Šta je novo?
Od:
Filteri

Narodni muzej

Na Dailymotion-u postoje 3 polusatna nastavka pod nazivom Blago Narodnog muzeja..snimano je 1977, ali se može videti da je muzej tada odlično izgledao..Inače kako sam čitao, rekonstrukcija bi trebalo da bude gotova u januaru, a sredinom 2018. konačno otvaranje. U atrijumu će biti arheološka postavka, pored atrijuma će biti adaptirane dve prostorije u kojima je sada trezor i tu će prvi put biti predstavljena numizmatička zbirka. Ceo prvi i drugi sprat ce takodje biti izložbeni prostori-uvode se najsavremeniji sistemi grejanja i klimatizacije, menjaju se sve instalacije, neće više biti radijatora, postojaće audio vodiči, biće omogućen virtuelni obilazak, a u bifeu na drugom spratu će se restaurirati i stolovi i stolice koje je dizajnirao Deroko. U svim izložbenim prostorima postavlja se nov hrastov parket, po starim nacrtima izradjuju se čak i nedostajući lusteri u holovima i stepeništima, repariraju se svi mermerni ukrasi i zidne obloge. Velika izložbena sala na drugom spratu biće opremljena svim modernim sistemima za gostujuće izložbe, a u njoj se i krov od teških staklenih prizmi menja za laki barisol. Inače imate i mnogo drugih detalja u javnoj nabavci za rekonstrukciju na sajtu Muzeja..kako god, biće to nadam se vrlo lep muzej, mada će zgrada i dalje biti mala. Ja bih u nju smestio Istorijski muzej Srbije, da konačno naprave dostojnu stalnu postavku, a za Narodni muzej bih voleo da vidim izgradjenu novu zgradu na Ušću naspram MSU..I da se poveže pešačkim mostom sa Kalemegdanom. Ne znam koliko bi bilo izvodljivo da se taj pešački most izgradi po uzoru na Most kralja Aleksandra, da li bi zaklanjao Kalemegdan. Npr. viseći pešački most preko Drave u Osijeku mnogo lepo izgleda.
 
Uf, svašta se priča, počev od toga da je tokom rekonstrukcije dosta eksponata stradalo zbog vlage. Nadajmo se da u tome nema istine.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=472005#p472005:1dgv7a78 je napisao(la):
DzonTravolta » Пет Авг 18, 2017 11:38 am[/url]":1dgv7a78]Uf, svašta se priča, počev od toga da je tokom rekonstrukcije dosta eksponata stradalo zbog vlage. Nadajmo se da u tome nema istine.
Kliknite za proširenje...

Nije, ali svi eksponati su u zapakovani u trezoru Muzeja koji zbog rekonstrukcije nema nikakvu klimatizaciju (ni u letnjim ni u zimskim mesecima). Tako da se ne zna sta ce biti sa njima i u kakvom ce stanju biti kada se otpakuju.

Takodje pominje se i 2021. godina za pomeranje otvaranja.
 
Ko ti to pominje?

Inače, ne verujem da će sebi dozvoliti taj luksuz da pomere otvaranje u godini izbora. Pre će biti otvoreno delimično.

Što se tiče stanja eksponata, jesam vrlo skeptičan šta će se dogoditi. Miroslavljevo jevanđelje je nekoliko godina bilo dato na čuvanje Narodnoj biblioteci, čak su se posle sudili sa Narodnim muzejom kad nisu hteli da vrate dok se radovi ne završe. Na kraju je Narodni muzej kupio neki boga-oca skup sef sa klimatizacijom i tu se danas čuva ovaj eksponat.
 
Žestoka omaška. Realno, do 2021. mogu da sruše postojeću zgradu Muzeja do temelja i ponovo je izgrade. MSU će biti otvoren (bože zdravlja) u oktobru i već su kontaktirani pojedini domaći umetnici u vezi sa izložbama koje se pripremaju po otvaranju.

U Narodnom muzeju su uveliko u toku obimni radovi na adaptaciji enterijera. Rok je maj 2018, a i ako dođe do probijanja, najgori scenario je neki kraj sledeće godine, nikako 2021.

Jedina stvar koja je jasna iz "Blicovog" teksta jeste ta da se taj tabloid toliko srozao, tako da više ne umeju da napišu pristojan tekst čak ni kada žele nekog da hvale :D

Da je Ana Brnabić zaista rekla da će MSU i Narodni muzej biti gotovi (tek) 2021, sutradan bi trebalo da izađe tekst sa naslovom "Ženo, podnesi ostavku!", a ne "Wow, vidite šta će sve naša fensi Anči da napravi u svom mandatu".

No, ona je verovatno rekla da joj je cilj da muzeji budu obnovljeni do kraja njenog mandata, a neki bezmogaš u "Blicu" je sabrao dva i dva i napisao 2021.
 
Ja ne bih ovde krivicu prebacio na premijerku, jer pored ministartva kulture nema potrebe da se i premijer bavi svakom pojedinačnom rekonstrukcijom (naročito što je reč o rekonstrukciji, a ne gradnji novog muzeja).
Problem je što smo mi navikli da se Dijamant u sve meša, baš danas čitam komentare o otvaranju svih Lidl radnji istovremeno i neko napiše da ne može čovek da stigne sve da otvori pa ih zato otvaraju istovremeno :D


Sent from my iPhone using Tapatalk
 
Nema govora o produženju roka do 2021, jer kao što Homer reče-do tada bi mogli novu zgradu da naprave. Sadašnja vlast se hvali porastom broja turista, verujem da je i to doprinelo da konačno krenu sa radovima. Isto tako, iako smo svedoci svakakvih javašluka u ovoj zemlji, u Narodnom muzeju ipak rade stručni ljudi, koji ne bi dozvolili da umotaju eksponate pre početka rekonstrukcije, a da nemaju predstavu u kakvom će stanju biti kada ih odmotaju na kraju radova. Verujem da tolika neozbiljnost ipak ne vlada. Depoi su bivši trezori banke i u njima je manje više konstantna temperatura i bez klima uredjaja, najveći problemi su zimi kad temperatura ode u veliki minus..Po meni je sva krivica na bivšoj upravi Muzeja, skoro 10 godina je direktorka bila Tatjana Cvjetićanin, koja nije osećala ni malo odgovornosti što joj muzej sve vreme mandata nije radio i da posle svega podnese ostavku. Napravljen je prvo cirkus sa Rakočevićevim projektom, koji je izabran bez konkursa, ali srećom odbačen jer je predvidjao da od zgrade praktično ostanu samo spoljni zidovi, a iznutra bi sve bilo porušeno i napravljen bunar na 5-6 nivoa gde bi bio izložbeni prostor, ne bi bilo ni pravih zidova, već bi morali da kupe gomilu pokretnih zidova da bi uopšte imali gde da okače slike. Plus bi u zgradi bila napravljena 3 kafića kao da ih u okolini muzeja nema dovoljno..ovakvu rekonstrukciju kao što se sada radi je trebalo uraditi pre 15 godina, zgrada je spomenik kulture i mora se očuvati u najvećoj meri. Trebalo je samo otkupiti susednu zgradu u ulici Laze Pačua i u nju smestiti prateće službe i radionice, a tako bi bili rešeni svi problemi sa smeštajem. Druga alternativa bi po meni bila izgradnja nove zgrade na Ušću. Ali ne, išlo se na neodgovarajuće megalomanske projekte preuredjenja postojeće zgrade i usput se ko zna koliko ugradjivalo, a niko do danas nije odgovarao. Inače juče sam pogledao Degaovu izložbu u galeriji SANU, izložena su dela iz zbirke muzeja, sve preporuke da se obidje, a kustos reče da radovi na rekonstrukciji teku predvidjenom dinamikom. Možda bi Igor mogao da nam reši sve nedoumice jednim kratkim obilaskom radova.
 
Rekla je to u ekspozeu imate snimak na youtube... možda je omaška, možda i nije.
 
Znam da je rekla..i kada sam to video-pomislio sam da očigledno ne zna šta priča. Mada ona verovatno nije ni pisala taj ekspoze pošto je obična lutka na koncu, ali to je već druga tema..Kako god-pošto radovi na rekonstrukciji dobro napreduju, čista logika nameće zaključak da će muzej sledeće godine proraditi. Prosto ne bi imali šta da rade naredne četiri godine jer je već uradjena fasada, krov, zamenjena stolarija, sredjen 3. i 4. sprat gde su konzervatorski ateljei, rade se instalacije i ostaju još podovi, krečenje i ostale finese. Optimista sam..Uzgred mali ot-na Degaovoj izložbi iznet je podatak da je kralj Milan Obrenović za vreme svojih boravaka u Parizu postao blizak prijatelj sa tada još nedovoljno cenjenim francuskim impresionistima. Kupovao je od njih brojne slike i vremenom stekao neverovatnu kolekciju od preko 210 slika-ulja, pastela i grafika Lotreka, Sezana, Gogena, Renoara, Monea, Manea, Rodena, Degaa..sve to je kraljica Natalija posle Majskog prevrata rasprodala na aukcijama u bečkom Doroteumu 1905. i u Parizu 1906. Tako je rasparčana u to vreme najbolja kolekcija impresionista u Centralnoj i Istočnoj Evropi..kakva tragedija, jer da je to nekim čudom do danas ostalo u Srbiji-i Orsej bi nam zavideo.
 
Bila je i priča da je posle impresioniste uzimao Knez Pavle za svoj muzej i isto tako da je u izbeglištvu rasprodao.
 
Kralj Milan u Parizu 1895. godine kupuje veći broj slika impresionista od poznatog kolekcionara i trgovca umetninama-Ambroaza Volara. Kada je kraljica Natalija 1906. rasprodavala na pariskoj aukciji te slike, uglavnom ih je Volar ponovo otkupio. 30-ih godina mladi Beogradjanin Erih Šlomović odlazi u Pariz i počinje da sarađuje sa Volarom. Postali su vrlo bliski prijatelji. Uoči rata Volar gine u saobraćajnoj nesreći, a Šlomoviću navodno ostavlja veliki broj slika poznatih majstora. Deo tih slika Šlomović ostavlja u trezoru Sosijete Ženeral banke u Parizu, a veći deo nosi sa sobom u Jugoslaviju. Dolazi u Beograd kod direktora Muzeja kneza Pavla, M.Kašanina i nudi muzeju svoju kolekciju. Kašanin je odbija jer je sumnjao u verodostojnost mladog Šlomovića, pa on odlazi u Zagreb i tamo 1940.pravi veliku izložbu. Posle početka rata Šlomović se sa svim umetninama i porodicom krije u jednom selu u Pomoravlju jer su bili Jevreji. Rat je preživela samo njegova majka koja je sve slike poklonila Narodnom muzeju i one danas čine najvredniji deo strane zbirke. Inače je o Šlomoviću snimljen dobar domaći film "Donator". S druge strane, knez Pavle je od mladih dana počeo da pravi svoju umetničku zbirku i da kupuje slike. Imao je apanažu, ali i bogato nasledstvo svoje majke, ruske grofice Demidov (vila Pratolino u Firenci, koju je kasnije prodao). Od dvadesetih godina u njegovu kolekciju od bogatih evropskih prijatelja aristokrata stižu vredni pokloni, koje će on kasnije uglavnom ostaviti muzeju. 30-ih godina knez kupuje svoju najvredniju sliku, El Grekovog Laokona, koji je kratko bio u postavci muzeja, a više na svetskim turnejama, tako da je rat slika dočekala u londonskoj Nacionalnoj galeriji. Knez ga zatim prebacuje zbog sigurnosti u Nac.galeriju u Vašingtonu, gde je i danas jer ju je posle rata prodao. Inače je 1941.u izgnanstvo poneo samo jednu svoju sliku, i to Glavu svetog Jeronima od Montenja, umotanu u svilenoj košulji. I nju je posle prodao jer nisu imali novca. Inače kada su proterivani 27.marta imali su rok od par sati da spakuju najnužnije i nema govora o iznošenju brojnih slika iz zemlje, jer su bili internirani u Egipat i Keniju, kako bi nosili i gde bi čuvali te slike po Africi? Sve druge umetnine su i danas u kolekciji Narodnog muzeja, jer je tokom rata Kašanin zbirku uglavnom sačuvao, a sve to je lako proverljiva informacija jer se zna detaljan popis predratne i sadašnje zbirke.
 
Ako se ispostavi da nešto iz kolekcije nedostaje... :evil: :evil: :evil:
 
Pa bila je priča da je muzej sve ove godine zatvoren da bi se uradile kopije poznatih slika koje bi ostale nama, a originali rasprodati. Ali mislim da je to teorija zavere koja pokušava da opravda maćehinski odnos vlasti prema kulturi sve ove godine i da je razlog zatvorenosti muzeja jedino u tome što vlast nije briga za to. Pa Djindjić je poslednji premijer/predsednik koji je ušao u tu zgradu. Isto tako-da sam bio na mestu bivše uprave, ne bih se smirivao od poseta ministarstvu, predsedniku, pisanja projekata i traženja donatora po EU, svetu itd..jednostavno bih se "popeo na glavu" svima samo da omogućim da muzej proradi.. ali nismo bili te sreće da takvu instituciju vode ljudi od akcije i sa osećajem časti i odgovornosti za posao koji im je poveren.
 
Plan zgrade Narodnog muzeja nakon rekonstrukcije. Nažalost, nije baš najjasnija slika, ali bolju nisam našao na netu.
 
trebali su ove prozore da zatvore sa unutrasnje strane. Tada bi bilo bolje svetlo i vise mesta za izlozbu, ovako se gubi previse mesta na prozore.
 
Постоје дебела платна по принципу венецијанера која се стављају преко прозора и на њих се каче слике а "пецарошки најлон" се окачи изнад прозора и тако остају прозори а по потреби се може искористити. То сам видео у градском музеју у Вршцу.
 
Ako je tako onda Ok, mogu i lazne gipsane zidove preko cele sirine da ubace. Onda i izgleda bolje prostor.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=472206#p472206:2ria2mt4 je napisao(la):
Vox91 » Sub Avg 19, 2017 12:49 pm[/url]":2ria2mt4]Kralj Milan u Parizu 1895. godine kupuje veći broj slika impresionista od poznatog kolekcionara i trgovca umetninama-Ambroaza Volara. Kada je kraljica Natalija 1906. rasprodavala na pariskoj aukciji te slike, uglavnom ih je Volar ponovo otkupio. 30-ih godina mladi Beogradjanin Erih Šlomović odlazi u Pariz i počinje da sarađuje sa Volarom. Postali su vrlo bliski prijatelji. Uoči rata Volar gine u saobraćajnoj nesreći, a Šlomoviću navodno ostavlja veliki broj slika poznatih majstora. Deo tih slika Šlomović ostavlja u trezoru Sosijete Ženeral banke u Parizu, a veći deo nosi sa sobom u Jugoslaviju. Dolazi u Beograd kod direktora Muzeja kneza Pavla, M.Kašanina i nudi muzeju svoju kolekciju. Kašanin je odbija jer je sumnjao u verodostojnost mladog Šlomovića, pa on odlazi u Zagreb i tamo 1940.pravi veliku izložbu. Posle početka rata Šlomović se sa svim umetninama i porodicom krije u jednom selu u Pomoravlju jer su bili Jevreji. Rat je preživela samo njegova majka koja je sve slike poklonila Narodnom muzeju i one danas čine najvredniji deo strane zbirke. Inače je o Šlomoviću snimljen dobar domaći film "Donator". S druge strane, knez Pavle je od mladih dana počeo da pravi svoju umetničku zbirku i da kupuje slike. Imao je apanažu, ali i bogato nasledstvo svoje majke, ruske grofice Demidov (vila Pratolino u Firenci, koju je kasnije prodao). Od dvadesetih godina u njegovu kolekciju od bogatih evropskih prijatelja aristokrata stižu vredni pokloni, koje će on kasnije uglavnom ostaviti muzeju. 30-ih godina knez kupuje svoju najvredniju sliku, El Grekovog Laokona, koji je kratko bio u postavci muzeja, a više na svetskim turnejama, tako da je rat slika dočekala u londonskoj Nacionalnoj galeriji. Knez ga zatim prebacuje zbog sigurnosti u Nac.galeriju u Vašingtonu, gde je i danas jer ju je posle rata prodao. Inače je 1941.u izgnanstvo poneo samo jednu svoju sliku, i to Glavu svetog Jeronima od Montenja, umotanu u svilenoj košulji. I nju je posle prodao jer nisu imali novca. Inače kada su proterivani 27.marta imali su rok od par sati da spakuju najnužnije i nema govora o iznošenju brojnih slika iz zemlje, jer su bili internirani u Egipat i Keniju, kako bi nosili i gde bi čuvali te slike po Africi? Sve druge umetnine su i danas u kolekciji Narodnog muzeja, jer je tokom rata Kašanin zbirku uglavnom sačuvao, a sve to je lako proverljiva informacija jer se zna detaljan popis predratne i sadašnje zbirke.
Kliknite za proširenje...

Bravo za post. Njegova majka je bila kneginja Aurora Demidov di San Donato, iz jedne od najbogatijih porodica ne samo Rusije, vec i Evrope. Knez Pavle nije nasledio samo majku,vec i svoju tetku Mariju, kneginju Abamelik-Lazarev, koja nije imala dece. Ona mu je u nasledstvo ostavila vilu Pratolino koju je kasnije prodao. Ona je takodje bila vlasnik vile Abamelik koja je kasnije bila Sovjetska ambasada u Rimu.

Posto je zbog nasledstva bio abnormalno bogat, u svojoj biografiji opisuje kako je i sa kojom strascu kupovao i sakupljao slike za Narodni muzej(tada muzej Kneza Pavla) i molio sve svoje prijatelje da po nesto doniraju. A pri deportaciji iz Beograda imali su tacno 24h da se spakuju i napuste ga.

Kasnije je preko Grcke i Egipta bio proteran u Keniju i Juznu Afriku, gde je bio neka vrsta politickog zatvorenika. Posle rata je ziveo u Parizu i bio je prinudjen da proda par svojih umetnickih dela, ne bi li obezbedio sredstva za sebe i porodicu. Njegova kuca u Parizu je danas u vlasnistvu Madlene Cepter, koja ju je kupila od Jelisavete i njenog brata kneza Aleksandra.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh