Šta je novo?

Beogradske reke i priobalja

Naradno da "urbani" deo obale ne ličini ninašta jer ga sređuju famozni stručnjaci.
Bolje je ostaviti da priroda radi svoje dokle god se ne pojavi potreba za drugim.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=477616#p477616:pe7lniyr je napisao(la):
astrodule » 14 Сеп 2017 09:11 am[/url]":pe7lniyr]Pa zar baš ti nisi pričao da treba da postoji obala za svakoga? Ne pričam o necentralnim gradskim opštinama, ali Imamo baš raznolikost. Imamo pustu obalu preko puta BnV, imamo "urbane" BnV, Beton halu. Imamo neki miks na Dorćolu i ka Zemunu, kao i u Blokovim. Imamo potpunu divljinu na Ratnom ostrvu i borčanskoj strani.
Наравно да треба да постоји обала за свакога, само што не постоји. Постоји катаклизма и распад дуж целе урбане обале. Али то тако изгледа да треба јер је "аутентично".

Београд је парадокс. Град не две велике међународне реке и толико скривених потока, извора и подземних вода је све - само не на реци. Град живи на брдима а на обалама река таложи смеће. И то је "аутентично". Јесте, слажем се, аутентично дебилно.
 
Недостаје још обала западног Новог Београда . Тамо може да се остави било шта, и да стоји годинама и као да ником не смета. На тој обали се сади све сем растиња, неке скаламерије на води, пратећа инфраструктура на копну, има дрвених бандера са којих су каблови скинути пре деценије, а оне стоје поносно у сред травњака некада једне од најлепших природних целина на обали блокова 45, 44 и 70. У великим жардињерама ниједан цвет није могао да се види током целог лета ! А предели на реци и низ реку су заклоњени скоро две деценије !
 
Eto vidite @ГЛАС ПРИРОДЕ
Lepo kažem, nema boljeg kreatora od prirode. Čast izuzecima koji istu poštuju do te mere da je neće povrediti.
 
Кад поменусте западни Београд, јесте, он једини има обалу за пример, али не сам за себе. Сам за себе је опет једно велико запуштено ништа. Њега чини целина заједно са старом обалом Земуна и солитерима на кеју.

Одлична фотографија уметника Џодан:

f5dsvc.png
 
Prirodne obale jesu najlepše ali van grada
U urbanoj sredini obale moraju da se urbanistički ,,ulepšaju,,
to je isto kao kada bi smo rekli :
,, šumske staze su naj lepše , pa sve gradske trotoare da ostavimo kao zemljane staze ,,
tako i obale

Ovo stanje Beogradskih obala je zapravo stanje ne brige i jako malog izdvajanja srestava za uredjenje
Gradovi žive na obalama
Beogradske obale su puste osim Zemunskog keja i Ušca i pomalo NBgd obale

ali to ne govori o nj. gradjanima vec o zlonamernoj nj. upravi
koja decenijama ne obraca pažnju na njih i ako su one bitnije od uredjenja bilo kog dr. bulevara, ulice ...

:sesir:
 
Јуче сам прошетао до самог шпица Ушћа, ту је насукан неки чудан понтон за сплав без конструкције који ми је са Калемегдана личио на подморницу због некаквих прозора које има. Било је ту поред доста пецароша и то млађих, али и изливи канализације такође.
 
После Ритопека, чије сам фотографије са реке поставио, ево и другог насеља општине Гроцка на реци - Винча. И рецимо, колико Ритопек има специфичну атмосферу толико Винча не оставља никакав посебан утисак ...

Поглед на Винчу из правца Ритопека:
9vh0ra.jpg


Шеталиште, плато и чувено налазиште изнад:
mwcsbs.jpg


Поглед на стари део Винче (иза брда на првој фотки):
skx6x2.jpg


Ово "море" птица је заправо назнака да смо близу депоније у Винчи на којој се оне хране.
261j0cm.jpg

sg0n11.jpg


И на крају поглед на депонију:
20t40fp.jpg
 
+1 :)
Zapada mi za oko ove prave linije na brdu ....
u odnosu na starost lokaliteta nisam baš siguran da su delo prirode a ogromne su ...
slilčnih pravih linija mogu se videti i na ostalim sličicama .... :roll: :shock: :roll:
prilog stf-ova sličica
 
Tuga na šta liči arheološki lokalitet u Vinči. Kolevka evropske civilizacije se davi u okolnim septičkim jamama. Umesto da se tu zaustavi svaki kruzer koji prodje Dunavom, niti ima dostojnog muzeja, niti je taj prostor zaštićen kako treba, još su te kuće nazidali nad samim lokalitetom.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=479894#p479894:de7r2ct8 je napisao(la):
Vox91 » 23 Sep 2017 21:12[/url]":de7r2ct8]Tuga na šta liči arheološki lokalitet u Vinči. Kolevka evropske civilizacije se davi u okolnim septičkim jamama. Umesto da se tu zaustavi svaki kruzer koji prodje Dunavom, niti ima dostojnog muzeja, niti je taj prostor zaštićen kako treba, još su te kuće nazidali nad samim lokalitetom.

Редовно возим са другом бицикл до кеја на Дунаву у Винчи. Оно је апсолутно огавно како изгледа, мада нисам ни ишао у само налазиште. """""""кеј""""""" је бетон широк пола метар и иде можда 100 метара и одатле крећу неке збуџевине а сдруге стране ка Болечици је шут и ту стоји неки брод с нафтом (одакле цела општина Гроцка краде како ми је речено)

Има неки бангави кафић чија ми је легалност сумњива и неко је хтео да постави сплав ал то се изајовило и сад је остала платформа која штрчи из воде

Ех кад би направили кеј од Аде Хује до Гроцке то би било одлично
 
Da li je nekome poznato kakva skalamerija na dva sprata nice na Savi ispod MSU? Ovde od letos raduckaju, da ne govorim o voznji setalistem i materijalu koji se donosi...
 
Skalamerija je trenutno najviši i najveći splav na potezu od Brankovog mosta do ušća.

Na slici je i dosadašnji prvak.
29d6ac85bec937290980243d092b71e0.jpg
47637ca9ecc84ea3f20963d1e8d63ad9.jpg
c061a1d5839fa69ba3ad24794be9a6cd.jpg


Послато са SM-G800F уз помоћ Тапатока
 
Obale naših reka danas zaista izgledaju tužno. Kako je moguće da smo dopustili džiberima da sve unište zarad svog ličnog profita?
Umesto da se svi ovi splavovi uklone odavde, prave se novi još veći i ružniji:

Pogledajte prilog 12
Ko je mogao da im da dozvolu za ovo? Uskoro sa šetališta nećemo više moći da vidimo Kalemegdan od ovih metalnih grozota:

Pogledajte prilog 11
Pogledajte prilog 10
Pogledajte prilog 9
Zbog silnih splavova, rečna matica je usporena, i stvorili su se nanosi zemlje i naravno svakojakog đubreta:

Pogledajte prilog 8
Na ovom mestu je ranije bio ogroman splav, Kolos, i evo šta je ostalo iza njega:

Pogledajte prilog 7
Pogledajte prilog 6
Godinama već ne mogu da spreče bahate splavara da ovako uništavaju šetalište:

Pogledajte prilog 5
Pogledajte prilog 4
Ovo je kriminal:

Pogledajte prilog 3
Pogledajte prilog 2
Pogledajte prilog 1
 
Mogu da sprece ali nece kao ni da zaustave izradu splavova i uklone ih odatle
Teme nisu imteresantne nasim novinarima
 
nemoj tako, to je turisticka atrakcija beograda, turisti vole nase splavove :roll:

bdw
Odlukom Skupštine grada, po kojoj će Urbanistički zavod napraviti plan, predviđen je i razmak između plovnih objekata. Splavovi će morati da budu 10 do 15 metara udaljeni jedan od drugog, pola kilometra uzvodno i 200 metara nizvodno od gradskih plaža. Od reni bunara će morati da ih deli 120 metara, od mostova 100 metara uzvodno i 50 metara nizvodno. Ovi "proredi" će odrediti i broj lokacija na koje će moći da se ukotve beogradski ugostitelji.

10. mart 2006 Vecernje novosti

Zasto se ne primenjuje,pa iz istog razloga zasto se i ne zabrani divlja gradnja. Banana despotija

edit:

nasao sam usvojeni dopunjeni plan izasao u sl.Gl. broj 10 od 12.aprila 2011.god
Deo ravila su u spojleru, ostatak sa skicama na linku
http://www.sllistbeograd.rs/pdf/2011/10-2011.pdf#view=Fit&page=18

Планом одређено место за постављање плутајућег обје-
кта мора бити удаљено:
– од рени бунара у пречнику 120 m,
– од цевастих бунара у пречнику 50 m,
– од водозахвата 800 m узводно и 50 m низводно, од-
носно у зависности од услова надлежног јавног комуналног
предузећа,
– најмање од моста узводно 50 m и низводно 50 m,
– од градске плаже 500 m узводно и 200 m низводно,
– од обалних рампи узводно и низводно 50 m,
– од другог пловног објекта 10–15 m.
...
Угоститељски објекат на води са групом основних и
пратећих садржаја мора испоштовати следеће параметре:
Максимална површина коју угоститељски објекат може
заузимати на води је 450 m².
Објекат може бити висине максимално две етаже (макс.
6,0m изнад површине воде), односно у циљу очувања ви-
зура може имати максимално једну затворену етажу изнад
платоа понтона. Могуће је испод платоа понтона (у оквиру
корита пловног објекта) остварити једну етажу намење-
ну помоћним просторијама. Изузетно у зони ван пловног
пута, висина објекта може бити већа од 6 m, али са макси-
мално две етаже (зоне бр. 5 и 6).
Минимално растојање угоститељског објекта од других
пловила је 15 m. Минимални међусобни осовински размак
је 45 m.
Дужина пловила – (паралелно са обалом) је А= макс. 30 m.
Изузетно, уколико се брод, који није у функцији пло-
видбе, користи као угоститељски објекат на води, може
бити максималне дужине 50 m.
 
Iskreno bas me briga za turiste ja volim splavove a ta sad pomama da sve rade zbog turista i da im se sve podvladjuje mi je idiotska. Valjda sve sto rade ne treba da rade zbog turista vec zbog gradjana. To sto sredjuju atrakcije grada ne treba raditi zbog turista vec gradjana i radi sebe a ne drugih jer to je nasa istorija i kultura prvenstveno i treba je pravilno namam prezentovati pa tek ostalima.
 
Vrh