grand master
Beginner
- Učlanjen(a)
- 31.07.2015.
- Poruke
- 57
- Pohvaljen
- 201
Inače svratio sam danas do česme i malo slikao:
Beogradska tvrđava i park Kalemegdan
- Začetnik teme Влада
- Datum pokretanja
spatiotecte
Professional
- Učlanjen(a)
- 09.02.2007.
- Poruke
- 14.751
- Pohvaljen
- 15.880
Sta li nam to spremaju?
grand master
Beginner
- Učlanjen(a)
- 31.07.2015.
- Poruke
- 57
- Pohvaljen
- 201
Stvarno nemam pojma...Otkopali su cesmu sa tri strane i postavili slavine. Ima jos tu posla oko konzervacije cesme,ali verujem da ce to dobro uraditi.
Da nisu dodali *ono* od armiranog betona i poluzardjalog celika bio bih veoma zadovoljan. Ne znam sta im je to trebalo... :bash:
PS: Na osnovu ovoga sto sam danas video zakljucio sam da je cesma imala 3 strane od kojih je samo jedna do skoro dostupna, to znaci da smo tu imali neku celinu/dvoriste odmah ispred zamka(!?), pa stoji pitanje kad je stvarno izgradjena (i da li ju je izgradio Mehmed Pasa Sokolovic), za vreme dvorca/zamka Stefana Lazarevica ili kasnije kad je dvorac vec bio porusen 1696.
Da nisu dodali *ono* od armiranog betona i poluzardjalog celika bio bih veoma zadovoljan. Ne znam sta im je to trebalo... :bash:
PS: Na osnovu ovoga sto sam danas video zakljucio sam da je cesma imala 3 strane od kojih je samo jedna do skoro dostupna, to znaci da smo tu imali neku celinu/dvoriste odmah ispred zamka(!?), pa stoji pitanje kad je stvarno izgradjena (i da li ju je izgradio Mehmed Pasa Sokolovic), za vreme dvorca/zamka Stefana Lazarevica ili kasnije kad je dvorac vec bio porusen 1696.
CASTELBIANCO
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 17.12.2011.
- Poruke
- 1.285
- Pohvaljen
- 1.430
Da je Kalemegdan na UNESCO-voj listi kao što nije, imao bi značajna sredstva za istraživanje i konzerviranje. Ovako moramo da molimo Turke, Austrijance, možda se setimo i Mongola da su i oni protutnjali u jednom momentu ovim podnebljem pa nam daju neki dinar.
Ispred dvorca je bio most, vide se i danas donje zone stubova tog mosta kod Defterdareve kapije. Česma je na nižoj koti od ulaza u zamak i poznija je......[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=483973#p483973:2c1u8kap je napisao(la):
Ako me sećanje dobro služi, oni ostaci stubova za taj most kod Defterdareve kapije su ujedno i jedini ostatak ugarske citadele, i najstariji ostaci na tvrđavi, ne računajući rimske i vizantijske zidine vidljive ispod severnog bedema.
relja
Professional
- Učlanjen(a)
- 13.12.2006.
- Poruke
- 16.501
- Pohvaljen
- 17.539
Sad sam pogledao ove najnovije Voždove fotografije.
Odlično je što je česma otkopana i što će biti dostupna i vidljiva sa tri strane.
Ali... ovaj "rov", ne znam kako da ga nazovem... manje je stvar ni u estetici, u materijalu.
Ovaj rov je po dimenzijama daleko veći od spomen obeležja odbrane Beograda od Turaka 1456. (bitka koju je vodio Janoš Hunjadi).
To je ovaj "beli kamen" pored.
Sad oovaj rov dominira prostorom, a ovo obeležje je marginalizovano.
Rov je veći i od obeležja predaje ključeva knezu Mihajlu, spomenika despotu Stefanu...
Sa jedne strane mi veoma smeta što novi prilaz česmi finansiran turskim parama veći i dominantniji od obeležja naše težnje za slobodom i nezavinošću.
Sa druge strane, ne mogu a da ne primetim da je u "vreme komunizma" na Kalemgdanu bilo više osećaja za meru i da je bilo više stila.
Odlično je što je česma otkopana i što će biti dostupna i vidljiva sa tri strane.
Ali... ovaj "rov", ne znam kako da ga nazovem... manje je stvar ni u estetici, u materijalu.
Ovaj rov je po dimenzijama daleko veći od spomen obeležja odbrane Beograda od Turaka 1456. (bitka koju je vodio Janoš Hunjadi).
To je ovaj "beli kamen" pored.
Sad oovaj rov dominira prostorom, a ovo obeležje je marginalizovano.
Rov je veći i od obeležja predaje ključeva knezu Mihajlu, spomenika despotu Stefanu...
Sa jedne strane mi veoma smeta što novi prilaz česmi finansiran turskim parama veći i dominantniji od obeležja naše težnje za slobodom i nezavinošću.
Sa druge strane, ne mogu a da ne primetim da je u "vreme komunizma" na Kalemgdanu bilo više osećaja za meru i da je bilo više stila.
I dalje nemamo nikakvu informaciju šta predstavlja i čemu služi taj "rov". Ja sam prošao par puta i zagledao, ali ne mogu da razumem nikako. Neću da bacam hejt još uvek, do nekog zvaničnog saopštenja, ili dok neko ne izvali svrhu.
relja
Professional
- Učlanjen(a)
- 13.12.2006.
- Poruke
- 16.501
- Pohvaljen
- 17.539
Mogu da budu dve stvari:
- neko radikalno i fenomenalno rešenje koje će se savršeno uklopiti, ali se krije zbog očekivanog otpora konzervativne sredine
- neka totalna glupost i promašaj, ali koja se gura politički
Ovo može i da bude staza popločana providnim pločama u nivou tla, osvetljena iznutra, može biti i kaskadna fontana a ne neki "rov"...
Jedno je sigurno - stavljeni smo pred svršen čin.
- neko radikalno i fenomenalno rešenje koje će se savršeno uklopiti, ali se krije zbog očekivanog otpora konzervativne sredine
- neka totalna glupost i promašaj, ali koja se gura politički
Ovo može i da bude staza popločana providnim pločama u nivou tla, osvetljena iznutra, može biti i kaskadna fontana a ne neki "rov"...
Jedno je sigurno - stavljeni smo pred svršen čin.
astrodule
Professional
A da li postoji neki zakon da se projekat bude javan pre početka radova?
Već mi je malo muka od ovoliko nagađanja za neke projekte po Beogradu.
Već mi je malo muka od ovoliko nagađanja za neke projekte po Beogradu.
spatiotecte
Professional
- Učlanjen(a)
- 09.02.2007.
- Poruke
- 14.751
- Pohvaljen
- 15.880
Ovo sto se radi po Kalemegdanu u poslednje vreme su sve sitne izmene ali ipak menjaju generalno sliku tvrdjave na lose.
razgradjevinar
Advanced
- Učlanjen(a)
- 22.08.2010.
- Poruke
- 2.046
- Pohvaljen
- 3.282
pa ukratko, koliko sam skapirao posle 5 minuta guglanja. intellinea doo je povezana sa obnovom golubacke trvrdjave, posto je i ono i ovo tvrdjava a tamo su se pokazali kao odlican partner dobili su jos jedan posao. mozda ih to motivise i da naptave web sajt firme, ne saniraju necije supe nego deo kulturnog blaga srbije
ovo korito za stepeniste je zacetak neke nove savalove, nekakav centar za promociju cesme gde ce da bude i soljica i casica, uz meze
ovo korito za stepeniste je zacetak neke nove savalove, nekakav centar za promociju cesme gde ce da bude i soljica i casica, uz meze
- Učlanjen(a)
- 10.01.2007.
- Poruke
- 18.725
- Pohvaljen
- 37.623
Izvor: Beobuild.rs
Rekonstrukcije na Beogradskoj tvrđavi
Na Beogradskoj tvrđavi već traje rekonstrukcija česme Mehmed paše Soklolovića, a ove nedelje počela je i rekonstrukcija Malog stepeništa na Savskom šetalištu.
ČESMA MEHMED PAŠE SOKOLOVIĆA
Obnova česme Mehmed paše Sokolovića jedan od većih i značajnijih poduhvata na Beogradskoj tvrđavi poslednjih godina i jedan od retkih objekata koji su u svom trajanju zadržali izvornu funkciju. Podaci o vremenu podizanja i ktitoru objekta potiču iz istorijskih izvora. Evlija Čelebija navodi da je česma podignuta 1576/77. godine, kao zadužbina čuvenog državnika Otomanskog carstva, Velikog vezira Mehmed paše Sokolovića. Precizna pozicija česme se pojavljuje u kartografskim izvorima mnogo kasnije, a najraniji prikaz potiče sa plana iz Nacionalne biblioteke u Parizu, sa početka XVIII veka. Nalazi se na Gornjem gradu Kalemegdana, pored Defterdarove kapije i stepeništa ka Donjem gradu.
Kao rezultat sondažnih iskopavanja koje je izvršeno od strane Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda 2015. godine, otkrivena je još jedna fasada česme i ulaz u rezervoar, do sada zatrpanih zemljom sa severoistočne strane. Nakon toga usledile su pripreme za rekonstrukciju koja obuhvata restauraciju i prezentaciju otkrivenih delova. Deleći sudbinu utvrđenja i prateći njegove transformacije, uslovljene potrebama odbrane, ova česma je do današnjeg vremena dospela u izmenjenoj arhitektonskoj formi. Česma Mehmed paše Sokolovića je izgrađena masivnim konstruktivnim sistemom punih krečnjačkih kamenih blokova. Restauratorski radovi će se izvoditi tako da pruže maksimalno očuvanje autentičnih materijala i forme, dok će sve nove intervencije biti urađene u savremenim materijalima, sa ciljem da se napravi jasna distinkcija između autentičnih i novih struktura.
Radovi na rekonstrukciji, restauraciji i prezentaciji Sokolovićeve česme obuhvataju otkopavanje potpuno zatrpane severozapadne fasade i delimično otkopavanje severoistočne fasade, njihovu restauraciju i dogradnju novih pristupa. Projektom je predviđena i rekonstrukcija krova, kao i rekonstrukcija česama i korita prema izgledu očuvane severozapadne strane. Sa zadnje strane formirana su dva platoa za posetioce, kao i pristup iz dva pravca. Duž severoistočne strane dograđuje se kosa rampa, dok će sa jugozapadne strane biti otvoren novi prolaz između Defterdarove kapije i česme. U jednoj od kasnijih intervencija na tvrđavi, austrijska vojska je sa severoistočne strane dogradila vodovodni kanal, koji će takodje biti očišćen i restauriran.
Interensantno je da tokom otkrivanja zatrpane fasade otkriven i deo tvrđave iz rimskog perioda, kao i ostaci neolitske kuće. I ovi slojevi su otkopani i delimično prezentovani u okviru ovog projekta, a sama česma i prostor oko nje biće dodatno dekorativno i funkcionalno osvetljeni. Radovi koji su počeli krajem maja do sad su u odmakloj fazi, pa se očekuje da sve bude gotovo tokom novembra. Vrednost radova na rekonstrukciji iznose 28,4 miliona dinara.
MALO STEPENIŠTE
Još jedan zaštićen objekat na Beogradskoj tvrđavi ući će ovih dana u rekonstrukciju, a radi se o Malom stepeništu kod francuske ambasade. Malo stepenište je smešteno na kraju Savskog šetališta Velikog Kalemegdana, kao komunikacija sa Pariskom ulicom i već dugi niz godina nalazi se u jako lošem stanju. Podignuto je 1903. godine po projektu prve žene arhitekte u Srbiji, Jelisavete Načić.
Objekat je izveden u duhu akademizma, a kao glavni uzor je primnjen neobarokni manir. Denivelacija između Savskog šetališta i Pariske ulice je rešena sa dvokrakim lučim stepenišnim rampama koje se spajaju u središnjem podestu od kog se ka Savskom šetalištu pruža jedna stepenišna rampa. Fasada prema Pariskoj ulici je dekorativno obrađena sa česmom u vidu lavlje glave u tondu, smeštene u lučnu nišu i flankirana plitkim pilastrima. Ograda je izvedena u masivnoj formi sa plitkim pilastrima, kao dekorativnim elementima. Stepenište predstavlja integralni deo uređenja parka Veliki Kalemegdan izvedenog u maniru gradskih parkova evropskih metropola krajem XIX i početkom XX veka, sa odlikama reprzentativnog gradskog parka „fine de siecle“.
U toku svog postojanja ono je pretrpelo i veća oštećenja nakon bombardovanja, a tokom poslednjih radova na restauraciji nisu statički sanirane stepenice, koje sada usled sleganja terena imaju dodatni faktor propadanja. Kamen propada jer je njegova vremenska trajnost ograničena, pogotovo jer nije tretiran kako bi se njegovo propadanje usporilo. Vrednost rekonstrukcije Malog stepeništa iznosi nešto više od 17 miliona dinara, a rok za zavrsetak svih radova je 09.05.2018. godine.
*Ova dva projekta, uključujući i već završenu rekonstrukciju Damad Ali pašinog turbeta na Gornjem gradu, deo su ugovora o donaciji potpisanih izmedju Turske agencije za međunarodnu saradnju i razvoj (TIKA) i Grada Beograda, za potrebe Zavoda za zaštitu spomenika kulture.
Fotografije radova mozete pogledati u vesti na prvoj strani sajta ili na linku http://beobuild.rs/rekonstrukcije-na-be ... p2741.html
Fotografije radova mozete pogledati u vesti na prvoj strani sajta ili na linku http://beobuild.rs/rekonstrukcije-na-be ... p2741.html
Rekonstrukcije na Beogradskoj tvrđavi
Na Beogradskoj tvrđavi već traje rekonstrukcija česme Mehmed paše Soklolovića, a ove nedelje počela je i rekonstrukcija Malog stepeništa na Savskom šetalištu.
ČESMA MEHMED PAŠE SOKOLOVIĆA
Obnova česme Mehmed paše Sokolovića jedan od većih i značajnijih poduhvata na Beogradskoj tvrđavi poslednjih godina i jedan od retkih objekata koji su u svom trajanju zadržali izvornu funkciju. Podaci o vremenu podizanja i ktitoru objekta potiču iz istorijskih izvora. Evlija Čelebija navodi da je česma podignuta 1576/77. godine, kao zadužbina čuvenog državnika Otomanskog carstva, Velikog vezira Mehmed paše Sokolovića. Precizna pozicija česme se pojavljuje u kartografskim izvorima mnogo kasnije, a najraniji prikaz potiče sa plana iz Nacionalne biblioteke u Parizu, sa početka XVIII veka. Nalazi se na Gornjem gradu Kalemegdana, pored Defterdarove kapije i stepeništa ka Donjem gradu.
Kao rezultat sondažnih iskopavanja koje je izvršeno od strane Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda 2015. godine, otkrivena je još jedna fasada česme i ulaz u rezervoar, do sada zatrpanih zemljom sa severoistočne strane. Nakon toga usledile su pripreme za rekonstrukciju koja obuhvata restauraciju i prezentaciju otkrivenih delova. Deleći sudbinu utvrđenja i prateći njegove transformacije, uslovljene potrebama odbrane, ova česma je do današnjeg vremena dospela u izmenjenoj arhitektonskoj formi. Česma Mehmed paše Sokolovića je izgrađena masivnim konstruktivnim sistemom punih krečnjačkih kamenih blokova. Restauratorski radovi će se izvoditi tako da pruže maksimalno očuvanje autentičnih materijala i forme, dok će sve nove intervencije biti urađene u savremenim materijalima, sa ciljem da se napravi jasna distinkcija između autentičnih i novih struktura.
Radovi na rekonstrukciji, restauraciji i prezentaciji Sokolovićeve česme obuhvataju otkopavanje potpuno zatrpane severozapadne fasade i delimično otkopavanje severoistočne fasade, njihovu restauraciju i dogradnju novih pristupa. Projektom je predviđena i rekonstrukcija krova, kao i rekonstrukcija česama i korita prema izgledu očuvane severozapadne strane. Sa zadnje strane formirana su dva platoa za posetioce, kao i pristup iz dva pravca. Duž severoistočne strane dograđuje se kosa rampa, dok će sa jugozapadne strane biti otvoren novi prolaz između Defterdarove kapije i česme. U jednoj od kasnijih intervencija na tvrđavi, austrijska vojska je sa severoistočne strane dogradila vodovodni kanal, koji će takodje biti očišćen i restauriran.
Interensantno je da tokom otkrivanja zatrpane fasade otkriven i deo tvrđave iz rimskog perioda, kao i ostaci neolitske kuće. I ovi slojevi su otkopani i delimično prezentovani u okviru ovog projekta, a sama česma i prostor oko nje biće dodatno dekorativno i funkcionalno osvetljeni. Radovi koji su počeli krajem maja do sad su u odmakloj fazi, pa se očekuje da sve bude gotovo tokom novembra. Vrednost radova na rekonstrukciji iznose 28,4 miliona dinara.
MALO STEPENIŠTE
Još jedan zaštićen objekat na Beogradskoj tvrđavi ući će ovih dana u rekonstrukciju, a radi se o Malom stepeništu kod francuske ambasade. Malo stepenište je smešteno na kraju Savskog šetališta Velikog Kalemegdana, kao komunikacija sa Pariskom ulicom i već dugi niz godina nalazi se u jako lošem stanju. Podignuto je 1903. godine po projektu prve žene arhitekte u Srbiji, Jelisavete Načić.
Objekat je izveden u duhu akademizma, a kao glavni uzor je primnjen neobarokni manir. Denivelacija između Savskog šetališta i Pariske ulice je rešena sa dvokrakim lučim stepenišnim rampama koje se spajaju u središnjem podestu od kog se ka Savskom šetalištu pruža jedna stepenišna rampa. Fasada prema Pariskoj ulici je dekorativno obrađena sa česmom u vidu lavlje glave u tondu, smeštene u lučnu nišu i flankirana plitkim pilastrima. Ograda je izvedena u masivnoj formi sa plitkim pilastrima, kao dekorativnim elementima. Stepenište predstavlja integralni deo uređenja parka Veliki Kalemegdan izvedenog u maniru gradskih parkova evropskih metropola krajem XIX i početkom XX veka, sa odlikama reprzentativnog gradskog parka „fine de siecle“.
U toku svog postojanja ono je pretrpelo i veća oštećenja nakon bombardovanja, a tokom poslednjih radova na restauraciji nisu statički sanirane stepenice, koje sada usled sleganja terena imaju dodatni faktor propadanja. Kamen propada jer je njegova vremenska trajnost ograničena, pogotovo jer nije tretiran kako bi se njegovo propadanje usporilo. Vrednost rekonstrukcije Malog stepeništa iznosi nešto više od 17 miliona dinara, a rok za zavrsetak svih radova je 09.05.2018. godine.
*Ova dva projekta, uključujući i već završenu rekonstrukciju Damad Ali pašinog turbeta na Gornjem gradu, deo su ugovora o donaciji potpisanih izmedju Turske agencije za međunarodnu saradnju i razvoj (TIKA) i Grada Beograda, za potrebe Zavoda za zaštitu spomenika kulture.
Fotografije radova mozete pogledati u vesti na prvoj strani sajta ili na linku http://beobuild.rs/rekonstrukcije-na-be ... p2741.html
Fotografije radova mozete pogledati u vesti na prvoj strani sajta ili na linku http://beobuild.rs/rekonstrukcije-na-be ... p2741.html
relja
Professional
- Učlanjen(a)
- 13.12.2006.
- Poruke
- 16.501
- Pohvaljen
- 17.539
Hvala puno, Igore.
Na renderima deluje da imaju funkciju potpornih zidova, što bi bilo pravo rešenje da se levo i desno nalaze različiti slojevi...
Ali, kao što vidimo sa fotografija izvođenja radova, zidovi vire iz postojećeg nivoa tla, tako da nisu potpora...
Mislim da bi i česma, sada dostupna sa sve četiri strane (ne ranije dve ili sa tri strane kao što sam ja mislio da će biti) bila dostupnija i vidljivija da je umesto ovakvog "rova" izvedeno neko drugo rešenje.
Hajde, videćemo kako će ispadne na kraju.
Ali fenomenalno je što je česma potpuno otkopana, ovo me je baš obardovalo!
Na renderima deluje da imaju funkciju potpornih zidova, što bi bilo pravo rešenje da se levo i desno nalaze različiti slojevi...
Ali, kao što vidimo sa fotografija izvođenja radova, zidovi vire iz postojećeg nivoa tla, tako da nisu potpora...
Mislim da bi i česma, sada dostupna sa sve četiri strane (ne ranije dve ili sa tri strane kao što sam ja mislio da će biti) bila dostupnija i vidljivija da je umesto ovakvog "rova" izvedeno neko drugo rešenje.
Hajde, videćemo kako će ispadne na kraju.
Ali fenomenalno je što je česma potpuno otkopana, ovo me je baš obardovalo!
Drakche
Advanced
- Učlanjen(a)
- 19.08.2010.
- Poruke
- 4.675
- Pohvaljen
- 6.168
Zanivljivo sta se sve moze dobiti otkopavanjem tvrdjave, prakticno duplo od onog sto smo do sada mogli da vidimo - plus uvek se nesto novo pronadje, kao sto su rimski i neolitski ostaci u ovom slucaju. Ko zna cega sve jos ima pod kalemegdanskom zemljom. Impresivno.
S druge strane, arheolosko otkipavanje ovakve lokacije moze trajati godinama, a za to postoji razlog. Znam da svi zelimo da je sto pre gotovo, ali mnogo je ovo brzo uradjeno.
S druge strane, arheolosko otkipavanje ovakve lokacije moze trajati godinama, a za to postoji razlog. Znam da svi zelimo da je sto pre gotovo, ali mnogo je ovo brzo uradjeno.
boca-ica
Professional
- Učlanjen(a)
- 02.04.2010.
- Poruke
- 10.192
- Pohvaljen
- 5.038
Na samom dnu , ispod svih slojeva naci ce i delove ,,Rajske,, mašinerije za pravljenje ljudi i UFO piste :lol:[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=484583#p484583:1fcsjfse je napisao(la):
Igore
Fotografije radova na prvoj strani sajta su odlične :kk:
naročito su vredne nama koj nepostizavamo da svratimo do gradilišta
+ 1
Bice to na kraju vrlo vrlo lepo i dobro
boca-ica
Professional
- Učlanjen(a)
- 02.04.2010.
- Poruke
- 10.192
- Pohvaljen
- 5.038
Drakche
poznato je da je Kalemegdan bio iznad nivoa pramora
te sve je moguce ..... osim toga
Da nisu bili Srbi pre ameba ko bi krstio amebe jer ameba je srpska reč. (Jovan I. Deretic ) :lol: :lool: :lol:
[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=DBT-YvVEdRE[/youtube]
poznato je da je Kalemegdan bio iznad nivoa pramora
te sve je moguce ..... osim toga
Da nisu bili Srbi pre ameba ko bi krstio amebe jer ameba je srpska reč. (Jovan I. Deretic ) :lol: :lool: :lol:
[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=DBT-YvVEdRE[/youtube]