Šta je novo?

Parkovi

Roleri sigurno ne mogu da se voze :)

Nisu ti kamenčići naš izum. E sad, baš za najcentralnije gradske parkove, ne znam baš da li su idealni, ali za Košutnjak ili NBGD su dobri.

U Berlinu sam viđao (u onom parku iza Brandenbuške kapije) neki granulat, nije beo kao naš, već neke boje zemlje i sitniji.

Nešto slično je i u Beču u parku kod Pratera. Po sredini je asfalt, a uz drvorede je neki sličan granulat.
 
Francuzi dosta koriste taj granulat po njihovim parkovima ali je izuzetno sitan pa mogu kolica i bicikle da voze po njemu.
Ali oni to stavljaju zbog tradicije, to postoji kod njih nekoliko vekova unazad.
 
MarcBg » .... na nekim delovima staze se iz dana u dan sve vise vidi beton, sto znaci da postoji opravdana bojazan da ce tih kamencica biti sve manje i manje....
Pa.... ,, komšiluk raznosi za potrebe mačke ,, :lol:
Tako meni Igor objasnio ...kad sam pito di se dede silan pesak iz iskopane ogromne NBgd rupe za onaj naučni centar :lool:

No šalu na stranu ..... evo današnih sličica radova al iz Zemunskog parka :D
 
Vest sa kraja oktobra

Gradonačelnik Beograda Siniša Mali obišao je danas radove na obnovi Zemunskog parka i najavio da će radovi biti završeni do kraja godine.

Obnova parka počela je pre desetak dana, a u nju je uloženo oko 60 miliona dinara.

...

On je je istakao da će do kraja godine Zemunski park izgledati potpuno drugačije - biće sređene staze, zamenjene klupe, napravljeno još jedno dečje igralište, proradiće sve tri česme, a oba spomenika u parku biće osvetljena.
 
Gledo al ne videh tablu
ima radnika zelenila po travnjacima a ima i iz neka pro-xxxx firmice koj slažu ivičnjake oko staze....
(xxxx- znači ja čorav ili natpis ispran sa radničkih kombinezona :lol: )
 
Vest sa početka septembra

Osim Pionirskog parka, istovremeno se očekuje i obnova Gradskog parka u Zemunu, piše Politika. Prema planu, i tu bi trebalo da budu uređene staze, obnovljeno zelenilo i mobilijar.

- Za uređenje Gradskog parka izdvojeno je oko 56 miliona dinara. Oba parka, ako nas vreme posluži, trebalo bi da budu završena krajem novembra 2017. godine - objašnjava Stanojević.
 
Slikao se 2018 g ispred table gde jasno pise ,,rok zavrsetaka radova Zemunskog parka 2017,,
Nit jedne reci o kasnjenju a kamoli o penalima
gde bi gradjani dobili preuredjenje za duplo jeftinije...

Al covek ima siroku ruku za alalenje tudjih para... navika je cudna stvar....
 
Лепо. Али лако је засадити дрво у парку или на Ади. За мене је много важније питање како је могло да се догоди да Рузвелтова и након реконструкције остане без иједног дрвета?
 
Uređenja parkova ne bi trebalo da podrazumeva samo obnovu staza i sadnju novih stabala, već i sadnju velikog broja različitih vrsta lišćarskih žbunova, nižih horizontalnih, žbunastih i kuglastih četinara, jednogodišnjeg i višegodišnjeg cveća, perena, ruža itd po projektima pejzašnih arhitekata sa određenom idejom. Sve je ovo za sad ipak jako skromno i jednostavno, a nije tu potrebno mnogo novca za značajna poboljšanja, već je više do samog angažmana i rada ljudi u Zelenilu, a za sve to se već i izdvaja dosta iz budžeta. Trava u parkovima se takođe ne održava na odgovarajući način.
 
Nije to za naš mentalitet. Svaki žbun koji postoji u bilo kom parku je prepun toalet papira od brisanja guzica.
 
Nije baš sve tako crno i nije mentalitet baš tako ogavan, kao što se misli. Paralelno sa poboljšavanjima uređenja parkova, treba graditi i javne, podzemne toalete u parkovima. Ne bi bilo loše i da se u parkove, makar u pojedinim delovima, postavlja i video nadzor zbog bezbednosti, pre svega, ali bi imalo efekat i na smanjenje neprikladnog ponašanja.
 
Моје искуство са нижим растињем и жбуњем је нажалост негативно, већина жбунова и живих ограда које сам виђао по граду су мини депоније, препуне пет флаша, кеса, папира и ситнијег смећа, негде сам наилазио и на одећу, обући и сл.
 
Жбуње и ниско растиње никако, још увек нисмо на том нивоу свести као друштво.
Дрвеће је за сад довољно.

Волео бих да постоји годишња акција масовне садње. То би мало подигло свест чини ми се.
 
Лепо да се уведе у основне школе у 6. разреду из биологије један час да се проведе у сађењу и резултати би одмах били видљиви.
 
Пропелер није предлагао жбуњаке и шипражје већ једноставно већу разноврсност нижег растиња. Све растиње има жбунасти изглед, чак и дрвеће, само сечењем грана се добија облик крошње на стаблу.
Растиње до метра висине не може никако да се злоупотреби за ђубрење. А Зеленило би требало већ једном јавно да објасни зашто ускраћује корисницима вртова нешто што је основна вртна вредност и вишеструко корисно и не сади много више разне ниже врсте дуж стаза београдских вртних површина.При том то се не односи на прављење већих површина под жбуњем , него се ради о садњи разних нижих врста попут магнолије, јоргована, хибискуса, дивљих и питомих ружа, ловор вишње, туја, тиса и безброј других из богате ризнице природе.

Зашто се нпр. дуж обала Дунава саде и негују хиљаде садница ружа, а на новобеоградској Савској, од пролећа ове године ни једна једина садница било које врсте није засађена.

На Малом Ташу је постојао велики ружичњак који после обнове није више никад враћен ни у најмањем делу.На великом Ташу је такође уклоњено више цветних леја које нису обновљене, а посебно је велика средишња леја изгубила на лепоти и вредности уклањањем разних врста које су биле спорадично засађене од најнижег до нижег растиња.
Ипак за похвалу је садња више острва са неким нижим растињем у Дворском врту, али би било добро када би се неке ниже.врсте засадиле спорадично и поред стаза.

Вртна стаза је једноставно галерија, али поред које не стоје слике него - разне врсте растиња.
 
GP to je sve lepo, ali shvati da to nema ovde ko da odrzava...prvo treba "posaditi" nove ljude u Zelenilu, ili postojece bolje organizovati pa onda moze da se radi.
 
Добро, а ко одржава те хиљаде садница ружа. Друго неко треба да одлучи да ли је битнији кисеоник и лепота у вртовима и природним целинама или садржаји на екранима и огромна средства која народ троши на ту врсту стварности. Средства се такође троше и на уметност и уметничке догађаје чија вредност и корист не може да се мери са природним вредностима. А Зеленило има извесно толико могућности и средстава да кад већ уклања све самоникло што нам сама природа дарује, засади по неколико десетина тих врста дуж стаза сваког врта и стаза природних целина на обалама. Пример за узор су те руже на дорћолској, новобеоградској и земунској обали Дунава.
 
Na žalost Zeks je itekako u pravu :kk:
zexland wrote: ...prvo treba "posaditi" nove ljude u Zelenilu, ili postojece bolje organizovati pa onda moze da se radi...
Gradsko zelenilo je poslednjih godina daleko više radilo i ulagalo u gradjevinski sektor nego u sektor osnovne namene
Jer mnogostruko više se od grada isplati i naplati , za popločavanje i betoniranje, nego za sadnju i održavanje ruža :kum:
(odličan primer je Ušće )
jer to rade ko-priučeni gradjevinci za ,,male,, pare....
S druge strane
na primer za postavljanje slike od ruža trebalo da zaposle više visoko obrazovanih ljudi koje su izučili ,,zanat,,
na odseku za pejzažnu arhitekturu i hortikulturu Šumarskog fakulteta u Beogradu, gde je struka i započela svoj razvoj još 1960.
Razlika je ogromna jer nije sve u formi
ko-gradjevinar zelenila ne zna da izabere vrstu u odnosu na podlogu, mikro klimu i bolesti pa čak ne zna ni kad šta treba raditi oko ruže :lol:

glas prirode wrote: .... Пример за узор су те руже на дорћолској, новобеоградској и земунској обали Дунава....
Odlično zapažanje :kk:
ključna reč je na obali...
Duž rečne obale daleko veca je koncentracija kiseonika, vlage, svetla i vetra
dok
duž Bgd ulica i parkova stanje je dijametrno crno da crnje ne može biti za ruže :shock:
manje svetla, manje vlage, čak i vazduh ne samo da ima manje kiseonika
vec je zasicen koje kakvim produktima izduvnih gasova od saobracaja pride nema ni toliko stalnog vetra koj bi to odneo.... :(

Čak i kada pada kiša u gradskim parkovima i to je štetno za ruže jer na njihovim nežnim laticama i listovima
se nalazi sloj gareži
koj u dodiru sa vodom pretvara se u razne ugljenične agresivne kiseline...

Da li moze biti više cveca u Bg parkovima ?
Naravno da može isto kao i u svim drugim velegradima
ali plevljenje , zalivanje nije tako isplatljivo kao betoniranje
a i ko-gradjevninci na ..PP i odredjeno ,, su daleko jeftiniji od stručnjaka pejzažne arhitekture .....
:sesir:
 
Да додам да се код нас далеко више троши и улаже у спорт него у унапређење изгледа и природних садржаја јавних места, вртова , природних целина и животне средине, што је за здравље битније и од самог спорта. Посебно што се та средства улажу у професионални, а не аматерски и рекреативни спорт.

На пример ходање и шетња су по свим истраживањима најздравији спорт за сваки узраст, а колико се улаже у стазе у природи и разноврсност растиња поред таквих стаза - скоро па ништа ! Пример изгледа једне стазе за шетњу је тартан стаза на Ташмајдану, при том не мислим да је битна основа од тартана, него њен изглед, ширина , кривудаво пружање и растиње које је поред стазе. Иако то није стаза за шетњу, она је пример како би требало да изгледају стазе за ходање на Ади, Ушћу , Кошутњаку , Калемегдану ... Знате ли за неку сличну стазицу ? Вероватно немате одговор - јер такве стазе и не постоје. А постоје за бициклисте, за тркаче и наравно за аутомобиле ...
 
Ne bih baš rekao da je hodanje i šetnja sport, ali poenta je jasna.

Inače, juče u kraju bili oni radnici sa onim benzinskim duvalicama kojima grupišu lišće na gomilu. Neka žena pričala nešto sa njim, a radnik je samo slegao ramenima i rekao da samo njih troje drže ceo taj reon.

Generalno sam primetio da često prođe i više od 10 dana između akcije grupisanja lišća i granja do sakupljanja istog. Potrebno je više radnika u Zelenilu i onda će nam parkovi biti lepi i održavani kao one površine koje održavaju privatnici.
 
Спорт није искључиво такмичарска делатност. Ако су шетње на пар километара, неколико пута месечно или само кад је лепо време, што код нас јесте код већине, ако и то раде - онда није спорт, али ако је то више пута недељно или сваки дан по више километара, извесно јесте спортска делатност.

Неостатак разноврсности растиња, а посебно поред стаза нема никакве везе са бројем запослених и одржавањем , већ једноставно са схватањем да је то колико и којег имамо растиња довољно. При том не можемо да кажемо да се ништа не сади, али једино да укажемо да је корисно да се мало више сади ниже растиње поред стаза и то је све.
 
Da sam u gradskoj vlasti, prvo bih pozvao po jednog stručnjaka iz Beča i Pariza, koji su u tim gradovima odgovorni za parkove. Angažovao bih ih na godinu-dve dana kao stručne konsultante i dobro platio. Kada dodju, upoznao bih tu dvojicu sa kadrovima u Zelenilu i zatražio savet-da li zaposliti mlade diplomce sa Šumarskog faksa i ostale stručnjake. Onda lepo ta mlada i poletna ekipa sa ovom dvojicom da dobije odrešene ruke, snime stanje u svim Bg šumama i parkovima i naprave projekat koji bi se realizovao narednih deset godina i kako bi se svi parkovi doveli na evropski nivo. Ako treba-poslao bih i radnike Zelenila na obuku do Beča, da vide malo kako se to tamo radi. Naravno-svima treba povećati plate, ali rezultati moraju da se vide. Kamere u sve parkove i samo udaraj po džepu i za jedan pali papirić. Pa da vidimo kakvo bi stanje bilo za 10 godina. Hvale se porastom broja turista, pa neka prihode od toga delimično usmere u uredjenje parkova.
 
Vrh