astrodule
Professional
Restoran Košuta (čini mi se)
Jezera, potoci, kanali i ostale vode Beograda
- Začetnik teme lynx
- Datum pokretanja
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=386506#p386506:2xq26fnj je napisao(la):
Овде..
http://www.bing.com/maps/?v=2&cp=rfvg6s ... orm=LMLTCC
grand master
Beginner
- Učlanjen(a)
- 31.07.2015.
- Poruke
- 57
- Pohvaljen
- 201
Za @Zuma
Austrijski plan ~1850 sa Dunavcom:
Izvor:http://mapire.eu/en/map/secondsurve...766656093,2275529.163403213,5596278.780214887
Austrijski plan ~1850 sa Dunavcom:
Izvor:http://mapire.eu/en/map/secondsurve...766656093,2275529.163403213,5596278.780214887
direktor
Professional
- Učlanjen(a)
- 10.10.2008.
- Poruke
- 36.525
- Pohvaljen
- 37.762
MILJAKOVAČKA IZVORSKA Nastavlja se borba za očuvanje izvora
Blic | 31. 05. 2016 - 12:53h
| Komentara: 2
Građani Miljakovca nastavljaju borbu kako bi očuvali svoj izvor. Pre nešto više od mesec dana organizovan je veliki skup kako bi se sprečila moguća izgradnja stambeno-poslovnog kompleksa na mestu gde se nalazi jedan od retkih izvora u prestonici sa pitkom vodom.
Kako bi skrenuli pažnju na svoju borbu, čak su brendirane i flaše sa natpisom "Miljakovačka izvorska" na kojoj piše "Miljakovačka izvorska kao flaširana voda ne postoji, ovo je vid protesta građana zbog usvajanja plana detaljne regulacije kojim se sudbina i budućnost Miljakovačkih izvora dovode u pitanje".
http://www.blic.rs/vesti/beograd/miljak ... ra/lnm6g6z
Blic | 31. 05. 2016 - 12:53h
| Komentara: 2
Građani Miljakovca nastavljaju borbu kako bi očuvali svoj izvor. Pre nešto više od mesec dana organizovan je veliki skup kako bi se sprečila moguća izgradnja stambeno-poslovnog kompleksa na mestu gde se nalazi jedan od retkih izvora u prestonici sa pitkom vodom.
Kako bi skrenuli pažnju na svoju borbu, čak su brendirane i flaše sa natpisom "Miljakovačka izvorska" na kojoj piše "Miljakovačka izvorska kao flaširana voda ne postoji, ovo je vid protesta građana zbog usvajanja plana detaljne regulacije kojim se sudbina i budućnost Miljakovačkih izvora dovode u pitanje".
http://www.blic.rs/vesti/beograd/miljak ... ra/lnm6g6z
Пливачки маратон „Ада Међица“ у јулу
Novosti online | 02. јун 2016. 15:42 |
Први међународни пливачки маратон око Аде Међице биће одржан у недељу 17. јула у 11 часова. Такмичење је отвореног типа, стаза је дугачка око три километра, а пливаће се у круг око острва
http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%8 ... ica-u-julu
Novosti online | 02. јун 2016. 15:42 |
Први међународни пливачки маратон око Аде Међице биће одржан у недељу 17. јула у 11 часова. Такмичење је отвореног типа, стаза је дугачка око три километра, а пливаће се у круг око острва
http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%8 ... ica-u-julu
Житељи дела Карабурме и Вишњичке бање огорчени због нагомиланог ђубрета у рукавцу Дунава. Комшије у шали кажу да и комарци избегавају овај део Палилуле
http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%8 ... ra-prozore
http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%8 ... ra-prozore
boca-ica
Professional
- Učlanjen(a)
- 02.04.2010.
- Poruke
- 10.192
- Pohvaljen
- 5.038
Izvor http://www.blic.rs/vesti/beograd/mrtve- ... du/bt471kj
I o Bgd. kanalima Blic piše...
Izvor http://www.blic.rs/vesti/beograd/preti- ... gi/qs3y1kc
dragan
Professional
Strašno.... šta bi sa onom 'rekom' u rukavcu kod ade Singanlije?
astrodule
Professional
Topčiderka?
Šta sa njom? Jeste da nekad bude plava, ali što bi neko odgovarao.
Poslato sa telefona
Šta sa njom? Jeste da nekad bude plava, ali što bi neko odgovarao.
Poslato sa telefona
dragan
Professional
Pa, to ja i pitam... obično kad je vidim nije u nekom dobrom stanju.[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=458750#p458750:8ijmhqwx je napisao(la):
dragan
Professional
astrodule
Professional
Može neko pojašnjenje? Ja sam učio da u SFRJ postoje jadranski, egejski i crnomorski sliv, a ovde se sve šareni južno od crnomorskog.
Poslato sa telefona
Poslato sa telefona
Zuma
Expert
- Učlanjen(a)
- 19.05.2009.
- Poruke
- 9.948
- Pohvaljen
- 24.060
To su morski slivovi, a ovo su rečni slivovi. U pitanju su radovi Mađarskog umetnika-kartografa Robert-a Szucs-a. Koliko sa njegovih slika mogu da zaključim, on prvo izdvoji svaku značajniju reku koja se uliva u neko more, a zatim istom bojom oboji i nju i sve druge reke koje se na kraju ulivaju u nju. Na taj način dobija neku vrstu umetnički obrađenih mapa koje istovremeno prikazuju i sve reke na nekoj teritoriji i bojom definišu geografsku površinu koji zauzima sliv te reke. Drugim rečima, u kojoj će "najvećoj" reci na kraju završti određena kap kiše na nekoj teritoriji. Takve mape se mogu okačiti na zid kao ukras pošto ih on prodaje u vrlo visokoj rezoluciji.
"High resolution map of Europe's 1.2 million streams and rivers in beautiful rainbow colours, divided into almost 8000 catchment areas. River basins of Europe in rainbow colours (high resolution digital print) map print, wall art, poster map, printable, home decor, wall decor, USD 8.00 "
https://www.etsy.com/listing/471909632/ ... e_active_3
Amerika
"High resolution map of Europe's 1.2 million streams and rivers in beautiful rainbow colours, divided into almost 8000 catchment areas. River basins of Europe in rainbow colours (high resolution digital print) map print, wall art, poster map, printable, home decor, wall decor, USD 8.00 "
https://www.etsy.com/listing/471909632/ ... e_active_3
Amerika
boca-ica
Professional
- Učlanjen(a)
- 02.04.2010.
- Poruke
- 10.192
- Pohvaljen
- 5.038
U suštini jako pohvalno i pozeljna inicijativa :kk:
ali treba imati i na umu i u regulativi
ako se pretera sa zahvatanjem vode naročito leti kada su vodostaji niski
moze doci do pravih ekoloških katastrofa da manje vodene površine i tokovi ostanu suvi
Naj drastičniji i svima očigledan prirodan primer
je rukavac Ade Ciganlije koj ne retko leti, gotovo da ostaje bez vode
a ako bi se preteralo u odovodjenju vode sa gl. toka (izazvati još niži Savski vodostaj)
to bi bilo : - redovno letnje stanje rukavca - bez ikakvog života i funkcije :shok:
To je samo očigledan jedan primer na vecoj vod. površini
a na bezbrojnim manjim površinama koje nisu direktno vezane za gl. rečni tok-
preterivanjem je vrlo izvesna prava ekološka katrastrofa za sav biljni i životinjski svet
Količina navodnjavanja se vrši ne samo u odnosu na potrebe useva, vec i u odnosu na
neophodan minimum vode u eko sistemima od kojih se ista i crpi
,,Predhodnici,, i nisu baš bili toliko glupi pa kanali im služili samo za odvodnjavanje kao nisu znali da ih upotrebe za navodnjavanje :lol:
vec navodnjavanje se vršilo kontrolisano i vodilo se računa i o ,,drugoj strani,, a ne samo o usevima
A da su ti postojeci kanali zapušteni - j e s u - zapušteni :rant:
i ,,prošli i sadašnji,, nadležni - pokazuju veliko zanemarivanje i ne brigu i ako i za to uzimaju redovno platu
koju im svi mi dajemo da rade svoj posao a na sličicama u predhodnim postovima jasno se vidi njihov JAVAŠLUK
Al hajde..... ,,okačen,, uvodni citiran tekst ministra,
održava neku nadu ka normalizaciji
Zuma
Expert
- Učlanjen(a)
- 19.05.2009.
- Poruke
- 9.948
- Pohvaljen
- 24.060
Da li ste se nekada zapitali koje sve tajne kriju korita Save i Dunava, o kakvim brodolomima mogu da svedoče, kakvo nasleđe i čijih civilizacija one čuvaju? Samo deo odgovora na ova pitanja otkriva mapa udruženja „Akva et arheologija“ koja je nedavno izrađena na osnovu starih zapisa, fotografija i priča alasa.
Najstarije potopljene lađe za koje postoje istorijski podaci su turski brodovi koji su stradali za vreme opsade Beograda sredinom 15. veka. Poznato je i to da se ostaci tri turske galije uništene u toku osmanlijskog napada 1456. godine i dalje nalaze na dnu Dunava kod Zemuna. Ipak, ne može se sa sigurnošću tvrditi da na dnu nema plovila koja su nastala i mnogo pre 15. veka.
- Istorijsko istraživanje potopljenih brodova nikada nije rađeno, a poznato je da se Beograd pominje kao veliki brodogradilišni centar i da je grad za koji je vođeno možda i najviše bitaka u istoriji. Stoga je teško i zamisliti koliko je sve brodova kroz istoriju završilo na rečnom dnu Save i Dunava, koju kulturnu baštinu ona čuvaju, ali i gde se njihovi ostaci tačno nalaze - kaže arheolog Gordana Karović, predsednica udruženja „Akva et arheologija” koje je izradilo mapu pod nazivom „Potopljeni brodovi beogradskog akvatorijuma” na kojoj su ucrtani i oni brodovi koji su vremenom izvađeni.
Najviše lađa, na osnovu poznatih podataka, stradalo je u blizini Zemuna, na Ušću i oko Ade Ciganlije.
Prema kazivanju alasa usled provale leda u Čukaričkom rukavcu samo marta 1929. godine „podavljeno je“ ili oštećeno čak 112 plovila i dva kupatila, a led je nosio oštećeni parobrod „Zemun“ sve do ušća Save u Dunav gde je konačno i potonuo.
- O potopljenim plovilima za sada znamo samo iz istorijske građe, a problem je što se i mnogi arhivski podaci razlikuju. Jedino precizne podatke pronalazimo u sudskim spisima u kojima preduzetnici traže odštetu od države, a ubedljivo najveći broj podataka dostupan je tek iz perioda Prvog i Drugog svetskog rata kada su stradale kompletne rečne flote naše zemlje - objašnjava Karović.
Prema rečima sagovornice mapa je „samo prvi poduhvat u okviru projekta „U potrazi za šajkom“ čiji je cilj izrada nacionalnog registra potopljenih istorijskih plovnih objekata“.
- Izrada ovakvog registra segment je i našeg dugoročnog plana da Srbija ratifikuje Uneskovu konvenciju o zaštiti podvodne kulturne baštine. Podvodna arheologija u Srbiji je u začetku i naš zadatak je da radimo na daljem istraživanju, zaštiti i prezentaciji podvodne baštine. U tome nam najviše pomaže Javno preduzeće „Plovput“, kao i UK „Parobrod“. Ideja je da uradimo i knjigu i dokumentarni film - objašnjava Karović i napominje da se olupine koje se nalaze na dnu i ne ometaju plovidbu neće vaditi, osim ako se ne organizuje veliko čišćenje reka.
Udruženja „Akva et arheologija” izradilo je mapu pod nazivom „Potopljeni brodovi beogradskog akvatorijuma”
1. Parobrod „Zemun“ - potonuo marta 1929. godine usled provale leda u Čukaričkom rukavcu. Led je nosio oštećeni brod „Zemun“ sve do ušća Save u Dunav, gde je konačno i potonuo.
2. Nepoznata drvarica - veliki broj drvenih brodova različitih tipova i namene nekada je pretstavljao sastavni deo vizure Beograda. Potopljeni ostaci jednog od njih, za sada neidentifikovanog, nalaze se na ušću Save u Dunav.
3. Turska galija - izvori navode da su tokom opsade Beograda 1456. godine potopljene tri turske galije čiji se pojedini ostaci i danas nalaze u sedimentima rečnog dna u akvatorijumu Zemuna.
4. Brod Nićifora Žigića - u leto 1792. godine, žitom natovareni brod novosadskog trgovca Žigića, pretrpeo je brodolom i potonuo na ušću Save u Dunav.
5. „Vulkan“ – ovaj parni tegljač potopljen je u blizini današnjeg Pančevačkog mosta oktobra 1918. godine. Na njegove ostatke 1927. godine nailazi putnički brod „Štrosmajer“ i tone. Delovi „Vulkana“ su verovatno još uvek u koritu reke.
6. „Sip“ - brod od armiranog betona, „podavljan“ ove godine na Savskom pristaništu gde se i sada nalazi. Ovakvi brodovi proizvodili su se za vreme Drugog svetskog rata, a do današnjih dana sačuvano je svega tri u svetu.
7. Brodovi Demeta Dursa - iz arhivske građe nam je poznat događaj u kome su Turci kod Bežanijske kose 1798. godine potopili pet brodova trgovca Demeta Dursa.
8. Šlep „DRP 35706“ - na dnu Savskog jezera i danas se nalaze ostaci zatvorenog šlepa koji su, kao i veliki broj drugih plovnih objekata u Beogradu, potopile nemačke trupe 18. oktobra 1944. godine.
9. „Kosovo“ - parni tegljač koji je do Drugog svetskog rata nosio ime „Jug Bogdan“, već skoro dve decenije leži podavljen na novobeogradskoj obali Save. Od fizičkog uništenja koje mu je već nekoliko puta pretilo, čuvaju ga građani.
10. „Otadžbina“ - ovaj parni putnički brod je 1. septembra 1944. godine kod Umke naišao na minu i potonuo zajedno sa šlepom „Nišava“ koji se i danas nalazi na mestu potapanja. U ovoj nesreći stradalo je oko 70 putnika i jedan član posade.
11. „Kostolac XIV“ - otvoreni šlep koji je 23. oktobra 1944. godine naišao na minu i potonuo kod Bele stene. U ovoj nesreći poginuo je i general Ivan Milutinović.
12. Brod Nikole Petrovića - brod ovog novosadskog trgovca potonuo je na ušću Tamiša 1861. godine. Raznesen dejstvom srpske obalske artiljerije, 1914. godine na istom mestu tone austrijski patrolni čamac.
13. „Smederevo“ - naišavši na minu u oktobru 1944. godine, parni putnički brod „Smederevo“ tone zajedno sa motornim čamcem „Rade“ i senkerima koji su činili deo plovidbenog sastava.
14. „Belgrad“ - u martu 1915. godine srpska artiljerija je kod Ritopeka potopila parni teretni brod iz 1900. godine „Belgrad“ koji se i danas nalazi na mestu potapanja.
15. Turska šajka - na ušću Mokroluškog potoka srpski ustanici su 20. maja 1806. godine potopili šajku na kojoj se u tom trenutku nalazilo 100 turskih vojnika.
http://www.blic.rs/vesti/beograd/na-dnu ... ka/drb91nq
Najstarije potopljene lađe za koje postoje istorijski podaci su turski brodovi koji su stradali za vreme opsade Beograda sredinom 15. veka. Poznato je i to da se ostaci tri turske galije uništene u toku osmanlijskog napada 1456. godine i dalje nalaze na dnu Dunava kod Zemuna. Ipak, ne može se sa sigurnošću tvrditi da na dnu nema plovila koja su nastala i mnogo pre 15. veka.
- Istorijsko istraživanje potopljenih brodova nikada nije rađeno, a poznato je da se Beograd pominje kao veliki brodogradilišni centar i da je grad za koji je vođeno možda i najviše bitaka u istoriji. Stoga je teško i zamisliti koliko je sve brodova kroz istoriju završilo na rečnom dnu Save i Dunava, koju kulturnu baštinu ona čuvaju, ali i gde se njihovi ostaci tačno nalaze - kaže arheolog Gordana Karović, predsednica udruženja „Akva et arheologija” koje je izradilo mapu pod nazivom „Potopljeni brodovi beogradskog akvatorijuma” na kojoj su ucrtani i oni brodovi koji su vremenom izvađeni.
Najviše lađa, na osnovu poznatih podataka, stradalo je u blizini Zemuna, na Ušću i oko Ade Ciganlije.
Prema kazivanju alasa usled provale leda u Čukaričkom rukavcu samo marta 1929. godine „podavljeno je“ ili oštećeno čak 112 plovila i dva kupatila, a led je nosio oštećeni parobrod „Zemun“ sve do ušća Save u Dunav gde je konačno i potonuo.
- O potopljenim plovilima za sada znamo samo iz istorijske građe, a problem je što se i mnogi arhivski podaci razlikuju. Jedino precizne podatke pronalazimo u sudskim spisima u kojima preduzetnici traže odštetu od države, a ubedljivo najveći broj podataka dostupan je tek iz perioda Prvog i Drugog svetskog rata kada su stradale kompletne rečne flote naše zemlje - objašnjava Karović.
Prema rečima sagovornice mapa je „samo prvi poduhvat u okviru projekta „U potrazi za šajkom“ čiji je cilj izrada nacionalnog registra potopljenih istorijskih plovnih objekata“.
- Izrada ovakvog registra segment je i našeg dugoročnog plana da Srbija ratifikuje Uneskovu konvenciju o zaštiti podvodne kulturne baštine. Podvodna arheologija u Srbiji je u začetku i naš zadatak je da radimo na daljem istraživanju, zaštiti i prezentaciji podvodne baštine. U tome nam najviše pomaže Javno preduzeće „Plovput“, kao i UK „Parobrod“. Ideja je da uradimo i knjigu i dokumentarni film - objašnjava Karović i napominje da se olupine koje se nalaze na dnu i ne ometaju plovidbu neće vaditi, osim ako se ne organizuje veliko čišćenje reka.
Udruženja „Akva et arheologija” izradilo je mapu pod nazivom „Potopljeni brodovi beogradskog akvatorijuma”
1. Parobrod „Zemun“ - potonuo marta 1929. godine usled provale leda u Čukaričkom rukavcu. Led je nosio oštećeni brod „Zemun“ sve do ušća Save u Dunav, gde je konačno i potonuo.
2. Nepoznata drvarica - veliki broj drvenih brodova različitih tipova i namene nekada je pretstavljao sastavni deo vizure Beograda. Potopljeni ostaci jednog od njih, za sada neidentifikovanog, nalaze se na ušću Save u Dunav.
3. Turska galija - izvori navode da su tokom opsade Beograda 1456. godine potopljene tri turske galije čiji se pojedini ostaci i danas nalaze u sedimentima rečnog dna u akvatorijumu Zemuna.
4. Brod Nićifora Žigića - u leto 1792. godine, žitom natovareni brod novosadskog trgovca Žigića, pretrpeo je brodolom i potonuo na ušću Save u Dunav.
5. „Vulkan“ – ovaj parni tegljač potopljen je u blizini današnjeg Pančevačkog mosta oktobra 1918. godine. Na njegove ostatke 1927. godine nailazi putnički brod „Štrosmajer“ i tone. Delovi „Vulkana“ su verovatno još uvek u koritu reke.
6. „Sip“ - brod od armiranog betona, „podavljan“ ove godine na Savskom pristaništu gde se i sada nalazi. Ovakvi brodovi proizvodili su se za vreme Drugog svetskog rata, a do današnjih dana sačuvano je svega tri u svetu.
7. Brodovi Demeta Dursa - iz arhivske građe nam je poznat događaj u kome su Turci kod Bežanijske kose 1798. godine potopili pet brodova trgovca Demeta Dursa.
8. Šlep „DRP 35706“ - na dnu Savskog jezera i danas se nalaze ostaci zatvorenog šlepa koji su, kao i veliki broj drugih plovnih objekata u Beogradu, potopile nemačke trupe 18. oktobra 1944. godine.
9. „Kosovo“ - parni tegljač koji je do Drugog svetskog rata nosio ime „Jug Bogdan“, već skoro dve decenije leži podavljen na novobeogradskoj obali Save. Od fizičkog uništenja koje mu je već nekoliko puta pretilo, čuvaju ga građani.
10. „Otadžbina“ - ovaj parni putnički brod je 1. septembra 1944. godine kod Umke naišao na minu i potonuo zajedno sa šlepom „Nišava“ koji se i danas nalazi na mestu potapanja. U ovoj nesreći stradalo je oko 70 putnika i jedan član posade.
11. „Kostolac XIV“ - otvoreni šlep koji je 23. oktobra 1944. godine naišao na minu i potonuo kod Bele stene. U ovoj nesreći poginuo je i general Ivan Milutinović.
12. Brod Nikole Petrovića - brod ovog novosadskog trgovca potonuo je na ušću Tamiša 1861. godine. Raznesen dejstvom srpske obalske artiljerije, 1914. godine na istom mestu tone austrijski patrolni čamac.
13. „Smederevo“ - naišavši na minu u oktobru 1944. godine, parni putnički brod „Smederevo“ tone zajedno sa motornim čamcem „Rade“ i senkerima koji su činili deo plovidbenog sastava.
14. „Belgrad“ - u martu 1915. godine srpska artiljerija je kod Ritopeka potopila parni teretni brod iz 1900. godine „Belgrad“ koji se i danas nalazi na mestu potapanja.
15. Turska šajka - na ušću Mokroluškog potoka srpski ustanici su 20. maja 1806. godine potopili šajku na kojoj se u tom trenutku nalazilo 100 turskih vojnika.
http://www.blic.rs/vesti/beograd/na-dnu ... ka/drb91nq
Zuma
Expert
- Učlanjen(a)
- 19.05.2009.
- Poruke
- 9.948
- Pohvaljen
- 24.060
Prošlost zaboravljena u dubinama Dunava i Save
Od prastarih do današnjih vremena lađe su tonule oko grada u mnogobrojnim bitkama i različitim nesrećama. Šta je s njima, danas tumači podvodni arheolog mr Gordana Karović ...
Legenda
1. Brod "Kosovo", napravljen 1915. godine, leži na 13 kilometara od ušća Save
2. "Šabac" (1869) potopljen 1944.
3. Na ušću Tamiša tone trgovački brod Nikole Petrovića, a zatim patrolni čamac (1910) koji je razorila srpska artiljerija 1914.
4. Svetionik na ušću Tamiša u Dunav
5. Šlep "Kostolac 14" potonuo usled nailaska na minu 1944.
6. Parni putnički brod "Smederevo", motorni čamac "Rade" i senkeri tonu 1944.
7. "Belgrad" (1900) potopila ga srpska artiljerija 1915. kod Ritopeka
8. Tursku šajku sa sto vojnika potopili Srbi na ušću Mokroluškog potoka
9. "Otadžbina" (1896) i šlep "Nišava" potonuli kod Umke
10. "Šar-planina" (1940) podavljen kod Umke
11. U Bežanijskom zimovniku saveznici potopili više od 30 brodova 1944.
12. Kod Bežanijske kose Turci potopili pet brodova Demeta Dursa
13. Zatvoreni šlep "BPB 6769" naleteo na minu i potonuo kod Bele stene 1944.
14. Nepoznati plovni objekat potopljen kod skele u Umci
15. Brod koji nije potonuo, a nadamo se da neće: lađa tima "Akva i arheologija" mr Gordane Karović i tima istraživača
http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74. ... ava-i-Save
Od prastarih do današnjih vremena lađe su tonule oko grada u mnogobrojnim bitkama i različitim nesrećama. Šta je s njima, danas tumači podvodni arheolog mr Gordana Karović ...
Legenda
1. Brod "Kosovo", napravljen 1915. godine, leži na 13 kilometara od ušća Save
2. "Šabac" (1869) potopljen 1944.
3. Na ušću Tamiša tone trgovački brod Nikole Petrovića, a zatim patrolni čamac (1910) koji je razorila srpska artiljerija 1914.
4. Svetionik na ušću Tamiša u Dunav
5. Šlep "Kostolac 14" potonuo usled nailaska na minu 1944.
6. Parni putnički brod "Smederevo", motorni čamac "Rade" i senkeri tonu 1944.
7. "Belgrad" (1900) potopila ga srpska artiljerija 1915. kod Ritopeka
8. Tursku šajku sa sto vojnika potopili Srbi na ušću Mokroluškog potoka
9. "Otadžbina" (1896) i šlep "Nišava" potonuli kod Umke
10. "Šar-planina" (1940) podavljen kod Umke
11. U Bežanijskom zimovniku saveznici potopili više od 30 brodova 1944.
12. Kod Bežanijske kose Turci potopili pet brodova Demeta Dursa
13. Zatvoreni šlep "BPB 6769" naleteo na minu i potonuo kod Bele stene 1944.
14. Nepoznati plovni objekat potopljen kod skele u Umci
15. Brod koji nije potonuo, a nadamo se da neće: lađa tima "Akva i arheologija" mr Gordane Karović i tima istraživača
http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74. ... ava-i-Save