[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=541641#p541641:4acql91k je napisao(la):
stf » 31 May 2018 10:21 am[/url]":4acql91k]
Свака ти част. Открио си топлу воду, тј. коначно си разумео оно о чему ја причам све време. Београђани не знају да користе јавни простор типа Трга јер га никада нису ни имали. Колико сам само пута то написао. И решење је у томе да грађани сада, када коначно имају такав простор и науче да га користе. Требаће времена јер немамо урбану културу. Не видим разлоге због којих су се појединци у овој теми увредили. Није страмота не знати, срамота је не хтети знати, што је на Беобилду свеприсутно.
Ja sam razumeo tebe, ali ti nisi mene. Kvaliteno druženje u javnim prostorima podrazumeva određenu vrstu uobličavanja i opremanja javnih prostora. U najmanju ruku ljudi moraju imati gde da sednu pošto je vreme seoskih društvenih igara na praznoj livadi, poput "trule kobile", davno prošlo, zajedno sa životom na selu, kolektivnim aktivnostima proširene porodice na njivi, i praznim livadama posle njih. Ne mogu satima stajati i pričati sa poznanikom da ih neko ne bi optužio da ne razumeju tobože "moderne" urbane ideje praznog trga. Sve je obrnuto. Seosko iskustvo kao suprotnost urbanom iskustvu bi ih opremilo isprobanim šablonima da koriste prazan prostor, a ne suprotno. Urbano iskustvo je orjentisano ka mikro porodicama, individualizmu, kontaktima jedan na jedan (a ne velikih grupa), i drugačijim, više intelektualnim nego fizičkim aktivnostima tokom druženja. Dizajn prostora mora da prati te navike. To znači da je akcenat više na segmentiranju prostora za niz vrlo malih grupa od dvoje do četvoro ljudi (sem tamo gde se masovno prolazi ili su važne vizure grada).
Аууууу, колико погрешних закључака у овако мало конфузног текста. Београђани седе у кафанама и кафићима, не због хране и пића него због дружења, а не могу због истог тог дружења да седе на трговима? Не Зума, наш човек седи у кафани да би ждрао и опијао се уз дружење. Да му није до пљескавица и пива, сео би са друштвом на трг па би се дружио, као што то раде у градовима са развијеном урбаном културом.
Ka što rekoh, nisi me razumeo. Beograđani sede u kafanama pre svega zbog druženja, a tek posle zbog hrana i pića. Zbog toga spolja gledano izgleda kao da im je važna samo hrana i piće, pa
deluje kao da se mogu optužiti za hedonizam, ali to im je
prisilno nametnuto kao formalno pokriće jedne ucene gde im se preprodaje njihov sopstveni javni prostor pod maskom da oni ŽELE samo da jedu i piju, pa
zato kafedžijama tobože TREBA razdeliti javni prostor za kafanske bašte (prostor koji građanima formalno pripada). Dakle, umesto da građani svojim porezom plate recimo klupe na javnom prostoru koje bi posle svi slobodno koristili (pa bi se cena klupa podelila na sve buduće korisnike), građani kroz sokove i pivo u kafanskim baštama svaki put ponovo plaćaju STOLICU u kafanskoj bašti, tj
mesto na javnom prostoru na kome bi mogla da bude javna klupa (pošto je to
sve što im treba da bi imali GDE da pričaju sa nekim prijateljem).
Dakle, ljudi pre svega žele mesto gde bi mogli da se druže, a vi kao dizajneri im nudite ili samo prazan prostor ili stolice u kafanskim baštama (a ustvari mesto na njihovom sopstvenom javnom prostoru) koje moraju dodatno da plate iako im za razgovor ne trebaju ni kelneri ni njihove usluge koje prisilno plaćaju. Ako neko pri tome baš hoće da pije, piće se može doneti ili usput kupiti u samopoluzi daleko jeftinije, da ne spominjem javne česme pošto je čista voda redovno daleko bolja za nas od bilo čega što se za pristojne pare može kupiti. Neželjena kafanska uluga je ucena, a kafanske bašte su nasilna preprodaja javnog prostora koji bi isto tako mogao imati i klupe koje pripadaju svima, pa bi sve potrebe bar 2/3 ljudi bile zadovoljene. Ostali bi zaista želeli kompletnu kafansku uslugu, ali bi površine javnog prostora koje njihove bašte zauzimaju bile bitno skromnije (nemam ništa protiv kafana unutar zgrada jer su tu računi čisti).
Ovaj primer sa preprodajom mesta za sedenje u javnim prostorima je samo jedan konkretan primer kako dizajnersko rešenje trga utiče na način njegovog korišćenja i pogrešnu percepciju pravih želja Beograđana. Postoje i mnoge druge stvari koje bi dizajner mogao učiniti da trg prilagodi pravim potrebama građana. Već i na Youtubu imaš čitavu gomilu video klipova koji objašnjavaju šta sve čini uspešan javni prostor, a prazan beton se veoma retko spominja.
