astrodule
Professional
Eto materijala za jednu Nat Geo ekspediciju.
Jezera, potoci, kanali i ostale vode Beograda
- Začetnik teme lynx
- Datum pokretanja
Zuma
Expert
- Učlanjen(a)
- 19.05.2009.
- Poruke
- 9.953
- Pohvaljen
- 24.066
Počele pripreme za vađenje potonule flote iz Drugog svetskog rata
Beograd, 20. jul 2017. godine – Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Vlade Republike Srbije saopštilo je da su juče u Prahovu počele pripreme za početak realizacije projekta vađenja potonule flote iz Drugog svetskog rata.
Pomenuti projekat inicirala je potpredsednik Vlade i ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović, a u narednom periodu očekuje se dolazak nemačkih ronilaca koji će raditi na podvodnom snimanju brodova.
Procenjena vrednost projekta, koji realizuje resorno ministarstvo u saradnji sa Vladom Nemačke i Programom za razvoj UN (UNDP), iznosi 20 miliona evra, a podrazumeva vađenje između 14 i 23 potopljena broda koja utiču na bezbednost plovidbe na sektoru Dunava nizvodno od HE “Đerdap 2”.
Pomoćnik ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Veljko Kovačević juče je zajedno sa predstavnicima Ministarstva odbrane Nemačke i UNDP-a obišao lokacije na kojima se nalaze potopljeni brodovi u Prahovu.
On je tom prilikom istakao da je pomenuti projekat važan ne samo za Srbiju, već i za sve podunavske zemlje, kao i da je Ministarstvo već počelo sa pripremnim radnjama.
Prema njegovim rečima, cilj projekta jeste da do 2020. godine potopljeni brodovi koji ugrožavaju bezbednost plovidbe budu izvučeni iz korita reke, kako bi se povećala plovnost Dunavom i omogućila nesmetana plovidba u ovom sektoru.
Ministarstvo odbrane Nemačke će, nakon povratka delegacije u tu zemlju, utvrditi tačan termin dolaska specijalizovanog tima ronilaca u Srbiju, koji će izvršiti prvo od nekoliko planiranih podvodnih snimanja potopljenih brodova, objasnio je Kovačević.
U narednih godinu dana, kako je dodao, u saradnji sa nemačkim roniocima radiće se na ispitivanju prisustva neeksplodiranih ubojnih sredstava, što je preduslov za bezbedno vađenje flote iz Dunava.
Na bazi ovih snimanja biće ažurirana tehnička i tenderska dokumentacija, sa kojom će Ministarstvo aplicirati za finansiranje projekta iz pretpristupnih fondova Evropske unije, precizirao je pomoćnik ministra.
On je ukazao na to da planirana ulaganja u razvoj rečnog transporta i zaštitu prirodnih karakteristika Dunava iznose ukupno 66,5 miliona evra i realizuju se uz pomoć Evropske unije.
Realizacija projekata omogućiće rast obima rečnog transporta, kao i povećanje investicija u podunavskim opštinama, zaključio je Kovačević.
http://www.srbija.gov.rs/vesti/vest.php?id=297655
Beograd, 20. jul 2017. godine – Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Vlade Republike Srbije saopštilo je da su juče u Prahovu počele pripreme za početak realizacije projekta vađenja potonule flote iz Drugog svetskog rata.
Pomenuti projekat inicirala je potpredsednik Vlade i ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović, a u narednom periodu očekuje se dolazak nemačkih ronilaca koji će raditi na podvodnom snimanju brodova.
Procenjena vrednost projekta, koji realizuje resorno ministarstvo u saradnji sa Vladom Nemačke i Programom za razvoj UN (UNDP), iznosi 20 miliona evra, a podrazumeva vađenje između 14 i 23 potopljena broda koja utiču na bezbednost plovidbe na sektoru Dunava nizvodno od HE “Đerdap 2”.
Pomoćnik ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Veljko Kovačević juče je zajedno sa predstavnicima Ministarstva odbrane Nemačke i UNDP-a obišao lokacije na kojima se nalaze potopljeni brodovi u Prahovu.
On je tom prilikom istakao da je pomenuti projekat važan ne samo za Srbiju, već i za sve podunavske zemlje, kao i da je Ministarstvo već počelo sa pripremnim radnjama.
Prema njegovim rečima, cilj projekta jeste da do 2020. godine potopljeni brodovi koji ugrožavaju bezbednost plovidbe budu izvučeni iz korita reke, kako bi se povećala plovnost Dunavom i omogućila nesmetana plovidba u ovom sektoru.
Ministarstvo odbrane Nemačke će, nakon povratka delegacije u tu zemlju, utvrditi tačan termin dolaska specijalizovanog tima ronilaca u Srbiju, koji će izvršiti prvo od nekoliko planiranih podvodnih snimanja potopljenih brodova, objasnio je Kovačević.
U narednih godinu dana, kako je dodao, u saradnji sa nemačkim roniocima radiće se na ispitivanju prisustva neeksplodiranih ubojnih sredstava, što je preduslov za bezbedno vađenje flote iz Dunava.
Na bazi ovih snimanja biće ažurirana tehnička i tenderska dokumentacija, sa kojom će Ministarstvo aplicirati za finansiranje projekta iz pretpristupnih fondova Evropske unije, precizirao je pomoćnik ministra.
On je ukazao na to da planirana ulaganja u razvoj rečnog transporta i zaštitu prirodnih karakteristika Dunava iznose ukupno 66,5 miliona evra i realizuju se uz pomoć Evropske unije.
Realizacija projekata omogućiće rast obima rečnog transporta, kao i povećanje investicija u podunavskim opštinama, zaključio je Kovačević.
http://www.srbija.gov.rs/vesti/vest.php?id=297655
abrines
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 04.05.2017.
- Poruke
- 1.306
- Pohvaljen
- 2.824
Ево још једног линка са е-Капије где је детаљније написано о ПДР за Језеро Паригуз у Реснику. Иначе Општина излази са предлогом да они о свом трошку испразне и очисте језеро и доведу примарну инфраструктуру док би инвеститор обезбедио све остало.
Линк: http://www.ekapija.com/real-estate/1847 ... eg-cekanja
Линк: http://www.ekapija.com/real-estate/1847 ... eg-cekanja
boca-ica
Professional
- Učlanjen(a)
- 02.04.2010.
- Poruke
- 10.192
- Pohvaljen
- 5.038
Prošlog meseca
izgleda da su takve sitacije postale redovno stanje
i osim merenja bez ikakvih drugih reakcija od nadležnih nema
a taj beskrajni javašluk i ne briga, evo potvrdjuje i današnji tekst blica :shok:
Izvor http://www.blic.rs/vesti/beograd/ekolos ... da/3jjnmpb
izgleda da su takve sitacije postale redovno stanje
i osim merenja bez ikakvih drugih reakcija od nadležnih nema
a taj beskrajni javašluk i ne briga, evo potvrdjuje i današnji tekst blica :shok:
Izvor i ceo tekst http://www.blic.rs/vesti/beograd/ekolos ... ka/280hy65
Zuma
Expert
- Učlanjen(a)
- 19.05.2009.
- Poruke
- 9.953
- Pohvaljen
- 24.066
Borivoje Stevanović (1932) Čuburski Potok I
Borivoje Stevanović (1932) Čuburski Potok II
ulje na platnu izvor: http://www.arte.rs
Borivoje Stevanović (1932) Čuburski Potok II
ulje na platnu izvor: http://www.arte.rs
Zuma
Expert
- Učlanjen(a)
- 19.05.2009.
- Poruke
- 9.953
- Pohvaljen
- 24.066
BEOGRADSKE PRIČE, Oslobodite skrivene potoke
Zoran NIKOLIĆ
http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74. ... 0%BA%D0%B5
Širenje urbanističkih zona
.jpg)
Zoran NIKOLIĆ
http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74. ... 0%BA%D0%B5
Širenje urbanističkih zona
Zuma
Expert
- Učlanjen(a)
- 19.05.2009.
- Poruke
- 9.953
- Pohvaljen
- 24.066
Pošto je projekat Terazijske terase ponovo postao aktuelan, mala zbirka odlomaka iz priča o Zelenom Vencu, Terazijama i njihovim vodama. Pronašao sam i (doduše rekonstrukciju) mape sa označenim izvorima i njihovim barama na Terazjama i Zelenom Vencu. Prikazuje stanje pre 1834. godine.
Danas je teško zamisliti kasabu, poput one koja je nekada postojala na mestu sadašnjeg velegrada. Pogotovo što su današnji delovi Beograda, poput Terazija ili Zelenog venca, bili periferija, ma koliko to danas čitaocu čudno izgledalo.
Još u Miloševo vreme postojao je Šanac koji smo nasledili od Turaka. To je bio kanal pun ustajale vode koji je opasavao grad, a bio je ograđen palisadama, vrstom drvene ograde čiji šiljci su pretili nepoznatom gostu da dopre unutar grada.
Sama varoš počinjala je kod Stambol-kapije, dakle na mestu koje se nalazilo ispred današnjeg Narodnog pozorišta. To je bio ondašnji kraj varoši, odakle se nadovezivao Smederevski drum, koji se dalje prostirao današnjim Bulevarom kralja Aleksandra.
Terazije su dobile ime po delu turskog vodovoda koji se nekada nalazio na ovom mestu, i po turskoj reči za vagu, u ovom slučaju „vododelnicu“ - i sada nosi ime. U prvo vreme, kada su turske vlasti u prvi sumrak zatvarale Stambol-kapiju, oni koji bi krenuli na Terazije, da natoče vodu, bili bi u grdnoj nevolji ukoliko zakasne. Jer, ako bi u prvi sumrak Turci zatvorili kapiju, zadocneli Beograđani ostajali bi prepušteni psima lutalicama i noćnoj nemilosti.
Knez Miloš je hteo da širi varoš van Šanca, kako bi naselio Srbe u okolinu grada kojim je konačno zavladao.
Posebno interesantne su hronike dr Popovića koji kaže kako je „Miloš imao motivaciju da mu se varoš ne zapali, pa je naredio da svi kovači budu iseljeni iz grada i da ih nasele na Terazije“.
Razlog je bio u tome što su kovači svojim mehovima rasipali varnice nad gradom, pa su često izbijali požari, pogotovo jer su kuće bile nesolidno sazdane, od nesolidne, drvene građe.
- Tako su kovači dobili besplatno placeve na Terazijama - beleži dr Popović. - Ipak, to je bila toliko daleka periferija grada, da su se ovi vatreno bunili, a Miloš je, sklon svojim „merama“, mnoge kovače i zatvarao ili im određivao batine, zato što nisu pristajali na taj korak.
Kada su kovači, na kraju, prihvatili Terazije kao svoje odredište, pošto im je knez „pomogao“ da se odluče bičem i apsom, varoš je počela da se širi tako što su, već 1832. godine, kolari molili da se „i njima dadu, izvan varoši, na Terazijama, placevi, kao što su dani i kovačima“.
Najstarije srpsko groblje nalazilo se u kraju od Varoš kapije prema Zelenom vencu, sa obe strane Gospodske ulice, koja je posle ponela ime Brankova. Ovo groblje je 1835. godine preneto na Tašmajdan, gde je iste godine nastala prva, mala Crkva Svetog Marka.
Sa izvora koji su se nalazili ispod hotela „Moskva“, nekada se voda slivala ka Zelenom vencu, Prizrenskom ulicom, i kako beleže hroničari, stvarala „poveću baru“ tako da se za prelaz preko nje upotrebljavao čamac.
Nekad, kako je beležio dr Popović, na „Zelenom vencu nalazila se dvokatna kuća, a u njoj manja gostionica, na kojoj se nalazio od lima izrađen venac, ofarban zelenom bojom, pa je po ovoj firmi prozvan i ovaj kraj - Zeleni venac“.
Nekako slično pisao je i Vojin Puljević, govoreći kako je, „na mestu gde je nekada bilo groblje, na Zelenom vencu, ostala samo stara grobljanska kafana, koja je i dobila ime po vencima, kojima su kićeni grobovi“.
POZORIŠTE NA ZELENOM VENCU
Odbor za izgradnju pozorišta na Zelenom vencu formiran je 1851. godine, i tada je počelo sakupljanje novca za ovo zdanje. Prema beleškama tadašnjih istoričara, bila su aktuelna dva projekta, jedan Italijana Kasana, a drugi Čeha Jana Nevole.
- Odbor je usvojio Kasanov plan - beleži dr Popović. - Međutim, teren je bio vrlo podvodan. Doneta je odluka da se temelji postave na šipovima, ali i posle zabadanja 2.000 hrastovih šipova pojavljivala se voda. Tako su 1853. godine radovi obustavljeni, jer više nije bilo novčanih sredstava, a i ceo posao se ispostavio kao opasan, jer su se na ozidanim delovima pokazale pukotine.
http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74. ... c--groblje
-----------------------------------------------------------------------
Omanje jezero na mestu Zelenog venca pravila je voda koja se sa Terazija slivala pored i iza današnjeg hotela Moskva, da bi jedan deo sliva odlazio još niže, do Savamale. Zanimljivo je da se na mestu današnjeg Pozorišta na Terazijama nalazio izvor koji je snabdevao vodom, manje ili više željenom, čitavu padinu grada, do reke. Zašto je odlučeno da se baš tu izgradi pozorište, sa svim svojim katakombama i podzemnim prostorijama, ne znamo, ali je izgradnja bila skuplja i komplikovanija nego u slučaju da je temelj postavljen nekoliko metara dalje. No, vratimo se na Zelenjak. Njegova bara - mada je otmenije reći jezerce - bila je dovoljno velika da je za prelazak "preko puta" bio neophodan čamac.
https://www.011info.com/upoznaj-beograd ... sko-jezero
------------------------------------------------------------------------
Zeleni venac, koji je zauzimao prostor od Brankove, Lomine, Reljine, Prizrenske i Sremske ulice, bio je nekada prostrana ustajala duboka bara, kao malo jezero, u koju su se clivale vode sa Terazija Prizrenskom ulicom i sa Varoš-kapije Brankovom ulicom. Na samom kraju bare ctajala je jedna mehana koju je držao neki Manojlo. Pored te mehane držao je on i lepo uređenu baštu kraj koje su stajali čamci za vožnju po jezeru. To je bilo "uveselitelno mesto" — prvo izletište za Beograđane u koje su navraćala ondašnja gospoda činovnici na meze i čašu piva koje je utostitelj nabavljao iz Zemuna. Kako je ta bašta bila udaljena od varoši, to je knjeginja Ljubica sa Tomanijom Obrenović i ostalim gospođama, kad grane proleće i olepšaju dani, dolazila volujskim kolima od Konaka do Manojlove bašte.
Četrdesetih godina izvršeno je isušivanje tog prostora. Prokopan je kanal i voda je odvedena u Baru Veneciju, ali je posao izvršen nestručno i ceo je teren ostao podvodan. Pa ipak se u tom kraju počelo zidati. Sagradili su kuće Aleksa Simić, Maksim Ranković, Filip Hristić, Ugričić, Cenić, Rajović, Milosavljević, Delini i drugi. Tih godina sagrađena je i kuća u Brankovoj br. 1, tipičan primer stare arhitekture. U toj zgradi otvorila je gostionicu mlada Saksonka, koja je tih godina došla u Beograd sa dve kćeri i sinom Teodorom Hermanom, ocem inženjera Toše Seleskovića i dedom dr Momčila Seleskovića, profesora univerziteta. Gostionica je umesto firme imala od lima izrađen venac zelene boje — Zeleni venac, po kome je ceo taj kraj dobio ime. Vredna i uredna domaćica Hermanka je stekla veliki ugled te su kod nje odsedali strani putnici, trgovci, zanatlije i radnici. Docnije je tu gostionicu preuzeo slepi Jeremija Obradović-Karadžić, prvi srpski kolporter. U toj kući pedesetih godina stanavao je advokat Živko Nedić i u njoj se 1858. godine rodio dr Ljubomir Nedić, (1858 —1902) književnik kritičar.
Kako je preko Zelenog venca išao glavni put od Varoš-kapije za Savamalu i Vračar, Pozorišni odbor odluči da tu podigne stalnu pozorišnu zgradu i poveri izradu planova talijanskom arhitekti Josifu Kasanu — iako je Vuk Karadžić godine 1853. u jednom pismu Jovanu Gavriloviću, smatrao da "...je to mjesto... ćorbudžak prema sredini beogradske varoši". Međutim, zbog podvodnog terena — udareni su samo temelji i posao oko izgradnje teatra je obustavljen. Vladan Đorđević (1842—1930) u svojim "Uspomenama" pominje ih " ... kroz abadžisku čaršiju, pored velikih razvalina od nesuđenoga teatra na Zelenom vencu, gde je imao da se podigne taj teatar, ali je samo do "cokle" ozidan pa anda napušten..." Ruševine su ostale sve do sedamdesetih godina kada su raščišćene zbog regulacije, postavljanja kaldrme i sađenja jablanova.
http://www.staribeograd.com/tekstovi/iz ... etiste.htm
-----------------------------------------------------------------
Први озбиљнији покушај подизања наменске театарске зграде био је инициран од стране Одбора „Љубитељи народне просвете“ и Позоришног одбора који су организовали сакупљање добровољних прилога. Влада Кнежевине Србије је дала 2.000 дуката и поклонила земљиште на Зеленом венцу од 228 квадратних метара, сам кнез Александар Карађорђевић приложио је 1.000 дуката и 80 кубних хвати камена, Миша Анастасијевић је дао 500 дуката... По постојала су три плана: архитекте Јана Неволе – Чеха, архитекте Јосифа Касана – Италијана и трећи, тада познатог предузимача Штајнлехнера. Подизање зграде скромног изгледа на Зеленом венцу почело је 11. септембра 1852. године, према Касановом плану, а дозволу да изводи грађевинске радове добио је Штајнлехнер. Овај покушај осујетило је пре свега непогодно, подводно земљиште, али и недостатак новца. На истој локацији је три године касније, уз кредит од 10.000 дуката који је одобрила Влада (с тим да се у зграду сместе и музеј и библиотека), начињен покушај да се земљиште ојача дрвеним шиповима, али без успеха.
https://www.narodnopozoriste.rs/istorijat-novi-teatar
Danas je teško zamisliti kasabu, poput one koja je nekada postojala na mestu sadašnjeg velegrada. Pogotovo što su današnji delovi Beograda, poput Terazija ili Zelenog venca, bili periferija, ma koliko to danas čitaocu čudno izgledalo.
Još u Miloševo vreme postojao je Šanac koji smo nasledili od Turaka. To je bio kanal pun ustajale vode koji je opasavao grad, a bio je ograđen palisadama, vrstom drvene ograde čiji šiljci su pretili nepoznatom gostu da dopre unutar grada.
Sama varoš počinjala je kod Stambol-kapije, dakle na mestu koje se nalazilo ispred današnjeg Narodnog pozorišta. To je bio ondašnji kraj varoši, odakle se nadovezivao Smederevski drum, koji se dalje prostirao današnjim Bulevarom kralja Aleksandra.
Terazije su dobile ime po delu turskog vodovoda koji se nekada nalazio na ovom mestu, i po turskoj reči za vagu, u ovom slučaju „vododelnicu“ - i sada nosi ime. U prvo vreme, kada su turske vlasti u prvi sumrak zatvarale Stambol-kapiju, oni koji bi krenuli na Terazije, da natoče vodu, bili bi u grdnoj nevolji ukoliko zakasne. Jer, ako bi u prvi sumrak Turci zatvorili kapiju, zadocneli Beograđani ostajali bi prepušteni psima lutalicama i noćnoj nemilosti.
Knez Miloš je hteo da širi varoš van Šanca, kako bi naselio Srbe u okolinu grada kojim je konačno zavladao.
Posebno interesantne su hronike dr Popovića koji kaže kako je „Miloš imao motivaciju da mu se varoš ne zapali, pa je naredio da svi kovači budu iseljeni iz grada i da ih nasele na Terazije“.
Razlog je bio u tome što su kovači svojim mehovima rasipali varnice nad gradom, pa su često izbijali požari, pogotovo jer su kuće bile nesolidno sazdane, od nesolidne, drvene građe.
- Tako su kovači dobili besplatno placeve na Terazijama - beleži dr Popović. - Ipak, to je bila toliko daleka periferija grada, da su se ovi vatreno bunili, a Miloš je, sklon svojim „merama“, mnoge kovače i zatvarao ili im određivao batine, zato što nisu pristajali na taj korak.
Kada su kovači, na kraju, prihvatili Terazije kao svoje odredište, pošto im je knez „pomogao“ da se odluče bičem i apsom, varoš je počela da se širi tako što su, već 1832. godine, kolari molili da se „i njima dadu, izvan varoši, na Terazijama, placevi, kao što su dani i kovačima“.
Najstarije srpsko groblje nalazilo se u kraju od Varoš kapije prema Zelenom vencu, sa obe strane Gospodske ulice, koja je posle ponela ime Brankova. Ovo groblje je 1835. godine preneto na Tašmajdan, gde je iste godine nastala prva, mala Crkva Svetog Marka.
Sa izvora koji su se nalazili ispod hotela „Moskva“, nekada se voda slivala ka Zelenom vencu, Prizrenskom ulicom, i kako beleže hroničari, stvarala „poveću baru“ tako da se za prelaz preko nje upotrebljavao čamac.
Nekad, kako je beležio dr Popović, na „Zelenom vencu nalazila se dvokatna kuća, a u njoj manja gostionica, na kojoj se nalazio od lima izrađen venac, ofarban zelenom bojom, pa je po ovoj firmi prozvan i ovaj kraj - Zeleni venac“.
Nekako slično pisao je i Vojin Puljević, govoreći kako je, „na mestu gde je nekada bilo groblje, na Zelenom vencu, ostala samo stara grobljanska kafana, koja je i dobila ime po vencima, kojima su kićeni grobovi“.
POZORIŠTE NA ZELENOM VENCU
Odbor za izgradnju pozorišta na Zelenom vencu formiran je 1851. godine, i tada je počelo sakupljanje novca za ovo zdanje. Prema beleškama tadašnjih istoričara, bila su aktuelna dva projekta, jedan Italijana Kasana, a drugi Čeha Jana Nevole.
- Odbor je usvojio Kasanov plan - beleži dr Popović. - Međutim, teren je bio vrlo podvodan. Doneta je odluka da se temelji postave na šipovima, ali i posle zabadanja 2.000 hrastovih šipova pojavljivala se voda. Tako su 1853. godine radovi obustavljeni, jer više nije bilo novčanih sredstava, a i ceo posao se ispostavio kao opasan, jer su se na ozidanim delovima pokazale pukotine.
http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74. ... c--groblje
-----------------------------------------------------------------------
Omanje jezero na mestu Zelenog venca pravila je voda koja se sa Terazija slivala pored i iza današnjeg hotela Moskva, da bi jedan deo sliva odlazio još niže, do Savamale. Zanimljivo je da se na mestu današnjeg Pozorišta na Terazijama nalazio izvor koji je snabdevao vodom, manje ili više željenom, čitavu padinu grada, do reke. Zašto je odlučeno da se baš tu izgradi pozorište, sa svim svojim katakombama i podzemnim prostorijama, ne znamo, ali je izgradnja bila skuplja i komplikovanija nego u slučaju da je temelj postavljen nekoliko metara dalje. No, vratimo se na Zelenjak. Njegova bara - mada je otmenije reći jezerce - bila je dovoljno velika da je za prelazak "preko puta" bio neophodan čamac.
https://www.011info.com/upoznaj-beograd ... sko-jezero
------------------------------------------------------------------------
Zeleni venac, koji je zauzimao prostor od Brankove, Lomine, Reljine, Prizrenske i Sremske ulice, bio je nekada prostrana ustajala duboka bara, kao malo jezero, u koju su se clivale vode sa Terazija Prizrenskom ulicom i sa Varoš-kapije Brankovom ulicom. Na samom kraju bare ctajala je jedna mehana koju je držao neki Manojlo. Pored te mehane držao je on i lepo uređenu baštu kraj koje su stajali čamci za vožnju po jezeru. To je bilo "uveselitelno mesto" — prvo izletište za Beograđane u koje su navraćala ondašnja gospoda činovnici na meze i čašu piva koje je utostitelj nabavljao iz Zemuna. Kako je ta bašta bila udaljena od varoši, to je knjeginja Ljubica sa Tomanijom Obrenović i ostalim gospođama, kad grane proleće i olepšaju dani, dolazila volujskim kolima od Konaka do Manojlove bašte.
Četrdesetih godina izvršeno je isušivanje tog prostora. Prokopan je kanal i voda je odvedena u Baru Veneciju, ali je posao izvršen nestručno i ceo je teren ostao podvodan. Pa ipak se u tom kraju počelo zidati. Sagradili su kuće Aleksa Simić, Maksim Ranković, Filip Hristić, Ugričić, Cenić, Rajović, Milosavljević, Delini i drugi. Tih godina sagrađena je i kuća u Brankovoj br. 1, tipičan primer stare arhitekture. U toj zgradi otvorila je gostionicu mlada Saksonka, koja je tih godina došla u Beograd sa dve kćeri i sinom Teodorom Hermanom, ocem inženjera Toše Seleskovića i dedom dr Momčila Seleskovića, profesora univerziteta. Gostionica je umesto firme imala od lima izrađen venac zelene boje — Zeleni venac, po kome je ceo taj kraj dobio ime. Vredna i uredna domaćica Hermanka je stekla veliki ugled te su kod nje odsedali strani putnici, trgovci, zanatlije i radnici. Docnije je tu gostionicu preuzeo slepi Jeremija Obradović-Karadžić, prvi srpski kolporter. U toj kući pedesetih godina stanavao je advokat Živko Nedić i u njoj se 1858. godine rodio dr Ljubomir Nedić, (1858 —1902) književnik kritičar.
Kako je preko Zelenog venca išao glavni put od Varoš-kapije za Savamalu i Vračar, Pozorišni odbor odluči da tu podigne stalnu pozorišnu zgradu i poveri izradu planova talijanskom arhitekti Josifu Kasanu — iako je Vuk Karadžić godine 1853. u jednom pismu Jovanu Gavriloviću, smatrao da "...je to mjesto... ćorbudžak prema sredini beogradske varoši". Međutim, zbog podvodnog terena — udareni su samo temelji i posao oko izgradnje teatra je obustavljen. Vladan Đorđević (1842—1930) u svojim "Uspomenama" pominje ih " ... kroz abadžisku čaršiju, pored velikih razvalina od nesuđenoga teatra na Zelenom vencu, gde je imao da se podigne taj teatar, ali je samo do "cokle" ozidan pa anda napušten..." Ruševine su ostale sve do sedamdesetih godina kada su raščišćene zbog regulacije, postavljanja kaldrme i sađenja jablanova.
http://www.staribeograd.com/tekstovi/iz ... etiste.htm
-----------------------------------------------------------------
Први озбиљнији покушај подизања наменске театарске зграде био је инициран од стране Одбора „Љубитељи народне просвете“ и Позоришног одбора који су организовали сакупљање добровољних прилога. Влада Кнежевине Србије је дала 2.000 дуката и поклонила земљиште на Зеленом венцу од 228 квадратних метара, сам кнез Александар Карађорђевић приложио је 1.000 дуката и 80 кубних хвати камена, Миша Анастасијевић је дао 500 дуката... По постојала су три плана: архитекте Јана Неволе – Чеха, архитекте Јосифа Касана – Италијана и трећи, тада познатог предузимача Штајнлехнера. Подизање зграде скромног изгледа на Зеленом венцу почело је 11. септембра 1852. године, према Касановом плану, а дозволу да изводи грађевинске радове добио је Штајнлехнер. Овај покушај осујетило је пре свега непогодно, подводно земљиште, али и недостатак новца. На истој локацији је три године касније, уз кредит од 10.000 дуката који је одобрила Влада (с тим да се у зграду сместе и музеј и библиотека), начињен покушај да се земљиште ојача дрвеним шиповима, али без успеха.
https://www.narodnopozoriste.rs/istorijat-novi-teatar
SRBO
Advanced
Значи ту је извор закопавања сваког могућег воденог тока и претварање у канализацију
Штета, Београд је пун воде могло се то боље искористити
Штета, Београд је пун воде могло се то боље искористити
boca-ica
Professional
- Učlanjen(a)
- 02.04.2010.
- Poruke
- 10.192
- Pohvaljen
- 5.038
Izvor http://studiob.rs/jezero-u-resniku-jos- ... -beogradu/
Danas su počeli radovi na izgradnji :kk:
astrodule
Professional
Đenkino jezero?
astrodule
Professional
Sad kad si napisao Trešnja, mislim da si u pravu.
abrines
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 04.05.2017.
- Poruke
- 1.306
- Pohvaljen
- 2.824
Ово је одлично, живим на 500 метара од језера, отићићу сутра да видим. Што се тиче ове канализације, пар кућа су своју кнализацију сјурили у језеро, уместо да се накаче на инфраструктуру у Брестовачкој улици, веома српски од њих. Сада фали да се обезбеди паркинг за бар 15 аутомобила. Језеро као језеро стварно није за купање јер има хладних струја и много људи се давило, сунце га слабо види, дрвеће није исечено када је прављена акумулација те је пражњење и чишћење неопходно, можда и насипање јер је дубина двадесетак метара. Следећи предуслов за купање је измештање високонапонских водова. Околна земља је приватни посед тако да без експопријације нема ничега замишљеног. Већ сам помињао, пре десетак година је један Италијански инвеститор био заинтеросован али није могао да постигне договор са власницима њива који су тражили пепрене суме новца за земљиште, изгледа да је опет тај исти човек у некој причи са општином. Видећемо шта ће бити.[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=515236#p515236:38jv43i4 je napisao(la):
abrines
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 04.05.2017.
- Poruke
- 1.306
- Pohvaljen
- 2.824
Као што сам обећао, данас сам се прошетао да виидм стање на језеру у Реснику.
Продужетак Саше Филиповића
Pogledajte prilog 9
Pogledajte prilog 8
Стара улица која је била једини приступ, доста се затрпала од ситног камена и спирања земље
Pogledajte prilog 7
Овде ће се спустити нова улица, ту се сливају и фекалије од 7 кућа
Pogledajte prilog 6
Брана
Pogledajte prilog 5
Pogledajte prilog 4
Pogledajte prilog 3
Pogledajte prilog 2
Испуст
Pogledajte prilog 1
Продужетак Саше Филиповића
Pogledajte prilog 9
Pogledajte prilog 8
Стара улица која је била једини приступ, доста се затрпала од ситног камена и спирања земље
Pogledajte prilog 7
Овде ће се спустити нова улица, ту се сливају и фекалије од 7 кућа
Pogledajte prilog 6
Брана
Pogledajte prilog 5
Pogledajte prilog 4
Pogledajte prilog 3
Pogledajte prilog 2
Испуст
Pogledajte prilog 1
astrodule
Professional
Biće to nova destinacija za biciklističke ture po Beogradu.
boca-ica
Professional
- Učlanjen(a)
- 02.04.2010.
- Poruke
- 10.192
- Pohvaljen
- 5.038
Pa da.... :kk:
od Ade do njega nema nigde ni jednog ozbiljnog uspona .....
Baš lepa ,,vodena,, tura , tri reke i dva jezera ... nisu ni svesni ,,ubodenog ,, velikog biciklističkog uspeha za Bgd
sve vreme uz reke Dunav, Savu i Topčiderku
bilo bi i dobro i lepo da i oko tog jezerceta da naprave jednu stazicu
od Ade do njega nema nigde ni jednog ozbiljnog uspona .....
Baš lepa ,,vodena,, tura , tri reke i dva jezera ... nisu ni svesni ,,ubodenog ,, velikog biciklističkog uspeha za Bgd
sve vreme uz reke Dunav, Savu i Topčiderku
bilo bi i dobro i lepo da i oko tog jezerceta da naprave jednu stazicu