Regionalna infrastruktura i autoputevi

Leskovac -- Auto put na pravcu Koridora 10 od Leskovca do granice sa Makedonijom i od Niša do granice sa Bugarskom biće završen za dve i po godine, kaže Milutin Mrkonjić.

Ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić je rekao da je za tu namenu obezbeđeno milijardu i po evra, od kojih milijardu evra od kredita Svetske banke, a 500 miliona evra će biti obezbeđeno iz budžeta Srbije.

"Deonica od Levoševa do Preševa biće završena 1. maja ove godine, drugi deo narednog 1. maja, a treći deo 1. maja 2011. godine, mada očekujem da tih 300 kilometara auto puta bude završeno za dve i po godine", rekao je Mrkonjić.

Mrkonjić je ocenio da će ove godine biti završeno oko 60 kilometara autoputa. On je najavio da će u ovoj godini početi radovi na deonici do Horgoša, kao i na obilaznici oko Beograda i delu Koridora 10 prema Dimitrovgradu. Sve te radove i troškove eksproprijacije će, prema njegovim rečima, finansirati to ministarstvo.

On je dodao da nema problema oko otkupa zemljišta od vlasnika parcela na kojima će biti izgrađen auto put, i da se kvadratni metar tog zemljišta plaća između dva i deset evra, i istakao da je novim predlogom zakona koji reguliše tu materiju predviđena i razmena parcela.

Povodom navoda o mogućnosti gradnje paralelnog auto puta kroz Vojvodinu do Temišvara, Mrkonjić je naveo da je za to neophodna procena stručnjaka. "Koridor 10 je primaran, prema tome, nema razgovora o nečemu drugom", kazao je Mrkonjić.

Kliknite za proširenje...

Beograd -- Cene putarina za vozila sa stranim tablicama od danas su snižene na nivo cena za vozila s domaćom registracijom, saopštilo je javno preduzeće Putevi Srbije.


(Beta)
Prema važećem cenovniku, cena putarine za vozila sa domaćim tablicama na deonici Beograd-Niš kreću se od 730 dinara do 4.390 dinara. Vlada Srbije je 5. februara odlučila da snizi putarine za inostrana vozila na nivo putarina za vozila sa srpskom registracijom.

Ministri za ekonomiju i infrastrukturu Mlađan Dinkić i Milutin Mrkonjić ocenili su da će promet stranih vozila kroz Srbiju biti povećan i da zahvaljujući tome Putevi Srbije neće izgubiti od naplate putarina.

Podsetimo, zbog nejednakih putarina, početkom meseca Grčka nije obnovila dozvole prevoznicima iz Srbije za tranzit preko te zemlje, zbog čega je više od 100 srpskih kamiona nekoliko dana ostalo blokirano u Grčkoj.

Problem je na kraju rešen odlukom Vlade Srbije da se izjadnače putarine za vozila sa domaćim i stranim tablicama.

Kliknite za proširenje...

Milance":3ddee1kd je napisao(la):

Trebalo bi da se pozabave i infrastrukturom pored puta. Ponuda motela, pumpi, odmorista... to je isto veoma vazno pogotovo za ljude koji dugo putuju. Jos da se resi problem dugog cekanja na granici i napravili smo veliki korak napred. Dobro jos samo i put da izgradimo...

Kliknite za proširenje...

Treće opštinsko tužilaštvo u Beogradu podiglo je optužnicu protiv bivšeg direktora "JP Putevi Srbija" Branka Jocića zbog sumnje da je falsifikovao službene isprave i prekoračio budžet ovog javnog preduzeća za 200 miliona evra, izjavila je tužilac Gordana Čolić.

"U roku od 15 dana Jocić i njegovi branioci imaju pravo da stave prigovore na optužnicu posle čega će krivično vanpretresno veće suda odlučiti da li će ona ostati pravosnažna", precizirala je Čolićeva u izjavi Tanjugu.
"Za falsifikovanje službene isprave zaprećena je kazna do pet godina, a za prekoračenje budžetskih sredstva do jedne godine", rekla je ona.
Bivši direktor je osumnjičen da je falsifikovanjem dokumentacije umanjio ukupan iznos potrošenih sredstava u 2004. za oko 12,5 miliona evra, u 2005. za oko 86 miliona, a da je u 2006. budžet Puteva Srbije "probio" za 100 miliona.
Budžetom za 2006. bilo je predviđeno trošenje 34,5 milijardi dinara, ali je potrošeno 36 milijardi. Jocić se tereti da je lažno umanjio utrošeni iznos za 2,03 milijardi dinara, čime je prekoračio dozvoljeni 'minus' od milion dinara.

Kliknite za proširenje...

Hrvatski građevinari dobili posao desetljeća u Crnoj Gori

Tri hrvatske tvrtke u konkurenciji s austrijskim, grčkim i izraelskim građevinarima osvojile posao gradnje autoceste

Hrvatski konzorcij (Konstruktor inženjering, IGH i Tehnika) dobio je 2,775 milijardi eura ili 20,6 milijardi kuna vrijedan posao izgradnje autoceste u Crnoj Gori, što je najveći hrvatski izvozni posao i najveći pojedinačni posao hrvatskih građevinara općenito. Iako još treba pričekati prolazak žalbenog roka, ministar prometa, pomorstva i telekomunikacija Crne Gore Andrija Lompar je izjavio da je financijska ponuda hrvatskog konzorcija sasvim prihvatljiva i da će, najkasnije za šest mjeseci, Konstruktor početi izgradnju prve dionice.

Prva crnogorska autocesta ide od Bara do Boljara, dugačka je ukupno 170 kilometara i povezuje granicu sa Srbijom s jadranskom obalom države. Izgradnja uključuje čak 42 tunela i 92 mosta i viadukta. Autocesta se radi po modelu javno-privatnog partnerstva i hrvatski konzorcij će imati i 30-godišnju koncesiju za održavanje i upravljanje cestom. Iako je procjena kod hrvatskih pobjedničkih građevinara da je prava vrijednost posla zbog toga i tri puta veća, morat će i sami sudjelovati u financiranju izgradnje. Od ukupno 2,775 milijardi eura vrijednosti izgradnje kompletne autoceste, učešće Vlade Crne Gore iznosi 1,745 milijardi eura, dok hrvatski konzorcij treba osigurati ostatak. Prvi sljedeći ponuđač je bio konzorcij grčkog Actora i izraelskog HCH-a koji je za izgradnju čitave autoceste tražio 4,082 milijarde eura. Predsjednik Uprave splitskog Konstruktor inženjeringa Željko Žderić, kao vodeći partner konzorcija, kazao je da se radi o jednom novom nivou poslovanja. "To je ogroman posao od velike važnosti za našu tvrtku. Konstruktor ima iskustva u takvim projektima i siguran sam da ćemo i ovo odraditi kako treba. Ovo je naš najveći projekt u komadu, ali, za primjer, autocesta Zagreb - Split je bila veći projekt no bio je razlomljen na manje dijelove.

Kliknite za proširenje...

У наредних шест месеци требало би да буде сачињен главни пројекат за аутопут од Београда до Чачка и окончана експропријација земљишта од Остружнице до Љига. Изузимање земљишта на том делу трасе услов је да у марту следеће године почне градња прве деонице. Пошто се показало да је изградња инфраструктуре једна од кључних антирецесионих мера, јер упошљава велики део привреде и подстиче потрошњу, одлучено је да овај пројекат, који је после пропасти концесије био под знаком питања, ипак буде реализован.

Још се не зна како ће бити финансиран, али, како сазнаје „Политика” , помињу се концесија, зајмови код међународних финансијских институција и буџетска средства.

Будући да је бивши концесионар за аутопут Хоргош – Пожега управо постављао питање исплативости изградње дела од Београда до Чачка због слабе фреквенције аутомобила, подаци „Путева Србије” показују да економска рачуница постоји.

Проток око 16.000 возила дневно на путевима у нашој земљи је довољан да аутопут буде рентабилан. На путу од Липовачке шуме до Ћелија дневно прође од 10.000 до 20.000 возила, у зависности од деонице. То значи да је изградња деонице од Остружнице до Љига потпуно оправдана. пошто се осим фреквенције аутомобила при анализи у обзир узима и безбедност на путевима и равномерни развој земље, разлога за изградњу аутопута према Чачку и те како има.

Према прелиминарној процени, 78 километара од Београда до Љига би коштало око 280 милиона евра, деоница од Остружнице до Умке око 23 милиона евра, а 7,6 километара пута Умка – Обреновац стаје 65 милиона евра. Обреновац – Уб је следећа деоница која би коштала око 70 милиона евра, затим Уб – Лајковац 49 милиона евра, а 24 километра од Лајковаца до Љига 72,5 милиона евра.

За коју од ових деоница ће прво бити објављен тендер зависиће од новца којим држава располаже. Будући да се ових дана чуло да би аутопут према Чачку могао да буде финансиран из буџета, највероватније би то била нека од јефитнијих деоница

Kliknite za proširenje...

Београд, 29. јул 2009. године – Министар за инфраструктуру у Влади Републике Србије Милутин Мркоњић изјавио је данас да је то министарство припремило пројекат о безбедности саобраћаја који укључује предлог мера које би требало да редукују или потпуно уклоне "црне тачке" и смање број погинулих и повређених на путевима Србије.

Мркоњић је на конференцији за новинаре навео податак да на путевима у Србији постоји приближно 250 "црних тачака" које су у програму санације, при чему ове године њихов број мора бити смањен за најмање сто.

Он је указао на то да је наша земља претрпела штету у износу од приближно милијарду долара која је последица саобраћајних несрећа које су се догодиле у првих шест месеци ове године, док је процена да ће до краја године та штета достићи 1,7 милијарди долара.

Министар је прецизирао да се прошле године догодило 67.708 незгода, у којима је погинуло 897, а повређено 22.275 људи, док су за шест месеци ове године погинуле 453 особе.

Такође, Мркоњић је рекао да су најчешћи узроци саобраћајних несрећа непоштовање прописа и небезбедно понашање возача и пешака и навео да би медији требало да одиграју значајну улогу у промоцији безбедности саобраћаја.

Он је оценио да за повећање безбедности саобраћаја нису потребна велика улагања и указао на то да би улагањем од 50 милиона евра годишње у путеве у Србији у наредних 20 година били сачувани животи и здравље 5.552 особе, а наша земља би тиме уштедела 400 милиона евра.

Потребно је улагати у безбедан дизајн путева и раскрсница и у опрему, истакао је министар и навео да је реч о проширењу банкина за више од једног метра, изградњи прелаза са сигнализацијом, као и трака за претицање, побољшању коловозног застора и формирању раскрсница са кружним током саобраћаја.

Мркоњић је указао на то да је на основу међународне анализе, прављене на 3.000 километара наших путева, оцењено да је безбедност на највишем нивоу на свега један одсто путева у Србији, врло добра је безбедност на 36 одсто путева, добра и мање добра на по 30 процената, док је небезбедно три одсто снимљених путева.

Овакав резултат је на нивоу просека земаља Европе, што нас не треба да задовољи, истакао је министар и навео да је протеклих година у нашој земљи издвајано 300 милиона евра годишње за одржавање путева, што је изузетно мало.

Према проценама ЕУ, Србија мора да издвоји 1,5 милијарди евра годишње за одржавање регионалних и магистралних путева, рекао је Мркоњић и додао да ће наша земља ове године настојати да издвоји бар 450 милиона евра, а убудуће, уз међународне кредите, до 600 милиона евра, што би било оптимално.

Kliknite za proširenje...