio 65 odsto mesa, a slovački svega 58 odsto, i sve ipak za istu cenu od 2,99 evra.

- To prerasta u veliki međunarodni skandal, istu atmosferu osećam u susednim zemljama. Ne mogu da prihvatim da od Slovaka prave neke građane nižeg reda - rekao je Fico.

Slovački premijer najavio je da će se nastojanja da i Poljaci, Česi, Slovaci i Mađari za isti novac dobiju pdojednako kvalitetne proizvode kao Nemci, i da prestanu da budu "kanta za đubre Zapada" i nadnacionalnih kompanija naći na dnevnom redu sustrašnjeg susreta premijera Višegradske četvorke u Budimpešti.
Fico želi da o tom problemu razgovara i sa šefom Evropske komisije Junkerom i daje EU rok do jeseni da počne nešto da preduzima, jer će u suprotnom Slovačka pribéci jednostranim merama.

Takva mera bi, po rečima slovačkog premijera, mogao da bude embargo na pola godine na uvoz namirnica sa Zapada za ugostiteljske objekte, jer takva mogućnost, na određeni rok od šest meseci postoji u propisima EU.

Nadnacionalne kompanije brane se da je za gori kvalitet njihovih proizvoda u postkomunističkim članicama EU kriv navodno lokalni ukus potrošača, a kod praška za pranje, Čehe je zasmejalo objašnjenje da Česi na odeći "prave drugačije fleke" nego Nemci.

Kliknite za proširenje...

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=466173#p466173:46gjcq7q je napisao(la):

loyola » 18 Јул 2017 02:03 pm[/url]":46gjcq7q]
Sto se tice BIP, mislim da ih je Tikves kupio/iznajmio.

Kliknite za proširenje...

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=466176#p466176:46gjcq7q je napisao(la):

Ksenija » 18 Јул 2017 02:47 pm[/url]":46gjcq7q]Hvala ti, ovo saznanje će mi poboljšati kvalitet života. Ništa nisam tvrdila već sam pisala ono što sam čula.

Kliknite za proširenje...

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=452040#p452040:46gjcq7q je napisao(la):

Гага » 18 Мај 2017 02:23 am[/url]":46gjcq7q]

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=452020#p452020:46gjcq7q je napisao(la):

Дошљак » 17 Мај 2017 11:32 pm[/url]":46gjcq7q]Можда мало скрећем с теме, али ради ли се нешто можда у БИПу, видим да су све камионе препаркирали ближе ауто путу.

Kliknite za proširenje...

@Дошљак, ради БИП. Прихваћена је понуда за закуп БИП-а од стране Јаневског из Македоније, који је иначе власник фабрике вина Тиквеш. Значи Јаневски закупљује БИП и све робне марке које пивара има, и на тај начин оживљава производњу. Сама локација и некретнине које БИП има, њега не интересују, а пошто ће БИП ићи одавде, Јаневски је заинтересован за гринфилд инвестицију тј. градњу нове БИП-ове фабрике и то ће вероватно бити у Крњачи где је БИП-ова фабрика сокова. Месечни закуп пиваре је 76.000 евра, а у обавези је и запошљавање радника, односно враћање једног дела људи који су радили до стечаја.
Иначе овај македонски бизМисмен је узео у закуп и пропалу фабрику алкохолних пића Бадел у "њиховој лепој".

Kliknite za proširenje...

kkorisnikk":73u7ypc7 je napisao(la):

U svakom slučaju pivo im je bilo užasno, mlađa sam generacija pa iskreno i ne znam
kakvog je ukusa bio onaj stari BIP koji eto svi hvale.

Samo, za dobro pivo presudna je dobra voda, koju vodu koristi BIP-ova fabrika?

Kliknite za proširenje...

Ljudi koji tragaju za ostacima hrane u tržnim centrima u Beogradu

Kliknite za proširenje...

By 1970, the U.S. Department of Agriculture had perfected the art of the wash with the help of fancy machines, and it required all egg producers to do it. Meanwhile, many European countries were prohibiting washing, and Asian countries never got on board with it. The exception was Japan, which joined the egg-washers after a bad spate of salmonella in the 1990s.

Kliknite za proširenje...

So what's the deal with washing and refrigeration? Soon after eggs pop out of the chicken, American producers put them straight to a machine that shampoos them with soap and hot water. The steamy shower leaves the shells squeaky clean. But it also compromises them, by washing away a barely visible sheen that naturally envelops each egg.

Kliknite za proširenje...

Европом бесни „нутела рат“: Исток однео прву победу

Читав низ произвођача прави производе слабијег квалитета за земље Источне Европе и то је коначно дошло и у западне медије. Немачки произвођач „Балзен“ је коначно објавио: убудуће ће постојати само један „европски“ кекс, пише данас „Дојче веле“.
Оптужбе су потекле из института за анализу производа у Мађарској и Словачкој, али убрзо је то постала и политичка тема Вишеградске групе коју, осим ове две земље, чине још Пољска и Чешка.
Читав низ међународних компанија за тржиште Европске уније под истим називом нуди сасвим различите производе: по правилу су то квалитетнији производи за Запад, а за Исток се производи са далеко више адитива и арома уместо природних састојака и неквалитетних, односно јефтинијих састојака уместо „правих“, наводи „Дојче веле“.

Оптужба је на политичком нивоу упућена Европској комисији, али, како се наводи, и западни медији су открили да ипак има истине у такозваном „Нутела сукобу“ — названом по познатом намазу чији се састојци и чак укус знатно разликују по земљама где се продају.

Како медиј истиче, недавно је и немачка телевизија ВДР објавила репортажу о многим пре свега прехрамбеним производима који под истим називом имају сасвим другачији састав на Истоку и на Западу.

Познато је, наводи „Дојче веле“, да то не чине само са храном. И козметички производи по састојцима знају да се разликују, иако се мање квалитетне варијанте често на Истоку скупље наплаћују.
Како се наводи, дописник АРД-а из Брисела Ралф Зина је ове седмице открио да је барем један немачки произвођач не само признао ту праксу, него је објавио да тога више неће бити: произвођач кекса „Балзен“, познат на пример по кексу „Лајбниц“, најавио је да ће убудуће у кексу „са маслацем“ заиста бити маслац и да ће састојци бити исти без обзира где у ЕУ купили њихов кекс.

Управо је, наводи се, „Балзен“ увек изнова био пример предузећа које на драстичан начин вара потрошаче у источној Европи: за западне потрошаче је у кексу заиста био маслац, али за „сиромахе Европе“ у њима је углавном била палмина маст и ароме маслаца.

Али то природно уље специфичног укуса у свежем облику, помало црвенкасте боје, једва може да се упореди са рафинираним масовним производом који се нуди светском тржишту — за који постоји сумња да је штетан и за људско здравље.

Представник Балзена је, наводи „Дојче веле“, дописнику АРД-а рекао да од почетка јула и у погону овог произвођача кекса у Пољској тече производња по „немачком“ рецепту, дакле са маслацем, а не палминим уљем.
Из тог погона, како се наводи, „Балзенов“ кекс стиже у већину „нових“ земаља Европске уније, али ће можда потрајати још коју седмицу да се реше проблеми са складиштењем нешто осетљивијег кекса са маслацем и дође паковање где ће онда тачно писати састојци производа. Та компанија више не намерава да прави различите производе за различите земље ЕУ.

Често се чује аргумент произвођача да се тако „прилагођавају“ укусима тржишта.

Конкретно, пише „Дојче веле“, када је реч о чоколадном намазу „нутела“, састојци су практично идентични у Мађарској и Француској, открива ВДР.

Kliknite za proširenje...

Срби годишње поједу око 7,5 тона ГМО меса

Члан одбора за село САНУ Бранислав Гулан, у осврту на недавну изјаву министра трговине Расима Љајића да грађани Србије једу увозно месо животиња које су храњене ГМО храном, каже за Спутњик да је у протеклих осам година година у Србију увезено више од 60 милиона килограма меса животиња које су одгајане управо на тај начин.
Члан одбора за село Академије наука Бранислав Гулан тврди да постоје и званични подаци у Привредној комори, који потврђују да дуги низ година потрошачи у Србији конзумирају месо које садржи ГМО.

„Само током претходне године увезли смо 330.000 живих свиња и 38.000 тона најлошијег меса треће класе“, каже Гулан. Он истиче да живимо у заблуди да не користимо ГМО, а да истовремено уништавамо сточни фонд, који не може да конкурише увозној ГМО храни.

„Чињеница је да се у Србију увози месо најлошијег квалитета — често и оно чији је рок употребе при крају — а притом се на месо и не стављају ознаке да садржи ГМО састојке“, напомиње Гулан.

Он додаје да ће Србија у блиској будућности, у завршној фази преговора око ступања у Светску трговинску организацију (СТО) и у склопу процеса усаглашавања са правним тековинама ЕУ, морати да измени постојеће прописе о ГМО организмима — односно, да либерализује промет таквих производа на свом тржишту.
„По правилима СТО, трајна забрана промета и производње ГМО није могућа, осим уколико се научно не докаже штетност ГМО производа — а до сада није доказано да су они штетни. У СТО постоје државе које на либералнији или на рестриктивнији начин третирају ГМО производе, али општа забрана промета не постоји ни у једној од 159 земаља-чланица. У ЕУ се, додуше, гаје само две ГМО културе, али се дозвољава промет око 50 ГМО производа. Од две културе регистроване за гајење на територији ЕУ, једна је сорта кромпира, а једна сорта кукуруза“, каже Гулан.

Он у разговору за Спутњик истиче и да је „точак историје ГМО“ незаустављив, и да Србија може тај процес евентуално само да успори.

„Процењује се да се у свету ГМО култура узгаја на 170 милиона хектара, од чега је 50 милиона у САД, док се у земљама Европске уније ГМО културе култивишу на свега око 100.000 хектара. Тренутно је Србија једина земља у Европи која потребе за сојом задовољава из сопствене производње, и чак оствари додатни извоз производа од соје у вредности од око 82 милиона долара годишње. Притом, Србија је једина земља у Европи која има тржишни ланац заснован на потпуном GMO Free режиму у узгоју соје, али та јединствена ситуација није валоризована“, напомиње Бранислав Гулан.

Он још једном наглашава да до сада није доказано да је ГМО штетан, и да ће у наредном периоду за Србију највећи изазов бити како да донесе нове законе у складу са стандардима ЕУ, а да истовремено сачува домаћу производњу соје и других производа.
Шеварлић: ГМО и у млеку, безалкохолним пићима и кондиторским производима

Међутим, професор на Пољопривредном факултету Миладин Шеварлић тврди да су експериментална истраживања показала да конзумирање ГМО хране оставља озбиљне последице по здравље.

„Да би се доказало да је храна од ГМО штетна, треба да прође минимум четири генерације људи, или 120 година. Али експериментална истраживања која су рађена на животињама у лабораторијама показала су да у другој генерацији долази до промена у унутрашњим органима, у трећој генерацији долази до повећаног постотка експерименталних животиња које оболевају од канцера, а четврта генерација животиња је толико бесплодна да не могу да се репродукују ни на нивоу просте репродукције“, истиче Шеварлић.

Шеварлић сматра да је невероватно да поред постојећих закона који забрањују ГМО, после премијера Србије („генетски модификован чери парадајз“ — прим.аут.) и министар трговине Расим Љајић јавно каже да Срби већ једу увозно месо које садржи ГМО.

„Премијер и министар су најодговорнији за поштовање Закона о трговини, Закона о ГМО, Закона о тржишној инспекцији… Да ли ће независна судска власт сада покренути поступак због нелегалног увоза ГМО организама? Нанета је огромна штета — здравствено-безбедносна за потрошаче, огромна економска штета за пољопривреднике, али и велика штета у погледу спољнотрговинског биланса. Истовремено, због нелојалне конкуренције, увозници на тржишту Србије остварили су енормни профит“, каже Шеварлић.

Он наглашава да је фитосанитарна и ветеринарска инспекција у Србији дужна да утврди да ли нека храна садржи ГМО, али да оне то очигледно не чине.

„Нису спорни само производи од меса, већ и производи од млека и млечних прерађевина, сточна храна, сировине за производњу сточне хране, као и тзв. безалкохолна пића у која се уграђују сирупи од ГМО кукуруза. Ту су и кондиторски производи, у које се такође уграђују сировине које имају ГМО порекло“, каже Шеварлић.

Истовремено, Закон о ГМО не налаже обавезу истицања обавештења да производ садржи ГМО, с обзиром на то да је законом забрањен узгој, увоз и промет генетски модификованих организама.

Чери парадајз ипак без ГМО?

Шеварлић тврди да је нетачна чињеница коју је премијер Александар Вучић изнео у експозеу да је чери парадајз „генетички модификован парадајз“.

„Није тачно да се чери парадајз добија укрштањем са генима једне врсте риба. Ради се о другом парадајзу, који је произведен у САД 1995. године, и који није ушао у комерцијалну употребу. Чери парадајз није ГМО — настао је природним укрштањем два сродника у истој врсти, дивљег рибизла парадајза укрштеним са класичним баштенским парадајзом“, закључује Шеварлић у разговору за Спутњик.

Kliknite za proširenje...

Да ли је органска храна увек боља?

Тим истраживача из Дартмута је открио да сируп смеђе рижем који је садржан у многим органским производима повећава концентрацију арсена у намирницама.
Опште је познато да због постизања што бољих приноса, односно већег остваривања новчаних прихода, многи произвођачи хране користе штетне инсектциде и пестициде и ван дозвољених граница. Воће и поврће произведено на тај начин и после прања може садржати више од 30 врста штетних састојака.

Није спорно ни да је квалитет хране на изузетно ниском нивоу. У односу на период од пре 50 година, воће и поврће садрже далеко нижи проценат витамина и хранљивих материја, а поред пестицида у широкој употреби су и хормонска средства и антибиотици који се дају животињама намењеним за исхрану људи. Лоша исхрана неминовно је повезана са здравственим проблемима и болестима.

У таквим околностима, људи се све чешће опредељују за конзумацију органске хране, која се производи на еколошки здравом и чистом земљишту, без употребе хемијских средстава.
Сви који су пробали органску храну уверили су се у очигледну разлику у укусу и мирису у односу на конвенционалне намирнице.

Без обзира на знатну разлику у цени, све ове чињенице требало би да буду довољне да се људи масовно определе за конзумацију органске хране.

Ипак, у последње време објављени су резултати истраживања који показују да и органска храна није савршена.

Амерички истраживачи са Дартмут колеџа тврде да су ниске дозе хемикалија у модерним оброцима „обично безопасне и веома повољне по здравље“.

Они истичу да постоје милиони људи који се плаше да једу неприродне супстанце, али мале дозе било природних, било синтетичких хемикалија које се користе у оброцима не представљају никакав ризик по људско здравље.
Истовремено, изнели су тврдње да органска храна садржи састојак који је изузетно штетан за организам — арсен.

Тим истраживача из Дартмута је открио многе прехрамбене органске производе који садрже додатак сирупа смеђе риже, а открили су да сируп смеђе риже повећава концентрацију арсена у намирницама.

Тестирали су бројне намирнице органске хране, укључујући храну за бебе, житарице, енергетске плочице и додатке које користе спортисти.
Утврдили су да једна од органских намирница за најмлађе имала чак шест пута већу меру арсена од дозвољене.

Органски сируп смеђе риже се све више користи у органској храни као заслађивач. Раније се користио кукурузни сируп који је богат фруктозом, али је установљено да је штетнији од сирупа смеђе риже.

Смеђа рижа садржи вишу концентрацију арсена од беле риже јер се велика концентрација налази у самој љусци зрна.

Истраживање које је објављено у листу „Анали интерне медицине“, упоредило је 17 студија у којима се наводе разлике међу људима који једу органску храну и онима који је не једу и 223 студије у којима се пореде нивои хранљивих материја, бактерија, гљивица или пестицида у различитој храни — укључујући воће, поврће, житарице, месо, млеко и јаја.
Резултати овог истраживања који се подударају са налазима британске Агенције за стандард хране која је затражила истраживање, показали су да органско и неорганско воће и поврће садржи сличне количине витамина, а млеко исту количину протеина и масноће.

Професор Алан Дангур из Лондонске школе хигијене и тропске медицине, аутор истраживања, каже да потрошачи из различитих разлога бирају органску храну.

„Међутим, ово истраживање показује да нема убедљивих разлика између органске и конвенционалне хране у садржају хранљивих материја или погодности за здравље. Ово би требало да послужи као добра информација потрошачима“, рекао је он.

Иако су ова истраживања указала на то да упркос популарном веровању, органска храна не мора бити и здравија храна, свакако треба имати у виду ко је вршио и ко је финансирао истраживања. И да ли су свесно или несвесно неке предности или недостаци једне или друге врсте хране преувеличавани или занемарени.

Нарочито у времену експанзије ГМО хране.

Kliknite za proširenje...

Većina čipseva nije napravljena od krompira. Proizvođači koriste brašno (pšenično ili kukuruzno) i mešavinu skroba. Po pravilu, testo od kog se pravi čips ne sadrži više od 42% krompira. Svež i "prirodan" ukus se postiže uz pomoć aditiva. Ipak, postoje proizvođači koji koriste pravi krompir. velika kesica čipsa u tom lsučaju sadrži 2 krompira prosečne veličine. Takav proizvod je podložan većem porezu, pa neće biti jeftin.

Kliknite za proširenje...